Hrišćansko-demokraska unija (CDU), partija aktuelnog nemačkog kancelara Fridriha Merca, izgubila je od Zelenih na nedavno održanim lokalnim izborima u pokrajini Baden-Virtenberg. Partija Zelenih je pobedila, osvojivši 30,2% glasova, u odnosu na 29,7% koliko je osvojio CDU, dok se podrška desničarskoj opozicionoj partiji Alijansa za Nemačku skoro udvostručila i iznosi 18,8%.

Piše: Nikolaj Petrov

Razlika izgleda mala, ali je dovoljna da američka agencija Blumberg rezultate glasanja okarakteriše kao „zlokobni predznak“ za nemačkog kancelara Merca.

„Poraz u domovini Mercedesa (Mercedes-Benz Group AG) i Poršea (Porsche AG)“, smatra ova agencija, „predstavlja loš predznak za nemačkog lidera čiji autoritet će biti na proveri na izborima u četiri regiona ove godine. Njegov konzervativni blok suočava se sa posebnim izazovom od strane krajnje desne partije Alternativa za Nemačku, koja nastavlja da jača svoje pozicije, pre svega na bivšem komunističkom istoku zemlje.“

I ne samo to – pobeda Zelenih znači da će Džem Ozdemir, bivši lider partije i savezni ministar poljoprivrede u vladi bivšeg kancelara Olafa Šolca, postati prvi premijer turskog porekla u nekom delu Nemačke. Njegova predizborna kampanja bila je fokusirana na obećanja o tome da će nastaviti umerenu politiku kao rešenje za ekonomske probleme zemlje.

Ni poslednja istraživanja javnog mnjenja u Nemačkoj ne pokazuju ništa dobro za aktuelnog kancelara. Bild je, pozivajući se na podatke iz istraživanja, preneo da se Merc nalazi na pretposlednjem mestu od 20 najpopularnijih nemačkih političara. Na skali od 0 do 10, kancelaru su njegovi sugrađani dali prosečnu ocenu 3,5. Kao što je poznato, ovaj političar nedavno nije smislio ništa bolje nego da kritikuje odnos Nemaca prema radu i pozvao je stanovnike zemlje da više rade.

Loš rezultat Mercove partije nije ništa neočekivano, uzimajući u obzir ekonomsku krizu u koju je potonula Nemačka. U Baden-Virtenbergu, u centru zanimanja lokalnih medija bilo je smanjenje radnih mesta. Kompanija Robert Bosch GmbH, koja proizvodi auto-komponente, planira da smanji broj radnih mesta za oko 10.000 i da obustavi proizvodnju ili smanji njen obim, te da proizvodnju preseli u Kinu. A kompanija Proše, čiji kultni grb podsecìa na državni grb, ukida gotovo 4000 radnih mesta, što je deo smanjenja troškova koja se sprovode u automobilskoj industriji, kičmi nemačke ekonomije.

Generalno, u zemlji je početkom godine došlo do smanjivanja obima industrijske proizvodnje, kao i do smanjivanja porudžbina za proizvodnju u fabrikama. U januaru je proizvodnja smanjena za 0,5%, a tražnja je pala za 11,1%. Ovi podaci, kako primećuju analitičari, zadaju udarac nadama za brz oporavak proizvodnog sektora, koji se smatra odlučujućim za prevazilaženje višegodišnje stagnacije ili smanjenje obima proizvodnje u najvećoj evropskoj ekonomiji.

Ministarstvo ekonomije je upozorilo da situacija može još više da se pogorša zbog tekućih događaja na Bliskom istoku i značajnog rasta cena nafte i gasa na svetskim tržištima. Početkom godine u Nemačkoj je došlo do pada, kako obima industrijske proizvodnje, tako i obima narudžbina za proizvodnju, što je oslabilo nade za brzi oporavak ključnog proizvodnog sektora.

Prema nedavno objavljenim zvaničnim statističkim podacima,  obim proizvodnje u januaru se smanjio za 0,5%, nakon revidirane prognoze pada za 1% za prethodni mesec. U posebnom saopštenju Destatisa se kaže da je potražnja u januaru pala za 11,1%.

„Uzimajući u obzir tekuća dešavanja na Bliskom istoku, koji za sada nisu prikazani u indikatorima, i značajan rasta cene nafte i gasa na svetskim tržištima, rizik usporavanja očekivanog oporavka industrije značajno je porastao“, piše u izjavi Ministarstva ekonomije.

Glavni ekonomista Commerzbank-a Jorg Kramer, rekao je da „ako cena nafte ostane iznad 100 dolara za barel tokom nekoliko meseci, uprkos očekivanjima, prognozirani ekonomski rast Nemačke može se smanjiti gotovo za plovinu“.

„Očigledno je da su ove brojke razočaravajucìe, jer se raspoloženje u industrijskom sektoru nedavno poboljšalo“, rekao je glavni ekonomista KfW Dirk Šumaher. „Istovremni pad novih porudžbina sugeriše da je ekonomski oporavak do sada zaobišao industrijski sektor.“

Jasno je da u tako neveseloj situaciji popularnost vlasti nastavlja da pada.

