Magazin Tabloid, u prevodu Paje Ilića, objavljuje u nekoliko nastavaka izvode iz knjige nemačkih novinara Olivera Šrema i Olivera Holenštajna, pod naslovom “Dosije Šolc – kancelar, novac i vlast“. Možda će se bolje razumeti sadašnja pozicija nemačkog kancelara koji je služio kao pudlica američkog predsednika Džozefa Bajdena. Da li će gospodin Šolc okončati mandat na slobodi, ili će ga u zatvor odvesti nakon prestanka funkcije, na ovaj ili onaj način.

Oliver Šrem, Oliver Holenštajn

Ponedeljak, 20.09.2021

U 10 časova u sali E 400 u zgradi Paul Lobe biće održana posebna sednica Odbora za finansije Bundestaga. Zbog krune su lično prisutni samo neki članovi odbora iz svake poslaničke grupe; ostali su povezani video vezom.

Kamere su postavljene ispred ulaza u salu za sastanke. Šolc dolazi ili ne? Ministar finansija je najavio da će se povezati samo digitalno. Ostale stranke pokušavaju da izvuku korist za predizbornu kampanju. Hans Mihelbah iz CSU se žali da je ministar više zainteresovan za kampanju nego za odbacivanje optužbi da se u borbi protiv pranja novca tokom njegovog mandata praktično ništa nije dogodilo. Finansijski stručnjak FDP-a Florijan Tonkar zamera da bi lični nastup bio prikladniji.

Dok predstavnici drugih stranaka daju izjave, Šolc ulazi u salu za sastanke na zadnja vrata. Parlamentarci koji gunđaju napolju su osramoćeni. Njihov pokušaj da dođu u Šolc sa pozivom nije uspeo. Ministar je vidno zadovoljan.

Šolc seda u stolicu. Sa njegove desne strane sedi njegova državna sekretarka Sara Riglevski, sa leve strane je predsednik komiteta Hesel iz FDP-a. U skladu sa principom Korone, prostor između njih ostaje prazan. Pored svog sekretara za štampu Hebestrajta, Šolc je u društvu svog dugogodišnjeg saputnika, državnog sekretara Rolfa Bezingera, i Rolfa Melenbroka, glavnog poreskog zvaničnika u Ministarstvu finansija.

Raspoloženje u komisiji je napeto. Protiv protesta SPD-a, druge stranke traže da Šolca pojedinačno ispituju poslaničke grupe. Obično se pitanja prikupljaju, prezentuju u grupama i na njih se daju jedinstveni odgovori. Ali članovi odbora za finansije već znaju da u ovom postupku Šolc jednostavno odgovara samo na ona pitanja koja odgovaraju njegovom konceptu, a ostala ignoriše. A poslanici ne mogu da postavljaju pitanja, jer sada nisu oni na redu. Ovoga puta biće drugačije: svaka poslanička grupa dobija pet minuta za pitanje i odgovor. Po završetku kola sve počinje iznova.

Šolc počinje izjavom. Pre nego što pređe na detaljnije „potragu za nesumnjivim trećim licima“, on bi iskoristio priliku da kaže nekoliko reči o „protiv pranja novca“ i FOJ. Za ispitivanje je predviđeno dva sata. Što duže Šolc govori, poslanici imaju manje vremena za pitanja.

Šolc govori o svojim navodnim uspesima kao ministar finansija. Borba protiv pranja novca i finansiranja terorizma je njegov glavni prioritet, detaljno objašnjava. Stoga je odlučio da se ciljano bori protiv deficita. O ovoj temi se više puta raspravljalo u odboru. Šolc čita sa lista papira, navodi koliko je pozicija stvoreno i kada. Imao je utisak da su i najoštriji kritičari bili prinuđeni da priznaju da su donete prave odluke u pogledu potrebnih kadrova. Kada Šolc pominje i proširenje IT-a, neki poslanici uznemireno gledaju na satove. Katia Hesel ga prekida, tražeći od njega da konačno pređe na temu: pretres u ministarstvu.

Šolc ne gubi nadu za predsednika komiteta. Obećava da će o tome ukratko govoriti u bliskoj budućnosti. Prođe neko vreme pre nego što Šolc pređe na tačku 4, „Istražne radnje tužilaštva“. Želi da „ukratko sumira najvažnije“. Poslanici znaju šta ovo znači: Šolc počinje sa Adamom i Evom. On se detaljno bavi istragama, koje je već javno kritikovao, uz snishodljivu opasku da bi tužioci mogli samo da se jave i da se informišu. Pred poslanicima pomirljivo kaže da je sve bilo veoma kolegijalno, da je oduzeto samo pet elektronskih sandučića službenika njegovog ministarstva, kao i poštansko sanduče jednog službenika FOJ. Tužilaštvo u Osnabriku vodi istragu više od 14 meseci. Za sada protiv „nepoznatih lica“. Niko od njegovih zaposlenih u FOJ nije optužen ni za šta posebno.

