Naprednjački kartel progoni političke protivnike, medijske kritičare i sve ostale normalne građane. Preko fantomskih grupa, Vučić objavljuje poternice, Dačićeva policija hapsi i ubija ljude, tužioci i sudije ćute, kao što Srpska pravoslavna crkva ćutke posmatra konačnu predaju Kosova i Metohije. Vučić je izdao, prodao i predao Srbe sa Kosmeta, ali i sve ostale građane Srbije, koje pretvara u robove Rio Tinta, kineskih i arapskih kompanija. O uzaludnom ratu naprednjačkog kartela protiv Srbije i njegovom sigurnom porazu piše zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid Predrag Popović, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, nekada blizak Vučićev prijatelj i saradnik.

Predrag Popović

Srbijom su vladali mnogi okupatori, ali nikad niko bolesniji i opasniji od Aleksandra Vučića. Za 12 godina vlasti, Vučićev kartel je naneo trajnu i nenadoknadivu štetu Srbiji.

Vučić je Albancima prodao i predao Kosovo i Metohiju; Kinezima je dao celu istočnu Srbiju, srednji Banat i smederevski deo Podunavlja; Rio Tintu je prodao Podrinje, pa i ostala nalazišta litijuma; lažnim arapskim investitorima je ustupio pola Beograda; a i svi ostali (Amerikanci, Nemci, Francuzi…) dobili su šta su hteli. Javnim resursima kupovao je političku podršku stranih moćnika za svoje privatne pljačkaške akcije.

Vučić je stvorio kastu milijardera, koji vladaju najsiromašnijim evropskim narodom. U svom paralelnom svetu, naprednjački tajkuni organizuju rođendanske žurke u Veneciji za po tri miliona evra, plaćaju milion evra za safarije u Africi, nad svojim imanjima na Fruškoj gori prave veštačku kišu, na kokain dnevno potroše godišnju zaradu univerzitetskog profesora… U realnom životu, normalni građani balansiraju na ivici egzistencije. Zahvaljujući Vučiću, Srbija je postala svetski šampion u tri discipline: po broju iseljenika, obolelih od kancera i samoubistava.

Kao svi prethodni okupatori, tako i Vučić svakog pobunjenika proglašava banditom i kriminalcem. Policijski, pravosudni i medijski progon kritičara pojačao je u poslednja dva meseca. Uplašen protestima zbog najavljene eksploatacije litijuma u Jadarskoj dolini, Vučić je pojačao torturu. On i njegovi saučesnici otvoreno prete građanima, koje nazivaju nacistima, teroristima, zatucanim budalama koje prizivaju i pripremaju građanski rat.

Ana Brnabić tvrdi da opozicija ima pripremljen „ratni plan„, kojim namerava da izazove oružane sukobe u Srbiji, pa i da ubije predsednika Vučića i članove njegove porodice. Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić otvoreno preti da će policija upotrebiti sva sredstva protiv građana koji protestu. U MUP-u ima pojedinaca koji su spremni da ubijaju svakoga ko zasmeta vladarima, to su već dokazali. Policajci su ubili Dalibora Dragijevića, brata Dejana Dragijevića, koji je osumnjičen za ubistvo male Danke Ilić u Boru. Dalibor Dragijević je uhapšen i pritvoren 6. aprila ove godine, da bi policija sutradan objavila da je umro u ćeliji prirodnom smrću. Posle objavljivanja navoda iz nalaza obdukcije, pod pritiskom javnosti, za rešavanje tog slučaja angažovano je Više javno tužilaštvo u Nišu.

– Predmet povodom smrti D.D. je u fazi predistražnog postupka i VJT u Nišu aktivno preduzima mere i radnje u cilju rasvetljavanja spornih činjenica predmetnog krivičnopravnog događaja, a sve u skladu sa Metodologijom za istragu u slučajevima zlostavljanja, koji dokazi i podaci će opredeliti dalje postupanje tužilaštva – navodi se u Rešenju VJT u Nišu, kojim je pre nekoliko dana odbačen zahtev advokata Stevana Damjanovića za pristup informacijama od javnog značaja.