Kako primećuje Velt, rejting Mercove vlade naglo je pao, sada je samo 29% Nemaca zadovoljno njenim radom. Ocena rada samog kancelara takođe nije dobra: dve trećine Nemaca smatra da mu se ne može verovati, a 56% ne veruje da je on sposoban da izvede zemlju iz krize.

Nemci kažnjavaju svoju vladu i kancelara i u anketi koju je radio Deutschlandtrend: zadovoljstvo radom „crno-crvene“ koalicije palo je do najnižeg nivoa ikada. Velika većina daje Mercu katastrofalnu ocenu, posebno kada je reč o njegovim liderskim kvalitetima. Dve trećine Nemaca ne slažu se s tim da je on „čovek kome se može verovati“.

Njih 61% ne slažu se da je on „ubedljiv“ u svojim nastupima. A većina (56%) smatra da nije verovatno da kancelar „može uspešno da izvede zemlju iz krize“. Suprotno mišljenje zastupa samo 29% ispitanika, što je za 10% manje nego u anketi koju je u februaru radio Infratest.

S tvrdnjom da kancelar „uspešno brani interese Nemačke na međunarodnoj areni i u EU“, slaže se samo 35% – većina (52%) smatra suprotno. Samo 34% anketiranih je ubeđeno da je linija koju drži kancelar ispravna kada je reč o konfliktu u Ukrajini, a 57% ne odobrava njegovo delovanje.

Ali posebno su nezadovoljni preduzetnici. Nedavno je rukovodstvo Asocijacije malih i srednjih preduzeća Nemačke uputilo kancelaru pismo sa oštrom kritikom ekonomske politike Fridriha Merca i njegovog tima. U pismu koje je potpisao Kristof Alhaus, prvi čovek ove Asocijacije, primećuje se da su se, posle odlaska prethodnog kancelara Olafa Šolca, predstavnici biznisa nadali poboljšanju.

Međutim, nekoliko meseci nakon izbora Merca, kako piše u pismu, „euforiju je zamenio užas u vezi sa razvoj nemačke ekonomije“. U pismu se ističe da Asocijacija malih i srednjih preduzeća zahteva ne samo reviziju ekonomske politike, vecì i ostavku Gite Koneman, koja je u nemačkoj vladi zadužena za mala i srednja preduzeća.

Lider frakcije Alternativa za Nemačku Alisa Vajdel, kritikujući Mercovu spoljnu politiku, na kongresu svoje partije je izjavila da je nemački kancelar „napravio budalu od sebe“.

„Nemačka nikada nije bila toliko nepopularna među susednim zemljama, kao što je to za vreme vlade Fridriha Merca“, rekla je Alisa Vajdel. Ona je istakla da Alternativa za Nemačku ne bi dozvolila uništavanje ključne energetske infrastrukture. Njena partija bi remontovala Severni tok kako bi dobila jeftinu energiju.

Mercovu politiku je još oštrije kritikovala bivša nemačka kancelarka Angela Merkel, govoreći nedavno na prijemu u gradskoj kući Hamburga. Ona je faktički priznala neuspeh politike izolacije Rusije i pozvala je Evropu da učini kardinalnu promenu kursa, govoreći o potrebi hitnog direktnog dijaloga sa Moskvom.

„Evropa“, citira njene reči agencija DPA, „mora više nego ikada pre da uzme svoju sudbinu u svoje ruke.“ Merkelova smatra da put ka suverenitetu ne leži samo u porastu odbrambene sposobnosti, već i u aktivnoj diplomatiji. Ali to, naravno, uopšte ne znači da je ona odjednom zauzela prorusku poziciju. Prema njenom mišljenju, EU treba da nastavi da igra ulogu „vojnog pristalice“ kijevskog režima, isporučujući mu oružje i municiju. Ali s druge strane, Brisel je obavezan da iskoristiti sopstveni diplomatski potencijal u traženju puteva za prekid vatre.

„Ne možemo dozvoliti da takve diskusije zavise samo od SAD. Na kraju krajeva, u pitanju su ključni interesi Evrope“, istakla je bivša kancelarka, aludirajući na trenutnu poziciju Brisela kao pokornog vazala Vašingtona.

Govor Angele Merkel je u oštrom kontrastu sa pozicijom sadašnjeg kancelara Fridriha Merca, koji je još krajem februara o normalizaciji odnosa s Moskvom govorio kao o „praktično nemogućoj“. Očigledno je da udari ekonomske krize, koji jačaju u Nemačkoj, između ostalog i zbog odustajanja od jeftinih energenata iz Rusije, dovodi do postepenog trežnjenja lokalnih političara.

Ipak, Merce je prinuđen da prizna superiornost Rusije i da pod pritiskom realnosti dozvoli kontakte. Za to vreme, francuski predsednik Makron je već uspostavio radni kanal veze sa Moskvom.

Čak i Merkelova, koju su na Zapadu navikli da smatraju glavnim arhitektom sankcione politike, danas poziva na dijalog. To govori da kod evropskih elita sazreva razumevanje da bez učestovanja Rusije i bez uzimanja u obzir njenih interesa, neće biti nikakve bezbednosti u Evropi.

Dok Brisel, za sada, nastavlja da igra po melodiji Vašingtona, rastrzan između sopstvenih ambicija i stvarnosti, glasovi poput glasa Angele Merkel postaju ne samo opozicioni, već i proročki.