Sednica je sada trajala 50 minuta, kada je red na FDP da postavi prvu rundu pitanja. Poslanik Markus Herbrand želi da zna da li je Šolc ikada bio u FOJ u Kelnu. Uostalom, pod njegovom komandom je Odeljenje za istrage.

Šolc je iznenada oklevao: „Ne!“.

Kada dođe red na FDP, reč preuzima Florijan Tonkar. On pita Šolca da li je ikada imao lični kontakt sa šefom FOJ Kristofom Šulteom „do danas“. Šulte sedi u sali, jer je specijalno stigao na sastanak. Šolc izbegava da odgovori na pitanje. Prema njegovim rečima, šef FOJ je u kontaktu sa svojim odgovornim državnim sekretarom i drugim visokim zvaničnicima ministarstva. Tonkar ne odustaje: „Da li ste ikada lično ranije sreli Kristofa Šultea?

Šolc to poriče. To je dogovoreno sa državnim sekretarom, dodaje on. Tonkar samodopadno primećuje da je Šolc tog dana prvi put sreo svog šefa FOJ: „Napominjem“, kaže član FDP-a, „da je odbor za finansije već danas postigao nešto pozitivno.

Činjenica da se Šolc za skoro četiri godine kao ministar finansija nikada nije lično sreo ni sa kim od svojih visokih zvaničnika, pojedini metropolitanski novinari saznaju iz SMS poruka. U ovom trenutku, oni sede na korak kamena jedan od drugog na saveznoj konferenciji za štampu u Šifbauerdamu. Konferencija se već privodi kraju kada novinar ponovo postavlja pitanje Dennisu Kolbergu, portparolu Ministarstva finansija. Prema njegovim rečima, Šolc se do danas nikada nije sastao sa šefom FIU Šulteom, piše novinar. „Kako to?“

Kolberg razmišlja na trenutak pre nego što odgovori: „Ministar sada daje informacije u komitetu za finansije, a sastajao se sa njim i tamo i mnogo puta ranije. Dakle, to može biti samo prevara.

„Da li si siguran u vezi ovoga?“

„Sastaje se sa njim upravo sada, u komitetu sa njim upravo sada!“

U odboru poslanici pokušavaju da saznaju više o raciji Šolca. On se poziva na istragu koja je u toku od strane tužilaštva. Istražni organ ne bi trebalo da ima utisak da svojim izjavama ometa tok suđenja. Poslanik CDU Matijas Hauer je konačno okrenuo temu istrage protiv Volfganga Šmita, koji je na Tviteru objavio delove naloga za pretres. Hauer se pravi naivan: može li Šolc da potvrdi da je njegov državni sekretar pod istragom? Šolc ukočeno odgovara: „Da!“.

Hauer je i dalje nesofisticiran. Da li je tačno da je istraga protiv Šmita uključivala objavljivanje značajnih delova naloga za pretres?

Šolcu ne preostaje ništa drugo nego da ovo potvrdi.

Sada Hauer želi da zna da li je Šolc odobrio ovu publikaciju.

Šolc zna koliko je ovo pitanje opasno. Ne, puca on, a zatim brzo dodaje: Ne odobrava tvitove svog državnog sekretara. On lično ne koristi Tviter i ne prati njegove aktivnosti.

Nalog za pretres ne samo da je postavljen u odlomcima na Tviteru, već odavno kruži u novinarskim krugovima, – pita Hauer: Da li je ministarstvo ili Šmitov nalog za pretres?

Ne može ništa da kaže o tome, odgovara Šolc. Ovo pitanje se proučava. Šmit je to sam tražio.

Hauer nije zadovoljan ovim. Da li je Šolc razgovarao sa Šmitom o ovom procesu?

On je sa Šmitom razgovarao o potrebi revizije procesa, kaže Šolc. O tome više nije razgovarao sa njim.

Hauer želi da zna da li je Šolc pitao Šmita da li je posle toga predao nalog za pretres?

Šolc: Ne!

Ministarstvo je nekoliko dana ranije odbilo zahtev Komiteta za trezor da im se uruči nalog za pretres. Hauer to smatra nepoštovanjem odbora. Lakonski, on obaveštava Šolca da Šmit ima pravo da samoinicijativno objavi ovaj dokument, dok su poslanici Bundestaga lišeni mogućnosti da se sa njim upoznaju. Pita šta Šolc misli o Šmitovom ponašanju.

