Magazin Tabloid, u prevodu Paje Ilića, objavljuje u nekoliko nastavaka izvode iz knjige nemačkih novinara Olivera Šrema i Olivera Holenštajna, pod naslovom “Dosije Šolc – kancelar, novac i vlast“. Možda će se bolje razumeti sadašnja pozicija nemačkog kancelara koji je služio kao pudlica američkog predsednika Džozefa Bajdena. Da li će gospodin Šolc okončati mandat na slobodi, ili će ga u zatvor odvesti nakon prestanka funkcije, na ovaj ili onaj način.

Oliver Šrem

Oliver Holenštajn

Utorak 15.02.2022

Gerhard Štrate voli da svira na velikoj sceni. Dizelski slučaj mu je poverio bivši šef Folksvagena Ferdinand Pieh, borio se za finansijskog preduzetnika Karstena Mašmajera protiv Sarasin banke, protiv Dirka Jensa Nonenmahera, bivšeg šefa skandalozne banke HSH Nordbank, sam je optužio. Sada je Strate proveo nekoliko nedelja uranjajući se u slučaj Varburg – i siguran je da Šolc i Čenšer takođe moraju da odgovaraju u skladu sa zakonom.

Advokat je tužilaštvu u Hamburgu podneo krivičnu prijavu protiv Petera Čenchera i Olafa Šolca. Na 38 stranica sa 44 fusnote analizira slučaj – i kritikuje prekid postupka. Odluka poreskih vlasti Hamburga da odbiju Varburgu povraćaj poreza za 2016. bila je „proizvoljna“, piše Strate. Šolc i Čančer su držali svoju „zaštitnu ruku“ nad bankom. Političari su se „učinili saučesnicima Varburgovih utajivača poreza“.

Suština Strateovih argumenata je da su sve materijalne informacije koje su dovele do odluke Regionalnog suda u Bonu 2020. bile poznate poreskoj upravi četiri godine ranije. Već 2016. „kriminalna ukorenjenost“ poslova je „bila očigledna“, – piše on. Strate menja i liniju odbrane SPD. SPD je uvek tvrdio da Čančer nije imao uticaja. Strate sada kaže: Čenčer je morao da utiče. On bi 2016. imao ustavnu dužnost kao senator trezora da zaustavi odluku svoje finansijske administracije.

Strate se takođe oštro suprotstavlja Šolcu. Suprotno njegovim tvrdnjama, on je od samog početka bio upoznat sa pozadinom pregovora i znao je da kelnsko tužilaštvo već vodi istragu protiv bankara kada ih je primio ukupno tri puta u kabinetu svog gradonačelnika. Potpuni gubitak pamćenja – kako za sebe tvrdi Olaf Šolc – je fenomen koji se povremeno dijagnostikuje u svedočenju i psihologiji pamćenja samo u kontekstu takozvanog posttraumatskog stresnog poremećaja“, piše Strate. „Ovde nema dokaza o tome.

Ovog puta, tužilaštvu u Hamburgu su potrebne samo četiri nedelje da odbije Strateovu prijavu. Vlasti se ne pozivaju na brojne navedene dokumente. Umesto toga, on se opredeljuje za formalni argument: utaja poreza se dogodila 2011. godine podnošenjem poreske prijave i uplatom milionskih iznosa, odluka poreskih organa da ne potražuju novac 2016. godine, uprkos novim dokazima, tako da ne može biti saučesnik u utaji poreza uopšte. Što se Šolca tiče, tužilaštvo jezgrovito piše: propuste u pamćenju i slabost su „često dijagnostikovan problem“. Za Šolca, tema Varburg banke verovatno nije bila toliko istaknuta, s obzirom na njegovu biografiju i mnoga druga goruća pitanja.

Stratu se to ne sviđa. Čak je i formalni glavni argument tužioca bio drugačije ocenjen od strane Saveznog vrhovnog suda, objašnjava on. Pored toga, rezervisano je plaćanje poreza do kraja 2016. godine. Objavljuje svoju žalbu i dopis tužilaštva. „Tako svaki građanin može sam da se uveri sa kakvom naklonošću tužilaštvo sudi o nesvesti bivšeg burgomiste Olafa Šolca.

