Javnost u Srbiji i van nje, imaće priliku da vidi kako izgledaju očajnički poslednji pokušaji poslednjeg diktatora u Evropi, Aleksandra Vučića, da opstane u mutnoj vodi međunarodne krize, a saznaće i zašto mu to nikako ne uspeva i zašto svi noviji pokušaji da ga negde u inostranstvu „prime“ završavaju u hodnicima, u prolazu, pred toaletima ili „na marginama“. Kako je ovaj bezumni tiranin svesno radio direktno protiv interesa Srbije u svim ključnim državnim poslovima istovremeno, posebno na poslovima oko enegretike, kome je obećao 200 miliona evra bespovratnih evre i zašto, u kakve su ga stranputice uveli njegovi savetnici iz Izraela i kako panično traži jatake (i gde ih traži) te kako je zakasnio da izađe iz pacovskih kanala vlastite mafije, intriga, zavera i pljački…

Nikola Vlahović

„Nema drugovi naknadne pameti i dvojnih standarda!“ govorio je na insceniranom mitingu 25. decembra 1990. godine, pokojni diktator Slobodan Milošević, a povodom prve izborne pobede (i prve prevare) Socijalističke partije Srbije (tačnije: „presvučenog“ Saveza komunista Srbije).

Punih 35 godina kasnije, odlazeći samodržac Aleksandar Vučić, zakasnio je da obnovi ovo „gradivo“ iz koga je učio kako da vlada Srbijom „neposredno“, tako da ga ne ometaju ni Ustav ni zakoni. Na njegovu žalost, ništa nije naučio. A, mogao je upotrebi i svoje znanje guranja šahovskih figura i da se seti osnovnog pravila: jednom pomerena figura u ozbiljnim igrama se ne vraća.

Poslednjih 13 godina radio je svakodnevno protivno Ustavu Srbije i svim domaćim i međunarodnim zakonima, aktima i proklamacijama. Na kraju je „okrenuo tablu“, pobacao figure i ostao sam i očajan.

Danas udara glavom u zid i u stolove, tumara tražeći beznadežno izlaz iz kriminalnog provizorijuma koji je stvorio uz pomoć stranačke horde, svojih „gaulajtera“ i mafije.

U svom poslednjem „obraćanju“ javnosti na samom kraju 2025. godine, ovaj sumanuti diktator ponovio je (po ko zna koji put tokom lične vladavine), da su mu ključni ciljevi u 2026. godini „očuvanje mira i stabilnosti“, da će „doći“ nova povećanja penzija, dodatna ulaganja u vojsku, policiju, zdravstvo i infrastrukturne projekte.

Posebno je naglasio kako je „stopa kriminaliteta u Srbiji najmanja u istoriji“ te slične besramne laži koje već drugu deceniju ponavlja potpuno istim redom reči u rečenici.

Zadnji veleizdajnički akt, odluka da ne pristupi nacionalizaciji onog dela Naftne industrije Srbije (NIS) u kome Srbija ima upravljačka prava, doveo je do šireg i još nesagledivog problema. Prema svemu što se događa, mađarska državna kompanija MOL, uradiće isto što je u Hrvatskoj uradila: postaće vlasnik najvažnijeg energetskog stuba bez koga nema života ni u jednoj državi. Ovaj put, MOL će to uraditi u saglasnosti sa Rusijom. Zašto je to tako? Odgovore treba potražiti u Vučićevom „vojnom biznisu“ i prodaji srpskog naoružanja, municije i opreme režimu u Kijevu.

Kako danas izgledaju „kombinacije“ oko NIS.a, koji više neće ni na kakav način biti „srpski NIS“?

Ruski Gaspromnjeft i mađarski MOL su napravili „okvir za sliku“ koja treba da se prikaže do 31. marta. Očekuje se da američka kancelarija za pitanja naftne industrije (OFAK) zbog toga produži licencu za rad NIS.a.

Ako odluči drugačije, to će Vučićevu diktaturu (ali i čitavu Srbiju) dovesti u stanje ekonomske i privredne paralize.

Promena vlasništva u NIS.u, naime, najavljena mađarska dominacija i potpuna kontrola najvažnije industrije u Srbiji, znači i kraj bilo kakve priče o suverenoj državi. Milijarde evra i dolara prihoda, biće u rukama Mađarske.