Umesto odgovora na pitanje, Šolc kaže: „Zadovoljan je što se – takođe na inicijativu samog državnog sekretara Šmita – ovaj proces sada preispituje u zemlji.

Hauer ga prati još jednom. Da li kritikujete Šmitov pristup?

Šmit je inicirao reviziju, a to je upravo ono što je sada trebalo da se desi, kaže Šolc. Proces će biti revidiran u skladu sa zakonodavstvom o državnoj službi. Šmit je to sam inicirao.

Državni sekretar je Šolcu problem iz još jednog razloga. Dan pre sednice odbora na Tviteru su objavljeni izvodi iz tajnih protokola koje je Šmit fotografisao i procurio. S tim u vezi, saznalo se za zahtjev magazina Manager Federalnom ministarstvu finansija, na koji nekoliko mjeseci nije bilo odgovora. Reč je o Šmitovim kontaktima sa Varburgovim advokatom Kurijem. A reč je o tome da se Šmit udubljuje u poverljive izvode iz protokola: „Da li je ovaj postupak dogovoren sa ministrom Šolcom ili drugim licima?“, zanima časopis. „Kako se ovo ponašanje može uskladiti sa vašom pozicijom državnog sekretara?

Fabio De Masi je rano ujutru skrenuo pažnju na objavu na Tviteru u mejlu komitetu. „Već sam pokrenuo ovo pitanje na početku konstituisanja sastanka Komiteta za finansije u septembru 2020. uz pomoć ubacivanja (koji, međutim, nije uključen u zapisnik sastanka u to vreme)“, piše de Masi . Pošto spor oko rukovanja poverljivim zapisnicima traje mesecima, on je u imejlu zamolio svoje kolege iz odbora da pokrenu pitanje tvita i neodgovorenog pitanja Ministarstvu za trezor na sastanku i zatraže izjavu od Šolca i ministarstvo.

De Masi je na mreži putem video linka, sedi ispred svog iPad-a u Veroni, u sveže izglačanoj košulji. Sada govori glasnije, pominje tvit i direktno se obraća Šolcu: želi da zna da li je ministar finansija upoznat sa ovim događajima.

Šolc je advokat. Šmit je već pod istragom zbog objavljivanja naloga za pretres. Može se suočiti sa velikom novčanom kaznom ili, u najgorem slučaju, sa godinom zatvora. Probijanje protokola klasifikovanog kao poverljivo je još ozbiljnije. Državnom službeniku koji odaje službene tajne preti kazna do pet godina zatvora.

Dakle, Šmit ima problem. A sa njim i Šolc. Poslednjih meseci bilo je brojnih izveštaja u novinama da je Šmit bio istaknut u svom predizbornom timu. U većini slučajeva, sam Šmit je Šolcu pokazao svoju važnost uz pomoć lakonskih citata. A svim novinarima je jasno da će Šolc, ako se preseli u kancelariju, njegov dugogodišnji saradnik i spin doktor, po svoj prilici kao ministar kancelara.

Šolc je na pitanje poslanika Levice, trudeći se da ostane miran, odgovorio: Nije bio upoznat sa bilo kakvim aktivnostima državnog sekretara Šmita u vezi sa tajnim protokolom. O tome nije mogao ništa da kaže na osnovu sopstvenog saznanja.

Posle toga Šolc iznenada odjuri. Prema njegovim rečima, prihvatio je poziv u Odbor za finansije i dao mu obećano vreme. Trenutno je ovo vreme već premašeno. Stiče se i utisak da su sva pitanja već postavljena. Na rastanku je obećao da će njegovo ministarstvo podneti predlog za uređivanje protokola VS „što pre“. Nakon ovog sastanka, ponovo će se obratiti BFM-u sa zahtevom da se proces što je više moguće ubrza.

Nakon Šolcovog naglog odlaska, Aksel Troost se oseća obaveznim da pismeno podnese svoje pitanje. Poslanik stranke Levica želi da sazna u Ministarstvu finansija da li su pokrenuli istragu protiv Šmita zbog sumnje da je probušio tajni protokol. Takođe dobija odgovor od Šolcove druge parlamentarne državne sekretarke, Betine Hagedorn – ali samo pet dana nakon izbora za Bundestag. Hagedorn je odlučio da ne učini ništa po tom pitanju. Razlog: Ministarstvo finansija nije imalo „dovoljno dokaza da opravda dalju istragu“.