Konačno, podnosi žalbu i ponovo je podnosi – tužilaštvu u Kelnu. Ana Brorhilker ne odlaže žalbu tako brzo, već otvara slučaj. Aktuelnom gradonačelniku Hamburga dodeljen je predmet broj 213 Js 16/22. Za aktuelnog kancelara stvari su malo komplikovanije. Pošto je Šolc i izabrani član parlamenta, uživa imunitet. Ovo trenutno sprečava pokretanje Js procedure, kaže se u belešci. Ali Brorhilker zna izlaz. Ona pokreće istragu protiv kancelarke, koja ne zahteva glomaznu prijavu za oduzimanje imuniteta. Broj predmeta je 213 AR 14/22.

Nedelja 27.02.2022

U 8:16 Der Spiegel postavlja komentar na svojoj veb stranici pod naslovom „Sram vas bilo, gospodine Šolc! Kancelar sprečava EU da preduzme dosledne mere protiv režima ruskog predsednika Putina. U listu Velt am Sonntag, Strateov advokat potkrepljuje svoju krivičnu prijavu protiv Šolca i Čančera u slučaju Varburg.

Šolc u 11 časova stoji za govornicom na plenarnoj sednici Bundestaga, koju je sazvao za posebnu sednicu: „Nalazimo se na prekretnici u vremenu. A to znači: svet posle više neće biti isti kao svet pre nego što.“ Termin „prekretnica u vremenu“ treba da ostane – i da se drži. „Invazija“, „agresivni rat“, „neljudski“, „protivno međunarodnom pravu“ – to su ključne reči Šolcovog govora. I prekretnica. Šolc je koristio ovaj prikladan izraz iz svoje knjige Hoffnungsland iz 2017.

U to vreme „prekretnica“ je značila nešto drugo. Sada se zalaže za rat u Evropi i poseban fond od 100 milijardi evra, iz kojeg Šolc želi da dopuni savezni budžet za 2022. godinu kako bi što bolje opremio Bundesver. „Od sada ćemo ulagati u našu odbranu više od dva odsto bruto domaćeg proizvoda, iz godine u godinu“, iznenadio je Šolc poslanike Bundestaga, uključujući i one iz sopstvene stranke. Čak je i lider parlamentarne frakcije SPD Rolf Mucenih za plan saznao tek 30 minuta pre početka specijalnog sastanka. Šolc ga je pripremio prethodne noći, zajedno sa svojim poverenicima u kancelariji: sekretarom za štampu Hebestrajtom, šefom kancelarije

Šmita, šefa kancelarije Švambergera i savetnika za spoljnu politiku Jensa Plotnera, studenta saveznog predsednika Franka-Valtera Štajnmajera od njegovog vremena kao ministra spoljnih poslova. U „promeni vremena“ nisu učestvovali izabrani poslanici, pa čak i ministri.

Sreda, 02.03.2022

Komesar Nordhajm iz Alster EK je sada procenio digitalne poštanske sandučiće poreskih službenika, kao i Pitera Čenčera. Prvi utisak potvrđen: U slučaju Varburg, gotovo da nema e-mailova tog vremena koji su relevantni za zločin. U dopisu, Nordhajm napominje da postoji vrlo malo mejlova na temu „cum-ex“, čak i od ljudi koji su očigledno bili veoma umešani u ove činjenice. Ovo ukazuje da se e-poruke obično ne brišu nakon određenog vremenskog perioda, već se brisanje obavlja ručno. Izgleda da su dotični sandučići e-pošte filtrirani.

Ali osim sumnji, zvaničnici i dalje nemaju ništa u rukama. Možda je bilo tako malo komunikacije na tu temu? Da li ste razmenili slična pisma o sličnim temama? Istražitelji unakrsne provere. Oni pokušavaju da urade očigledno: da izvrše sopstvene napade na Hamburg. Pored Varburga, na meti tužilaštva su bile i druge hamburške banke – HSH Nordbank i Varengold Bank am Fischmarkt. Udar!

