Do nedavno, srpski diktator je mogao da troši neograničeno, uveren u dotok sredstava sa tržišta međunarodnog šverca oružja, narkotika i građevinske mafije koja u Srbiji preko firmi „njegovih ljudi“ pere milijarde evra i dolara. Vremena su se brzo promenila. Danas je narcisoidni „vođa“ u stanju akutne besparice. Na geopolitičkoj mapi sveta, „Vučićeva Srbija“ više nije nigde. Izolovan je, ali o to još ne razume. Ali, odlično razume da mu se kasa ubrzano prazni, da mu je stranka sve manja, a da je naroda na ulici sve više.

Nikola Vlahović

Dana 8. maja ove 2025. godine, ozbiljno mentalno poremećeni Aleksandar Vučić, u svojstvu neprikosnovenog diktatora, obratio se građanima porukom preko društvenih mreža sledećim rečima: „…Teže mi je od kad sam promenio terapiju, ali očekujem da ću se navići i da to neće uticati na planove da nastavim da se borim za ljude u Srbiji„.

 Koje ljude, nije precizirao, ali nije teško zaključiti da su to „njegovi ljudi„, uglavnom razbojničkog karaktera, pa, naravno, i za ljude iz vrha mafije koja ga oslovljava sa „Šefe“ u većini presretnutih razgovora vođa narko-kartela, vođenih preko takozvane Sky aplikacije, koju je francuska obaveštajna služba uredno dostavila Evropskom tužilaštvu (ali i nadležnom srpskom), iz kojih se vidi dovoljno da može odmah da bude „spakovan“ na dugogodišnju robiju.

Teško je zamisliti da će mu „promena terapije“ olakšati položaj u kome se sada nalazi, a u koji je sebe doveo svojim kriminalnim karakterom, navikom da pljačka, podvaljuje, laže, podmeće, blati i kompromituje sve koji ne misle i ne rade kao on. Ni neke druge „terapije“ u ustanovama zatvorenog tipa neće mu pomoći, jer se radi o neizlečivom slučaju, ali zatvorska „terapija“ koju mu bude odredio nadležni sud u skorijoj budućnosti, može da donese slobodu Srbiji i njenim građanima.

O kakvom razbojniku je ovde reč, postalo je jasno i onima koji su godinama „zabijali glavu u pesak„, onima koje „politika ne zanima“, pa i onima koju su ga do juče podržavali.

Da je kasno za bilko kakve „popravke sistema„, vidi se i na osnovu jedne od prvih odluka koju je doneo „oktroisani“ Đuro Macut, koliko do juče javnost nepoznati lekar specijalista interne medicine i endokrinologije, „majstor za promenu pola„, čemu njegov sadašnji „šef“ decenijama potajno teži.

Dakle, taj i takav Đuro Macut, doveden po milosti „vođinoj“ na mesto predsednika Vlade Srbije, potpisao je nedavno Odluku Vlade Srbije da sa državnih projekata preusmeri oko 100 miliona evra u budžetsku rezervu, tačnije rečeno, na pokrivanje troškova koji „nisu bili poznati“ prilikom donošenja budžeta. I, kako se iz rečenog jasno vidi, to po ko zna koji put govori da finansijsku politiku ne vodi nikakva Vlada, nego čovek na „novoj terapiji“, Aleksandar Vučić, koji odlučuje o svemu.

 A, potpis koji je stavio na tu Odluku, koštaće Đuru Macuta robije, kao i neki drugi potpisi koji će staviti do pada ovog režima ukoliko ostane u toj fotelji doi sudnjeg časa. Da je svoj potpis na ovo stavio ministar finansija Siniša Mali, bilo bi to samo još jedno njegovo kriminalno delo, ali, on ih već ima previše. Ovaj put, „Šef“ je odlučio da malo rasporedi prljave poslove na nove ličnosti u vrhu svoje mafije.

U pomenutoj Odluci Vlade od 22. maja 2025. godine, ne stoji za šta će ta sredstva biti upotrebljena, ali nabolje informisani izvori MT kažu, da se radi o novcu koji će biti iskorišten za potrebe specijanog rata protiv građana Srbije za potrebe skupova podrške Vučiću i SNS, autobuskih karavana koji idu širom Srbije na njegove mitinge, sendviče i dnevnice učesnicima, koje najavljuju po drugim gradovima Srbije, u vidu čiste provokacije i izazivanje građanskog sukoba koji lako može da preraste u otvoreni rat širih razmera. 

