Američke i evropske službe progone Aleksandra Vučića i njegove saradnike zbog šverca narkotika, pranja novca i visoke korupcije. Na spisku za odstrel nalaze se, pored braće Vučić, mnogi njihovi ortaci, čija imena su istaknuta u Sky prepiskama Filipa Koraća i ostalih vođa Balkanske mafije. Tu su i Goran Vesić, Zorana Mihajlović i ostali objekti istrage, koju Evropsko javno tužilaštvo vodi povodom korupcije izgradnje pruge Beograd-Budimpešta. Srpska Specijalna antiteroristička jedinica održala je zajedničku vežbu sa Nacionalnom gardom iz Teksasa i evropskom Komandom specijalnih jedinica, kojom je svim potencijalnim metama upućena poruka da ne mogu pobeći. Istovremeno, Spoljna obaveštajna služba Rusije optužuje srpsku vlast da naoružava Ukrajinu i „organizuje lanac smrti ruskih vojnika i civilnog stanovništva“. O naprednjačkim kandidatima za hapšenje piše zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid Predrag Popović, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, nekada blizak Vučićev saradnik i prijatelj.

Predrag Popović

Otvorena je sezona lova na pripadnike zločinačkog udruženja Aleksandra Vučića. Na spisku za politički, policijski i pravosudni odstrel nalaze se mnogi aktuelni i bivši stranački i državni funkcioneri, kumovi, tajkuni i ostali kriminalci.

Spisak je napravljen na osnovu dokaza, koje su prikupile američke i evropske službe tokom istraga aktivnosti Balkanskog kartela. Optužbe za narko-trafiking, pranje novca, visoku korupciju, pa čak i ubistva, potkrepljene su, između ostalog, dešifrovanim sadržajima komunikacija preko Sky aplikacija, ali i iskazima svedoka saradnika. Zahvaljujući tim dokazima, ali i pritiscima stranih službi, uhapšeni su i procesuirani pripadnici organizovanih kriminalnih grupa Darka Šarića, Veljka Belivuka, Predraga Koluvije i Nikole Vušovića. Vođe svakog od tih klanova direktno ili posredno su bili povezani sa Aleksandrom Vučićem i njegovim najbližim saradnicima. Koliko je čvrsta ta sprega najbolje se vidi iz tragova koji su otkriveni u slučaju Filipa Koraća.

Mađarska granična policija je, 3. oktobra 2022. godine, uhapsila Koraća, koji se nalazio na tajnoj poternici Interpola, koju je raspisala Francuska. Pod sumnjom da je izvršio 25 krivičnih dela, francuski pravosudni organi vode postupak protiv Koraća. Predmet je formirala javna tužiteljka Laura Beko, koju pariski mediji opisuju kao „dominantnu ličnost u francuskom pravosuđu, koja je poznata po rigoroznom pristupu pravdi“. Takvu reputaciju je stekla brojnim slučajevima u kojima je progonila pripadnike organizovanog kriminala i terorističkih grupa.

Beko je procesuirala Džavada Bendauda, koji je okrivljen za teroristički napad u Parizu 2015, a prošle godine je uhapsila Pavela Durova, suosnivača i izvršnog direktora multimedijalne platforme Telegram, čije sedište se nalazi u Dubaiju. Sada pred sudom u Parizu (Parvis du Tribunal de Paris), u saradnji sa istražnim sudijom Brisom Hansmanom, Beko vodi postupak protiv Filipa Koraća.

Upravo taj slučaj je otvorio sezonu lova na naprednjačke kriminalce. Francuski sud je srpskom Tužilaštvu za organizovani kriminal prosledio više od 220.000 poruka, koje je Korać razmenjivao sa saradnicima iz svog klana preko aplikacije Sky ECC. U TOK-u su još 2021. godine formirana dva predmeta, zavedena pod brojevima K P01/121/21 i KTO 65/21, ali ni materijal koji je obradio Europol nije podstakao tužioce da istragu pomere sa mrtve tačke.

Samo na osnovu tih prepiski, čiji značajan deo je objavio i Magazin Tabloid, Tužilaštvo je moglo i moralo da pokrene još nekoliko istraga, kako bi se proverili navodi o poslovno-kriminalnim vezama Koraća sa braćom Vučić i njihovim ortacima iz vrha naprednjačkog kartela. Takođe, trebalo bi proveriti i Koraćeve navode, iznete u tim Sky prepiskama, o tome kako on na platnom spisku drži tužioca za organizovani kriminal Mladena Nenadića i njegove zamenike Zorana Babića, Milenka Mandića i Sašu Ivanića. U tome treba tražiti objašnjenje zašto TOK nije ništa preduzeo kako bi se utvrdilo ko je sve iz vrha politike, policije i pravosuđa sarađivao sa Koraćevim narko klanom.

