Naučni, politički i medijski autoriteti preporučuju knjigu Roberta F. Kenedije Jr kao „razornu optužnicu protiv Faučija i Gejtsa, koji su „žrtvovali zdravlje svih ljudi na svetu radi svog profita“. Poslednji aktivni predstavnik američke političke dinastije Kenedi je opisao „Rokfelerovo nasleđe“, koje su Fauči i Gejts iskorisili da Americi nametnu kurs toksičnih ali profitabilnih lekova i stvore „zlatnu groznicu za vakcinama“. Realizaciju tog projekta, koji za cilj ima sprovođenje obavezne vakcinacije svake osobe na plante, podržali su mnogi politički lideri, državni funkcioneri, intelektualci, javne ličnosti i uticajni mediji.
„Dr Jozef Gebels je napisao da jednom izgovorena laž ostaje laž, ali laž izgovorena hiljadu puta postaje istina. Za čovečanstvo je tragično što postoji mnogo, mnogo laži koje plasiraju Fauči i njegovi poslušnici. Robert Kenedi razotkriva decenije laži“, rekao je nobelovac Luk Montanj o ovoj knjizi, dok je Taker Karlson istakao: „Bobi Kenedi je jedan od najgrabrijih i beskompromisno naiskrenijih ljudi koje sam ikada sreo. Jednog dana će dobiti zasluge za to. U međuvremenu, pročitajte njegovu knjigu.“
Magazin Tabloid će u nekoliko nastavaka objaviti delove Kenedijeve knjige „Pravi Entoni Fauči: Bil Gejts, Big Farma i globalni rat protiv demokratije i javnog zdravlja“, po kojoj je snimljen istoimeni četvoročasovni dokumentarni film.

Robert F. Kenedi

Od svih tiranija, najopasnija je tiranija koja se sprovodi pod izgovorom borbe za dobro njenih žrtava. Bolje bi bilo živeti pod vlašću razbojničke bande, nego pod prevarantima koji se predstavljaju kao moralni autoriteti. Okrutnost pljačkaša ponekad može da spava, a njihovu pohlepu može da uspori osećaj da su siti, ali oni koji nas muče „za naše dobro“, oni će nas mučiti do kraja, jer to čine kako bi stvorili utisak da imaju čistu savest.

Tako je pisao C.S. Luis i pre nego što je dr Entoni Fauči stekao ogromnu moć, koju je iskoristio da ubrza eksplozivni rast farmaceutske industrije i njenog korozivnog uticaja na vladine regulatorne agencije. Tokom svoje pedesetogodišnje karijere, dr Fauči je razvijao kompleksnu mrežu finansijskih kombinacija farmaceutskih kompanija i Nacionalnog instituta za alergije i zarazne bolesti (NIAID).

Dr Fauči bez stida promoviše svoj odnos sa Big Pharmom kao „javno-privatno partnerstvo“. Sa svog mesta u NIAID-u, dr Fauči je godišnje trošio šest milijardi dolara budžeta na akcije kojima je ostvarivao dominaciju i kontrolu nad dugačkom listom državnih agencija i upravnih tela, uključujući Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), Upravu za hranu i lekove (FDA), Agenciju za usluge za zdravlje ljudi (HHS), Nacinalni institut za zdravlje (NIH), Pentagon, Belu kuću, Svetsku zdravstvenu organizaciju (SZO) i duboke džepove Klintonove i Gejtsove fondacije, kao i za britanski The Welcome Trust. Godišnji budžet za bespovratna sredstva i slične subvencije davao je dr Faučiju moć da pravi i uništava karijere, da finansijski nagrađuje ili kažnjava univerzitetske istraživačke centre, manipuliše naučnim časopisima i da diktira predmete i protokole istraživanja, pa i njihove rezultate.

Dr Fauči je 2005. godine diskretno preusmerio dodatnih 1,7 milijardi dolara Agenciji za napredna istraživanja u oblasti odbrane (DARPA) za istraživanje biološkog oružja. Uz ozbiljnu sumnju u zakonitost takvog postupka, dr Fauči je omogućio Pentagonu godišnje grantova od zapanjujućih 7,7 milijardi dolara, što je skoro duplo više od godišnjih donacija Fondacije Bil i Melinda Gejts.