Duže od jedne decenije, srpski diktator doslovno baca stotine miliona evra na razne projekte, od kojih većina nije ni približno koštala od realne cene, što je lako zaključiti poređenjem sa drugim sličnim troškovima u regionu i van njega.

Jedna od omiljenih pljački koju ovaj tiranin sprovodi, je „zahvatanje“ iz budžeta najvećih budžetskoh korisnika. Recimo, na primeru Ministarstva odbrane‚ za samo tri godine, doslovno je oteo blizu 400 miliona evra, čime je praktično oslabio odbrambeni sistem države, pravdajući se da je vojni budžet „restriktivan“.

Polovinom ovog proleća najavio je da će 15. septembra 2025. godine biti „najveća vojna parada u istoriji Srbije i Zapadnog Balkana“, ali, kako sad izgleda, u ovom trenutku nema budžetskih sredstava za događaj takvih razmera, zbog njegovih prethoidnih otimalina vojnog novca. Ako još uvek bude jedina vlast u Srbiji, ta parada će biti održana, ali, iz kojih izvora će prebaciti novac za njenu organizaciju, verovatno ni on sam još ne zna. Ne bi bilo čudo ni da je otkaže, da optuži studente za to ili sve građane Srbije zajedno. 

Ipak, diktator se drsko hvali kako priprema „novi paket“ od još 150 miliona evra i još 400 miliona evra, za dodatno opremanje i naoružavanje Vojske Srbije i  tvrdi da će ova godina biti „najsnažnija i najveća u pogledu vojne opreme“. Još drskije nastavio je da laže sa svih svojih televizija: „I ovo što sam rekao je mimo onoga što je već zapisano u budžetu Republike Srbije, gde je predviđeno negde oko 360 miliona evra za dodatno naoružavanje, pa kada sve ovo saberete ova godina će biti godina u kojoj ćemo se najbrže i najsnažnije opremati“.

Problem je što u „Potemkinovom selu“ Aleksandra Vučića, para više nema. Nema ni međunarodne podrške, bilo vojne ili finansijske. Jedina ponuda koju je vojna diplomatija Nemačke putem EU „poštara“ dostavila njegovom režimu, otvoreno nudi učešće Srbije u „odbrani Ukrajine“, pojačanim slanjem opreme, naoružanja pa ako zatreba i vojske. I za to su predviđena „izvesna sredstva“.

Znajući zločinački karakter srpskog diktatora i njegovu „volju za moć„, nije uopšte isključeno da je i prihvati. Ali, Srbija iznutra „gori“, njegov režim se raspada i stvari su se promenile. Narodna banka Srbije, dakle, država, ne sprovodi izvršenja isplate presuda protiv države sa obrazloženjem da nema novca na računima države! Nesprovođenje izvršnih rešenja je potpuni slom pravnog sistema i poslednji stadijum bahatosti jedne vlasti. Tragikomični „Fiskalni savet“ je, kažu, jedva nekako uspeo da utvrdi da je oko 100 miliona evra utrošeno za uvoz energenata, 30 miliona za kupovinu nafte iz Robnih rezervi.

Međutim, za čak 370 miliona evra ni taj Savet nije mogao da utvrdi čak ni preko kog budžetskog korisnika su potrošene.

Ne tako davno, iz džepova građana Srbije, diktator je platio tri polovna Erbasova aviona za avio kompaniju Er Srbija, koji su koštali mnogo manje od „njegovog Falkona“, bez tendera nabavljenog „za potrebe Vlade i predsednika“.

Sa druge strane, iz budžeta je za samo prve dve rate za 12 francuskih vojnih aviona, Rafala, plaćeno skoro 3 (tri) milijarde evra. Poređenja radi, Hrvatska je 2021. kupila 12 polovnih rafala za 1,1 milijardi evra. Iste godine je Grčka kupila 18 francuskih rafala i to šest novih i 12 polovnih za 2,5 milijarde evra. Cena po kojoj je Srbija platila Rafale veća je skoro duplo od onoga što je za iste letilice platila Hrvatska, a znatno veća i od onoga što su Grci platili.

Jedan penzionisani vojni analitičar ovako je shvatio o čemu se radi: „…Ako je tih skoro tri milijarde (preciznije: 2,7 mlrd. evra) cena kojom ćemo plaćati približavanje Zapadu, onda je to i politička cena, a ne samo vojna. To je onda jedan veliki i ozbiljan zaokret, a čini se da je počelo u onom trenutku kad su Amerikanci u vreme Džozefa Bajdena tražili od Vučića da im proda oružje, što je uradio, iako je znao da će ono završiti u Ukrajini.“

Nije bilo davno kad je ovaj samozvani vele-stručnjak za vojnu industriju, pred postrojenim predstavnicima Vojske Srbije i Ministarstva odbrane, držao javno predavanje šta sve imaju u vojnim skladištima, šta će biti napravljeno i koliko para ima u kasi najveće eksport-imort firme za prodaju oružja i vojne opreme.

