Krvavoj diktaturi Aleksandra Vučića i njegovog kartela nazire se kraj. Hoće li, u skorije vreme, žrtve njihovih nasilja i zločina, biti privedeni zakonu i pravdi, a mučenici javno rehabilitovani? Sličaj Borisa Dimitrijevića iz Jagodine, koji je odlukom Osnovnog suda u Jagodini smešten u zatvorsku psihijatirjsku bolnicu na neodređeno vreme, jer je, po oceni suda, izvršio krivično delo “lažnog predstavljanja“ otkriva strašno lice sudija i lekara i njihovu zločinačku spregu.

Milovan Brkić

Osnovni sud u Jagodini, u veću sastavljenom od predsednika suda Žarka Milanovića,kao predsednika veća i sudija Slavice Đorđević i Jasmine Tašković, doneo je dana 14. marta ove godine REŠENJE

STAVLJA SE VAN SNAGE rešenje ovog suda Kv. br. 36/25 od 26. 2. 2a35. godine kojim je prema okrivljenom Borisu Dimitrijeviću iz Jagodine dozvoljen premeštaj iz Specijalne zatvorske bolnice u Beogradu u Specijalnu bolnicu za psihijatrijske bolesti “Dr Slavoljub Bakalović“ u Vršcu, radi sprovođenje mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi, izrečene pravnosnažnim rešenjem Osnovnog suda u Jagodini Kv 185/23 od 10. 7. 2023. godine.

Slučaj Borisa Dimitrijevića postao je poznat javnosti, a nadamo se da će u zatvor odvesti mnoga lica koja će biti pomenuta u ovom tekstu, kada je u aprilu 2023. godine došao u redakciju Magazina Tabloid. Na istom spratu, na kojem se nalazi i redakcija, radi i hostel, u kojem je gospodin Dimitrijević bio zakonačio nekoliko dana.

Urednicima je ispričao svoju subinu.

Rešenjem Osnovnog suda u Jagodini 17. aprila 2014. godine njemu je izrečena mera obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi zbog, kako se navodi u rešenju suda, zbog izvršenja krivičnog dela predviđenog u zakonu kao krivično delo lažno predstavljanje iz člana 329. stav 1. KZ RS.

Dve godine kasnije isti sud sa istom sudijom i predsednikom suda donosi novo rešenje 19.9.2016. godine, kojim se citirano rešenje zamenjuje, tako što će se nad Borisom Dimitrijevićem “lečenje“ nastaviti u Specijalnoj zatorskoj bolnici u Beogradu!

Boris nije izvršio nikakvo krivično delo za vreme “lečenja na slobodi“, ali oni koji su ga strpali u ludnicu želeli su da ga se otarase.

U to vreme Jagodinom je vladao Dragan Marković Palma i njegov zaštitnik i pobratim Ivica Dačić.

 U Jagodini su pravljene orgije sa maloletnicama i maloletnicima. Boris, kao stasiti momak, zapao je za oko nekom od pomenitih kriminalaca. I smišljen je način kako da ga strpaju u ludnicu, kao najtežu moguću kaznu. Borisovo prezime (Dimitrijević) poslužilo je za “lažno predstavljanje“, jer se on u kafiću predstavio kao Apis.

Nakon što je posle provedenog vremena u zatvorskoj bolnici pušten na sloodu, Boris je otisao u Švedsku u kojoj je živela i radila njegova majka, koja ima državljanstvo Švedske.

Od 2014. godine do tog dana kada se našao u redakciji Magazina Tabloid, Boris “nije dolazio u sukob sa zakonom“. Nije ni mrava zgazio, ali je od iste mafije, opet, uz pomoć pomenutog sudije Žarka Milanovića, odlučeno da ga vrate u zatvorsrku bolnicu.