Odmah se otvara pitanja o energetskom i geopolitičkom uticaju Srbije, domaćoj privredi i regionalnim odnosima. Većinski kapital apsolutno pripada MOL-u. Čak da MOL ima 50 deonica, on bi dobio jednu zlatnu akciju sa kojom bi odlučivao. Drugi može imati takođe 50, ali nema zlatnu deonicu. Otvoreno je pitanje gde će se uklopiti arapska kompanija u ovu vlasničku šemu. Srbiji ostaje pet odsto u deonicama koje koštaju par stotina miliona evra (upravo je tih 200 miliona evra Vučić obećao na nedavnom skupu u Trebinju u BiH, gde je obećao da će „Srbija da gradi aerodrom vredan 200 miliona evra“. Na teritoriji druge države. U Trebinju od koga je dubrovački međunarodni aerodrom „Ruđer Bošković“ daleko samo dvadeset minuta vožnje.

Sigurno je jedno: kupovinom većinskog paketa NIS-a, mađarski Mol postaje najjači regionalni igrač centralne i istočne Evrope. Njegovo naftno carstvo se prostire osim u Mađarskoj i centralnoj i istočnoj Evropi i na Bliskom istoku, Africi i Rusiji.

A, na tradicionalnom januarskom Svetskom ekonomskom forumu (WFE) u švajcarskom zimskom turističkom centru Davos ove 2026. godine, usamljeni srpski diktator je imao par usputnih „rukovanja“ i dva kratka odvojena sastanka. Jedan sa predsednikom Švajcarske konfederacije Gajom Parmelinom (jer se očekuje da „sarađuje sa švajcarskim vlastima“ u okolnostima tekućih istraga o poreklu novca njegovih „poslovnih ljudi i najbližih saradnika“deponovanog u bankama u Lozani i Cirihu).

Drugi kratki i neformalni (van protokola) sastanak imao je sa komesarkom za pridruživanje EU, Martom Kos, koja mu je rutinski prenela poznate zahteve (nezavisno pravosuđe, oslobođene institucije, ljudska prava i puna saradnja sa međunarodnim institucijama).

Sva ostala rukovanja i slikanja su bila slučajna ili „na prepad“. Uprkos tome što je i ovom prilikom bio izolovan, usamljen i izgubljen, bez bilo kakvih ozbiljnih komunikacija sa drugim državnicima (osim kratkog razgovora sa „s nogu“ sa Andrejom Plenkovićem, premijerom Hrvatske), uputio je „molba ljudima u vlasti“ (svojim mizernim slugama u Srbiji) da se „uzdržavaju od komentarisanja najnovijih svetskih zbivanja dok ne poslušaju njegove izjave, da ne bi svojim nesmotrenim rečima nanosili štetu na međunarodnom nivou.“

Citat te poruke je autentičan, tačno ono što je kazao u poruci upućenoj preko svoje informativne službe.

Srpski diktator stigao je da se pohvali kako je bio 12 godina „redovan“ u Davosu na Ekonomskom forumu! Ako je poznato da godišnja „članarina“ za učešće na ekonomskom forumu u Davosu košta 758.000 US dolara (takozvana „kotizacija za strateškog partnera što po pravilu jesu svi učesnici Davosa koji su predsednici država ili premijeri)  plus troškovi smeštaja i ogromnog obezbeđenja dolazi se do milionskih cifara u dolarima koju je on manijakalno trošio tumarajući po Davosu predhodnih 12 godina isključivo da bi reklamirao sebe, sramoteći svakom prilikom i zemlju iz koje dolazi. I uzgred, kad se sve sabere, potrošio samo na to oko 20 miliona američkih dolara.

Danas ga tamo gledaju kao klovna, kao bolesnika, tiranina, čak i oni koji su mu bliski po pljački, prevarama i autokratiji. Stranka Evropske demokrate (iz EU Parlamenta) izdala je povodom njegovog dolaska u Davos i jedno saopštenje u kome piše: „…Kad vlada šalje policiju u Univerzitet, šalje jasnu poruku: neslaganje nije dobrodošlo.