Ministar Dačić je tvrdio da „nije teško utvrditi šta se desilo u slučaju smrti Dragijevića, jer je policijska stanica pokrivena nadzornim kamerama“. Međutim, niški tužioci ni četiri meseca posle otvaranja predistražnog postupka nisu uspeli da otkriju ko je žrtvi naneo smrtonosne povrede.

Ni niško Više javno tužilaštvo, ni Sektor unutrašnje kontrole MUP-a još nije pregledao snimke, ako uopšte postoje. Ne bi bilo iznenađenje da su i oni nestali kao oni iz Kosovske Mitrovice, u vreme atentata na Olivera Ivanovića, ili ona dva minuta s naplatne rampe kad je Stanika Gligorijević ubijena automobilom u kome se nalazio Zoran Babić.

U jeku kampanje, kojom su Vučić i Dačić, pretili upotrebom svake vrste sile nad građanima, pripadnici Specijalne antiterorističke jedinice, sredinom jula, ubili su 89-godišnjeg starca Petra Petrovića. Starac je ubio dvoje komšija i pobegao u šumu. Umesto da ga uhapse i predaju tužiocima, presudili su mu SAJ-ovci.

Vučićeva knjiga mrtvih puna je imena njegovih političkih protivnika, medijskih kritičara i običnih građana, koji su bes zbog stanja u državi i društvu iskazivali na Fejsbuku i Tviteru, da bi, posle hapšenja i pritvaranja, pod nerazjašnjenim okolnostima umrli u prisustvu vlasti. Vučić je tiraniju podjarivao u svakoj kriznoj situaciji. U tom maniru, uplašen pobunom naroda zbog litijuma, sada koristi sva oružja i oruđa u borbi za opstanak na vlasti. Hapsi, zatvara, osuđuje i preti svakome ko mu zasmeta.

Policija je, samo u avgustu, uhapsila 58 ljudi, koji su učestvovali u protestima ili su ih podržali na društvenim mrežama. Hapšeni su i bivši ekološki aktivisti, koji su još pre dve-tri godine prestali da učestvuju u demonstracijama protiv Rio Tinta. Naprednjački mediji su objavljivali šta je policija pronašla prilikom pretresa stanova i kuća uhapšenih „ekoloških terorista“, pa čak i njihove privatne prepiske i fotografije iz zaplenjenih kompjutera i mobilnih telefona.

Kad i to nije dalo očekivane rezultate u zastrašivanju ljudi, Vučić dodatno podigao nivo tiranije. Medijsku artiljerijsku pripremu su obavili Pink, Hepi, Kurir, Alo i slična tupa oruđa. Dragan J. Vučićević je optužio „eko-teroriste“ da su „spremni da zapale svakoga ko se suprotstavi njihovom pokušaju otimanja države“. Nebojša Krstić, koga na Pinku označavaju kao „poznavaoca stvari“, poistovetio je građanske aktiviste i nezavisne medije sa nacistima. Krstić je tu optužbu ilustrovao fotografijom Adolfa Hitlera sa saradnicima. Bivši Tadićev, a aktuelni Vučićev rektalni savetnik zanemario je činjenicu da na srpskoj političkoj sceni, od Drugog svetskog rata do danas, nije bilo i nema političara koji više liči na Hitlera od Aleksandra Vučića.

Kao što je Hitler zahtevao da se ubije sto Srba za jednog Nemca, tako je Vučić, neposredno pred pokolj u Srebrenici, predlagao ubistvo sto muslimana za jednog Srbina. Vučić u nacističkom maniru kreira medijski mrak, pa i progon političkih protivnika. Kao što je Hitler, počev od 1934. godine, pravio i objavljivao spiskove za odstrel nepodobnih pojedinaca, tako Vučić sada plasira optužnice i poternice za „ekološkim teroristima“. Naravno, Vučić to radi u skladu sa svojim karakterom, kukavički i podlo.

Ako ne po njegovom direktnom nalogu, onda sigurno s Vučićevim odobrenjem, vladajući kartel je pokrenuo sajt „kopaćemo.com“, koji je objavio poternice za 21. „teroristom“.