Saradnju sa farmaceutskim kompanijama i velikim donatorima, uključujući Bila Gejtsa (najvećeg finansijera vakcina na svetu), dr Fauči je dosledno koristio za učvršćivanje svoje moći da liši novca, maltretira, oduzima licence, ućutkuje i uništava karijere naučnika čija istraživanja su ugrožavala Big Pharmu. Istu moć je koristio i da nagradi naučnike koji ga podržavaju. Njihovu lojalnost je podsticao prestižnim sinekurama u ključnim državnim agencijama, gde su nastavljali da promovišu njegove interese. Kao tzv. Nezavisni stručnjaci, Faučijevi plaćenici su licencirali i preporučivali nove farmaceutske proizvode određenih kompanija. Faučijeva kontrola nad tim agencijama da progura lekove i vakcine kroz regulatorne prepreke, često preskačući ključne obaveze kao što su ispitivanja na životinjama i druge provere bezbednosti za ljude.

Finansijske strategije dr Faučija pokazuju pristrani odnos u promovisanju primene i razvoja mnogih patentiranih lekova i makcina, ali i za sabotiranje i diskreditovanje nepatentiranih terapeutskih lekova, suplemenata u ishrani, vitamina i prirodnih, funkcionalnih i integrativnih lekova. Pod njegovim nadzorom, farmaceutske kompanije su osmislile seriju zdravstvenih kriza, koje su Amerikance digle u vrh svetske liste prekomerno lečenog stanovništva.

Tokom svog poluvekovnog igranja uloge „gospodara američkog zdravlja“, dr Fauči je stvorio sistem u kome Amerikanci plaćaju najviše cene lekova, a bolesniji su od svih razvijenih zemalja. Neželjene reakcije na lek su jedan od četiri najčešća uzroka smrti u SAD, odmah posle raka i srčanih problema.

Impresivna dugovečnost dr Faučija u NIAID-u je u velikoj meri posledica njegovog entuzijazma u promovisanju zdravstvene agende, koja je fokusirana na profit farmaceutske industrije. Pod upravom dr Faučija, NIAID mnogo više liči na farmaceutsku kompaniju, nego na bilo koju vrstu državne agencije koja se bavi naukom.

– Dugo sam intervjuisao naučnike u ovoj zemlji. Zaključio sam da postoje dve vrste: oni koji su kmetovi Entonija Faučija i oni koji su pravi naučnici. Klasa kmetova štiti svoje grantove time što bespogovorno prihvataju sve što stiže od Faučija i NIAID-a – kaže Selija Farber, autorka teksta „Van kontrole: SIDA i uništenje medicinske nauke“, koji je 2006. godine razgolitio bedu, korupciju i nasilje koje sprovodi Odsek za AIDS. Farber kaže: „Pravi naučnici su u manjini. Izgledaju, govore i ponašaju se kao naučnici. Svi žive i rade pod ekonomskim pritiskom, u atmosferi progona.“

Piter Duesberg je jedan od veoma poznatih primera, ali postoje i mnoogi drugi. Faučijev sistem osvete ima mnogo načina da uništi reputaciju i prirodni naučni impuls. Od 1984, kad je Fauči razvio svoj uticaj, naučnicima zastaje dah od njegovih zahteva. „Svi se plaše!“ Koliko puta sam to čuo!

Po svemu sudeći, Entoni Fauči je implementirao sistem disfunkcionalnih konflikata i transakcione kulture, koji doprineli tome da NIAID postane dodatak Big Pharme. Ni dnevna svetlost ne prodire između NIAID-a i proizvođača lekova. Nemoguće je reći gde se završava Big Pharma, a gde počinje NIAID.