 Četvrtak, 23.09.2021

Tri dana pre izbora, Sara Riglevski mora da ispuni obećanje svog ministra „što je pre moguće“ da podnese predlog za uređivanje zapisnika Odboru za finansije kako bi zapisnik bio javno objavljen. Ali sada, iz ugla skupštinskog sekretara, delo je učinjeno. Ona obaveštava predsednika odbora Hesela da poslanici sada mogu da konsultuju predlog nacrta Ministarstva finansija u Odeljenju za zaštitu tajne. Riglevski naglašava da je procena BMF-a samo savetodavna. Sva odgovornost za objavljivanje je na Heselu. „Specifično odmeravanje interesa zahteva vršenje prerogativa prosuđivanja od strane predsednika odbora. Ovaj zadatak se ne može delegirati.“ Na kraju, državni sekretar Šolc ističe zameniku FDP-a da „koliko ja znam, nemački Bundestag nikada nije deklasifikovao tajne protokole, a ovaj proces može imati signalno dejstvo“.

Sledećeg dana, nekoliko poslanika se pojavljuje u tajnoj kancelariji, uključujući Lizu Paus iz Zelenih. Ona lično doživljava potresne trenutke. Odlomci koji su postali javni su odlomci iz njenog ispitivanja Šolca: „Odgovarajući na pitanje Lize Paus (B90/GR), B. M. Šolc (BMF) je objasnio da se sreo sa Kristijanom Olearijusom nekoliko puta u životu, uglavnom na slobodi. događaji, na primer, u Elbfilharmoniji“. Kao takvi, novinarima je rečeno da citat ne opravdava Pausovu javnu optužbu da je Šolc lagao i namerno skrivao od komiteta svoje druge sastanke sa privatnim bankarom u Gradskoj kući. Paus su tada žestoko napali novinari koji su tvrdili da je lagala kada je izjavila da je Šolc lažov.

Poslanica Zelenih se nada da će joj publikacija pomoći da se rehabilituje. Nakon što je pregledala predlog za uređivanje, bila je razočarana. Protokol od 19 stranica izgleda kao da je pao u veliku mastionicu. Na Tviteru Liza Paus piše: „Danas je bukvalno crn dan. Olaf Šolc nastavlja da sprečava da istina izađe na videlo“. Skraćenice su „čak opširnije nego što je predviđeno“ i odnose se i na pasuse koji očigledno nemaju nikakve veze sa poreskom tajnom. „Istovremeno, državni sekretar Šolc izgleda da lično deli izvode odabranim novinarima“, piše Paus. Ona najavljuje da oni to neće trpeti. Ostala su dva dana do izbora za Bundestag.

Nedelja 26.09.2021

Nemačka glasa, Volfgang Šmit ide da igra fudbal u berlinskom parku. Obukao je dres Sent Paulija. Strastven je za klub „Hamburg“, kao što je inače strastven za politiku i Olafa Šolca. Šmita prate novinari Die Zeit-a i on se ponaša mirno. „Imam dobar osećaj“, kaže on, citirajući bivšeg reprezentativca Endija Molera, svetskog šampiona 1990. godine, i dodaje da je izborni dan najmirniji dan u godini. Sada se ništa ne može učiniti, kaže Šmit.

Njegov tim gubi meč u parku rezultatom 2:3. Koristi svoj mobilni telefon da pozajmi e-skuter da ga odveze kući. Kod kuće želi da napiše pismo Rezu i objasni plavokosom Jutjuberu šta nije u redu sa kritikama koje je izneo u svom videu o ulozi Olafa Šolca u skandalu cum-ex. „Imamo živu razmenu mišljenja“, rekao je Šmit za list Cajt. Rezo bi to kasnije javno opovrgao na Tviteru. Štaviše, u njegovom videu nije bilo nijedne greške.

Konačno, u 18 časova – iznenađenje. Sve se dogodilo kako je Šmit godinama predviđao: SPD je u prognozama ispred CDU/CSU. Ali hoće li tako i ostati?

Šolc će izaći na scenu u Kući Vilija Branta u 19 časova sa suprugom i predsednicima dve stranke uz gromoglasne aplauze. „Oduševljen sam rezultatima izbora koje su građani ove zemlje izabrali“, kaže Šolc. „Odlučili su da se Socijaldemokratska partija penje na sve horizontale – i ovo je veliki uspeh. On je rekao da je jasno da su mnogi građani odustali od SPD-a „jer žele promenu vlasti“. I zato što žele da se sledeći kancelar ove zemlje zove Olaf Šolc“, – kaže Olaf Šolc.

Malo kasnije daje intervjue na televiziji. „Građani su ostavili jasnu poruku: žele da se formira Socijaldemokratska partija

vladu“, kaže on. Izveštač se oprezno ne slaže, rekavši da su rezultati CDU/CSU i SPD ipak prilično blizu.