Sve što je ovom prilikom izgovorio bila je vojna tajna a svako njeno iznošenje predstavlja teško krivično delo i otvorenu veleizdaju, pa ga vredi citirati: „Svakako će biti velike izmene u našim jedinicama, idemo na nešto manje taktičke jedinice, koje će imati mnogo bolju koordinaciju i to nije samo reč o lakim pešadijskim jedinicama, nije reč samo o specijalnim jedinicama, već je reč i o našim oklopno mehanizovanim jedinicama. Trenutno imamo na računu Jugoimport SDPR-a 186 miliona evra slobodnih sredstava i potrošićemo ih odmah na kupovinu oružja iz Srbije, iz naših fabrika namenske industrije, to će biti Osa i Nora. Uzećemo dodatnih osam Nora, 81 produženi Miloš i svaki će biti naoružan mitraljezom i protivoklopnim raketama. Uzećemo 30 kupola za Lazar sa specijalnim dupsovima, kao i 26 borbenih vozila pešadije, dobili smo i neku opremu koju smo kupili pre dve godine a stigla je nekim čudom do nas, služi za ometanje protivničkih sistema…“

Godinama već pod njegovom komandom milijarde evra odlaze u nepoznato. Ne postoji projekat kojim je on „upravljao“ a koji nije „zakinut“ i do polovine predviđenih sredstava. Čak i na sredstvima za izgradnju kanalizacione infrastrukture i infrastrukture za odlaganje komunalnog čvrstog otpada, što traje još od decembra 2019. godine, kad je „na sva zvona“ predstavio program „Srbija 2025″, gde je obećao vodovod i kanalizaciju u svakom selu i poručio da će u to biti uložena milijarda evra.

Danas, u sred 2025. godine, u Srbiji ne samo da svako selo nema vodovod i kanalizaciju, nego nemaju ni delovi Beograda, poput naselja na levoj obali Dunava gde je Vučić uoči svakih izbora obećavao kanalizaciju. Bez onih stotina miliona evra koje je opljačkao sa svojom mafijom, za mnoga mesta će vodovod i kanalizacija ostati samo mislena imenica. Drsko, kao bahati seoski odbornik, naredio je sređivanje kanalizacione mreže samo oko Andrićevog venca i zgrade Predsedništva u Beogradu.

Septembra meseca prošle 2024. godine, najavio je pomoć države vrednu stotine miliona evra u izgradnji mreže lokalnih puteva, da bi, navodno, „put stigao gotovo do svakog sela i zaseoka“. Verovatno „na staroj terapiji“, doživljavao je trenutke egzaltacije, pa je kliktao sa govornice: „…Fantastične vesti za ljude širom Srbije.

U naredne četiri godine obezbedićemo novac za izgradnju najvećeg broja kilometara lokalnih i regionalnih puteva u našoj zemlji ikada. Na već velike budžete naših Puteva i Koridora, dodaćemo stotine miliona evra kako bi put stigao gotovo do svakog sela i zaseoka u našoj zemlji“. Ovaj „plan“ pravio je sa tadašnjim ministrom građevine Goranom Vesićem i direktorima putarskih i železničkih preduzeća, u okviru posete Podrinju. A, kliktao je oduševljen idejom koliko može da se opljačka na tim projektima, što su mu predočili osvedočeni majstori za takve rabote, „dvojac“, Siniša Mali-Goran Vesić.

Novi investicioni plan „Skok u budućnost“ prvobitno planiran da Srbiju košta 18 milijardi evra, za sada je preša cifru od 20 milijardi evra. Navodno, u okviru njega potrošiće se do 2,5 milijarde evra na Sajam sporta i razonode (EXPO 27), a računa se i na 3 (tri) milijarde evra. Izgradnja Sajma kako ga je Aleksandar Vučić lično zamislio, nema cenu. Ona će tek biti utvrđena nakon što se vidi kraj ovom projektu, a kraja nigde nema. Na sceni je mrtva trka između njegovog pada i izgradnje objekata za Expo 2027.

