Dok se režim Aleksandra Vučića u Srbiji ruši kao i sve što je njegov režim sagradio, jer je sve i postavio na laži i kriminalu, u regionu se taj „temelj“ takođe slabo drži uprkos tvrdim režimima i koalicijama uspostavljenim još pred početak i tokom rata iz devedesetih, iz koga su njihove vođe izašle kao multimilioneri i vlastoršci. Kako ta slika danas izgleda i u kom pravcu ide region u okolnostima raspada sistema u ključnoj državi Zapadnog Balkana…

Nikola Vlahović

Davno upokojena Jugoslavija nikada nije prestala da postoji za mafiju, estradu i kriminalizovane političke i parapolitičke organizacije. Rat iz devedesetih, koji je jedan penzionisani general nazvao „ratom četnika i ustaša pod komandom partizana“, skupo su platili svi narodi brutalno srušene jiugoslovenske države. Miran razlaz nije dolazio u obzir, a već spremne političke elite, „frakcije“ bivšeg Saveza komunista, složno su krenule u podelu plena resursima bogate države od Triglava do Đevđelije.

Punih 34 godine kasnije, u sredini 2025. godine, svi ratni profiteri i njihova „politička krila“ i dalje upravljaju lokalnim i regionalnim mafijama. Jednistven je fenomen u savremenoj Evropi, da notorne kriminalne bande i krupna mafija iz ozbiljnog podzemlja, održavaju u životu svoje imperije snažnim propagandnim nacionalizmom i šovinizmom. „Mafija koja nosi šovinističku zastavu“ (kako je opisao jedan američki politički stručnjak za Balkan), danas predstavlja ključni finansijski i parapolicijski i paravojni oslonac, koji pomaže opstanku takozvanih nacionalnih stranaka u Bosni i Hercegovini, Srbiji, Hrvatskoj i ostalim delovima nekadašnje zajedničke države, sa izuzetkom Slovenije koja drži povremeno „pod kontrolom“ slične stranke.

U Srbiji danas, goloruki narod se bez ičije pomoći sa strane očajnički bori protiv takvih poslednjih recidiva ratno-huškače politike i njoj pripadajuće mafije. Istovremeno, Aleksandar Vučić, srpski diktator koji broji poslednje mesece na vlasti, preko svih sredstava propagande, otvoreno izaziva građane ove opljačkane i skoro prodate države, da su izdajnici, ustaše, autošovinisti, antisrbi, strani plaćenici i neprijatelji „napretka i razvoja zemlje“.

Širim pogledom na stvarnost okolnih zemalja, sve postaje jasnije: snažne veze između tvrdokornih ratnihuškačkih režima, nastalih na groblju nekadašnje države, stvorene sun a principu mafijaškog reciprociteta. Padom režima Aleksandra Vučića, bude li se temeljito počistila kriminalna mreža unutar i van Srbije, pokazaće kako su te razbojničke ekonomije bile zavisne jedna od druge. Prema analizama velikih bankarskih poverilaca u regionu, kao što su Svetska banka, MMF i Evropska banka za obnovu i razvoj, samo u poslednjoj deceniji „obrnuto“ je bilizu 100 milijardi evra iz nelegalnih (kriminalnih) fondova u „partnerskim“ poslovima lokalnih narko-kartela, građevinske mafije, šverca oružja i pljačke državnih resursa.

U jednom prošlogodišnjem broju vikend izdanja nemačkog  lista „Die Welt“, pisalo je da su „društva na Balkanu u istorijskom regresu“. To, naravno, nije smetalo nemačkim kompanijama, da, recimo, u Srbiji, otvore više od 500 svojih predstavništava, preduzeća, fabrika i slično.

Brojni su primeri partnerskih relacija lokalnih  partijskih „gazda“ sa takvim i sličnim stranim kompanijama, čime se garantuje „lojalnost i nemešanje u unutrašnje poslove“ stranaca. Jedini Nemac koji nije hteo da odobri pristup Vučićevim „poslovođama“ u atar svoje investicije, bio je sad već zaboravljeni milijarder, Klemens Tenis, vlasnik najveće nemačke mesne industrije. To je uzrokovalo raskidu svih pregovora između njih dvojice.

