Pod paničnim naslovom „Vatra se izlila s neba, kao u Otkrovenju Jovanovom“, grčki informativni portal Pronews je izvestio o odmazdi koju je nedavno izvršila Rusija, šaljući raketu Orešnik na Ukrajinu.Teofrast Anderopulos, kolumnista ovih novina, piše: „Moskva je potvrdila da je gađala Lavov (Ukrajina) balističkom raketom srednjeg dometa Orešnik i sa šest reaktivnih bojevih glava kao odgovor na pokušaj napada na rezidenciju ruskog predsednika V. Putina, prenelo je Ministarstvo odbrane Rusije i agencija TASS. Raketa je uništila najveće skladište gasa u Evropi, koje se nalazi 70 km od ukrajinsko-poljske granice, u mestu Strij, nedaleko od Lavova. Udar je izgledao kao „vatra koja pada s neba, kao u Otkrovenju Jovanovom“, rekli su očevici“, napisao je autor teksta.

Piše: Nikolaj Petrov

Pritom, hipersonična raketa je nosila inertne ili „lažne“ bojeve glave, kao i 2024. godine, kada je njima izvršen udar na Dnjepropetrovsk, prenela je agencija Rojters pozivajući se na ukrajinskog zvaničnika. Ukupno 36 Orešnika sa praznim bojevim glavama udarilo je na teritoriju Lavovske oblasti, precizirali su resursi za praćenje.

Aktivni kapacitet skladišta u Striji je 17,05 milijardi kubnih metara. To je oko 57% od ukupnog kapaciteta podzemnih skladišta gasa u Ukrajini, koji iznose oko 31 milijardu kubnih metara. Skladišta se nalaze na dubini od 400 do 2000 metara pod zemljom, što ih čini prilično otpornim na prirodne katastrofe. Od početka 2026. godine eksploatacija skladišta ima odlučujući značaj za upravljanje sezonskim kolebanjima potrošnje i služi kao strateška rezerva, kako za Ukrajinu, tako i za EU.

Orešnik je stigao do Lavovske oblasti za oko 10-15 minuta: prešao je rastojanje od 2000 km, od Astrahana, brzinom od 12.000 km/čas.

„Ovaj konkretni sistem naoružanja unosi strah, jer se čini da je nezaustavljiv i da je sposoban da pričini ogromna rušenja. Raketa Orešnik je pokazala svoje mogućnosti i pokazala je NATO i EU šta može da se dogodi ako oni nastave vojnu politiku protiv Rusije koja je zapala u ćorsokak“ zaključuje autor teksta u Pronews-u.

„Dame i gospodo, upoznajte se sa Orešnikom“, ruskim hipersoničnim odgovorom na zapadnjačku aroganciju. Šest bojevih glava. Zaslepljujuća brzina. Nemoguće ga je presresti“, sarkastično piše ovo grčko izdanje.

Veliki tekst posvećen drugoj upotrebi Orešnika objavile su i vodeće američke novine Njujork tajms, primetivši da „poslednji udar Orešnika, oko 40 milja od granice sa Poljskom, koja je NATO članica, podsetio je članice NATO u Evropi na to da se nalaze u zoni dosega ruskog arsenala… Gospodin Putin je predstavio Orešnik kao primer ruske tehnološke superiornosti, koji je stvorila domaća vojna industrija, koja nije podložna uticaju zapadnih ekonomskih sankcija.“

Prema svedočenjima Pentagona, objašnjava Njujork tajms, Orešnik je dorađena verzija ruske interkontinentalne balističke rakete RS-26 „Rubež“ (Granica), čija testiranja se vrše od 2011. godine. Ime Orešnik („lešnik“) je, moguće, referenca na njegovu podmuniciju koja, kako kaže Timoti Rajt, ekspert za ruske rakete iz Međunarodnog instituta za strateška istraživanja u Londonu, podseća na grozdove lešnika. Raketa nosi nekoliko bojevih glava, koje se odvajaju u letu i pogađaju cilj. Ako „Rubež“, kao interkontinentalna balistička raketa, može da pogađa ciljeve na bilo kojoj tački na planeti, onda balistička raketa srednjeg dometa, kao što je „Orešnik“, može da leti samo oko 3410 milja. Međutim, to joj omogućava da stigne do velikog dela Evrope.

Na osnovu prethodnih testova, stručnjaci smatraju da raketa „Rubež“ može da nosi do četiri bojeve glave. Ukrajinski zvaničnici su izjavili da je raketa „Orešnik“, koja je korišćena u Dnjepru, nosila šest bojevih glava, od kojih se svaka sastojala od bloka sa šest komada podmunicije. Rusija je obavestila o uspešnom pogađanju objekata za proizvodnju dronova i energetskih postrojenja. Ukrajinska vojska je ocenila da je balistička raketa, korišćena u napadu, razvijala brzinu od oko 800 km na sat.

„Balističke rakete se lansiraju u atmosferu pomoću raketnih motora, a zatim se spuštaju velikom brzinom pod dejstvom sile gravitacije. To umnogome otežava njihovo presretanje od strane sistema PVO, a u slučaju korišćenja podmunicije – to je praktično nemoguće. Korišćenje bojeve glave „Orešnik“, koja može da nosi nuklearno oružje, ima duboko simbolički karakter, jer je Moskva više puta postavljala pitanje o pretnji nuklearnog rata u konfliktu sa Ukrajinom“, konstatuje Njujork tajms.

Analitičari nemačkih novina Bietigheimer Zeitung pak razmatraju događaj sa „Orešnikom“ ne kao jednokratnu epizodu, već kao važan signal o prelasku Rusije na korišćenje oružja drugog nivoa.