Da bi pljačka tekla nesmetano, diktator je zabranio bilo kakve studije o izvodljivosti, pa je posao krenuo iz različitih „slobodnih procena“ njegovih doglavnika, (Siniša Mali, Goran Vesić, Dušan Borovčanin, Aleksandar Vučić).

Pljačka Vučićeva mafija i na naizged manjim projektima, poa je tako „izgradnja nove i lepše Kalenić pijace“ u Beogradu  planirana da košta 17 miliona evra, a „zaokružiće“ je sugurno na čitavih 20 miliona. Za izgradnju nove savremene zelene pijace u Obrenovcu napravljena je „kalkulacija“ od skoro 13 miliona evra. Malo više (oko 18 miliona evra) od „ulepšavanja Kalenića gumna“ trebalo je da košta, po prvobitnom planu, izgradnja druge etape Bulevara patrijarha Pavla (od mosta na Adi do Košutnjaka), u dužini od 1940 metara.

Poređenja radi, rekonstrukcija najpoznatije svetske pijace La Boqueria u Barseloni koštala je oko 8,5 miliona evra. Rekonstrukcija kultne pijace St. Lawrence Market u Torontu koštala je oko 15 miliona evra.

U međuvremenu su i tu porasli troškovi na oko 20 miliona evra. Vrednost izgradnje pijace u Obrenovcumalo je veća od sume (12 miliona evra) koju je Miroslav Mišković pre 11 godina položio kao jemstvo da bi izašao iz zatvora u koji je strpan iz osvete. Bila je to najveća kaucija u istoriji srpskog pravosuđa. A, rezultat toga, opet su platili građani Srbije: Vučićeva „najžešća borba protiv korupcije“ završila se pred Međunarodnim arbitražnim tribunalom u Vašingtonu po tužbi Miškovićevog preduzeća Mera Invest, koji je koštao Srbiju oko 33 miliona evra, zbog nedozvoljenog uticaja koji je država vršila prema pravosuđu. Eto, kao dve nove velike pijace u Beogradu sa kompletnom infrastrukturom. One „investicije“ na kojima će biti barem 40% sredstava opljačkano.

Tako to izgleda u državi u kojoj lopov pokrade lopova, ali sun a kraju obojica „dobri“, jer tu krvavu grotesku plaćaju građani. Bolesni „Vođa“ se hvalio da će samo na obezbeđivanje struje za veštačku inteligenciju i električne automobile (koji stižu u ne tako skoroj budućnosti) „Srbija potrošiti milijarde i milijarde evra“. Jer je uveren u doživotni mandat i neiscrpne resurse u zemlji pokorenih Srba.

Sličnih slučajeva sa višemilionskim iznosima u evrima ima još: autoputevi,  pruge, aerodromi, mostovi, ulice, bulevari, semafori, sokaci, klinički centri, vrtići, škole, parkovi, deponije, tramvaji…Tamo, 15 miliona evra, ovamo 20 miliona, evra, gore 18 miliona evra…I tako u nedogled. Sakupe se tu stotine milina pa i milijarde za 13 godina pljačke, a javnost se neprekidno ubija propagandom o sumama novca koje diktator troši, uvereni da žive u najkbogatijoj zemlji Evrope.  Zavrti se čoveku u glavi od velikih „investicionih ciklusa i strateških projekata.

Građani su postali apatični slušajući priče o stotine miliona pa i milijarde evra i dolara, „za koju niko neće da se sagne i podigne je sa asvalta“. Samo zato da bi niko ne bi obratio pažnju na neki „mizerni“ projekat od desetak miliona gde je „Vođin“ poslovođa „lapio“ milion ili dva. Stvorena je atmosfera u kojoj to nije krađa, nego „nepravilnoist u poslovanju“ kako je sada nepostojeći Državni revizor govorio. Metode pljačke su nezamislive. Recimo, kad se na neku Odluku stavi oznaka „Poverljivo“, to je odmah potrošenih 500 miliona evra za koje se ne zna na šta su potrošeni.

U nedavnoj prošlosti, Aleksandar Vučić se sprdao sa građanima u najvećoj krizi i lilni dramama, tokom pandemije Korona virusa, pa je „nagrađivao“ sve one koji su primili vakcinu protiv toig virusa. Ukupno 2,5 miliona građana koji su se vakcinisali tada dobilo je po 3.000 dinara. Oni koji nisu, zaprećeno im je hapšenjem i zatvorskim kaznama. Sprdnja sa sirotinjom i danas traje.