Ali…

Iste te godine, 8. maja, mene su uhapsili i stavili u pritvor, zbog “poziva na nasilničku promenu ustavnog poretka“. U zatvoru sam proveo do 13. septembra 2023, godine, kada mi je Apelacioni sud u Beogradu, ukinuo osuđujuću presudu, i odredio meru kućnog pritvora, koju je, kao nezakonitu, opet ukinuo Apelacjioni sud u Bogradu 13. januara.

Izvesno vreme sam proveo i u Specijalnoj zatvorskoj bolnici, na internom odeljenju, jer sam štrajkovao glađu. Imao sam tu nesreću da upoznam ljude koji uništavaju živote onima koji u ovu ustanovu uđu.

Nakon prestanka ograničenja, vratio sam se na posao. Pokušao sam da nađem Borisa, ali se on javio opet iz Bolnice, nakon tri meseca od mog izlaska na slobodu. Obavestio me je da je ponovo u ovoj ustanovi. Razgovarao sam sa lekakom koja ga leči. Zove se Slavica. Ponudio sam pismene garancije da ću voditi računa o Borisu, ako ga puste na “lečenje na slobodi“ Njegova majka je od straha od maltretiranja utekla u Švedsku.

Ova nepristojna žena, psihijatar, kaže mi drugi pacijent, jedna je od boljih prema osuđenim licima. Bila je nervozna bahata. U skladu sa profesionalnom osposobljenošću, razgovarao sam sasvim pristojno, shvatajući da zlo iz ove kuće je teže nego od same kazne. Slavica je pomenuta, zajedno sa dr Milanom Pavlovićem, zbog teškog prestupa iz Padinske skele. Oboje su upućeni na rad u Specijalnu zatvorsku bolnicu, g. Pavlović na mesto zamenika upravnika, a Slavica je nastavila specijalizaciju, položila specijalistički ispit i radi na odeljenju na kojem “leče“ Borisa.

Načelnik psihijatrijskog odeljenja za obavzno lečenje je dr Vladimir Stojković. Dok sam bio u bolnici, slao je psihijatra da razgova na temu mog navodnog samoubistva. Mlađi lekar je bio vrlo pristojan, jer smo razgovarali u prisustvu načelnice internog odeljenja dr Olivere Matijašević.

Pomenutom lekaru sam objavio svojevremeno intervju sa bugarskom novinarkom Dilijanom Gajtandžijevom,koja je u to vreme bila svetski važna ličnost. Intervju je objavljen u Magazinu Tabloid 456, a možete ga pročitati i na linku (https://www.magazin-tabloid.com/casopis/?id=09&br=456)

Angažovao sam advokata Branka Pavlovića da poseti Borisa u zatvoru. Redakcija drugim licima, koji su ostavljeni od porodica, šalje pakete…Boris me je obavestio da je odlučeno da ga prebace u Vršac, u bolničko odelenje otvorenog tipa. Zamolio me je da mu pošaljem mobilni telefon u Vršac. Rekao mi je da je dobio rešenje suda. Pita me je da li sam zadovoljan time, jer ga je za moje mišljenje pitala lekarka. Ostavio sam da o tome odluči on, koji te muke i pakao treba da izdrži.

Boris se nije dugo javljao, pa sam pozvao bolnicu u Vršcu. da se rapitam na kojem je Borisu odeljenju, da mu pošaljem mobilni telefon. Razgovarao sam sa načelnicom odeljenja za sudske ekspertize. Pitao sam da li je iz Beograda doveden Boris Dimitrijevic na lečenje. Predstavio sam se i rekao da želim da mu pošaljem paket. Lekarka se zgrozila pitanjem, jer ne daje takve informacije. Prekinula je vezu.

Pismo sam poslao v.d. direktorki dr Jeleni Đokić. Pitao sam je kako zaposleni razgovaraju sa pacijentima, kada tako samnom razgovaraju, koji sam u najboljoj nameri želeo da pomognem licu koje treba da leči. Dva sata kasnije pomenuta gospođa mi je odgovorila da nisu ovlašćeni da daju podatke o pacijentima. Zahvalio sam joj na odgovoru, ali sam tražio samo da mi potvrde da li je Boris kod njih na lečenju. Predstavio sam se, ostavio adresu i broj telefona, kao i sajt Magazina Tabloid.