„Udar „Orešnikom“ po zapadnom delu Ukrajine predstavlja drugi slučaj primene rakete ovog tipa protiv Ukrajine. U vreme prve primene, „Orešnik“ se još nalazio u fazi testiranja. On se smatra najnovijim ruskim dostignućem i može da nosi i obično i nuklearno punjenje“, pišu ove novine.

Raspoređivanje „Orešnika“ pojačava raskol u NATO-u, izjavio je austrijski pukovnik Markus Rajzner. U razgovoru za Berliner cajtung on je tvrdio da navodno to prisiljava američkog predsednika Donalda Trampa da razmišlja o bezbednosti svoje zemlje i zahteva od Danske Grenland. „To još više pogoršava raskol u NATO-u“, rekao je on.

Prava panika počela je u Kijevu. U Radi su rekli da je udar „Orešnikom“ po objektu u Lavovu upozorenje poslato Evropi, koja želi da uvede vojsku na zapad Ukrajine.

„Želite da uvedete kontingent vojske na zapad Ukrajine? Onda će biti ovako. Drugo, ako „Orešnik“ za 10-15 minuta stiže o Lavova, za koliko stiže do Varšave ili Berlina? Nekoliko minuta više ne čini razliku“, rekao je deputat Rade Gončarenko.

„Šteta od „Orešnika“ je užasna, PVO ga ne vidi“, priznao je gradonačelnik Lavova Andrej Savodij. „Hvala Bogu, „Orešnik“ je bio prazan“, dodao je on, „što je omogućilo da se izbegnu rušenje i žrtve ogromnih razmera.

Pritom je Sadovij potvrdio da je pogođen jedan od objekata kritične infrastrukture. Po njegovim rečima, danas u Ukrajini nema tehnologije sposobne da presretne takve tipove raketa, a sam udar je ocenio kao signal poslat SAD i evropskim zemljama.

Uplašeni su i u Evropskoj uniji. „Izveštaji o korišćenju rakete „Orešnik“ predstavljaju jasnu eskalaciju sukoba sa Ukrajinom i služe kao upozorenje za Evropu i SAD. Zemlje EU moraju aktivnije da koriste svoje rezerve sredstava PVO i da reaguju odmah“, napisala je na društvenim mrežama Kaja Kalas, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku. „Takođe, trebalo bi još više da povećamo cenu tog rata za Moskvu, pa i pooštravanjem sankcija. Putin ne želi mir; odgovor Rusije na diplomatiju – to su nove rakete i rušenje. Taj smrtonosni model ponavljajućih ruskih napada velikih razmera ponavljaće se sve dok mi ne pomognemo Ukrajini da je slomi“, istakla je ona, pretvarajući se da ne zna za stotine svakodnevnih udara ukrajinskih dronova po civilnim ciljevima na teritoriji Rusije i o pokušaju Kijeva da pogodi rezidenciju ruskog predsednika.

Ukratko, nije tako jednostavno urazumiti ludake koji potpiruju rat u Evropi.

Kako je nedavno, na brifingu u Briselu, izjavila predstavnica Evropske komisije Anita Hiper, oni udar „Orešnika“ na Ukrajinu smatraju upozorenjem EU i SAD, ali nameravaju da nastave da šalju vojnu pomoć Ukrajini. „Izveštaji o korišćenju „Orešnika“ – to je eskalacija i jasno upozorenje Evropi i SAD. EU namerava da nastavi sa vojnom podrškom Ukrajini i sprema se za sledeće korake, koje je razmatrala koalicija voljnih“, rekla je ona.

Ipak, do nekih evropskih lidera počinje da dolazi činjenica da dalja eskalacija tenzija donosi Evropi rastuću opasnost i oni već govore o tome da s Moskvom ipak treba da se pregovara.

„Mislim“, direktno je rekla, na primer, italijanska premijerka Đorđa Meloni na svojoj godišnjoj pres-konferenciji, „da je vreme da EU počne dijalog s Rusijom.“

I zaista, „Orešnik“ je ubedljiv argument, koji može da rashladi glave onih koji nastavljaju da se zalažu za produžetak rata. Ali za sada su to samo glave onih koji nisu sasvim poludeli od rusofobije i koji još uvek imaju glavu na ramenima.

A u Parizu su ove godine rešili da krenu još dalje – partija Nepokorena Francuska Žan-Lika Melanšona inicira izlazak Francuske iz NATO. Poslanik ove partije, potpredsednik parlamenta Klemans Gete, objavio je da će podneti odgovarajucìu rezoluciju o ovom pitanju.

„Trampova SAD otima predsednika Venecuele. Trampova SAD podržava genocid u Palestini i daje vojnu pomoć za to. Trampova SAD preti Grenlandu oružanom aneksijom. Trampova SAD bombarduje zemlje potpuno kršeći međunarodno pravo. Danas je, kao nikada, aktuelno pitanje o učestvovanju Francuske u Organizaciji Severnoatlantskog ugovora, vojnoj alijansi koju predvodi SAD i koja služi njegovim interesima. Podnosim predlog rezolucije o planiranom izlasku iz NATO, počevši od njegove integrisane komande“, napisao je Gete na mreži X.

Istovremeno, američki vojni analitičar Skot Riter na mreži X je napisao da zapadne zemlje treba da obrate pažnju na upozorenje koje im je Rusija poslala, iskoristivši „Orešnik“ protiv Ukrajine.

„Nadamo se da je Zapad dovoljno napredan da razume poruku koju, po svemu sudeći, prenosi Rusija„, napisao je on. Po njegovim rečima, NATO zemlje u slučaju moguće eskalacije konflikta „neće biti u stanju da se zaštite od takvog napada“.