– Američki FBI definiše ekološki terorizam kao „upotrebu ili pretnju upotrebe nasilja kriminalne pritode protiv nevinih žrtava ili imovine od strane ekološki orijentisanih grupa iz ekološko-političkih razloga“. Mnoge savezne države u SAD-u uvrstile su ekološki terorizam u svoje krivične zakone. Ovo je prvi Registar ekoloških terorista u Srbiji koji identifikuje pojedince koji primenjuju taktike ekološkog terorizma. Dokumentuje i prati aktivnosti pojedinaca i grupa u Srbiji koje se bave ekološkim terorističkim akcijama koje su usmerene protiv građana, institucija ili privatne i javne imovine – objavio je sajt „Kopaćemo“.

S tim objašnjenjem, autori sajber-tiranije okačili su poternice za teroristima. Na tom spisku se nalaze Zlatko Kokanović, Aleksandar Ćuta Jovanović, Ivan Bjelić, Jevđenije Dimitrijević, Milica Ranđelović, Aleksandra Bulatović, Milovan Petrović, bivši košarkaš Vladimir Štimac, Nebojša Petković i drugi targetovani pojedinci, uz čija imena i fotografije su istaknuti napisi „hapšen“ ili „privođen“.

– Mi smo nezavisni građanski pokret koji se zalaže za otvaranje rudnika jadarita kao ključnog projekta od nacionalnog značaja. Okupili smo se u trenutku kada je glas razuma zatrpan dezinformacijama i propagandom. Verujemo da istina mora biti jača od laži, a nacionalni interes iznad političkih igara pojedinaca. Naša snaga je u jedinstvu, da se borimo za Srbiju koja koristi svoje resurse na odgovoran i održiv način, ali i za društvo koje se vodi činjenicama, a ne strahovima. Zajedno možemo sve! Pridružite nam se u ovoj borbi za budućnost Srbije. Zasad smo anonimni jer se, prosto rečeno, plašimo za svoje živote. Propaganda straha koja je uzela maha pretvorila je pristojne ljude u raspršivače ekstremističkih stavova. Svako ko bi rekao bilo šta suprotno njihovim stavovima, stavlja mu se meta na čelo. Usled trenutnih okolnosti, nastavićemo našu borbu razbijanja propagande straha o rudniku jadarita anonimno – naveli su autori hajke na ljude, koji su digli glas protiv rasprodaje i trovanja Srbije.

Izbor načina za crtanje mete na čelu političkih protivnika, stil i rečnik, pa i citiranje naprednjačkih predizbornih slogana („Zajedno možemo sve“), nedvosmisleno ukazuju da iza anonimnih kerbera stoji Vučić. To se vidi i po bahatosti primitivaca iz udruženja „Kopaćemo“. Nisu smeli da otkriju svoja imena, a nisu se potrudili da sakriju tragove na internetu.

Uvidom u VHOIS bazu podataka brzo i lako je otkriveno da je domen kopacemo.com registrovan 25. avgusta ove godine preko Namecheap Inc. Za zaštitu identiteta pojedinca koji je registrovao sajt, kao i za administrativnu i tehničku podršku, angažovana je firma „Withheld for Privacy ehf“ sa sedištem u Rejkjaviku na Islandu. Domen kopacemo.com koristi IP adresu i server američke kompanije Cloudflase. Dostupni podaci pokazuju da istu IP adresu koristi desetak drugih sajtova, koji su povezani sa Danilom Daničićem, koji je nedavno u Agenciji za privredne registre prijavio svoje udruženje „Jadar i ti“. To udruženje, registrovano 13. avgusta ove godine, još nema svoj sajt, ali zakupilo je domen „jadarit.rs“, koji se nalazi na istoj IP adresi kao i „kopacemo.com“.