Istraživači u NIAID-ovim laboratorijama svoje plate dopunjuju honorarima, koje zarađuju učešćem na farmaceutskim seminarima i brifinzima, koje organizuju menadžeri kompanija kako bi plasirali insajderske informacije o napretsku istraživanja novih lekova u sistemu NIAID-a. Faučijevi saradnici rutinski rade na privatnim projektima za farmaceutske kompanije u NIAID-ovim laboratorijama, gde vrše klinička ispitivnja novih lekova Pharme.

Brus Nusbaum, novinar i publicista, izveštava da je dr Fauči omogućio zaposlenima u NIAID-u da dobijaju 10 do 20 odsto veće plate zato što sprovode projekte farmaceutskih kompanija. Zvaničnici NIAID-a tu kontroverznu, ali standardnu praksu opravdavaju prilivom novca iz farmaceutskih kompanija, koji omogućava agenciji da zadrži talentovane kadrove.

Državna Kancelarija za etiku 2004. godine ukorila je dr Faučija jer nije uspeo da spreči prevarne kombinacije između zaposlenih u NIAID-u i farmaceutskih kompanija. U tom izveštaju se ističe neuspeh NIAID-a u rešavanju mogućih etičkih sukoba, koji utiču na dve trećine zaposlenih u NIAID-u, koji su radili u privatnoj industriji. Istražitelji su pronašli dokaze da NIAID nije uspeo da dobije odobrenje za više od 66 odsto „spoljnih aktivnosti“, koje su bile obuhvaćene istragom Kancelarije za etiku. Spoljašnje aktivnosti su projekti koji „generalno uključuju pružanje usluga drugim organizacijama, za ili bez plate ili druge vrste naknade“. U to se ubraja sticanje prihoda od farmaceutskih patenata, konsaltinga za industriju, angažovanja u biotehnološkim firmama ili vođenja plaćenih predavanja i seminara. Faučijev stil upravljanja uspeva da stvori mnoge projekte u kojima njegova agencija i njeni zaposleni učestvuju u profitabilnim istraživanjima za farmaceutske kompanije. Faučijevo preduzeće za razvoj lekova vrvi od koruptivnih kombinacija i sukoba interesa. Većina Amerikanaca bi se iznenadila kada bi saznala da farmaceutske kompanije rutinski plaćaju ekstravagantne honorare dr Faučiju i njegovim zaposlenima, pa i samom NIAID-u.

Evo kako funkcioniše sistem tandijema: Umesto istraživanja uzroka alergijskih epidemija i autoimune bolesti – za šta su američki poreski obveznici dali svoj novac – dr Fauči veći deo svog budžeta od šest milijardi dolara preusmerava u istraživanje i razvoj novih lekova. Proces često počinje tako što zaposleni u NIAID-u naprave studije obećavajućih molekula, koje se proslede nekim od 1.300 „glavnih istraživača“ (PI), koji sprovode ispitivanja u univerzitetskim istraživačkim centrima i bolnicama. Nakon što istraživači koje finansira NIAID razviju potencijalni novi lek, NIAID prenosi svoju intelektualnu svojinu, celu ili njen određeni deo, privatnim farmaceutskim kompanijama preko državne Kancelarije za transfer tehnologije HHS. Univerziteti mogu da, takođe, traže svoj udeo u patentnim i autorskim pravima. Na taj način dr Fauči učvršćuje lojalnost pripadnika akademske zajednice. Kada proizvod dođe na tržište, farmaceutska kompanija plaća autorske naknade, koje su legalizovani oblik mita, kroz neformalnu šemu, koja omogućava Pharmi da profit od prodaje lekova usmeri na NIAID i njegove zvaničnike, koji su radili na proizvodu. Ta tajna, nezvanična politika dr Faučija, HHS-a i NIAID-a omogućava naučnicima da u džep stave do 150.000 dolara godišnje od lekova čiju proizvodnju su pomogli o trošku poreskih obveznika.