Međutim, toj igri je došao kraj. Posle dvogodišnjeg „dinstanja“, Europol i sud u Parizu su prešli u fazu „pumpanja“. Vučić i njegovi ortaci iz vrha naprenjačkog kartela dobro znaju šta im se stavlja na teret i čime su kompromitovani u Sky komunikacijama, a šokiralo ih je saznanje da je Filip Korać pristao na saradnju sa francuskim istražiteljima.

Korać je otkrio sve detalje oko uloge Novaka Nedića, dojučerašnjeg generalnog sekretara Vlade Srbije, koga je Vučić ovlastio za posredovanje u komunikaciji sa kriminalcima iz ovog, ali i ostalih klanova. U postupak, koji se vodi protiv Koraća, Nedić je umešan preko Branimira Vujovića Brace, koga francuski tužioci opisuju kao „glavnu figuru odgovornu za skladištenje i prodaju kokaina i oružja“.

Kao i Korać, Vujović je uhapšen u oktobru 2023. po Interpolovoj poternici. Oni su u Francuskoj osnovali firmu „Pegazus“, preko koje su, novcem od prodaje droge, kupovali nekretnine u Francuskoj i Srbiji. Obojica su sa Nedićim kontaktirali preko Sky, a postoje i dokazi da je Vujović tadašnjem generalnom sekretaru Vlade Srbije plaćao troškove putovanja i smeštaja u francuskim hotelima. Nedić je posredovao između Koraća i Aleksandra i Danila Vučića. Krajem 2020. godine, napravljen je dogovor po kome je Koraću omogućeno da se vrati u Srbiju. Dobio je policijsku zaštitu i izuzetno unosan posao sa Upravom carine. Da bi to prikrio, Vučić je povremeno pokretao i gasio medijske kampanje protiv Koraća.

– Sad mi piše Danilo. Pita me ako mogu neke pare koje mu sleduju u februaru sad da mu dam. Reći ću mu da zamoli ćaleta da mene malo napada u novinama i da mi radi reklamu – napisao je Korać, pod Sky šifrom „Robin“ ID: H3Q9MD, u prepisci sa Dejanom Grgićem, preko čije menadžerske agencije je Danilo Vučić zaradio 400.000 evra prilikom transfera fudbalera Nemanje Radonjića iz Crvene zvezde u francuski Olimpik Marsej.

Filip Korać je francuskim istražiteljima opisao i veze između Nedića i Grgića, ali i Nedića i Belivuka. I taj iskaz je prosleđen srpskom Tužilaštvu za organizovani kriminal.

Nedić je pre nekoliko dana podneo zahtev za upis u Advokatsku komoru Beograda. S obzirom da trenutno važi za kandidata broj 1 za hapšenje i procesuiranje, biće mu potrebni mnogo bolji advokati nego što je on. U Vučićevom kriminalnom lancu, Nedić je oduvek bio najslabija karika. Uslovljen skromnom inteligencijom, bahato se šepurio u društvu Belivukovih i Koraćevih kriminalaca. Pozirao je u društvu Ace Rošavog i na čelu kolone naprednjačkih batinaša.

Uskoro, kad bude pozirao pred policijskih fotografom, Nedić će dobiti priliku da pokaže da li je toliko glup da na sebe preuzme odgovornost ili će pristati na saradnju sa tužilaštvom, pa će sa sobom na dno povući Vučića i ostale ortake. 

Vučić zna od kakvog gnjecavog materijala je napravljen Nedić, zato ga je najurio iz izvršne vlasti. Nema sumnje, kad dođe vreme za suočavanje, Vučić će lagati da nema veze sa Nedićem, da je on sve radio na svoju ruku, samo u svom interesu. Ipak, Vučiću neće biti dovoljne samo medijske manipulacije.

