Godine 1964. u SAD je premijerno prikazan film Stenlija Kjubrika “Doktor Strejndžlav“ ili Kako sam naučio da ne brinem i zavoleo bombu. To je bila antimilitaristička satira na trku u naoružanju na Zapadu, snimljena u godinama hladnog rata, koja je govorila o opsednutom američkom generalu koji zbog antikomunističke paranoje, zaobilazeći vrhovnu komandu SAD i predsednika, počinje atomski napad na SSSR, kao i o događajima koji su iz toga proizašli. Sada se situacija opisana u filmu ponavlja. Ali više nije reč samo o američkom generalu, već i o većini evropskog i američkog stanovništva, opijenog propagandom, zaraženog militarističkom psihozom, koji smatraju da Treći svetski rat samo što nije počeo.

Piše: Nikolaj Petrov

O tome svedoči anketa koju je sprovela britanska analitička kompanija YouGovpred 80. godišnjicu Dana pobede. Anketa je pokazala da mnogi Amerikanci i stanovnici Zapadne Evrope smatraju da u toku naredne decenije može da dođe do razarajućeg trećeg svetskog konflikta, a kao najverovatniji uzrok za njega navodi se „napetost u odnosima s Rusijom“. Takođe, anketa je pokazala da je iskrivljen pogled Zapada na Drugi svetski rat već čvrsto ukorenjen u glavama prosečnih ljudi.

Prepričavajući rezultate ankete, britanski Gardijan piše da je od 41 do 55% ispitanika u pet anketiranih evropskih zemalja (Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Italija, Španija) izjavilo da je, po njihovom mišljenju, verovatnost novog svetskog rata u sledećih pet do deset godina, veoma i prilično velika.

Slično misli i 45% Amerikanaca. Od 68 do 76% ispitanika je reklo da očekuju da u bilo kojem novom konfliktu bude upotrebljeno nukleranog oružje, a od 57 do 73% – da će Treći svetski rat dovesti do većih žrtava nego što ih je bilo u Drugom svetskom ratu (1939-1945).

Mnogi (od 25 do 44%) su toliko uplašeni, da su ubeđeni da će u tom ratu poginuti većina čovečanstva.

Od 66% ispitanika u Italiji do 89% u Velikoj Britaniji je izjavilo da očekuju da će njihova zemlja učestvovati u tom ratu, a samo manjina od 16% u Italiji do 44% u Francuskoj smatra da njihove oružane snage mogu da ih zaštite. S druge strane, 71% Amerikanaca je reklo da imaju poverenje u oružane snage SAD.

Gardijan tvrdi da je od 72 do 82% stanovnika Zapadne Evrope i 69% Amerikanaca, označilo Rusiju kao najverovatniji razlog za početak novog svetskog rata, dok je islamski terorizam na drugom mestu. Ipak, mnogi Evropljani su se, priznaje Gardijan, osecìali isto prema navodnom evropskom savezniku – SAD.

Većina stanovnika Španije (58%), Nemačke (55%) i Francuske (53%) smatra da je napetost u odnosima sa SAD ozbiljna ili umerena pretnja za mir na kontinentu.

Kada je reč o Drugom svetskom ratu, ispitanici u Francuskoj (72%), Nemačkoj (70%) i Velikoj Britaniji (66%), najčešcìe su navodili da znaju mnogo ili dosta o ovom sukobu, dok su ispitanici u Španiji, koja nije učestvovala u ratu, najmanje znali (40%). Oko 77% Francuza je reklo da su u školi mnogo ili prilično detaljno učili o ratu, u poređenju sa 60% Nemaca, 48% Britanaca i samo 34% Španaca. Mlađe generacije su češcìe izjavljivale da su mnogo toga naučile. Ali cela poenta je, naravno, u tome šta su ih tačno učili. A mozgovi su im isprani potpuno iskrivljenom predstavom o tome ko je zapravo dao odlučujucìi doprinos porazu nacizma.

Međutim, strahovi o mogućnosti povratka nacizma u Evropi i dalje postoje.

Tako je od 31 do 52% ispitanika u svih šest zemalja izjavilo da, po njihovom mišljenju, „zločini, slični onima koje je izvršio nacistički režim u Nemačkoj tridesetih i četrdesetih godina“ mogu da se dogode u njihovoj zemlji, tokom njihovog života. Od 44 do 59% ispitanika je reklo da, po njihovom mišljenju, zločini u nacističkom stilu mogu biti izvršeni u „drugoj zapadnoevropskoj zemlji“. Od 44 do 60% ispitanika je takođe reklo da je takav scenario moguć u SAD, uključujući 52% Amerikanaca.

O tome da je intenzivno ulivanje lažne istorije o ratu u glave žitelja Zapada donelo svoje otrovne plodove, svedoči i činjenica da je na pitanje o tome ko je najviše uradio za pobedu nad nacistima, od 40 do 52% ispitanika u pet zemalja odgovorilo da je to SAD, i samo 17-28% da je to Sovjetski Savez. U Velikoj Britaniji, 41% ispitanika je odgovorilo da je to uradila njihova zemlja.