U Novom Sadu, studenti i profesori koji su protestovali zbog smene profesorke Jelene Kleut su nasilno uklonjeni sa Filozofskog fakulteta. Ako Vučić veruje da, dok je međunarodna pažnja usmerena drugde, može raditi šta god hoće u Srbiji, ozbiljno se vara. Evropski demokrati će i dalje stajati uz srpske studente i građane, i nastavićemo da budno pratimo svako zlostavljanje, svaku pretnju, svaki napad na demokratiju…“

Ovo saopštenje su objavili mediji u Švajcarskoj i Nemačkoj, dan nakon što je načelnik Policijske uprave Novi Sad i komandant Žandarmerije Radoslav Repac komandovao upad na Filozofski fakultet (na poziv Vučićevog dekana koji je tu „instaliran“ da „reaguje“ i bude na vezi sa policijom).

Uzgred, ova uticajna stranka u EP, pisala je svim nadležnim EU institucijama da se procesuiranje krivičnih prijava protiv Aleksandra Vučića u Srbiji obavi po zakonu i u razumnom roku. I naveli šta u tim krivičnim prijavama (koje su mahom studenti i građani podnosili) tokom 2025. godine. Od zloupotrebe službenog položaja, preko neovlašćenog fotografisanja i deljenja ličnih podataka, do teških telesnih povreda u pokušaju.

Sva ta krivična dela, prema tvrdnjama studenata koji mesecima blokiraju fakultete i organizuju proteste, izvršio je od 17. marta 2025. godine (i dalje) predsednik Srbije Aleksandar Vučić, zbog čega su protiv njega podneli krivične prijave. O krivičnoj prijavi protiv njega i drugih lica, kazao je: „Ne moraju nikoga da jure, evo i tužiocima da kažem – ja sam odgovoran“. I kad je već tako, treba očekivati epilog: njegovo hapšenje.

Na ovogodišnjem sastanku takozvanog Svetskog ekonomskog foruma 2026. očekivalo se skoro 3.000 čelnika iz različitih sektora, uključujući rekordnih 400 političkih lidera, 850 vlasnika najvećih kompanija i 100 tehnoloških „pionira“ koji su napravili svoje prve milijarde. Ipak došlo ih je nešto manje. Među najbogatijim, našli su se tu izvršni direktor J.P. Morgana Jamie Dimon i izvršni direktor Nvidije, Jensen Huang. Ali to su samo neka od imena iz sveta biznisa i okupljenih januara 2026. u Davosu. Američki predsednik Donald Trump svratio je da se ironično (ali i zaštitnički) obrati inače odavno poraženoj Evropi i istakne ponudu za spasenje koja se ne može odbiti. Predstavnici danske vlade bili su pozvani, ali su odlučili da ne dođu, dok se spor oko Grenlanda dodatno zaoštrava. 

Među onima koji ne dolaze ima i drugih velikih imena. Kineski predsednik Si Đinping nije bio na popisu WEF-a, kao ni čelnici Brazila i Indije. Na popisu se nije našao ni britanski premijer Keir Starmer ni talijanska premijerka Đorđa Meloni. Prošle 2025. jedini čelnik iz grupe zemalja G7 koji je došao u Davos, bio je tadašnji nemački kancel Olaf Šolc. Ove godine došli su francuski predsednik Emanuel Makron sa tamnim naočalima jer mu je od nepoznatog udarca jedno oko skoro potpuno zatvoreo!), te kanadski premijer Mark Karnej i nemački kancelar Friedrih Merc. Japanska premijerka Sanae Takaichi ne pominje se uopšte na popisu WEF-a.

Ali, ono najvažnije, ni osnivač WEF-a Klaus Švab nije bio u Davosu ove godine, prvi put od osnivanja ove nezvanične svetske vlade. Kako izgleda, i neće nikad više. Razlog je poznat: aprila 2025., Klaus Švab je odstupio iz opake organizacije koju je stvorio, nakon istrage o navodnom „neprimerenom ponašanju“, iz koje je kasnije izašao oslobođen optužbi za „materijalne nepravilnosti“. Zapravo, zbog pljačke novca čija visina nikada nije utvrđena. Drugo, jer se već čulo da je „kupio“ slobodu za tri puta veći novac od opljačkanog i trajno povlačenje iz javnosti koja će pre ili kasnije detaljnije saznati o čemu se tu radilo.

 Jedno je sigurno, u njegovom svrgavanju, učestvovali su Trampova administracija i američke obaveštajne službe. Brazilski predsednik Lula da Silva i indijski premijer Narendra Modi nisu ni najavljeni kao govornici. Saudijski prestolonaslednik Mohammed bin Salman, de facto vladar zemlje, takođe nije bio popisu gostiju. Španski premijer Pedro Sančez takođe je odbio da dođe u Davos.

