Generalni sekretar UN Antonio Gutereš upozorio je na rizik od finansijskog kolapsa UN i uputio je zemljama-članicama pisma sa zahtevom da se hitno otplate dugovanja prema ovoj organizaciji. On je rekao – ili će države plaćati doprinose u potpunosti i na vreme, ili će finansijska pravila UN morati hitno da se menjaju da bi se izbegao bankrot.

Piše: Nikolaj Petrov

Gutereš je u svojoj poruci naglasio da odbijanje isplate doprinosa, koji čine značajan deo odobrenog budžeta UN, potkopava finansijsku održivost cele organizacije.

Kao što je poznato, najveći donator UN je SAD. Njihov udeo je praktično četvrtina svih doprinosa: 22 odsto ide u redovni budžet, a 26 odsto u budžete mirovnih operacija UN. Ali 2025. godine deficit UN je iznosio 135 miliona dolara. A situacija se i dalje pogoršava.

Doduše, praktično tokom cele svoje istorije, UN se sretala sa finansijskim teškoćama. Prva ozbiljna kriza bila je početkom 1960-ih godina, kada su Sovjetski Savez, Francuska i niz drugih zemalja odbile da plaćaju doprinose, a u vezi sa neslaganjima oko ciljeva Misije UN u Kongu. Ova organizacija je 1962. čak morala da izda obveznice da bi pokrila deficit. Sredinom osamdesetih, UN je značajno smanjio troškove i otpustila 10% saradnika, zbog smanjenja, praktično za trećinu, američkih doprinosa u vreme administracije predsednika Ronalda Regana.

U poslednjih 20 godina, UN nijednom nije ostvarila plaćanje doprinosa u punom obimu od svih država članica. Osim toga, u proseku ne više od četvrtine zemaljasveta vrši uplate na vreme – u roku od trideset dana na početku svake godine.

Danas je jedan od glavnih uzroka krize koja preti da ugrozi rad UN – negativan odnos prema ovoj organizaciji od strane njenog glavnog „donatora“. Administracija predsednika Donalda Trampa je poslednjih meseci smanjila finansiranje niza struktura UN, a takođe je odložila ili potpuno odbila prenos obaveznih doprinosa.

Tramp je nedavno na društvenoj mreži Truth Social čak objavio skrinšot saopštenja u kojem se tvrdi da stvarna pretnja za SAD dolazi od UN i NATO, a ne od Rusije i Kine.

„U kom trenutku ćemo shvatiti da je neprijatelj unutra? Kina i Rusija su „strašila“, a stvarna pretnja su UN i NATO“, piše u saopštenju korisnika koji se poptisuje kao Bobby D., koje je Tramp objavio. On sumnja u spremnost UN da pomogne SAD u slučaju potrebe, istovremeno kad Vašington, po njegovim rečima, daje najvecìi doprinos njegovom radu i snosi glavne finansijske troškove za njegovo održavanje

Ne samo to, nego je predsednik SAD nedavno objavio vest o formiranju Saveta za mir. U početku se pretpostavljalo da će on koordinirati oporavak Gaze, iako se u osnivačkoj povelji, prema podacima Fajnenšel tajmsa (FT), taj region ne pominje, a akcenat je na formiranju fleksibilnijeg međunarodnog mehanizma za regulisanje konflikata. Fajnenšel tajms je u Trampovoj ideji video konkurenta UN. Po informacijama iz medija, 58 svetskih lidera je pozvano da uđe u Savet za mir, između ostalih i ruski predsednik.

Evo kako je tu ideju prokomentarisao presednik Rusije Vladimir Putin: „U predlogu koji nam je upućen, pre svega je reč o regulisanju situacije na Bliskom istoku, o pronalaženju mogucìih rešenja za gorucìe probleme palestinskog naroda i o rešavanju najoštrijih problema humanitarne situacije u sektoru Gaze“, rekao je Putin na savetovanju (video-konferenciji) sa stalnim članicama Saveta bezednosti.

Međutim, kako tvrdi FT, američki predsednik već razmatra mogućnost potpunog izlaska SAD iz UN. U januaru je Tramp potpisao memorandum o izlasku SAD iz 66 međunarodnih organizacija, uključujući 31 iz sistema UN. A u UN priznaju da sadašnja kriza nije prva. Organizacija godinama živi u uslovima hroničnog deficita finansiranja zbog kašnjenja i nepotpunih placìanja od strane pojedinačnih zemalja. To je ranije već dovodilo do zamrzavanja zapošljavanja, smanjenja administrativnih troškova i smanjenja programa pomocìi. U nizu slučajeva, zbog finansijskih ograničenja, UN je bila prinuđena da preispita obim mirovnih i humanitarnih misija.