Nisu zaboravljene isplate od po 60 evra pomoći nezaposlenima, dok su penzioneri dobili 50 evra. Pomoć od 100 evra dobili su i Srbi sa Kosova i Metohije, uključujući i decu, dok je nezaposlenim kosovskim Srbima isplaćeno 200 evra. A, poslanici Vučićeve „Srpske liste“ zaklete na vernost albanskoj državi na Kosovu, primaju po 5.000 evra platu i premije, plus novac iz Srbije koji stiže „lisičjom poštom u kešu“, preko potkopaoničkih sela direktno u džepove onih koji skandiraju „Aco Srbine“. A, „Aco Srbin“ pokušao da odnese 50 miliona evra Republikancima u SAD pod lažnim albanskim imenom, Alex Vuka.

Kad se budu sabrale sve pljačke ovog bolesnog manijaka, procene su da se neće utvrditi „put i pravac“ za najmanje pat milijardi evra. Kralo se i na sitno i na krupno. Grad Beograd je za 25 novih tramvaja, turske marke ‘Bozonkaja’, platio 67, 3 miliona evra, odnosno 2,7 miliona evra po komadu, i to bez PDV-a. U isto vreme, rumunski (grad) Temišvar je platio 17 sličnih tramvaja iste marke 33 miliona evra, odnosno 1,9 miliona evra po vozilu.

Bacao je milione evra Vučić i na Republiku Srpsku, enititet BiH, dakle druge države. Prema dostupnim podacima, za poslednjih tri godine, blizu 60 miliona evra je „prešlo Drinu“ i otišlo u Banjaluku. Hvalio se Vučić i ovde javno: „Sem izgradnje mosta na Savi kod Rače ići ćemo na značajnu podršku izgradnji tih 17,1 kilometara u vrednosti 150 miliona evra. Spremni smo da učestvujemo sa 100 miliona evra. Daćemo najveći novac da bi obezbedili direktnu vezu sa Bijeljinom, drugim najvećim gradoma u Srpskoj, a jednom od najvećih gradova u BiH“.

A, Republika Srpska se suočava sa ozbiljnim finansijskim problemima nakon sankcija koje su Sjedinjene Američke Države nametnule gotovo celom rukovodstvu Republike Srpske, ali i brojnim kompanijama za koje Amerikanci tvrde da su u bliskoj konekciji sa Miloradom Dodikom.

Ovih dana, čulo se da je nekakvo Privredno društvo „Kermas Energija“ iz Zagreba tužilo R. Srpsku. Prema najnovijoj informaciji iz Pravobranilaštva BiH, stvar je pred podnošenjem arbitražne tužbe protiv države Bosne i Hercegovine, zbog činjenice da je Vlada Republike Srpske jednostrano raskinula ugovor o koncesiji za gradnju vetroparka „Trusina“ kod Nevesinja. Tužbeni iznos je veći od 200 miliona KM. Međutim, Zagrepčani još uvek ostavljaju prostor BiH odnosno Republici Srpskoj da se sporazumno urede odnosi, ali pod velikim upitnikom koliko će još čekati pre nego što definitivno podnesu tužbu protiv BiH pred Međunarodnim centrom za rešavanje sporova (ICSID-om) u Vašingtonu.

Tako bi se BiH mogla suočiti sa još jednim drastičnim finansijskim udarom poput slučaja „Viaduct“ kojeg je, kao što je poznato, Republika Srpska prouzrokovala po istoj matrici, jednostranim raskidom ugovora. Ono što je za građane Srbije važđna informacija: štetu će platiti Aleksandar Vučić iz budžeta Repiblike Srbije, „ako se biude moralo“

Davao je srpski diktator „iz malog džepa“ i „sitninu“: jedan milion evra za vilu na Jahorini, jedan milion na tenisko igralište…A, građani R. Srpske doslovno prose za osnovne stvari u zdravstvu na primer.

Davao je i dalje daje „Vođa“ vernim navijačima, barabama i kriminalcima sa stadiona. Mnogi su zaboravili jedno davno novembarsko veče sada već davne 2012. godine, kad je došao na stadion Crvene zvezde i sa svitom društveno-političko-sportsko-poslovnih i sub-poslovnih radnika različitih profila i polja delovanja održao čuvenu noćnu konferenciju na kojoj je predstavio plan spasa i preporoda najtrofejnijeg srpskog kluba, već tada, u zoru njegove vladavine, bilo je jasno da formira svoju uličnu gardu, dole, na dnu, a na vrhu ozbiljnu mafiju.

Ta razbijnička jazbina, mafijaška piramida, ovih meseci ruši se iznutra i spolja. Pada sa sa svih strana.