Kako je dobro poznato, srpski diktator je povrh svega toga, otvoreno ponudio korupciju (i niko je nije odbio), i svim drugim stranim firmama, kao što je poznato, putem subvencija za svako radno mesto predviđeno sistematizacijom, ali ne i za stvarno zaposlenog. Isti taj kriminalni recept, samo u znatno siromašnijoj formi, primenile su i ostale zemlje regiona. 

Preko 100 milijardi spoljnog i unutrašnjeg duga Srbije, rezultat je lošeg „poslovanja“ Aleksandra Vučića sa mafijom. Na kraju, on je tek jedna beznačajna figura u kriminalnom zverinjaku, koju je ta mafija do sada održavala na vlasti. Samo u primeru njegovog „sufinansiranja“ nezakonitih (kriminalnih) poslova vođe HDZ u BiH Dragana Čovića, preko svog posrednika iz Banjaluke, vidi se njegov gubitnički „talenat“ i potpuno nepoznavanje kako politike tako i ekonomije. Ali, ono što upravo sahranjuje i njega i njegov režim, to su pogrešne procene da on vlada mafijom. Potpuno periferni razbojnik koga je zatvorio (Veljko Belivuk, kao „ogledni primer“), rečito govori da je on delimično kontrolisao deo dna mafijaške imperije, a dsa vrh niokada nije ni video niti zna ko su.

U bratskoj Crnoj Gori, na svaki način povezanoj sa Srbijom (i po dobru i po zlu), stvari su znatno vidljivije, što zbog deset puta manje teritorije što zbog malog broja stanovništva. Nedavno je o bezbednosnoj situaciji u Crnoj Gori u jednoj gledanij TV emisiji javno govorio stručnjak za ovu oblast Ivan Pekić, tvrdeći da svi validni podaci pokazuju da organizovane kriminalne grupe imaju novca koliko država Crna Gora kroz tri budžeta!

I dalje se u ovoj maloj državi puca (samo ove sezone bilo je nekoliko ubistava i pokušaja ubistava, mahom u sred dana, pred građanima i turistima-u Podgorici na primer, za samo tri dana desila su se dva ubistva u obračunu dva dobro poznata narko-klana). Na sve ovo, veliki broj nevladinih organizacija i kjavnih ličnosti, tražilo je povlačenje Predloga zakona o „Agenciji za nacionalnu bezbjednost“ koji je mogao ozbiljno da ugrozi ustavna i međunarodno zagarantovana prava. Trajno ili privremeno, taj Predlog zakona je povučen na reakciju iz Evropske unije. Neka od navodnih rešenja iz Vladinog predloga, poput toga da se ANB-u omogući pristup informaciono komunikacionim sistemima državnih i lokalnih organa, kao i pravnih lica sa javnim ovlašćenjima bez sudske kontrole, čime bi se ugrozilo pravo na privatnost i omogućio uvid u osetljive evidencije, uključujući zdravstvene kartone, socijalne i poreske podatke i informacije o dečjoj zaštiti.

Naravno, ovde je sve bilo pitanje forme, danas su sve Službe opremljene tehnologijom kojom mogu mimo zakona i Ustava da haraju po bazama svih institucija. Ipak, ovakva skandalozna „rešenja“ nisu (za sada) usvojena. Zanimljiuvo, ali je taj Predlog zakona u Skupštinu Crne Gore upućen „po hitnom postupku“. Kome i zašto se žurilo, još se ne zna, a kad će, ne zna se. Iza svega ovoga stoji činjenica da takav Zakon otvara vrata masovnom penzionisanju postojećih kadrova, zapošljavanju podobnih bez konkursa, izuzima ANB iz sistema javnih nabavki i dodatno slabi institucionalnu i sudsku kontrolu. Ovakva rešenja nemaju nikakve veze sa borbom protiv organizovanog kriminala i korupcije, već naprotiv: sa njegovom političkom afirmacijom! 

Da bi se to jednostavnije razumelo: u Crnoj Gori, prema činjeničnom stanju na terenu poslednjih decenija, jedan posao nikad nije prestao: u ovoj zemlji je moguće napraviti gotovo sva lažne dokumenta, koja se čak i prihvataju na sudu i ne procesuiraju! O „fabrikama diploma“ ne treba ni govoriti. Najmanje jedna trećina tih papira više nigde na svetu ne vrede.