U 20:01 konačno izbija iz Šmita: „Da! Da!!! Da!!!“ Intimni Šolc stišće ruku u Bekerovu pesnicu. Sam Šolc je upravo prihvatio počasti od svojih pristalica kada je Šmit shvatio da je prednost u prognozama sada jedan procentni poen. Pobeda SPD-a na izborima više se ne može oduzeti. Šmit vadi flašu piva. „Zašto bezalkoholno, jer ima šta da se slavi, zar ne? reći će neko. „Kasnije“, odgovara Šmit.

Kao rezultat toga, SPD će pobediti na izborima sa mršavih 25,7 odsto, prednost u odnosu na CDU je 1,6 odsto. Ovo nije kolaps pobeda. Tri od četiri glasača nisu glasala za Olafa Šolca; ako se uračunaju i neglasači, za njega nije glasalo ni četiri od pet birača sa pravom glasa. Ali to bi trebalo da bude dovoljno da postanete kancelar. Ideja o poštovanju zakačila je mnoge birače. Šolc se pojavio pred nama kao ličnost koja ima plan za razvoj zemlje. Lasha to nije uradio. I na kraju se desio upravo efekat koji su Šolc i Šmit predvideli: odlučna mala gomila glasača verovala je da poznaje Šolca i da mu veruje. Šolc i Šmit su bili u pravu i dokazali su da svi skeptici nisu u pravu.

Ponedeljak, 27 septembar 2021

Pre polaska u Hamburg u popodnevnim satima, istražitelji Istražne komisije (EK) „Alster“ okupljaju se na brifingu u Dizeldorfskom odeljenju kriminalističke policije, Odeljenje 12, privredni kriminal. Pre pet dana, 22. septembra, Okružni sud u Kelnu dao je zeleno svetlo za pretres kuće Johanesa Karsa, poreske službe i privatnog stana Panhuzena. Na jedanaest stranica, sudija Izabel Jens još jednom navodi sve činjenice i upadljive karakteristike.

O Svenu Panhuzenu piše da je zvaničnik, počev od 2016. godine, namerno ignorisao razmatranja koja su sve više upućivala na umešanost Varburg banke u kriminalne operacije sa kumulativnim prihodima, u dogovoru ili na podsticaj poreskih organa. U okviru svojih mogućnosti, doprineo je odbrani Varburg banke.

En Brohrhilker je skeptična da li će uopšte pronaći bilo kakav dokaz od Panhuzena, poreske službe ili Kahrsa. Pre nekoliko meseci, istraživačko udruženje Suddeutscher Zeitung, VDR i NDR prijavilo je raciju koja je sprečena pre godinu dana. Takođe je postalo poznato da Brorhilker istražuje aktivnosti „poreskih službenika i ličnosti u političkoj sferi“ i da je želela da pošalje svoje istražitelje u poresku upravu. Tako su osumnjičeni bili upozoreni i imali su dovoljno vremena da nestanu dokazi kao što su dnevnici i rukom pisane beleške, ili da izbrišu mejlove.

Ali Brorhilker nema drugog izbora. Ona nema mnogo vremena. Pet godina nakon sudbonosne odluke 2016. da se ostave milionske tužbe protiv privatne banke po tada aktuelnoj zastarelosti, optužba za „favoriziranje“ sada preti da se okrene protiv njega. Za manje od dva meseca više neće moći da preduzima mere protiv osumnjičenih i da im pretresa domove. U najmanju ruku, napad na Kars više ne bi bio moguć.

Tokom priprema za planirane mere u Hamburgu, bilo je mnogo glasova da se ostali učesnici novembarskog sastanka u Kancelariji za finansije uzdignu u status osumnjičenih. Čak i u slučaju Čenčer, neki istražitelji su videli dovoljno posrednih dokaza da ga uključe kao osumnjičenog.

Brorhilker se ne odlikuje skrupuloznošću. Poslednjih osam godina preuzela je moćnu industriju sperme, ne štedeći ni kolege ni politiku. Ali u ovom slučaju ona ne želi da se izlaže optužbama za ostvarivanje političkih ciljeva. Iako su nalozi za pretres danima na njenom stolu, odlučila je da ne štrajkuje sve do posle saveznih izbora.

I nije optužila Šolca ili Čenčera. Pošto je horizont znanja gospodina Čenčera nejasan, piše Brorhilker u internom memorandumu od 66 stranica, trenutno nema dovoljno činjeničnih dokaza o krivično značajnom ponašanju.