Daničić, koji se predstavlja kao „menadžer za digitalni marketing“, pažnju javnosti je privukao pre deset godina, pod imenom Danilo Redžepović, kada je bio zastupnik novosadskog udruženja „Omladina Srbije“, koje je imalo portal Teleprompter. Na Teleprompteru su objavljivani sadržaji koji su razotkrivali brojne kriminalne kombinacije naprednjačkog kartela. Između ostalog, Teleprompet je objavio službenu belešku Bezbednosno informativne agencije u kojoj je citiran tajno snimljen razgovor između Bojana Pajtića, tadašnjeg predsednika vlade Autonomne pokrajine Vojvodina, i Lidije Udovički, supruge Marka Krandela, vlasnika kompanije Wins Project. U tom transkriptu navedena je izjava Udovički da Nikola Petrović, Vučićev kum, reketira kompaniju. Prema njenim rečima, Petrović, koji je tada bio na funkciji direktora Elektromreže Srbije, tražio je dva miliona evra kako bi Wins Project, kao proizvođača energije iz obnovljivih izvora, priključio u sistem Elektroprivrede Srbije. Pajtić je tom prilikom rekao da je i od američkog ambasadora Majkla Kirbija čuo da Petrović reketira.

Petrović je podneo tužbu protiv Lidije Udovički, čija sestra Kori je tada morala da mesto ministarke za lokalnu samoupravu ustupi Ani Brnabić, koja je do tada bila zaposlena u Wind Projectu. Danilo Redžepović, urednik i autor Telepromtera, izložen je progonu režima, pa ga je saslušavala Dijana Hrkalović. Misteriozno, kako je i nastao, Telepromter je nestao sa internet scene. Izvori iz Vučićevog okruženja su tvrdili da je Redžepović prodao svoj sajt Aleksandri Miletić, sestri televizijske voditeljke Minje Miletić, za 250.000 evra. Prema tim informacijama, Teleprompter je promenio naziv u „Srbija danas“ na adresi sd.com.

– Nemam veze sa udruženjem „Kopaćemo“, nisam „mozak operacije“ te grupe. Sticajem okolnosti, na istom serveru su se našli sajt kopacemo.rs i moj lični sajt – tvrdi Redžepović, koji je u decembru 2022. godine promenio prezime u Daničić.

Sajt kopacemo.rs u međuvremenu je ugašen, a tužilaštvo nije pokrenulo istragu zbog objavljenih poternica protiv ljudi, koji su etiketirani kao ekološki teroristi, što predstavlja dodatni dokaz da iza cele akcije zastrašivanja ljudi stoji Aleksandar Vučić. Kad bi neko pokrenuo sajt na kome bi napravio spisak terorista koji predstavljaju opasnost za državu, a da se na njemu nalaze imena bilo kojeg Vučića, Brnabićke, Tome Mone, Đuke i ostalih naprednjačkih bizona, taj bi bio ekspresno uhapšen i procesuiran. Nije isključena ni mogućnost da završi u Dunavu, kao Vladimir Cvijan, ili u Ritopeku, u klanici člana SNS-a Veljka Belivuka.

Vučić već godinama vodi patološku kampanju u kojoj se predstavlja kao žrtva bezbrojnih nepostojećih atentatora. Tu bolesnu temu koristi i u obračunu sa narodom, koji se pobunio protiv Rio Tinta. Ko god vikne „Rio Tinto – mrš iz Srbije“, nađe se na režimskoj medijskoj optužnici, koja ga tereti za pretnje „predsedniku i njegovoj porodici“.

Zbog psovki i kletvi na društvenim mrežama, Vučićeve sluge iz pravosudnog sistema uhapsile su i osudile više od hiljadu građana. Neki od njih su osuđeni na robiju, a ima i onih koji su podlegli povredama ili oboljenjima, koja su ih zadesila tokom torture. Vučić je nekoliko ozbiljnih protesta gasio tuđom krvlju. Njegovi eksadroni kriminalaca u policijskim uniformama ili u civilu brutalno su prebijali ljude, hapsili i privodili u policijske ili privatne zatvore.

U takvim okolnostima, lako je zamisliti šta bi Vučić uradio kad bi u Srbiji bio snimljen film poput holivudskog ovogodišnjeg hita „Građanski rat“ („Civil War“). Film Aleksa Garlanda, u kome glavne uloge igraju Kirsten Danst i Nik Oferman, o pobuni protiv vašingtonskog establišmenta završava se upadom u Belu kuću i ubistvom predsednika Sjedinjenih Američkih Država. U poslednjoj sceni, pobunjenici poziraju pored tela ubijenog predsednika. Kad bi tako nešto bilo snimljeno u Srbiji, Vučićevi eskadroni smrti bi streljali režisera, scenaristu, sve glumce, kamermane i ostale stafere, pa i gledaoce.