Ali, koreni kriminalizacije crnogorskog društa sežu duboko u poslednje dane raspada jugoslovenske države i ko god je pomislio da će te „Augijeve štale“ brzo efikasno da počisti, nije uvažio specifičnost podneblje, mentaliteta, karaktera i teških nasleđa, još iz vremena plemenskih obračuna. Crna Gora je propustila priliku za izgradnju parlamentarnog nadzora bezbednosne službe, jer model politički lojalne javne i tajne policije i dalje opstaje kao i u svim susednim državama regiona.

HDZ (Hrvatska demokratska zajednica), kao notorna nacionalistička stranka u Hrvatskoj, svojih tri decenije na vlasti može da zahvali korupciji, kriminalnim poslovima, saradnji sa kriminalizivanim režimima u regionu i njihovim poslovima. I HDZ i njenu vladavinu dugu trideset godina „krase“ kriminalci, mafija, ratni profiteri, neosuđeni i osuđivani ratni zločinci..

.U julu ove 2025. godine, HDZ je na parlamentarnim izborima opet pobedio i još sebi „pridodao“ takozvani „Domovinski pokret“ sastavljen od ljudi kojima rat nije nikada prestao, koji rat iz devedesetih koriste kao glavnu kartu da se dokopaju još malo vlasti i privilegija i da ojačaju onoga ko ih u tome podržava, finansira i pokreće: nacionalističku vladu Andreja Plenkovića.

Ne čelu te družine sa margine (ali vađne zarad procenta u Saboru), nalazi se Ivan Penava (biši agradonačelnik Vukovara i „štovatelj domovinskog rata), Miroslav Škoro (preteča Tompsona, tamburaš i šovinista), te Nikola Bartulica (neoustaša iz dijaspore). U međuvremenu je iz zatvora na zagrebačkom Remetincu izašao najbolji hrvatski premijer od rata naovamo, Ivo Sanader, čovek koji je na pravoslavni Božić poveo kompletnu vladu Hrvatske na čestitanje i sa vrata pravoslavne crkve u Zagrebu glasno i jasno rekao: „Hristos se rodi“, na šta su mu zatečeni Srbi posle par sekundi horski odgovorili, „Vaistinu se rodi!“…

Ali, i Sanader je „pao“ zbog pogrešne procene, uzeo je novac tamo gde nije smeo i tako kompromitovao sve dobro što je uradio za mir u svojoj „kući“ i u regionu. Uglavnom Sanader je proplost, a sadašnjost se igra vatrom i priziva ratove (očito, ne sa namerom da ratuju među sobom, nego da se drže na vlasti pravilom „zavadi pa vladaj“.

U tome je Aleksandar Vučić nadigrao svaku konkurenciju u regionu. No, kako se čuje iz pouzdanih izvora, u odličnoj saradnji Službi dve države, planira se sa obe strane još mega-šovinističkih koncerata, kakav u Hrvatskoj podzemlje i Službe priređuju sa izvesnim Markom Perkovićem (Tompson), a u Srbiji sa nekim Mirkom Pajčinom (Baja Mali Knindža). Jedan je rođen nekom selu severne Dalmacije, a drugi u Livnu. Posle tri decenije od užasnog ratnog stradanja i najmanje milion i po raseljenih po čitavoim svetu, političkoj mafiji u ovim zemljama još nije dovoljno ni izgubljenih ljudskih života ni pljačke i novca.

Hrvatska jeste u Evropskoj uniji, ali je potpuno „porozna“ kad su u pitanju trans-balkanski narko-karteli. Recimo, prema poslednjim informacijama,  splitski kriminalci vode pravi mali rat za prevlast u reketu i trgovini drogom, a osim teških ranjavanja i glave padaju.

Tako je drugi grad po veličini u Hrvatskoj nakon nerazrešenih eksplozija, pucnjava, pokušaja likvidacija i obračuna za prevlast na kriminalnoj sceni doslovno postao mesto opasnog življenja. Solo-igrači i nekoliko mafijaških grupa dilera, iznuđivača i reketaša vladaju gradom.

Najjaču grupaciju među kriminalcima čine bišvi vojnici i policajci specijalci koji su postali pravi specijalisti za prisilno plaćanje zaštite i reketa… I sve što rade povezano je sa albanskom mafijom (Kosovo i Albanija) Vučićevom mafijom u Srbiji, BiH mafijom koju kontrolišu režimi u Beogradu i Zagrebu (ili, realnije: sa mafijom koja njih kontroliše). Riječki kriminalci godinama drže primat u krijumčarenju oružja i većih količina droge morskim putem. Noćno- redarsku kriminalnu scenu koju prati prostitucija, iznuđivanje, reket i ucene upotpunjuje kriminalna grupa mahom bivših vojnika, specijalaca, policajaca i vojnih policajaca i ljudi iz obaveštajnih službi. 