Međutim, Brohrhilker takođe vidi ovo kao šansu da dodatno istakne ulogu sadašnjeg gradonačelnika Hamburga u ovom skandalu. Ona želi da konfiskuje Čenčerovo poštansko sanduče. Ona je obrazložila: Pošto je Čenčer bio „praktično umešan“ u odluku o povraćaju poreza Varburg banke, prema trenutnom stanju istrage, postoji i mogućnost otkrivanja komunikacija koje bi mogle biti relevantne za dokaze u vezi sa njegovim e-mailovima. Ovo bi moglo da pruži informacije o tome ko je na nivou poreskih organa odgovoran za zaustavljanje povraćaja poreza koji je prvobitno predložila poreska uprava u Hamburgu i iz kojih razloga je to učinjeno.

Brorhilker je ovde na pravno bezbednom terenu. Odeljak 103 Zakonika o krivičnom postupku („Pretresi trećih lica“) takođe dozvoljava da pretrese pojedince koji sami nisu optuženi za krivično delo. Po pravilu, Čenčera prvo pitaju da li je voljan da dobrovoljno preda dokumente ili svoje e-mail sanduče. Samo ako odbije, Brorhilkeru će biti dozvoljeno da sam traži i prima dokumenta. Ali u ovom konkretnom slučaju, Brorhilker se slaže sa nadležnim istražnim sudijom da prethodni zahtev nema smisla. Brohrhilker svoj plan pravda time da je u slučajevima dozvoljeno pretresanje prostorija državnih organa i bez prethodnog zahteva za izručenje, ukoliko se sami organi sumnjiče za učešće u krivičnom delu. Na kraju krajeva, jasno je da u takvom slučaju prethodni zahtev za predajom povlači rizik od nepoznanice.

Da bi došli do bašte Nemačkog parlamentarnog društva (DPG), poslanici Bundestaga treba samo jednom da prođu kroz parking. Seeheimer Kreis slavi ovde uveče posle pobede SPD-a na izborima. Zehajmeri ??su udruženje konzervativnih poslanika SPD-a; zajedno sa parlamentarnom levicom i Berlinskom mrežom, oni su jedna od tri političke struje u poslaničkoj grupi SPD, nazvanoj po njihovom dugogodišnjem mestu okupljanja, Seeheim an der Bergstrasse u južnom Esenu.

Johanes Kars je dugi niz godina bio jedan od tri predstavnika organizacije Seeheimers. I pored toga što po izlasku iz Bundestaga više ne pripada ovom krugu, Kars je među oko 500 gostiju. On dobro poznaje ovo mesto. Njegova pozicija blagajnika DPG-a jedna je od retkih pozicija na koje nije dao ostavku otkako se povukao iz politike. Kada je Kanrs u proleće 2019. doveo privatnog bankara Olearija na doručak sa tadašnjim državnim sekretarom Kukisom, rezervisao je sto u DPG-u.

Seeheimer Kreis je rezervisao ceo DPG za izbornu stranku, ali ga je preselio u baštu parlamentarne lože i tamo podigao šator. Naravno, i Olaf Šolc je te večeri odao poštu Zehajmerima. On se predstavlja kao sjajni pobednik izbora. Popeo se na binu u šatoru u 19:14 uz gromoglasne aplauze. „Hvala vam puno na prijatnoj dobrodošlici. Mislim da smo sada svi dobro raspoloženi“, kaže Šolc. „I mi to možemo. I građani su nam dali veoma, veoma jak mandat.“

On govori devet minuta, pozivajući svoje drugove da ništa ne stavljaju u novine o predstojećim pregovorima o koaliciji.

Nešto kasnije, Šolc napušta izbornu stranku. 25 sati nakon završetka izbora, kancelarska trka još uvek neodlučna. „Vrlo, veoma jak mandat“ zapravo ima samo blagu prednost. Zeleni i FDP će odlučiti ko će postati kancelar. A Armin Lačej, koji je već napravio koaliciju sa Kristijanom Lindnerom u Severnoj Rajni-Vestfaliji, još nije odustao od kancelarske funkcije. Ko je na drugom mestu nema pretenzija“, rekao je on nekoliko sati ranije. Ali imate situaciju, rekao je, da jedan ima 24 odsto, a drugi 25 odsto. Lachei signalizira „spreman za upravljanje“.

Šolc sada želi da se s tim javno suoči. Odlazi u prestonički studio ARD, udaljen samo 400 metara. U zemlji je i dalje na snazi vanredno stanje. Tagesthemen“ emituje ne iz Hamburga, kao obično, već iz prestoničkog studija. I to prvi put sa dva voditelja: Karen Miosga i Ingo Zamperoni. Posle niza materijala o složenoj konstelaciji posle izbora, na red je došao Šolc. Miosga počinje: „Gospodine Šolc, kako je to: kancelarija na dohvat ruke, ali može li biti da su izostavljeni?“.