Ministarstvo zdravlja Sjedinjenih Država i njena agencija HHS vlasnici su najmanje 4.400 patenata. Državna služba GAO objavila je u oktobru 2020. godine izveštaj pod naslovom „Biomedicinsko istraživanje“, u kome je zaključeno da državne agencije treba da objave više informacija o licenciranju svoje intelektualne svojine. Autori tog dokumenta su izvestili da su zaposleni u Nacionalnom institutu za zdravlje (NIH) dobili honorare od „oko dve milijarde dolara od 1991. godine, kada je FDA odobrila prvi lek na kome su oni radili. Tri licence su generisale više od po sto miliona dolara za agenciju.

Međutim, dr Dejvid Martin je izvestio da podaci o licenciranju transferisane tehnologije sugerišu da je NIH dobio manji deo od drugih državnih agencija, kao što je GAO, koja je povezana sa preko 130 patenara, koji su doneli zaradu od nekoliko milijardi dolara.

Grantovi NIAID-a su rezurtirali sa 2.655 patenata, od kojih je samo 95 označeno kao vlasništvo Odeljenja zdravlja NIAID-a. Dr Fauči je većinu tih patenata dodelio univerzitetima, čime je prikrio krajnje komercijalne korisnike i mnoge američke škole i najuticajnije lekare obavezao na lojalnost.

Jedan od najvećih vlasnika NIAID-ovih patenata je SIGA Technologies. Iako se u izveštajima državnih agencija izostavlja ta činjenica, SIGA javno priznaje povezanost sa NIAID-om. Izvršni direktor SIGA, dr Filip L. Gomez, proveo je devet godina radeći za dr Faučija u NIAID-u na razvoju Faučijevog programa vakcinacije za HIV, SARS, ebolu, virus Zapadnog Nila i grip.

Dr Entoni Fauči se navodi kao pronalazač osam američkih patenata. Međutim, NIAID, NIH i GAO u svojim izveštajima o licenciranju ne navode nijedan od tih patenata, uprkos činjenici da je dr Fauči priznao da prima tantijeme za „pronalazak“ interleukina. Štaviše, GAO nije prijavio nijedan NIAIDov patenat uprkos jasnom dokazu da je Gilead Sciences & Janssen Pharmaceticals (odeljenje kompanije Johnson & Johnson) zarađivao preko dve milijarde dolara godišnje od prodaje lekova koji su rezultat tehnologije koju finansira NIAID. U izveštaju GAO nedostaju dva patenta za Janssenov Velcade, koji je ostvario godišnju zaradu preko 2,18 milijardi dolara. U tom izveštaju se ne pominju patenti za Iescarta, Lumokiti ili Kepivance, što je u suprotnosti sa američkim zakonima.

Koliko je veliko Faučijevo preduzeće za razvoj lekova? Nakon što je dr Fauči stigao u Nacionalni institut za zdravlje, ta agencija je potrošila približno 857 milijardi dolara. Između 2010. i 2016. godine svaki pojedinačni lek, koji je dobio odobrenje FDA (210 različitih farmaceutskih proizvoda), nastao je, barem delimično, iz istraživanja koje finansira NIH. NAkon odobrenja leka, dr Fauči nastavlja da sarađuje sa farmaceutskim partnerima na promociji, određivanju cene i podeli profita od svojih novih proizvoda. Tokom decenija, otkako je dr Fauči preuzeo NIAID, ta agencija je formalizovala razrađen proces pregovora sa farmaceutskim kompanijama na štetu američkih poreskih obveznika. Uz pomoć NIAID-a, srećne kompanije po ubrzanoj proceduri dobijaju odobrenje FDA, a zatim CDC ogromne maloprodajne cene za te proizvode. Ti kolaborativni poslovi, zaključeni u tajnim pregovorima, uvek na štetu poreskih obveznika i potrošača, donose finansijsku korist NIAID-u, favorizovanim saradnicima dr Faučija, pa čak i samom dr Faučiju.