Dileri droge iz Istre spadaju u jednu od jačih grupacija koja je dobrano naslonjena na policijsku operaciju „Balkanski ratnik“ među kojima je došlo do brojnih vatrenih okršaja u proteklim godinama, nekoliko ljudi ubijeno i teško ranjeno. Istra je poslednjih godina postala omiljeno skrovište odbeglih italijanskih mafijaša.

U blizini je Trst, gde se sa predstavnicima te italijanske mafije u Istri sastajao („iz poslovnih razloga“), Vučićev ministar Goran Vesić, 24. maja prošle 2024. godine, simbolično, „tačno u podne“, kao pravi razbijnici sa Divljeg Zapada:  „Očekujemo da zaista veliki broj italijanskih kompanija dođe da radi na našim novim projektima. Dobrodošli ste u Srbiju, imate dobar imidž u Srbiji. Italijanski privrednici su navikli da rade sa srpskim kompanijama. Potpuno smo otvoreni za saradnju i zato vas pozivam da dođete u Srbiju, da se prijavite na tendere i da date doprinos razvoju naše zemlje„, poručio je Vesić ljubaznim i školovanim „delegatima“ italijanske mafije (kako Istrani već znaju, u pitanju su ljudi iz Ndragente).

Na organizovanom kriminalu za godinu dana u Hrvatskoj se vrti blizu milijardu evra, što je smešna, tako reći mizerna cifra za ono što Vučićeva razbojnička banda godišnje opljačka u Srbiji. Kao i u Srbiji, najčešće se radi o trgovini nekretninama i građevinskim zemljištem, pa je prava zarada višestruko veća. Milioni prljavog novca kojima se teško ulazi u trag često završavaju i na inostranim offshore banakarskim računima.  Šverceri ljudi, droge, oružja, duvana i svega onoga što donosi veliku zaradu u takozvanom transnacionalnom balkanskom kriminalu, prema istraživanjima Europola, najbolje su povezani upravo na području „jednog jezika“ (Srbija, Hrvatska, BiH, Crna Gora, pa i Makedonija).

Na primer, za naručene likvidacije i teže zločine, zbog zametanja tragova, mafije regiona sarađuju i rade po principu razmene „ja tebi, ti meni“. Izvršni delovi vlasti u nabrojanim zemljama, piše u izveštajima Europola, nalaze se u rukama najvećih „bosova“ domaće i strane mafije. Menjaju staništa, dokumenta, imena i međusobno sarađuju sa vlastime i vlasti ovih kriminalizovanih država sa njima.

U Bosni i Hercegovini stvari izgledaju onako kako su opisane u jednoj perfektnoj analizi nemačkog magazina Štutgarter cajtung (Stutgarten Zeitung): „BiH je evropski dom za siromašne. Kupovna moć po glavi stanovnika prema podacima MMF je iza stanovnika Iraka i Šri Lanke. Mnogi napuštaju zemlju jer žele sigurnu budućnost za svoju decu. BiH je zvanično demokratska zemlja, ali vladajuće nacionalističke stranke čvrsto drže uzda u svojim rukama. 50 posto Bosanaca i Hercegovaca radi u državnim institucijama i preduzećima jer tako zarađuju mnogo više nego u privatnim firmama.

Unosni poslovi se dobijaju samo po stranačkoj liniji“, piše list i naglašava da su mnogi državni službenici na proteklim izborima morali da fotografišu glasački listić i tako dokazuju da su glasali za određenu stranku.

Direktor sarajevske kompanije „Veritas“, koja radi sa automobilima marke Dajmler, BMW, VW, Opel i Ford, pričao je nedavno za lokalne medije kako ga zovu nemački preduzetnici koji se raspituju o tome da li se isplati investiranje u BiH. Njihova pitanja su ista: da li ima kvalifikovane radne snage, koliki su porez i carina i da li je politička situacija stabilna?

