Po nalogu svojih gospodara iz Klintonove, Obamine, Bajdenove i Soroševe ekipe, Vučić je pokušao da aferom oko zgrade Generalštaba kompromituje Donalda Trampa i stvori povod za impičment. Istovremeno, nezakonitom donacijom za kampanju republikanskog kandidata za guvernera Floride nameravao je da ga izbaci iz izborne trke. Plan je propao, ali Vučić je ostao upleten u mrežu Trampovih američkih i evropskih neprijatelja. Kriminalnim i koruptivnim kombinacijama, Vučić je svoju sudbinu vezao za Ursulu fon der Lajen, Antonija Koštu, Emanuela Makrona i ostale gubitnike. Kad Trampova imperija uzvrati udarac biće važno samo da izabere pravu metu. Za sve prevare odgovoran je samo Vučić, a ne Srbija.

Predrag Popović

Propao je pokušaj Aleksandra Vučića da uvuče Donalda Trampa u sukob interesa, koji je trebalo da bude iskorišten za pokretanje procesa njegove smene. Po nalogu svojih gospodara iz američke tzv. duboke države, Vučić je uvukao članove Trampove porodice u sporni posao sa javnim resursima Srbije.

Kao glavni mamac u toj klopci, koja je trebalo da bude povod za impičment, iskorišćena je lokacija na kojoj se nalazi zgrada Generalštaba, koja je poklonjena kompaniji Affinity Partners u vlasništvu Trampovog zeta Džareda Kušnera.

Vlada Srbije je prošle godine potpisala memorandum, koji je predviđao besplatno ustupanje na 99 godina oko pet hektara građevinskog zemljišta na najatraktivnijoj lokaciji u centru Beograda. Trampovi sinovi Donald Mlađi i Erik, zet Kušner i njegovi poslovni partneri nameravali su da ulože 500 miliona dolara u izgradnju poslovno-stambenog kompleksa, kao i hotela „Trump Tower“, prvog iz tog ugostiteljskog lanca koji bi bio otvoren u Evropi.

Vučić je američke partnere uvukao u zamku prošle godine, kad Donald Tramp nije imao nikakvu ulogu u izvršnoj vlasti. Postupajući po planu svojih mentora iz bivše Bajdenove administracije, u kojoj su glavnu reč imali Obama, Klinton i Soroš, Vučić je odugovlačio sa potpisivanjem ugovora između Vlade Srbije i Kušnerove kompanije. Sa tim se otezalo kako bi, u slučaju Trampove pobede na predsedničkim izborima, taj posao mogao da se prikaže kao korupcionaški projekat i povod za impičment. Američki političari, pravnici i mediji su na to upozoravali i pre nego što je Tramp osvojio drugi mandat. To su radili čak i advokati bliski Republikanskoj partiji, kao što je Ričard Peinter, koji je bio glavni pravnik za etička pitanja u Beloj kući u vreme administracije Džordža V. Buša. „Učešće stranih vlada u poslovima sa nekretninama stvara privid korupcije ili barem posebnog tretmana za porodicu predsednika Trampa. Ovo sa Srbijom stvara utisak da je spoljna politika Sjedinjenih Država pod uticajem interesa predsednika i njegove porodice. Izuzetno je opasno imati predsednika sa dalekosežnim poslovnim interesima širom sveta“, rekao je Peinter.

Tramp je znao kakvu su mu klopku pripremili Vučić i njegovi mentori iz „duboke države“. Zato je njegov sin, Donald Mlađi, dva puta u aprilu dolazio u Beograd da opomene Vučića. Međutim, vođa naprednjačkog kartela nije smeo da se zaustavi i odustane od „nameštaljke“, koju je pripremao za Trampa. Nije smeo jer je ucenjen od strane onih, koji su ga 2012. doveli na vlast, a potom i održavali, istovremeno prikupljajući dokaze njegovih kriminalnih i korupcionaških akcija. Kao psom na povocu, Vučićem upravljaju dokazima njegovog učešća u aferama kao što su „Jovanjica“, Belivuk, Cvijan, Kokeza…

Ucenjen i uplašen, Vučić je od istih mentora u isto vreme dobio zadatak da izvrši političko-pravnu diverziju na republikanskom predizbornom komitetu, koji je održan na Trampovom imanju na Floridi.

Plan je bio da on uđe na taj skup i priloži donaciju od 100.000 dolara za kampanju kongresmena Bajrona Donaldsa, republikanskog kandidata za guvernera Floride. Pošto američki zakoni ne dozvoljavaju stranim privatnim i pravnim licima da finansiraju učesnike na izborima, to bi Demokratska partija iskoristila za diskvalifikaciju Donaldsa iz trke. Donalds trenutno ima ulogu favorita na izborima za guvernera Floride, pa bi njegova eliminacija značajno popravila šanse demokratskog kandidata.