 Čuveni roman „Čarobni breg“ koji je napisao nobelovac Tomas Man, inspirisan intrigama koje je njegova supruga slušala od gostiju hotelu u Davosu u kom je boravila početkom prošlog veka, i koja mu ih je slala u pismima (svakog dana po nekoliko), danas bi imao nove protagoniste. Intrige kojima se svetska kleptokratija danas, u 21. veku u Davosu bavi, sasvim su druge prirode, ali je „tehnologija“ ista.

 Naime, podmetanja, doušnici, sklapanje tajnih saveza i javne blamaže, bili bi odličan materijal za neki novi „Čarobni breg“…

Šta je usamljeni Aleksandar Vučić tražio u ovom švajcarskom selu, koja je svrha njegovog pojavljivanja bila na Ekonomskom forumu koji je očigledno postao i nešto drugo, nakon što je njegov osnivač Klaus Švab morao da ode u neku vrstu luksuzne ali trajne izolacije? Naravno, bio je to njegov poslednji pokušaj da se pojavi među svetskom ekonomskom i političkom elitom, kako bi pokazao domaćoj javnosti da je „još živ“. Tako su ga opet po ko zna koji put pogrešno savetovali njegovi izraelski PR stručnjaci koje skupo plaća (a najskuplji će biti konačni rezultati njihovog „savetovanja“ kad završi u zatvoru).

Dopisnik švajcarskog dnevnika Neue Zurcher Zeitung iz Beograda pisao je ne tako davno o vezama izraelskih PR-savetnika i Srbije te posebno Aleksandra Vučića. Jedan se posebno isticao: Srulik Ajnhorn. 

Izraelski novinar Josi Melman nazvao je ovog Vučićevog savetnika pravim imenom: „Agent haosa„! I on se za to i školovao. Haos je Vučiću i trebao a Ajnhorn je bio idealan. I ovi koji su nastavili taj posao u Srbiji nakon njega, nisu ništa bolji i rade iste stvari.

Pomenuti Srulik Ajnhorna u Izraelu je bio poznat po „širenju lažnih informacija o ličnostima i stvaranju veoma otrovne atmosfere koja za posledicu ima polarizovano društvo“. Primao je novac od Katara tokom rata sa Hamasom, da bi se pobošljao imidž te zemlje u Izraelu, a u to vreme je Vučić preko njega otvorio još jedan teren za pranje novca od šverca naoružanja. I Ajnhorn je iskoristio svoje kontakte u Srbiji da posreduje u isporukama srpske municije Izraelu nakon napada Hamasa 7. oktobra 2023.

Početkom juna, Vučić je potvrdio da je Srbija već 8. oktobra primila zahtev Izraela za prodaju municije. Municija je isporučena u roku od četiri dana – uprkos birokratskim preprekama.

Josi Melman, pomenuti izraelski novinar ovako je opisao tu vezu Vučića i Ajnhorna: „Ajnhorn ima dobar razlog da izabere baš Srbiju kao svoj novi dom: među njegovim klijentima je predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Nije jasno kada je tačno počeo da savetuje Vučića i njegovu Srpsku naprednu stranku (SNS).

Snimci ga prikazuju 2020. sa članovima SNS-a na proslavi nakon parlamentarnih izbora. Ubrzo nakon ruskog upada u Ukrajinu u februaru 2022. Srbija je bila kritikovana zbog svoje politike balansiranja između Zapada i Istoka.