Kada je pretres izvršen, senator finansija Peter Čenčer je bio direktno obavešten. I bila je živa razmena mišljenja u organu vlasti. Pored toga, u odeljenju je bilo mnogo diskusija o drugim finansijskim temama, kao što su Panamski papiri. Čak su i Olaf Šolc i Peter Čenčer razmenjivali informacije u malom obimu putem e-pošte. Kada se saznalo da je Federalna kancelarija kriminalističke policije primila Panamske papire od doušnika i dala im zadatak da traže sumnjive račune kompanija i pojedinaca u poreskom raju, Šolc je kontaktirao svog finansijskog senatora. Pitao je da li hamburške vlasti ocenjuju Panamske dokumente. „Pominju li se Hamburg? Da li o tome javno pričamo? Pozdrav, Olaf.“ Čenčer je odmah kontaktirao gradonačelnika sa svog iPhone-a na: „Javiću vam se kada budemo imali nešto o ovome.“

Šolc se očigledno plašio da će se državna HSH Nordbanka takođe pojaviti u Panamskim dokumentima. Samo 29 minuta kasnije napisao je: „Odlično. Možda ćemo iz predostrožnosti pitati HSH da li ima nešto da nam kaže u ovom kontekstu. Olaf.“ Kasno uveče, Čenčer ga je pozvao i dao mu zeleno svetlo: šef HSH Nordbanke „potvrdio je danas da HSH nema više problema u podrumu“.

S obzirom na živu razmenu mišljenja o ovim temama, Nordhajm i njegove kolege iz Alster EK se pitaju: zašto nema pisama o Varburgu? Istražitelji imaju još jednu ideju da reše misteriju. Izbrisani mejlovi za njih su deo svakodnevnog života. Ali profesionalci nisu uvek na poslu. A i u Hamburgu su imali sreće: iako više nema pisama, poštanski sandučići sadrže zapanjujući broj kalendarskih zapisa na ovu temu. Na primer, bilo je raznih sastanaka o slučaju Varburg, kao i nekoliko kriznih sastanaka nakon što su mediji otkrili delove slagalice.

A istražitelji imaju još jednu ideju: zahtevaju da zaplene dodatne poštanske sandučiće. Ovo su poštanski sandučići Čenčerovih najbližih kolega i drugih vodećih ličnosti u poreskoj administraciji, uključujući senatora Andreasa Dresela, državnog savetnika Betinu Lenc i šefa poreza Ernsta Stola. Okružni sud će im to dozvoliti za nekoliko nedelja. Primetno je da je preživelo samo nekoliko mejlova koji se odnose na period vezan za zločin, piše po njegovom mišljenju sudija. To može biti zato što je došlo do koordinisanog brisanja e-pošte“ ili zato što su „lideri namerno želeli da obeštete tako što ih nisu kontaktirali putem e-pošte“.

Utorak 15 mart 2022

Detektiv nadzornik Maks Reks (nije njegovo pravo ime), jedan od najmlađih članova Alster EC-a, pregledava dalju e-poštu, uključujući digitalno poštansko sanduče Pitera Čenčera i njegovog bivšeg ličnog asistenta, i naiđe na zanimljiv trag. 1. septembra 2020. godine, bivši gradonačelnikov lični pomoćnik kontaktirao je gradsku IT službu. Neposredno pre toga, Šolc je primio upite od novinara u Federalnom trezoru i Chancher u Gradskoj kući. Oba političara SPD suočila su se sa ranije nepoznatim susretima između Šolca i Olearijusa 2016. godine. Novinari su hteli da pitaju Čenčera da li je on, kao senator za trezor, znao za ove sastanke u to vreme.