Dr Fauči je počeo svoju karijeru tako što je dozvolio da Burroughs (sada GlakoSmith-Kline) naplaćuje 10.000 dolara godišnje za azidotimidin (AZT), antiretrovirusni lek, koji je razvijen isključivo u laboratorijama Nacionalnog instituta za zdravlje, gde je i testiran. Taj lek je odobrio lično dr Fauči. Iako je znao da taj lek u proizvodnji košta samo pet dolara po dozi, dr Fauči je partnerima iz farmaceutske industrije omogućio da kreiraju ekstravagantne cene, što je značilo da će njegovi prijatelji iz NIAID-a i NIH-a dobijati ekstravagantne tantijeme.

Još jedan antivirusni lek, koji je razvila prodavnica dr Faučija, remdesivir, pruža nedavni primer slične šeme zarade u farmaceutskoj industriji uz podršku NIAID-a i NIH-a. Iako se remdesivir pokazao bezvrednim protiv Kovida, dr Fauči je promenio protokole u izradi studija kako bi svom omiljenom leku dao iluziju efikasnosti. Uprkos protivljenju SZO i FDA, dr Fauči je u Beloj kući izjavio da će remdesivir „biti standard u borbi protiv Kovida“, garantujući njegovom proizvođaču Gileadu ogromno globalno tržište.

Fauči je tada prevideo da će Gilead podići cene. Tokom pandemije Kovida, kompanija je prodavala remdisivir za 3.300 do 5.000 dolara po dozi. Sirovi materijali za pravljenje remdisivira koštaju Gilead ispod 10 dolara po dozi. Pritom, deo cene lekova koja je odobrila FDA pokriva se iz državnog budžeta, tako da poreski obveznici opet plaćaju troškove.

Ovakvim prevarama, Entoni Fauči je postao vodeći anđeo-investitor farmaceutske industrije.

Tretmani protiv Kovida 19 od strane američkih zdravstvenih agencija jasno razotkrivaju Faučijevu istorijsku pristranost prema patentiranim lekovi koje favorizuju ekstravagantne farmaceutske kompanije, koje prednost daju profitu u odnosu na javno zdravlje.

Dr Fauči je transformisao NIAID, NIH, CDC i FDA u farmaceutske marketinške mašine. Istraživači Emory Corporate Governance and Accountability, u studiji iz 2017. godine objavili su fotografije određenih vakcina i njihovih proizvođača, „debelih kao lopovi“, sa zvaničnicima HHS-a. U studiji se navodi da se menadžeri kompanija ponašaju kao regulatori i da su oni „saučesnici u sumnjivim i etički neispravnim aktivnostima, koje preduzimaju iz sebičnih motiva“. Majkl Karom, bivši zvaničnik HHS-a i direktor građanske inicijative „Javnost“, ističe: „Umesto regulatora i regulisane industrije, sada imamo njihovo partnerstvo. Takav odnos je odvojio agenciju HHS od javnog zdravlja.“

Dr Fauči je zaštitno lice ove koruptivne šeme. Pod vođstvom dr Faučija komercijalne karakteristike ovog partnerstva pomračile su misiju njegove agencije da unapredi nauku. Dr Fauči nije uradio gotovo ništa što bi unapredilo NIAID-ovu osnovnu obavezu istraživanja uzroka razornih eksplozija u epidemijama hroničnih alergijskih i autoimunih bolesti, koje su tokom njegovog mandata počele da rastu kao počurke. Kad je dr Fauči preuzeo NIAID, 1984. godine, te bolesti su pogađale 12,8 američke dece, a sada ugrožavaju zdravlje 54 odsto dece.

Ignorišući eksploziju alergijskih stanja, dr Fauči je preoblikovao NIAID u vodeći inkubator za nove farmaceutske proizvode, od kojih mnogi, ironično, profitiraju od kaskadne hronične pandemije bolesti.

Tokom poslednjih 50 godina u NIH-u, dr Fauči je igrao vodeću ulogu u razvoju Big Pharme, koja je dizajnirala rušenje američkog zdravstvenog sistema i demokratije. Radeći ruku pod ruku sa farmaceutskim kompanijama na prevazilaženju federalnih regulatornih prepreka, dr Fauči je transformisao NIH i NIAID u jedinstveno sredstvo za razvoj, promociju i marketing patentiranih farmaceutskih proizvoda, uključujući vakcine i proizvode slične vakcinama.