Ali, ovo mišljenje deli samo od 5 do 11% Amerikanaca i stanovnika drugih zemalja Zapadne Evrope.

Liberalnom propagandom su ozbiljno prevareni stanovnici Nemačke. Tako gotovo polovina Nemaca (47%) smatra da je njihova zemlja navodno „previše opsednuta svojom nacističkom prošlošću“, što je sprečava da dovoljno odlučno deluje kada je reč o savremenim problemima. Samo 24% njih smatra da su njihovi lideri našli pravi balans. A kada je u anketi postavljeno pitanje o tome ko je najviše od svih učinio za očuvanje mira posle Drugog svetskog rata, većina (od 52 do 66%) u svih šest zemalja je odgovorila da je to NATO; pritom, najmanje polovina (od 44 do 60%) veruje da je Organizacija ujedinjenih nacija dala „veliki“ ili „značajan“ doprinos. Od 45 do 56% stanovnika Zapadne Evrope i SAD takođe misli da je EU dao značajan doprinos odsustvu sukoba.

Ispitanici su, dakle, sigurni da je NATO u periodu posle Drugog svetskog rata premestio svoje baze bliže granicama Rusije. A kada se raspao SSSR i Varšavski pakt, vojni blok koji je SSSR predvodio i koji je formiran kao protivteža NATO-u, ne samo da NATO nije prestao da postoji, već je stekao i nove članove. Počeo je da učestvuje u agresivnim ratovima, bombardovanju Beograda, raspadu Libije itd. Međutim, za agresivne ideje počeli su da okrivljuju Rusiju i snažno su to utuvili u glave ljudima u Evropi i SAD. A Ukrajinu je Zapad uspeo da pretvori u „anti-Rusiju“, da je naoruža do zuba i okrene protiv naše zemlje.

Šta se desilo sa ljudima na Zapadu posle takvog „ispiranja mozgova“ lažnom propagandom? Kako je pre neki dan rekao ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov, danas praktično cela Evropa vodi rat protiv Rusije pod nacističkim sloganima, podržavajući antiruski režim Vladimira Zelenskog.

„Veoma je važno ne samo da se sačuva sećanje na heroje Velikog otadžbinskog i Drugog svetskog rata, koji su obezbedili našu budućnost i sadašnji razvoj i ja sam uveren da je to razvoj za mnoge decenije i vekove unapred, već i da se sećamo diplomatskog iskustva, diplomatskih lekcija tih događaja. Te lekcije su od neprocenjive vrednosti, posebno u sadašnjoj situaciji, kada opet praktično cela Evropa vodi rat protiv nas, pod oružjem i nacističkim parolama“, rekao je ministar na ceremoniji polaganja venaca na spomen-ploče u zgradi Ministarstva spoljnih poslova.

On je primetio da danas Evropa otvoreno podržava antiruski režim Zelenskog, koji organizuje bakljade, baca u borbu borce sa oznakama nacističkih divizija na rukavima, i tako, kao u okviru operacije „Nezamislivo“ preti da će Rusiji naneti strateški poraz u borbi. Dodajmo da je Velika Britanija, zemlja koja je vodila pomenutu anketu, već spremila svoju vojsku za slanje u Ukrajinu, očigledno zaboravljajući kako se za Zapad završila prethodna kampanja protiv Rusije.

Ali, Zapad zaista ima kratko pamćenje. Kako su 6. maja prenele engleske novine Telegraf, premijer Kir Starmer naredio je zvaničnicima da „ažuriraju svoje planove za vanredne situacije“, koji su osmišljeni pre 20 godina. Radi se o protokolima rada bunkera za zaštitu vlade i kraljevske porodice, emitovanja radio i TV programa i akumulacije resursa. Drugim rečima, pozvao je Engleze da se ozbiljno pripreme za rat.

U Britaniji strahuju da neće biti spremni za borbu i da će biti loše zaštićeni unutar zemlje. Stručnjaci kažu da je ranjiva kritična infrastruktura, uključujući gasne terminale, podmorske kablove, nuklearne elektrane i transportna čvorišta.

Plan za pripremu treba da uključi scenarije u kojima je Britanija podvrgnuta udaru običnih raketa, nuklearnih bojevih glava ili sajber napadima. Kremlj je „više puta pretio Britaniji direktnim napadom zbog podrške Ukrajini“, fantazira Telegraf, šireći imaginarnu „rusku pretnju“.

Zvanični predstavnik ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova, odreagovala je na ove ratoborne glasove u Britaniji, ironično, kao i obično: „Oba princa (Hari i Vilijam) i kralj (Čarls III) povešće britanske bankare, dizajnere i naravno naučnike u boj. Liz Tras će u tenku čuvati svoju zadnjicu. Boris Džonson će krenuti u desant s britanskim zastavama u rukama. Sve će dokrajčiti Tereza Mej, plesom i pričama o novičoku“, sarkastično je Zaharova napisala na Telegramu.