U vezi sa tim sve im je odgovorio „Štutgarten cajtung“: „Nosioci nade odlaze, a ostaju samo nacionalisti.“ Kako bi i došli u zemlju gde je direktor Obaveštajno sigurnosne agencije ove zemlje Osman Mehmedagić uhapšen je pod optužbom da je falsifikovao fakultetsku diploma. Odamh su ovo iz „ratne“ SDA nazvali „napadom na Bošnjake“. A, koliko je ljudima SAD dozlogrdio, treba podsetiti na jedan raniji događaj kad je  grupa od 13 lekara anesteziologa sa Kliničkog centra Univerziteta u Sarajevu (KCUS) dala kolektivni otkaz iz tog najvećeg medicinskog centra u zemlji, kojim je upravljala Sebija Izetbegović, supruga predsednika najveće bošnjačke političke partije, Stranke demokratske akcije (SDA), Bakira Izetbegovića.

U korumpiranoj Bosni i Hercegovini, sa nekompetentnim uglavnom nepostojećim institucijama, najbolje živi mafija. Recimo, takozvana „zvornička mafija“ je ključna karika za tranzit velkikih količina narkotika, povezana sa tri kjljučna narko-kartela iz regiona…Stranim kriminalnim mrežama, sve je dostpuno, od šuma, rudnika, izvora pijaće vode, pa čak i na hiljade praznih sela, u koja se već danas masovnije doseljava „islamski svet“ iz arapskih i bliskoistočnih zemalja.

Što se tičle ratnih zločinaca „naslonjenih“ na vladajuće ratno-huškačke i razbojničke režime, bilo je često reči o tome kako vlast optuženima za ratne zločine obezbeđuje državljanstvo Srbije tako da ne mogu biti izručeni kada pravosuđe Bosne i Hercegovine traži njihovo izučenje, kako, recimo, Duško Kornjača, samoproglašeni ratni komandant opštine Čajniče, koji je optužen za zločine protiv čovečnosti, živi kao „ugledni“ lekar u Novom Sadu, koji je pomogao penzionisanom generalu Vojske Republike Srpske Milomiru Savčiću, optuženom za genocid u Srebrenici, da nestane iz Banjaluke nakon što mu je Sud Bosne i Hercegovine odredio pritvor…

..A, gde su još neprocesuirani i „zaboravljeni“ ratni zločinci iz Hrvatske, BiH? Gde su neosuđeni zločinci Albanci sa Kosova? Svi su pod zaštitom čvrstih režima i političkih koalicija koja su „cementirala“ svioju vlast u ratovima devedesetih.

Na kraju, jedna scena možda najbolje govori o čemu se ovde radi i sa čim Srbija i druge zemlje u regionu moraju da se obračunaju: student fizike Dušan Cvetković, za Radio Slobodna Evropa ispričao je kako je do njegovog privođenja došlo bez povoda i neočekivano, nakon protestnih šetnju Beogradom: „Na Slaviji sam bio sa mlađim bratom i njegovim drugom. Nismo radili apsolutno ništa, stajali smo i razgovarali. Dojurila su policijska kola, moj mlađi brat i naš drug su bili pametniji, pa su pobegli. Ja sam mislio da ako ne radim ništa, nema potrebe da bežim. Počeli su da me tuku…Sproveden sam u garažu Vlade Srbije gde sam ponovo doživeo torturu. Do tamo sam dovezen neobeleženim policijskim automobilom u kom su me policajci ispitivali da li hoću da rušim državu i pretili su mi da će mi pucati u glavu.  Stavili su me da ležim na podu sa glavom ka podu i lisicama sa ostalim privedenim…Ispitivao me komandant Jedinice za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata (JZO) Marko Kričak, koji me pitao šta radim na protest, odgovorio sam da tražim pravdu…Onda su počeli njegovi ljudi da me šamaraju prilično jako…“

A, do pravde, pokazuje realnost, neće niko doći bez suočenja sa besom gubitnika…Jer, ne samo režim diktatora u Srbiji nego i „povezana lica“ na vlasti u region, srljaju ka trajnom gubitku svih poluga moći.

A 1.

Mala ulaganja među prijateljima

Vučićev tajkun Predrag Matijević uložio je najmanje 100 miliona evra kupujući zemlju i bivše zemljoradničke zadruge u Hrvatskoj. Srpska MK Group najavljuje još 500 miliona evra ulaganja u poljoprivredu, bankarstvo i turizam u Hrvatskoj do kraja 2025. godine. Ista kompanija je kandidat za kupovinu delova hrvatskog Agrokora…