Potom mi se posle dve nedelje Boris javio, obaveštavajući me da je sud dostavio rešenje. Poslao sam advokata da ga poseti.

Evo šta piše u rešenju suda:“ Sud je izvršio uvid u podnesak Specijalne bolnice za psihijatrijska oboljenja u Vršcu od 13 3. 2025. godine u kojem se navode da je u bolnicu stigla, elektronska pošta sa netačnim tvrdnjama, zbog čega povlače saglasnost za premeštaj Dimitrijevića“ Sud je, želeći da izbegne dalju kompromitaciju, izostavio sadržaj tog podneska. Nije ga sastavio Boris, jer on u zatvoru nema kompjuter.

Ko je direktorka bolnice koja je bila uvređena?

Reč je o dr Jeleni Đokić, koja je dve godine vršilac dužnosti direktora bolnice. Protivzakonito.

Ova zla žena, što se vidi i na njenom licu na fotografiji koju objavlujemo je, kao kadar SNS-a bila član Gradskog veća Vršca zadužena za zdravstvo.

Ona je pacijente ove bolnice i građane Vršca i okoline uzela kao pokusne kuniće. Nad njima stranci vrše razne eksperimente, bez znanja pacijenata. I bez naknade, pare u svoj džep stavlja direktorka i lekari.

Tako je 6. marta ove godine ‘bolnicu posetila “grupa ljudi iz Ambasade SAD-a“, koja dograđuje jedan blok u bolnici. Reč je o projektu USAID-a i vršena je provera utroška novca. Obratili smo se e-mailom Stejt Departmentu koji je preuzeo kontrlu nad radom USAID-a i kontrolu utroška sredstava, koja su korišćena za eksperimente privatnih kompanija iz ove zemlje. Brzo je stigla potvrda da je reč o proveri na licu mesta. Obavestiće nas o rezultatima.

U Pokrajinskom sekretarijatu za zdravstvo su nas obavestili da ne raspolažu preciznim podacima o eksperimentima koji se vrše nad građanima Vršca, ali da ima pritužbi na rad lekara iz Bolnice, ima ih…

V.D. diektorka se bavi unosnim poslovima zaključivanja ugovora o doživotnom idržavanju, izdavanju lažnih izveštaja, da se izbegnu sudski postupci.

Istraživači Magazina Tabloid su stupili u kontakt sa nekim lekarima iz ove Bolnice, koji su nam rekli da nas sam Bog šalje, jer imaju šta da pričaju, uz diskreciju. Verujemo da će svi akteri ove priče, koji se surovo poigravaju sa pacijentima, biti privedeni pravdi.

V.D. upravnika Specijalne zatvorske bolnice dr Olivera Matijašević je, nema sumnje, odgovorna što je zadržala rešenje suda 30 dana, kojim je bilo odobreno premeštanje Borisa Dimitrijevića u Vršac.

Nakon mog prijema u ovu bolnicu, u kojoj se ona baš trudila da mi spase život, advokat me je obavestio da je ona u ovu ustanovu došla iz Doma zdravlja Milutin Ivković na Paliluli. I ona je bila jedna od lekara koji su morali da napuste bolnicu u kojoj ih je tlačio direktor Aleksandar Stojanović. Pažnji čitalaca preporučujem tekst iz Magazina Tabloid, koji mogu pročitati na ovom linku (https://www.magazin-tabloid.com/casopis/index.php?id=06&br=379&cl=22).

Narodni poslanici su mi obećali da će slučaj preneti i Narodnu skupštinu Srbije.

Iz Švedske smo dobili obaveštenje da je izdat nalog ambasadi u Beogradu da ih obaveste o teroru koji se vrši nad gospodinom Borisom, navodeći ime službenice koja je zadužena da im podnese izveštaj.

Zlo koje su naprednjaci doneli u Srbiju, skoro da nas je uništilo.