Njegova odbrana zavisi i od dokaza koje ponudi Nedić. Iako Novak Nedić, očigledno, nije dovoljno inteligentan da se zaštiti, ne treba zanemariti činjenicu da on potiče iz stare i uticajne advokatske porodice. Ako ne Novak, onda je njegov otac Vojislav Nedić svestan značaja koji ima dobra polisa osiguranja. Zato treba prepostaviti da su oni arhivirali određene dokaze „za zlu ne trebalo“, kojima mogu, u samoodbrani, da kompromituju Vučića.

Naprednjački kartel je do sada, na razne načine, odolevao pravosudnim izazovima. Šarić je pristao na nagodbu sa Vučićem. Sad se kaje, ali kasno mu je. Belivuk još trguje. Već četiri i po godine se nalazi u pritvoru, sudski postupak traje dve i po godine, a on još nije izneo odbranu. U sudnici je izneo nekoliko optužbi na Vučićev račun, ali uz diskretnu napomenu da ta pretnja predstavlja istovremno i ponudu za nagodbom.

Od toga nije bilo i neće biti ništa, ali Belivuk će to, kao i Šarić, shvatiti prekasno, kad se suoči sa činjenicom da će ostatak života provesti iza rešetaka. Groteskno, ali Koluvija je dokazao da je pametniji od ostalih mafijaša. Kad policija i tužilaštvo nisu hteli da otvore njegov „blackberry“ telefon, kako u njemu ne bi otkrili kontakte sa braćom Vučić, shvatio je da mu ta polisa osiguranja čuva glavu. Još bogatiju polisu je imao Vladimir Cvijan, ali nije mogao da se uzdrži od talasanja. Smetao je sve dok nije završio u Dunavu.

Vučić se provukao kroz te probleme, ali sad su ga stigli mnogo veći i ozbiljniji. S obzirom da omču stežu strane službe, više nema dovoljno manevarskog prostora za vrdanje. Ranije je uspevao da odigra predstave u kojima je, osim šefova kriminalnih klanova, žrtvovao i svoje politikantske saradnike i pripadnike dvorske svite, kao što su bili Nebojša Stefanović, Dijana Hrkalović i Slaviša Kokeza. Strani centri moći su rešili da se definitivno obračunaju sa Balkanskim kartelom i očiste srpsko političko podzemlje, a taj posao neće biti završen dok je Vučić na slobodi.

Da je Vučić glavna meta u aktuelnoj sezoni lova vidi se po dokazima, koje Europol plasira u medije, kako bi javnost u Srbiji shvatila ko je najodgovorniji za širenje kriminalne mreže. U takvim okolnostima, za konačan ishod nije ni bitno ko će biti prvi uhapšen. Kad se iz te prljave i krvave naprednjačke kule izvuče jedna karta, cela će se srušiti.

Iako je trenutno pritisak Europola usmeren prema pojedincima, koji su inkriminisani vezama sa Filipom Koraćem, Vučić u poslednjim izjavama za medije ističe sve veći spoljni pritisak povodom Milana Radoičića i Zvonka Veselinovića. Prošlo je više od godinu i po dana otkad je Radoičić preuzeo na sebe odgovornost za smrtonosnu akciju u Banjskoj, koja je u odlučujućoj meri doprinela učvršćivanju albanske državnosti na celoj teritoriji Kosova i Metohije. Više javno tužilaštvo u Beogradu još nije završilo istragu i podnelo optužnicu, ali to je uradilo kosovsko tužilaštvo u Prištini, koje ga tereti za organizovanje terorističke grupe. Osim toga, Osnovni sud u Prištini je nedavno izdao nalog za hapšenje Radoičića i još 19 Srba, koji su osumnjičeni za ratni zločin protiv civilnog stanovništva. Prema toj optužnici, oni su, u periodu od 7. do 9. maja 1999. godine na teritoriji opštine Đakovica ubili 106 albanskih civila, čija tela su kasnije pronađena u masovnoj grobnici u Batajnici.

Obe albanske optužnice protiv Radoičića stavljaju dodatni teret na Vučićeva nejaka leđa. Vučić ne sme da „novog Obilića“ uhapsi i izruči albanskim organima. Ma koliko se busao u grudi junačke, Radoičić je, pre svega, ordinarni kriminalac. Kao takav, ostaće lojalan Vučiću dok god ima interes. Kad to usahne, da bi olakšao svoju poziciju, bez griže savesti prebaciće odgovornost na Vučića za sva zla, koja su zajedno vršili nad srpskim stanovništvom u getu na severu Kosmeta.