Reks sada saznaje da je Čenčerov pomoćnik želeo da vidi kalendar gradonačelnika Olafa Šolca nekoliko sati nakon što je primio zahteve. Zahtev je proveren u Dataportu – i postalo je jasno da je napravljena greška. Pre nego što je napustio funkciju, Šolc je sačuvao svoje kalendarske podatke na USB disk. U stvari, poštansko sanduče je trebalo da bude izbrisano nakon 30 dana. Ali ovo je zanemareno, pisao je kabinetu gradonačelnika službenik Dataporta.

Govornik je obavestio Čenčera o ovom incidentu i savetovao ga da ne pregleda Šolcov stari kalendar bez konsultacije sa njim. Ali to očigledno nije bio Čenčerov glavni interes u to vreme. Više ga je zasmetalo što kalendar nije obrisan. U naslovu „Šolcov nalog“ je sa svog iPhone-a napisao: „Šta sada radi Dataport ako nadležni organ želi nešto da izbriše, a do brisanja ne dođe zbog greške u Dataportu?“.

Glavni inspektor Reks čita poštu – i oseti priliku. To što je poštansko sanduče nekadašnji poštanski račun saveznog kancelara ga ne plaši. On zove Dataport i pita da li je poštanski sandučić olaf.scholzŽsk.hamburg.de – još tamo. Operativni menadžer Dataport-a treba nešto u pisanoj formi da bi sproveo istragu. U 14:41, glavni komesar Reks šalje mejl: „Kao što smo upravo razgovarali telefonom: Molim vas da proverite da li ovo poštansko sanduče još uvek postoji ili je već izbrisano.

Rek ima sreće. Sledećeg jutra, u 8:59, dobija poruku od Dataporta: „Poštansko sanduče i dalje postoji. Više se ne vidi u adresaru jer ima skriveni atribut.“ Reks to odmah prijavljuje tužilaštvu. Manje od 40 minuta kasnije, viši advokat Sara Haner kontaktirala je šefa operacija: Reks joj je rekao da poštanski pretinac Senata još uvek postoji. „Molim vas da ne brišete ove podatke. Rekla je da želi da obezbedi poštansko sanduče. Sudska odluka biće naknadno predstavljena.

Tek što je stigla odluka okružnog suda u Kelnu, Reks počinje da deluje. Događaj možda bez presedana u istoriji Savezne Republike Nemačke: policajac zapleni bivše poštansko sanduče aktuelnog saveznog kancelara. Međutim, Reks ne nalazi ništa. Ostao je samo ostatak Šolcovih podataka, uključujući e-poštu, samo nekoliko unosa u kalendar. Ali Reks ne odustaje.

Četvrtak 21.04.2022

Samo nekoliko nedelja nakon što je preuzeo Šolcovo staro poštansko sanduče, glavni inspektor Reks se našao u kancelarkinom predvorju. Međutim, zbog svoje racije, on ne putuje u Berlin sa velikom ekipom. Piše e-poštu dobavljaču IT usluga savezne vlade. „Molimo vas da ovu stvar tretirate kao strogo poverljivu jer je ovo tajni policijski događaj“, upozorio je detektiv. Svoj zahtev je već saopštio telefonom, a sada je poslao presudu Okružnog suda u Kelnu. On dozvoljava LKA-u da zapleni poštansko sanduče Žanet Švamberger, Šolcovog poverljivog lica iz njihovog zajedničkog vremena u Federalnom trezoru. Ovu meru sud opravdava činjenicom da se u poštanskom sandučetu mogu nalaziti relevantni mejlovi pripremljeni da Olaf Šolc svedoči pred parlamentarnom komisijom koja istražuje slučaj Cum-ex u Hamburgu. Ova mera je srazmerna zbog ogromne poreske štete.

Reks traži da se osigura bezbednost podataka i razgovara o metodama prenosa. Za razliku od Šolcovog e-mail sandučića, on naiđe na trag u Švambergerovom e-mail sandučetu. Pronalazi mejl adresiran na Šolca. Nakon zahteva od Istražnog komiteta za podatke iz Šolcovog kalendara o sastancima sa Karom, Pavelčikom i Oleariusom, Švamberger je pisao Šmitu. Ona je preporučila da se „razgovara sa Olafom“ koji kalendarski datumi treba da budu „poređani“ za odbor. Reč „sortirati“ su stavili u obrnuti zarez. Ovo deluje sumnjivo i Reksu i tužilaštvu.