Vučić je uradio sve što je mogao ne bi li izvršio taj zadatak. Preko transportne kompanije „Super Ego“, čiji je fiktivni vlasnik Aleksandar Mimić, kupio je ulaznicu za republikanski skup i to pod imenom „Aleks Vuči“. Da bi izgledao ubedljivije, kao obični dobronamerni gost, poveo je i ćerku Milicu.

Ipak, nije uspeo. Kad ga republikanski staferi nisu pustili da uđe na glavni ulaz, Vučić je, u iznajmljenoj limuzini, napravio dva kruga oko Trampovog imanja Mar-a-lago. Uzalud je telefonom pozvao Roda Blagojevića. Kad je čuo šta Vučić od njega traži, Blagojević je isključio telefon. Već je odležao osam godina robije zbog korupcije, pa mu nije padalo na pamet da zbog Vučića rizikuje sa još 20-ak, koliko je zaprećeno za pet krivičnih dela koja bi izvršio saučešćem u nezakonitom finansiranju izborne kampanje. Umesto da mu pomogne, Blagojević je upozorio Trampove saradnike, koji su naredili Vučiću da se udalji.

I pre toga, od Vučića su se udaljili svi Trampovi ljudi. Čak je i Ričard Grenel, koga Vučić već četiri godine plaća po 100.000 dolara mesečno, naravno iz republičkog budžeta. Grenel je samo na društvenoj mreži X napisao da mu je žao što se neće videti sa „prijateljem“ Vučićem, „ali možda će biti neke druge prilike“.

Tokom trodnevnog boravka u Americi, Vučić se sreo samo sa Rudijem Đulijanijem, koga je kao lobistu angažovao još 2004. godine. Od tada, Đulijanijev uticaj na američku politiku pao je na nivo koji u Srbiji ima, recimo, Simo Spasić. U skladu s tim nivoom, Đulijani je Vučića primio u maloj hotelskoj sobi, a najviše što je mogao da uradi na njegovoj medijskoj promociji bio je da mu ugovori intervjuu za YouTube kanal Lindell TV, kod lažne doktorke Marije.

Emisije na tom kanalu, a svaka treća je intervju sa Đulijanijem, imaju po dvadesetak pregleda. Da stvar bude gora po Vučića, njegov intervju je skinut i sa tog beznačajnog kanala, što pokazuje da više čak ni Đulijani ne želi da ima bilo kakve veze s njim.

Dok je trajao Vučićev košmar u Americi, srpsko Tužilaštvo za organizovani kriminal, postupajući po anonimnoj krivičnoj prijavi, izdalo je nalog za hapšenje Gorana Vasića, v.d. direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika, i još osmoro njegovih saradnika. Ninoslav Cmolić, šef Uprave kriminalističke policije, odbio je da postupi po tom nalogu. Cmolić je, u skladu sa svojim koeficijentom inteligencije, mislio da to hapšenje ne traži Vučić, nego tužilac Mladen Nenadić. Tek po Vučićevom povratku, uhapšen je Vasić, koji je odmah priznao da je falsifikovao dokumentaciju na osnovu koje je Vlada Srbija donela rešenje o rušenju zgrade Generalštaba, a potom i ustupanja te lokacije firmi Trampovog zeta. Vasiću nije određen ni kućni pritvor.

Vučić je imao sto načina da tiho i mirno, bez političkih i poslovnih posledica, izađe iz posla sa članovima porodice Tramp. Mogao je da slučaj reši internim odlukama Zavoda za zaštitu spomenika kulture, bez medijske pompe. Međutim, on je hteo da, istragom Tužilaštva za organizovani kriminal i budućim krivičnim postupkom, na najdirektniji način objavi rat Trampu. Ne Americi, nego baš porodici Donalda Trampa.

Ministar finansija, Siniša Mali, Vučićev saputnik na tragi-komičnoj ekskurziji u Americi, direktno je, pred nekoliko svedoka, upitao Vučića zašto ulazi u sukob sa Trampom.

– Tramp je udario na moju porodicu, hoće da izbaci sa fakulteta moju Milicu – odgovorio je Vučić.

Naravno, to je potpuna besmislica. Tačno je da Milica Vučić studira na američkom univerzitetu Bard u Berlinu. Pre godinu dana, 2. maja, prijavila je diplomski rad na temu „Demokratija u krizi: Istorijska analiza od vremena kemalističkih reformi do Partije pravde i kako je sekularizam postao odlučujuća snaga turske politike“. Tačno je i da godišnja školarina na Bardu košta 24.800 evra, plus dodaci za zdravstveno osiguranje, akademski materijal, dozvolu boravka i ostalo. Nije tačno da Vučić može, sa mesečnom platom od 1890 evra, da pokrije troškove školovanja svoje ćerke. Naročito nije tačno da je Vučić u sukob sa Trampom ušao sa osvetničkim motivima.