Većina nas bi volela da „američki doktor“ pravilno dijagnostifikuje naše bolesti koristeći najbolju nauku, a zatim da nas uputi kako da ozdravimo.

Umesto što troši ceo budžet na razvoj profitabilnih farmaceutskih proizvoda, dr Fauči i rukovodioci drugih nacionalnih instituta treba da istraže veze između glifosata u hrani i bujanja alergije na gluten, zatim veze između ostataka pesticida i epidemije neuroloških bolesti i karcinoma, pa uzročne veze između aluminijuma i Alchajmerove bolesti, između žive iz biljnog ulja i eskalirajuće stope autizma, kao i povezanost čestica u vazduhu sa epidemijom astme. Nacionalni institut za zdravlje trebalo bi da finansira istraživanje povezanosti između dečjih vakcina i eksplozije juvenilnog dijabetesa, astme i reumatodinog artritisa i veze između pomoćne supstance za aluminijumske vakcine i epidemije alergija na hranu ialergijski rinitis. Trabalo bi proučavati uticaj šećera i bezalkoholnih pića na gojaznost i dijabetest, kao i povezanost endokrilnih disruptora u prerađenoj hrani i genetski modifikovanih organizama sa padom kvaliteta javnog zdravlja. Kako bi izgledali Amerikanci da smo 50 godina imali zagovornika javnog zdravlja, koji vodi jednu od naših vrhunskih zdravstvenih agencija, a ne saradnika farmaceutskih kompanija? Šta bi se desilo da smo potrošili te stotine milijardi dolara na pravu nauku, umesto na razvoj lekova? Dr Fauči je, izgelda, bio voljan samo da nam odredi dijagnoze i lekove od kojih korist ima Big Pharma, a ne javno zdravlja.

Doktora Entonija Faučija njegovi kritičari upoređuju sa podjednako dugovečnim federalnim agencijskim birokratom J. Edgarom Huverom, koji je svoju petodecenijsku diktatorsku kontrolu FBI iskoristio da transformiše tu agenciju u sredstvo za zaštitu organizovanog kriminala, jačajući svoje korumpirane političke partnere, ugnjetavajući crne Amerikance i ostale političke neprijatelje koji su se borili protiv potiskivanja slobode govora. Čarsl Orleb, višegodišnji biograf dr Faučija, uporedio je njegovu karijeru i patološku potrebu za laganjem sa sociopatskim prevarantima Barnijem Madofom i Čarlsom Ponzije. Drugi kritičar, autor J. B. Handli, nazvao je dr Faučija „prodavcem zmijskog otrova, koji je veći medicinski šarlatan nego Raspućin“. Piter Navaro, ekonomista i pisac, bivši direktor Agencije za trgovinsku i proizvodnu politiku, u aprilu 2021. rekao je da je „Fauči sociopata i lažov“. Njegov beli laboratorijski mantil, njegova zvanična titula i njegove police s knjigama, koje stenju pod teđinom nagrada koje su mu dodelili saradnici iz medicinskog kartela, omogućili su dr Faučiju da se maskira u neutralnog, nezavisnog naučnika i nesebičnog javnog službenika, koji je apsolutno posvećen javnom zdravlju. Ali, dr Fauči ne radi u interesu javnog zdravlja. Po svakom pokazatelju, njegov pedesetogodišnji režim je katastrofalan za zdravlje Amerikanaca. Međutim, kao biznismen, dr Fauči je ostvario bezgranične uspehe.

Dr Fauči je 2010. godine priznao Majklu Spektoru, novinaru Njujorkera, da mu je omiljena politička knjiga „Kum“, autora Marija Puza. Spontano je odrecitovao rečenicu iz Puzovog epa: „Nije niša lično, ovo je samo posao“. Dr Fauči je celu karijeru proveo u skladu sa tom devizom.

(U sledećem broju: Humanista, masovni ubica)