Da Vučićeva muka bude veća, gde je Radoičić tu je i Veselinović. Zajedno su na „crnoj listi“ Sjedinjenih Američkih Država, Evropske unije i Velike Britanije. Zajedno su i u unosnim infrastrukturnim poslovima, zahvaljujući kojima su, u saradnji sa braćom Vučić, zgrnuli nekoliko milijardi evra. S tom količinom novca, oni mogu da budu veoma opasni po svakoga ko im se zameri, naročito ako im ugrozi poslovne kombinacije i opstanak na slobodi.

Veselinović i Radoičić su do juče glumili uspešne biznismene. Privatnim avionom su putovali u Grčku i Tursku, svojim jahtama su krstarili Mediteranom, išli su na safari u Nigeriju, uživali su u svemu što vole mladi. No, to je deo prošlosti. Sada Veselinović putuje samo po Srbiji, od gradilišta do gradilišta. U koloni od osam vozila, prati ga dvadesetak naoružanih telohranitelja. Tolika vojska sigurno nije namenjena samo medijskoj prezentaciji moći, nego i konkretnim akcijama u slučaju ugrožavanja njegove bezbednosti. Pošto je i Veselinoviću jasno da mu ni ta oružana sila neće pomoći kad se nađe na udaru stranih službi, na ovaj način se štiti od vođe kartela.

Kad padnu, Veselinović i Radoičić mogu da posluže stranim službama kao svedoci, koji će samo potvrditi sva saznanja i dokaze Vučićevih kriminalnih aktivnosti, koja su već zabeležena i dokumentovana. Za vođu naprednjačkog kartela isti, ako ne i veći, problem mogu da naprave njegovi saradnici iz stranačkog i državnog vrha. Kad se osvrne oko sebe, Vučić u svakome od njih vidi potencijalnog izdajnika, koji će svedočiti protiv njega. Naravno, najviše strepi od Siniše Malog.

Osim uloge čuvara trezora porodice Vučić, Mali je opasan po još nekoliko osnova. Em zna sve račune u stranim bankama, gde su Vučići deponovali novac, Mali zna i načine kako da opere i sakrije čak i od njih. Otkad se uključio u naprednjački kartel, Mali je izgradio status Vučićevog partnera, a ne sluge. Nije ni pokušao da glumi lojalnost i idolopoklonstvo, kakvo je karakteristično za većinu članova dvorske svite.

– Siniša Mali nema empatije prema bilo kome, ne zanima ga niko drugi osim njega – rekao je Vučić u „šaljivom“ videu, koji je upravo Mali podelio na društvenoj mreži Tik Tok.

U toj šali ima 100 posto istine. Vučić je svestan Goranu Vesiću, Tomislavu Momiroviću i mnogim drugima, koje je uvukao u korupciju i kriminal.da će ga, čim prigusti, Mali pustiti niz vodu na isti način na koji je on to uradio

Vesić je žrtvovan posle pada nadstrešnice na novosadskoj Železničkoj stanici. Ne sluteći da će to masovno ubistvo 16 ljudi označiti početak pada Srpske napredne stranke s vlasti, Vesić je u početku pristao na ulogu, koja mu je određena u Vučićevom scenariju kontrole štete. Lagao je da nadstrešnica nije rekonstruisana, a usput je prebacivao odgovonost na inženjere i izvođače radova. Tek u tužilaštvu, kad je dobio na uvid 27 mejlova koje je razmenjivao sa stručnjacima iz nadzornog organa, shvatio je da mu nema spasa. U toj prepisci su istaknuta upozorenja nadzornog organa da radovi nisu izvršeni na zadovoljavajući način i da se moraju izvršiti popravke. Vesić je odbijao zahteve da se odlože rokovi za otvaranje Železničke stanice. Kao što nije slutio do kakve nesreće može da dođe, nije ni pretpostavio da će ga se Vučić tako lako odreći.

Sporni mejlovi predati su Evropskom javnom tužilaštvu, zajedno sa kompletnom dokumentacijom o javnim nabavkama, građevinskim i ostalim dozvolama, kao i o tokovima novca. Istovremeno, po Vučićevom nalogu, Bezbednosno informativna agencija je na mere stavila sve Vesićeve saradnike i članove porodice. Pritisak je urodio plodom, Vesić je potpuno izopšten iz naprednjačkog kartela.