Šolc stavlja glavu u ruke, okleva na trenutak pre nego što kategorički mirno odgovara: „Zapravo, sasvim sam siguran u sebe. . Za Zelene.“ i FDP…“.

Miosga interveniše: „Manje su od 1 posto, dobar 1 posto više…“.

Šolc, medijski profesionalac, zna da ne može dozvoliti da Miosge nastavi da govori o bliskom rezultatu pred milionskom publikom: „… CDU je mnogo pao“, prekida on voditelja. „Ovo je vrlo jasno glasanje da su dve stranke, CDU i CSU, neselektivne sa stanovišta birača. Sada je, dakle, zadatak onih koji su dobili toliko dodatnih glasova da formiraju zajedničku vladu. dovoljno pragmatizma i jake želje za saradnjom, uspeće“.

Miosga je pustio Šolca da završi, a zatim nastavio: „Ali pitam se kakav je to osećaj. Ne pravite koaliciju, već Zeleni i Slobodne demokrate…“.

Šolc je ponovo prekida: „… i SPD…“.

Ovoga puta, Mjošga se ne da zalutati i završava rečenicu: „…sada biraju kancelara. Sad počinju pregovore. A onda kažu da li ti treba da budeš sledeći kancelar“.

Sada Šolc radi ono što obično radi u intervjuu kada mu se ne sviđa pitanje ili nastup. On ih ignoriše. „Verujem da će biti dobrih pregovora“, kaže on. Nakon toga sledi hvalospev o sebi i SPD-u, koristeći izraze kao što su „poverenje“ i „poštovanje“, a u vezi sa crno-žutom vladom od 2005. do 2009. termini kao što su „odred krastavaca“.

Zamperoni pokušava da dovede razgovor na činjenični nivo. Sada Šolc može da govori o izazovima, pandemiji, klimatskoj katastrofi i kako vlada pod njegovim vođstvom želi da se nosi sa tim. Ali Šolc govori o moći i kako ostati na vlasti. Još neizabrani kancelar, već razmišlja o sledećim izborima: „Oni koji zajedno formiraju vladu moraju imati i cilj da na kraju zajedno budu ponovo izabrani. I to nameravam da uradim!“

Dok Šolc mašta na televiziji u udarnom terminu o useljavanju u kancelariju na najmanje dva zakonodavna mandata, Kers slavi do kasno u noć sa svojim bivšim kolegama iz poslanika. Nismo ni razmišljali o povratku u Hamburg. Kars provodi noć u svom berlinskom stanu.

Sreda 8.12.2021

Olaf Šolc je izabran za kancelara sa 395 od 707 datih glasova. Za izbor je bilo potrebno 369 glasova. Uveče, odmah posle „Tagesšaua“, Šolc učestvuje u ARD programu „Farbe bekennen“ zajedno sa Tinom Hasel i Oliverom Kerom.

„Dobro veče, kancelare“, počinje intervju Ker. „Želimo da program započnemo malo emotivno. A pošto nismo bili potpuno sigurni da li će im to odgovarati, intervjuisali smo njihovog oca danas na jednoj javnoj galeriji.“

Na trenutak, osmeh nestaje sa lica novoizabranog kancelara. „To je veoma ponosan osećaj“, kaže Šolcov otac. „Imam tri sina i svi su uspešni. Šolc se ne okreće. Gerhard Šolc je takođe rekao ovu frazu u listu Bild-cajtung, uz napomenu da je Olaf i dalje kao kancelar zarađivao manje od svoje braće. Na televiziji otac Šolc govori o položaju koji Olaf Šolc sada ima u svoju korist sa svoja tri sina: „Sada je on kruna slave“.

Petak 14.01.2022

EK „Alster“ dobio je prvo vruće vođstvo. Detektiv Sven Nordhajm (nije njegovo pravo ime) pažljivo je pregledao mobilni telefon Svenje Panhusen. Naišao je na WhatsApp ćaskanje između poreskog inspektora i njegovog kolege iz poreskih organa. Njih dvoje su očigledno prijatelji. U razgovorima se obrušavaju na kolege iz vlasti, koje ocenjuju kao „smešne“, „čudne savremenike“, „potpuno zatrpane“, „potpune gubitnike“ ili jednostavno „glupe“. I uznemireni su jer štampa izveštava o suđenju Varburgu.

Međutim, od najvećeg interesa za istražitelje je poruka od 17. novembra 2016. godine – dana kada su poreske vlasti odlučile da ne traže milione od Varburga. Nakon sastanka na dvoru, Panhusen je pisala svojoj prijateljici: „Moj dijabolički plan je uspeo (zahvaljujući ljubaznosti S I) i na veliko zadovoljstvo. Iza njega je stavila smajli koji se smeje. S I, u žargonu vlasti, je šef poreske službe Karin Ose-Grim. je Notelman, tadašnji šef poreske službe.