Nesposoban da obuzda izlive podsvesti, Vučić je često prezentovao svoj karakter i u razgovorima o kinematografiji. Osim što je priznao da mu je omiljeni film Frensisa Forda Kopole „Kum“, nekoliko puta je javno govorio o ushićenju s kojim gleda špageti-vesterne. Uz „Za šaku dolara“ („A fistful Of Dollars“) Serđa Leonea, impresionirao ga je i evergrin „Ubij sve i vrati se sam“ („Kill Them All and Come Back Alone“) Enca Kasteljarija. Oba filmska naslova dobro opisuju njegovu ličnu biografiju i političku karijeru. Spreman je da uradi sve što može za šaku dolara, a i to isključivo u svoju korist, nezainteresovan za saučesnike.

Tih principa se držao sve vreme od početka svog aktuelnog pohoda na Srbiju. Za šaku dolara je prodao i predao Kosovo i Metohiju svojim političkim i poslovnim partnerima iz Prištine, Vašingtona i Brisela. Deset godina je uništavao poslednje ostatke srpske državnosti na Kosovu. Prihvatio je Briselski i Vašingtonski sporazum, na kraju i tzv. Francusko-nemački plan. Izvršavajući naloge zbog kojih su ga gospodari iz SAD-a i EU i doveli na vlast, predao je sve što su tražili – telekomunikacijsku i energetsku infrastrukturu, pravosuđe, policiju, civilnu zaštitu, političku upravu u četiri opštine na severu. U srpskoj javnosti se predstavljao kao odlučni i nepokolebljivi zaštitnik „kolevke srpstva“, a strancima se zaklinjao na odanost.

Kad su albanske vlasti iz Prištine preuzele kontrolu nad celim Kosmetom, Vučić se ućutao. Obavio je prljav posao, kojeg nije hteo da se prihvati niko normalan.

Srbija je nekoliko puta, čak i po nekoliko stotina godina, ostajala bez Kosova, ali uvek posle ratnih poraza, nikad u miru, nikad dobrovoljno, odlukom svoje vlasti. Takođe, nikad u tišini, uz prećutnu podršku opozicije, crkve, intelektualne elite i većeg dela naroda. Prvi put u istoriji srpska policija, s ove strane tzv. administrativne linije prema Kosovu, ne dozvoljava ulazak Srba u Srbiju. Prvi put patrijarh Srpske pravoslavne crkve javno odbija da se izjasni o progonu Srba na Kosmetu jer, kako kaže Vučićev duhovnik Porfirije „crkva ne sme da se meša u politiku“.

Od nade su odustali i Srbi sa severa Kosova. U poslednja tri meseca, više od 10.000 Srba uzelo je pasoše, a 6.300 vozačke dozvole albanske Republike Kosovo. Međutim, ni apsolutna poslušnost i lojalnost vlastima iz Prištine ne garantuje im mogućnost nastavka života na tom prostoru.

Kosovska policija svakodnevno hapsi Srbe pod optužbama za ratne zločine i svakakva krivična dela. Taj proces će uskoro ubrzati i proširiti, čim Kosovo postane članica Interpola. Srbi dobijaju otkaze u javnim institucijama u okviru lokalnih samoupravama, a to čeka i zaposlene u bolnicama i školama na severu Kosova. Počelo je iseljavanje Srba iz stanova, koje su još početkom devedesetih godina prošlog veka dobili u vlasništvo. Početkom septembra, tridesetak Srba, koji su već dobili rešenja za iseljenje iz stanova u Kosovskoj Mitrovici, održali su sastanak s predstavnicima albanske Agencije za verifikaciju i upoređivanje imovine. Umesto diskusije koja bi pomogla da se reši problem, predstavnici Agencije su obavestili okupljene da je odluka konačna, da nemaju pravo na žalbe sudovima, već da moraju u određenom roku da napuste stanove. Sastanku su prisustvovale diplomate iz ambasada SAD-a i EU, ali oni nisu učestvovali u raspravi.