Za razliku od njega, Momirović se sam izolovao. Dok čeka da vidi da li će ga tužioci izostaviti iz optužnice, naslednik poslovne imperije „Mona“, vreme provodi putovanjima na relaciji Beograd-Lion. Priprema se da preuzme vođenje filijale porodične kompanije u Francuskoj.

Jelena Tanasković, bivša direktorka Infrastrukture Železnice, pokušala je da odgovornost prebaci direktno na Vesića i Vučića. Iako se to ne bi očekivalo od osobe s njenom reputacijom i inteligencijom, ona je postala prvi naprednjački kadar koji je optužbe usmerio prema Vučiću. Prvi posle Cvijana, zato bi joj bilo pametno da izbegava kupanje u Dunavu, Savi, pa čak i u kadi.

Suprotno Tanaskovićki, bivša ministarka Zorana Mihajlović pokušava da se vrati na mesto zločina, u Vučićevo okruženje. Posle deset godina provedenih na ministarskim funkcijama, čim je ostala bez funkcije u Vladi premijera Miloša Vučevića, napustila je Srpsku naprednu stranku.

– Ja nisam ušla u tu stranku zato što mi je trebala diploma, jer sam je i ranije imala. Nije mi trebao ni doktorat, već sam bila doktor nauka. Niti mi je bio potreban stan, jer sam već tada živela ovde gde i danas živim. Nije mi bila potrebna bilo kakva privilegija, kakve se neretko očekuju, a koje neki političari imaju. Stranka se promenila, ima mnogo više radikalnih poteza, a ne proevropskih. Ja sam svedokinja preobraženja SNS-a i to mi se ne dopada – rekla je Mihajlovićka.

Sa još nekoliko naprednjačkih odšelnika, osnovala je pokret „Uvek za Srbiju“, ali to „uvek“ svelo se na jednu konferenciju za medije, posle koje je nestala sa političke i javne scene sve do pre mesec dana. Njen povratak iz hibernacije se poklopio sa informacijama o pokretanju istrage Evropskog javnog tužilaštva za korupciju, koja je dovela do masovnog ubistva u Novom Sadu.

Istragom je obuhvaćen i period u kome je Mihajlovićka, kao ministarka građevinarstva, pokrenula projekat izgradnje i rekonstrukcije pruge Beograd-Budimpešta. Iako je logična njena briga da će je se Vučić lakše odreći ako ostane po strani, uzalud se nada da će je zaštiti od odgovornosti. Vučić ne može da zaštiti ni sebe. Zato njeni postupci i izjave, kojima se predstavlja kao ostrašćeniji lojalista od Ane Brnabić, deluju tragi-komično. Potpuno je besmisleno što gorljivo podržava sve Vučićeve zločine, bivše i buduće, kao što su otvaranje rudnika litijuma ili ukidanje fakulteta.

– Ja se zalažem za to da se određeni fakulteti danas ugase, a sutra da se osnuju novi. I da se onda vidi ko na tim fakultetima istinski vodi računa o obrazovanju, a ko hoće da se bavi politikom. To je pravno sasvim izvodljivo i nije ništa strašno. To što su sada univerzitetski profesori skočili, to je zato što oni sada znaju da će ostati bez novca i političkih pozicija. Njima fakulteti nisu fakulteti, nego političke organizacija i oni nam to pokazuju šest meseci – kaže Mihajlovićka.

Naravno, ona je suviše pametna da bi poverovala u budalaste optužbe protiv profesora „koji se bave politikom“. Uostalom, Đuro Macut je istovremeno predsednik Vlade i univerzitetski profesor. Mihajlovićka na još besmisleniji način pokušava da prikrije svoje tragove tako što se u medijima predstavlja samo kao „bivša potpredsednica Vlade“, kao da u tužilaštvu Laure Koveši ne znaju da je ona tada bila i ministarska građevinarstva i infrastrukture.

Davljenik se hvata i za slamku, a Zorana Mihajlović, uplašena i očajna, za Vučića. Treba je razumeti, ona sigurno ima informacije iz istrage Evropskog javnog tužilaštva, zna šta joj se sprema. Prema svemu sudeći, ona je, uz Novaka Nedića, glavni kandidat za hapšenje.