Prijatelj nije izgledao iznenađen vestima: u poslednje vreme su nekoliko puta dugo razgovarali telefonom. Ona je odgovorila: „Pa neka zastareva?“ I Panhusen: „Da, osim ako ne dođe nešto drugo.“ Nakon toga su razmenili stavove da nekoliko ljudi u grupi očigledno uopšte nije razumelo suštinu pitanja.

Petak, 4. februar 2022

Parlamentarni istražni odbor pozvao je kao svedoke najviše poreske zvaničnike u Nemačkoj: šefa poreske službe Saveznog ministarstva finansija Rolfa Melenbroka i njegovog prethodnika Mihaela Sola. Sel kaže: „Bili smo više nego iznenađeni što je Hamburg nastavio da izražava zabrinutost. Prema njegovim rečima, bile su neobične i neubedljive. „Ovo je obrazloženje možda poreskog advokata poreskog obveznika. Bio je otuđen. Takav spor može da reši sud, ali dozvoliti da milion dolara izgubi rok zastarelosti nije pravi način.

Zelov naslednik, Rolf Mohlenbrock, objasnio je komitetu da je, po njegovom mišljenju, već 2016. bilo dovoljno dokaza da se novac vrati. „Stanje istrage hamburških kolega je bilo dovoljno. U celini, slučaj je bio vrlo jasan. Ali: „Hamburške kolege su imale svoje pravno mišljenje o cum-exu.“ Distanca do mišljenja saveznog ministarstva je bila „tako veliki, tako izvanredno veliki“ da je ministarstvo u Kao rezultat toga, video sam sredstvo samo u objavljivanju uputstava.

Izjave najviših berlinskih zvaničnika nisu previše laskave za njihove kolege iz Hamburga. SPD ponovo pokušava da deluje kao advokat opštinske vlasti. Predsednik SPD-a Milan Pejn pokušava lukavstvom da stvori utisak da zvaničnici iz Berlina lažu. U 2016. su takođe bili obavešteni o ugovorima sa Varburgom, ali nisu odgovorili. Pejn predstavlja Molenbroku i Selu pismo od iste godine, u kojem je Savezno ministarstvo finansija obavešteno o slučaju. Traži od Melenbroka i Sela da mu pokažu prvu stranicu i teatralno izražava iznenađenje što ne znaju za pismo. Kasnije se ispostavilo da je na drugoj strani, koju je Pejn zatajio od svedoka, jasno navedeno da je ovo samo nacrt koji nikada nije poslat u Berlin. Tako je Federalno ministarstvo finansija za slučaj saznalo tek 2017. godine.

Na kraju sastanka, kada su skoro svi novinari već otišli, Majkl Sel govori komitetu o pismima koje je dobio od suvlasnika Varburga Kristijana Oleariusaa nakon izdavanja direktive. Sel objašnjava da je bio iznenađen što je banka uopšte znala za direktivu. Takve službene procedure su poverljive.

Prodajte citate iz pisma od februara 2018. U njemu ga Olearius pita da li je Federalni trezor naložio poreskoj upravi da vrati novac i da li će to uputstvo biti sprovedeno. „Zadržavamo pravo da kontaktiramo i federalnog ministra trezora direktno po ovom pitanju“, rekao je Sel. Pikantan trenutak: u to vreme Olaf Šolc se već smatrao sledećim ministrom finansija. Kada je nekoliko meseci kasnije zaista preuzeo dužnost, otpustio je šefa poreskog odeljenja Sela.

Norbert Hakbuš, poslanik Levice, pita Sela da li njegova ostavka možda ima veze sa ovim pismima. „Ne znam“, kaže Sel. Nikada nije razgovarao jedan na jedan sa Šolcom o njegovoj tranziciji. „Morate ga pitati. Ali u svakom slučaju, jednog dana sam shvatio da to nije iz profesionalnih razloga. Bilo mi je drago zbog toga. Iz bilo kog razloga, ali u svakom slučaju, to nije bilo zbog, da tako kažem, dokazane gluposti ili bilo čega sličnog.

A pozivanje hamburške poreske uprave na to da su senatori samo sebi dozvolili da ih obaveste – ali inače nisu imali nikakav uticaj – Sel ocenjuje svojim desetogodišnjim iskustvom u administraciji: „Čim šef vlasti dozvoli sam da se bavi pojedinačnim temama, to je njegova tema“ – objašnjava poslanicima. Davanje instrukcija „izvestiti i XY“ je pravo svakog ministra. „Ali to je onda vaša tema, bez obzira na to šta iz nje proizlazi.“