Iz Prištine je već najavljen novi udar na Srbe, ovog puta finansijski. Kosovski operater za prenos i tržište električne energije (KOSTT) počeo je 1. januara 2024. da evidentira utrošenu struju u četiri srpske opštine na severu Kosova. Građani tih opština nisu plaćali struju od 1999. godine, a njihov dug je pokrivan iz budžeta prištinske vlade i drugih opština. Srpska kompanija Elektrosever, u decembru 2023, potpisala je komercijalni ugovor sa Kosovskom elektrodistribucijom (KEDS), koja će ubuduće vršiti naplatu potrošene električne energije. Međutim, vlast u Prištini namerava da naplati i zaostala dugovanja, koja su stvarana u poslednjih 25 godina. To, verovatno, neće biti moguće sprovesti u praksi, ali poslužiće kao sredstvo pritiska na preostale Srbe.

Albanski mediji nedavno su objavili informacije o nameri Vučića da u Raškoj izgradi naselje za 10.000 Srba, koji će napustiti ili su već napustili Kosovo i Metohiju. S obzirom da je prošlu školsku godinu počelo 12.000, a ovu 4.000 manje srpskih đaka, očigledno je da Srbi užurbano napuštaju Kosovo.

U vreme progona Srba posle NATO bombardovanja 1999. godine, Vučić je bio u vlasti, na funkciji ministra informisanja. Etničko čišćenje Kosova od Srba okončao je sada, kao predsednik Srbije.

Svojim političkim avanturizmom, Vučić je doprineo ubistvu i progonu Srba. Doduše, treba mu priznati da je uvek imao ravnopravan odnos prema Srbima s Kosova kao i onih s drugih teritorija. Lažima i prevarama doprineo je stradanju Srba u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, pa i u Srbiji. Pod njegovom vlašću, iz Srbije je pobeglo više od milion mladih i obrazovanih, pa čak i starijih ali radno sposobnih građana.

Ko se nije sklonio na bezbednu udaljenost od njegovog kartela, izložen je progonu, siromaštvu i beznađu.

Stopa smrtnosti u Srbiji je u stalnom usponu, a u godinama pandemije korona virusa, 2020-2022, utrostručen je broj smrtnih slučajeva u najranjivijim delovima populacije. Umesto očekivanog broja od 6.000 smrtnih slučajeva penzionera, u prvoj pandemijskoj godini umrlo je 18.000, a do 2023. čak 48.000. Istovremeno, povećao se broj samoubistava kod tinejdžera. Samoubistvo je označeno kao drugi po broju uzrok smrti kod mlađih od 25 godina.

Sa od 1,6 samoubistava na 100.000 stanovnika, Srbija se nalazi znatno iznad evropskog i još uverljivije iznad svetskog proseka. Tragična slika stvarnosti bila bi još crnja kad je državne institucije ne bi ulepšavale statističkim falsifikatima. Zvanični podaci se obrađuju prema proceni da Srbija ima 6,8 miliona stanovnika, iako ih, realno, ima bar milion manje.

Srbija je svetski šampion i po proseku obolelih od kancera, naročito kad je u pitanju rak dojke. Iz godinu u godinu raste broj pacijenata koje muče druga oboljenja, a lekara i medicinskog osoblja je sve manje.

U ratu protiv Srbije, Vučić pobeđuje na svakom frontu. Dobija bitku za bitkom, ali neće pobediti u ratu. Uzalud preti, progoni, plasira poternice, optužnice i presude, i on je svestan da će ga snaći isto ovo što on sada radi normalnim ljudima. Oteo je sve javne resurse, a kad padne s vlasti, ostaće mu samo zatvorska ćelija. Oteo je i ogromnu privatnu imovinu, a kad padne s vlasti, ostaće mu samo prazan račun u zatvorskoj kantini. I sve to pod uslovom da bude imao baš mnogo sreće.

Što pre se to desi, biće bolje i za njega i za Srbiju. On će imati više vremena da okajava grehe, a Srbija da prođe kroz katarzu i pokrene obnovu države posle naprednjačke okupacije.