Petak, 06.05.2022

Najbolje društvo Hamburga okupilo se na poziv Ubersee-kluba u gradskoj kući. Ekskluzivno udruženje koje je 1922. godine osnovao bankar Maks M. Varburg sa rečima: „Kod nas je uvek postojalo jedinstvo ekonomske i političke akcije, isti pojedinci koji su bili lideri u privredi služili su i javnom dobru.„I zato Hamburg danas može i treba da se oseća pozvanim da prodre u imperiju jedinstvom svojih političkih i ekonomskih pogleda.

Iako širom sveta rastu kritike Šolcove neodlučne politike u vezi sa Ukrajinom, kancelar i bivši burgomajstor ovde su i dalje poštovani. Za mnoge goste, Šolc je jedan od njih, neko ko razmišlja i ponaša se kao biznismen. I ponosni su što im danas kao kancelar odaje priznanje.

Nešto pre jedanaest sati Šolc ulazi u Gradsku kuću. U pratnji Petera Czenchera i Michaela Behrendta, predsednika Ubersee-Cluba, stavlja svoj potpis na Zlatnu knjigu grada. Zatim nastavljaju kroz prepunu plesnu dvoranu i zauzimaju svoja mesta u prvom redu. Bez šaputanja, bez razmene reči. Situacija izgleda napeta. Posle večere, Čančeru je zakazan neprijatan sastanak na koji ga je Šolc uvukao: svedočenje pred istražnim komitetom.

U 11:25 Šolc ulazi na podijum. „Velika mi je čast“? – kaže on. „Bez kluba Ubersee, Hamburg bi bio drugačiji grad.“ mora da pobedi u ovom ratu, a on ga neće dobiti.“ Pored toga, svet se mora fokusirati na „pametne, održiva, solidarna globalizacija“ jer deglobalizacija ne funkcioniše, kao što je Maks Varburg istakao pre 100 godina.

Gosti su oduševljeni, čuje se dugotrajan aplauz. „To je bio znak da smo iza vas“, kaže Majkl Berendt. Šolcu se ne žuri, brojni gosti žele da naprave selfi sa njim. Čenčer stoji malo odvojeno, skoro izgubljen u gužvi oko kancelara. Ali njegov dolazak tek dolazi.

Sednica istražnog odbora počinje u 14:05, održava se u plenarnoj sali Burgerschaft-a. „Gospodine gradonačelniče, hvala vam što ste došli danas“, – pozdravlja Pitera Čenčera Matijas Petersen. Zatim traži svoje lične podatke. Piter Čenčer, 56, lekar po profesiji, odgovara gradonačelnik.

On počinje svojom izjavom. „Kao svedok pred ovim istražnim odborom, upravo sam oslobođen poreske tajne, tako da prvi put mogu konkretno da komentarišem navode“, objašnjava on. U medijima su iznete optužbe na račun poreske uprave Hamburga, koje su „potpuno neosnovane i moraju se ispraviti“. Nasledio je zapuštene gradske finansije i obnovio ih u roku od nekoliko godina. U takvoj situaciji, bilo bi „potpuno apsurdno“ odreći se milionskih potraživanja za porez. Uvek je bio posvećen otkrivanju poreskih prevara.

Chancher je dobro pripremljen; za razliku od svojih poslednjih govora na tu temu, on ostaje samouveren i miran. Poreska uprava Hamburga je jedna od „najboljih u Nemačkoj“, bivši šef odeljenja Mihael Vagner je „jedan od najboljih stručnjaka za poresko pravo u Nemačkoj“. A podržava i Šolca: sa njim je imao jasno razumevanje da će čuvati poresku tajnu. „Treba da se kloni ovoga. Ako ga neko kontaktira, neka uputi ljude na mene, a ja ću ih uputiti na poresku upravu. I on je pismo Olearije predao samo kancelariji zaduženoj za slučaj, da ga ne uništi.