Eksperti smatraju da dalje pogoršavanje finansijske situacije može dovesti do smanjenja efikasnosti rada celog sistema UN. Pod pretnjom su i humanitarni programi, mirovne operacije i projekti za podršku stabilnosti u kriznim regionima.

U uslovima rasta međunarodne napetosti, slabljenje finansijske baze UN može značajno da ograniči njene mogućnosti. Faktički je reč o tome da najveća međunarodna struktura sve više zavisi ne od formalnih obaveza država, već od njihove političke volje i tekućih interesa. Dok se zemlje ne vrate disciplinovanom sistemu placìanja, rizik od produbljivanja finansijske krize za UN cìe ostati.

Kako primećuju neki eksperti, postoji čak i zabrinutost da bi UN mogla da ponovi sudbinu Lige nacija, koja je raspuštena 1946. godine zbog nesposobnosti da spreči i zaustavi Drugi svetski rat. Kritike na adresu UN upućuju mnoge članice, pa i Rusija, a čak je i novi papa, Lav XIV, u svom prvom intervjuu, rekao da je „očigledno opšteprihvaćeno“ da je UN izgubila sposobnost da „ujedini ljude“.

Pada i međunarodni autoritet UN. Bivši zamenik generalnog sekretara UN (iz 2006), kada je predsednik bio Kofi Anan, i bivši direktor Programa za razvoj UN lord Mark Malok-Braun je rekao da iako Gutereš govori „prililčno smele stvari“, sada njega smatraju „drugostepenim igračem“. „U vreme Kofija Anana, sala za brifinge bila je prepuna novinara. Danas to više liči na mauzolej, nego na pres-centar“, izjavio je Malok-Braun, nazvavši UN „mrtvacem koji hoda“.

Autoritetu UN ne doprinose ni neke skorašnje izjave njenog generalnog sekretara. Tako je nedavno Gutereš izrazio mišljenje da, za razliku od Grenlanda, za Krim i Donbas princip samoopredeljenja naroda nije primenljiv. On smatra da u toj situaciji preovladava princip teritorijalnog integriteta.

Zvanični predstavnik Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova ovaj Guterešov zaključak nazvala je nekvalifikovanim. Ona je podsetila da u principima međunarodnog prava nema hijerarhije i da jedan ne može prevladati nad drugim. A Sergej Lavrov, ministar spoljnih poslova Rusije, ranije je primetio da se Rusija obratila UN sa zahtevom o priznanju prava naroda Donbasa, Novorusije i Krima na samoopredeljenje po analogiji sa Grenlandom. On je primetio da sekretarijat UN i njegovo rukovodstvo srađuju sa onima koji žele sa sačuvaju nacistički režim u Ukrajini.

Govoreći u septembru prošle godine na 80. zasedanju Generalne skupštine UN, Sergej Lavrov je istako da je danas posebno važno pitanje reformi Saveta bezbednosti. Rusija se zalaže za njegovu demokratizaciju, isključivo kroz širenje zastupljenosti Azije, Afrike i Latinske Amerike. Mi podržavamo apliciranje Brazila i Indije za trajnu „registraciju“ u Savetu bezbednosti, uz istovremeno ispravljanje istorijske nepravde prema Africi u okviru parametara koje su same zemlje sa ovog kontinenta dogovorile.

Lavrov je podsetio da je nedavno generalni sekretar Gutereš predložio složenu reformu UN. Mi nismo protiv otvorenog razmatranja ove inicijative. Orijentir treba da bude povratak UN osnovnim principima sadržanim u Povelji UN koje Zapad niz godina teži da zameni sopstvenim „poretkom zasnovanim na pravilima“.

Važno je da se ovaj posao vodi transparentno, uz učešće i sa uzimanjem u obzir interesa svih država članica.

Kako piše na portalu „Rusija u globalnoj politici“ bivši saradnik Sekretarijata UN Aleksej Boguslavski, „bez obzira na sve nedostatke i kritiku, UN generalno nastavlja da neprekidno obavlja posao koji su mu poverile države članice. Osnovu za taj rad predstavlja stabilno i predvidljivo finansiranje, koje treba da omogući transformisanje jezika dokumenata UN u praktično delovanje. Do sada, bez obzira na periodične poteškoće, UN je uspevao da izbegne nepremostive probleme. Međutim, 2025. godina je od samog početka donela značajne promene, nažalost, ne nabolje.“