Ko god prvi padne, srušiće naprednjačku piramidu zla. Kako će to izgledati javnost je već mogla da vidi na mikro-primeru iz Bogatića. Kad su opozicioni odbornici prekinuli sednicu opštinskog parlamenta na kojoj je trebalo da se izglasa prostorni plan u koji je uključen i rudnik litijuma. Dok su ga izvodili iz zgrade, naprednjački predsednik opštinske Skupštine je skičao: „Nemojte, ljudi, i ja sam protiv rudnika, ja sam uvek bio uz narod, ne uz stranku“. Taj refren će ponavljati i mnogo značajniji naprednjački funkcioneri čim dođe stani-pani.

Tako će se braniti i sam Vučić. Ni jedan jedini sekund neće biti u dilemi da li da za svoje odluke odgovornost prebaci na Vesića, Mihajlovićku, Malog ili bilo koga. Uostalom, na svim spornim ugovorima nalaze se njihovi potpisi, a ne njegov. 

Ipak, za Srbiju bi bilo najbolje kad bi, umesto njegovih saučesnika, prvi u zatvoru završio Aleksandar Vučić. To bi ubrzalo proces čišćenja države od naprednjačkog kartela. Izgleda da tako procenjuju i donosioci odluka u američkim i evropskim centrima moći.

Pripadnici Nacionalne garde Teksasa i evropske Komande za specijalne operacije, zajedno sa srpskom Specijalnom antiterorističkom jedinicom, pre nekoliko dana održali su zajedničku vežbu u Beogradu. Zajedničkom akcijom, specijalci su rešili „talačku krizu“ u zgradi američke ambasade. Juče u ambasadi, sutra u Predsedništvu Srbije, vili Mir ili vinskom podrumu u Jajincima, gde god se bude nalazio otmičar, koji godinama drži Srbiju u talačkoj krizi. Ovom „vežbom“, američke i evropske službe su, zajedno sa srpskim SAJ-om, pokazale spremnost da lako i brzo uhapse svakoga sa njihovog spiska.

I Vučić je tu „vežbu“ razumeo kao jasnu poruku šta ga čeka. Zato je odmah, dok je akcija još trajala, održao sastanak sa ruskim ambasadorom Aleksandrom Bocan Harčenkom. Uzalud, Harčenko ne može da pomogne ni sebi, a kamoli Vučiću. Šta o njemu misle u Kremlju, Vučić je mogao da se uveri prilikom proslave Dana pobede. Ruski protokol ga je stavio na kraj lože, 28 mesta dalje od Vladimira Putina, daleko iza predsednika Brazila, Burkine Faso i sličnih država, koje nisu ni učestvovale u Drugom svetskom ratu. Uz to, značajna je i simbolika poklona, koje je Putin dao Vučiću: sat, knjigu, pušku i vino.

Milovan Brkić, glavni urednik Magazina Tabloid, objasnio je simboličnu poruku. Knjiga znači da je Vučić pročitan; sat – da mu je isteklo vreme: puška može da mu posluži da sebi prekrati muke, pa da se vino posluži posle opela za pokoj duše razbojničke. Da tako stoje stvari, potvrđuje i saopštenje Spoljne obaveštajne službe Rusije (SVR) u kome se tvrdi da „zvanični Beograd, suprotno neutralnosti koju je proklamovao, isporučuje municiju Kijevu“.

– Srpska vojna idustrija pokušava da puca Rusiji u leđa. Srpska vlast prikriva antiruske korake jednostavnom šemom u kojoj koristi lažne sertifikate krajnjih korisnika i zemlje posrednice. U to su uključne zemlje NATO-a, pre svega Češka, Poljka i Bugarska. U poslednje vreme u tu svrhu se koriste i egzotične opcije koje uključuju afričke države. Doprinos srpskih odbrambenih preduzeća ratu koji je pokrenuo Zapad, a čiji bi ishod Evropa želela da vidi kao „strateški poraz“ Rusije, iznosi stotine hiljada granata za raketne sisteme i haubice, kao i milione metaka za streljačko oružje. Malo je verovatno da se takve isporuke mogu opravdati „humanitarnim pitanjima“. One imaju jednu očiglednu svrhu: da ubijaju i sakate ruske vojnike i civilno stanovništvo Rusije – navodi se u saopštenju Spoljne obaveštajne službe Rusije o „lancu smrti koji je organizvala Srbija“.

Američke i evropske službe progone Vučića zbog organizovanog kriminala i smrtonosne korupcije, a ruske zbog šverca oružja u Ukrajinu. U takvim okolnostima, nema mu spasa, svi njegovi putevi, kao i putevi njegovih saučesnika iz naprenjačkog kartela, vode u aps, gde im je i mesto.