U krajnjoj liniji, bez obzira na motive, Vučić svoje privatne probleme rešava na štetu Srbije i svih njenih građana. Zarad svojih ličnih i političkih interesa, Vučić je pristao da služi Klintonovoj, Obaminoj, Bajdenovoj i Soroševoj grupi. Njihovu podršku je platio realizacijom njihovog plana o kreiranju „postkosovske“ Srbije.

Zaokružio je i učvrstio državnost lažne albanske republike Kosovo, realizovao je projekat Open Balkan, američkim firmama dao je poslove vredne po nekoliko milijardi evra i sve ostalo što su tražili. Podršku te američke strukture, suprotstavljene Trampu, iskoristio je za stvaranje najmoćnije evropske mafijaške mreže, tzv. Balkanskog kartela, koji je realizovao šverc droge vredan stotine milijardi evra, kao i pranje isto toliko prljavog novca.

Pošto svi tragovi kriminala vuku prema njemu, Vučić, i kad bi hteo, ne bi mogao da izađe iz tog kola u koje se upleo. Tim tragovima, čvrsto je vezan za sudbine američkih i evropskih gubitnika. A, kakva ih sudbina čeka može da se pretpostavi po tužilačkoj istraci koja se vodi protiv Ursule fon der Lajen, predsednice Evropske komisije, zbog sumnje za korupciju prilikom kupovine Fajzerovih vakcina po prenaduvanim cenama. Mark van der Vejde, sudija Opšteg suda Evropske unije, pre nekoliko dana doneo je odluku kojom je poništio rešenje Evropske komisije od 15. novembra 202. godine u vezi sa pristupom javnosti dokumenata Evropskog parlamenta, Saveta Evrope i Evropske komisije.

Sud je, dakle, naredio da se medijima omogući uvid u spornu prepisku Fon der Lajen, kojom je dogovarala kupovinu Fajzerovih vakcina.

Laura Koveši, šefovica Evropskog javnog tužilaštva, potvrdila je da njena kancelarija vodi istragu tog slučaja visoke korupcije i da je već saslušano nekoliko članova tadašnjeg sastava Evropske komisije. Istaknuto mesto u toj aferi ima i Aleksandar Vučić, koji je kupovao i preprodavao te vakcine, kako bi u zajedničkom interesu oprao novac stečen korupcijom.

Vučić nema rešenja, ne može da se izvuče iz pogubnog zagrljaja kriminogenih gospodara iz SAD i EU. Ostaje mu samo da nastavi istim putem, da na isti način, podmićivanjem beznačajnih američkih lobista i evropskih birokrata, pokuša da bar privremeno produži boravak na vlasti.

Lako mu je sa korumpiranim politikantima poput Antonija Košte, predsednika Saveta Evrope, koga je ugostio pre nekoliko dana. Vučić ga je odveo na večeru u svoj vinski podrum u Jajincima. Uz novac, hranu, piće, žene i ostalo što vole mladi, Vučić i Košta su bančili do sitnih sati, razmenjujući iskustva iz kriminalnih kombinacija, kojima su obojica skloni. Košta je pre dve godine podneo ostavku na mesto premijera Portugala, nakon što su istražni organi utvrdili da je učestvovao u korupciji u slučaju otvaranja rudnika litijuma. Njegovi saradnici su završili na robiji, a Košta na mestu predsednika Saveta Evrope. Vučić neće biti te sreće. Kad padne s vlasti, završiće u zatvoru, zajedno sa mnogim sadašnjim članovima svoje dvorske svite.

Objavom rata porodici Donalda Trampa, Vučić je ubrzao svoj pad s vlasti. „Iz medijskih izveštaja smo saznali da je bivši zvaničnik srpske vlade, koji nema veze sa našom firmom, navodno falsifikovao dokumente u vezi sa našim projektom u Beogradu. Razmotrićemo ovo pitanje i odredićemo sledeće korake“, rekao je Džared Kušner za New York Times. Bez obzira na njegov diplomatski hladan komentar, nema sumnje da će Trampova imperija uzvratiti udarac.

Za građane Srbije važno je da Tramp izabere pravu metu. Za ovu i sve ostale prevarne spletke odgovoran je samo Vučić, a ne Srbija. Srbija je već dovoljno kažnjena Vučićevom vladavinom, kojoj se primakao kraj.