Vučić i dalje odbija da uvede sankcije protiv Rusije, ali istovremeno omogućava indirektnu isporuku srpskog ratnog materijala Ukrajini. U ovoj situaciji, Ajnhorn je trebalo da radi na poboljšanju Vučićevog ugleda u inostranstvu. Planirao je da angažuje ugledne novinare koji bi pozitivno pisali o Vučiću, da postavi reklamne panoe u Njujorku i omogući Vučiću da se pojavi u najpopularnijim podkastima u SAD. Već 2024., u aprilu mesecu, Ajnhorn je tamo preselio i osnovao konsultantsku firmu (…) Odatle je lobirao za Katar…“ Slučaj Ajnhorn skrenuo je pažnju srpske javnosti na ulogu izraelskih PR-savetnika. Jer, on nije prvi ni jedini savetnik iz Izraela. Prema pisanju „Džeruzalem posta“, oni su snažno prisutni u Srbiji i na Balkanu, a političari rado koriste njihove usluge. Jedan „raniji“Izraelac, Asaf Ajzen radio je u Beogradu zajedno sa domaćim PR stručnjakom Igorom Avžnerom  za Borisa Tadića, koji je postao predsednik Srbije 2004. i 2008. U to vreme Ajzen je upoznao i Aleksandra Vučića…Ajzen je savetovao Vučića na izborima za gradonačelnika Beograda 2004, koje je ovaj izgubio. Vučić je bio impresioniran radom svog savetnika iz Izraela. On ga je 2012. opisao kao prijatelja koji će mu zauvek pomagati. „Usledili su drugi savetnici iz Izraela. Oni su pomogli Vučiću i novoformiranoj SNS da 2012. dođu na vlast – i da na njoj ostanu. Ajnhorn je najnoviji dodatak“, pisao je između ostalog dnevnik Noje Cirher Cajtung.

Konačno, kad se sabere 30 godina Vučićevog radikalskog života u srpskoj politici, nema nikakve sumnje da se radi o slaboumanom primitivcu, pritajenom razbojniku, zarobljenom u sopstvenim ograničenjima. Ili, kako je to jedan pošteni građanin javno napisao, sumnjajući opravdano u njegovo obrazovanje, njegovo glavno oružje je prevara: „…AV je očigledno na prevaru završio i fakultet,  jer od 1992 do 1994. godine kada je navodno diplomirao, gledajući šta je stvarno radio u tom periodu  svakodnevno (od Pala iznad Sarajeva, preko silnih mitinga do poslaničke klupe među radikalima), on nije imao ni teoretske šanse da normalno studira i polaže ispite. Tako je i nastavio duže od 30 godina. Sve na prevaru i sve tuđim novcem nanoseći štetu Srbiji onako kako ga je ćosavi i lažni vojvoda Šešelj naučio. Prodao je i izdao ovu zemlju govoreći  jeftinu demagogiju i navodne patriotske fraze, bez dana životnog i radnog iskustva u bilo kojoj struci. Jedino što stvarno zna su laži, progoni, podmetanja, špijuniranja, spletke, zavere, i, naravno, širenje verske i nacionalne mržnje…“

Danas o njemu sve ovo i mnogo više od rečenog, znaju svi glavni protagonisti svetske politike. U tom društvu za njega nema mesta. Nije nikad ni bilo, ali je svoju ulogu korisnog idiota igrao sve dok nije prešao granice i poverovao da je „lider“ i da je važan.

A 1.

U dokolici, iz besa, sedeći u jednom uglu hodnika u hotela u Davosu, srpski diktator je pisao svoje „saopštenje“ povodom jednog mitinga koji se dešavao u Čačku, i tom prilikom napao Ljiljanu Bralović iz Saveza ekoloških organizacija Srbije, koja je na tom građanskom protestu rekla da će ih narod „jahati kad padnu sa vlasti“. Mora da je to duboko potreslo A. Vučića, koji se sebe opravdano već video kao „uzjahanu stranu“, pa je napisao: „…To je politika lidera blokadersko-studenskog pokreta uništavanje svih vrednosti normalne i pristojne Srbije. Kada sam, pre samo nekoliko dana, rekao kako će želeti da jašu ljude, sliuju žene, te da im je to jedini plan i program koji imaju, pomislio sam da sam preterao. Nisam. Gospođa Bralović, jedan od istaknutih lidera blokadersko-studentskog pokreta nije samo tipičan predstavnik onih koji žele da unište sve vrednosti normalne i pristojne Srbije, već i osoba koja ogroman novac dobija iz inostranih fondova. Toliko o vrednostima i borbi za demokratiju onih koji nam pridike drže svakodnevno. Ponosan sam na činjenicu da sam na čelu pristojne i normalne Srbije koja se svog snagom suprotstavlja onima koji bi da jašu, siluju i, u katranu i perju, valjaju druge ljude, samo zato što drugačije misle. Pozivam građane da ne pokazuju bes, da im odgovorimo ljubavlju prema Srbiji i da ih pobeđujemo svuda i na svakom mestu u našoj lepoj otadžbini…“