U svom osećaju za sebe, Čenčer ne treba ni da se pita da li je bilo političkog uticaja na odluku finansijske administracije, kao što je navedeno u mandatu za istragu. Za njega je rezultat jasan. Komisija mora da rehabilituje njega i funkcionere. „U cilju zaštite ugleda i kredibiliteta poreske uprave Hamburga, zadovoljstvo mi je što sam danas ovde. A takođe je i dužnost ovog komiteta da povrati dobar ugled poreskoj upravi Hamburga na kraju postupka. Mnogo vam hvala!“

Sreda 29.06.2022

Presuda u predmetu broj 213 Js 100/21 koju je izdalo javno tužilaštvo u Kelnu je trezvena. Jezikom javnih tužilaca. Reč je o istrazi Johanesa Kersa, Alfonsa Pavelčika i Svenje Panhuzen zbog sumnje da su pomagali i omogućavali utaju poreza. Ali reč je i o „izuzetno bliskoj saradnji“ poreskih organa i Varburg banke, o misterioznim praznim prostorima u poštanskim sandučićima i kalendarima hamburške poreske uprave. A onda o očigledno „tesnoj razmeni mišljenja“ između odgovornih lica u poreskoj upravi Hamburga i Šolcovog zemaljskog savetnika Rolfa Besingera.

Tužiteljica Saskia Štajnbah je na 78 stranica detaljno opisala na koje su sumnjive verzije ona i njeni kolege istražitelji iz EK „Alster“ naleteli – i koje nedoslednosti postoje. Za istragu je dokazano da se Šolc intenzivno bavio temom cum-ex-a zbog HSH Nordbanke mnogo pre svojih susreta sa bankarima iz Varburga, zajedno sa Čančerom. Tužilac tvrdi da „gospodin Šolc i gospodin Čenčer“ jasno razumeju kumulativne transakcije i njihov značaj u krivičnom pravu, i iznenađen je što to nije uzeto u obzir u njihovim transakcijama sa Varburg bankom. Ističe dugo „poznanstvo“ Šolca i Olearijusa. Ona iznova i iznova naglašava sastanke bankara sa aktuelnim saveznim kancelarom, govoreći da oni „imaju veze sa dokazima“. Slično, „direktni kontakti optuženih Karsa i Pavelčika sa Olafom Šolcom“.

Zvanično, tužilaštvo i službenici LKA iz EK „Alster“ ne istražuju Šolca – a ipak iz tužilačkog papira izgleda da su mu sve bliži. U nalogu, tužioci i istražitelji sumiraju privremeni status svojih istraga. Često su osnov za izdavanje naloga za pretres. Međutim, ovog puta poternica je pre svega otkrovenje članovima hamburškog istražnog komiteta, koji će dokument dobiti za nekoliko nedelja. Umesto da se muče sa hiljadama stranica delimično zatamnjenih dosijea, poslanicima će biti predstavljena suština istrage koja je trajala nekoliko godina.

Tužilac Štajnbah koristi mejlove i unose u kalendaru koji tek treba da budu pronađeni da bi pokazao kako su poslanici prevareni u svojim naporima da razjasne ovo pitanje. Kao gotovo nijedan drugi dokument, nalog tužioca u Kelnu otkriva trikove i obmane kojima se prikriva Šolcova uloga u ovom poreskom skandalu. I evo pitanja: da li su eksplozivni podaci nestali u ovom slučaju? Odgovor tužioca Štajnbaha je nedvosmislen: ima mnogo indicija o namernom uklanjanju.

EPILOG

Petak, 19. avgust 2022

Olaf Šolc stiže skoro na vreme. U 14:02, kancelar ulazi u plenarnu salu Hamburškog parlamenta obloženu drvetom. Sa prijateljskim osmehom pozdravlja stare poznanike, predsednika komiteta Matiju Petersena, predsednika CDU Ričarda Selmakera. Zatim sedne na tešku kožnu stolicu desno od predsedništva, na kojoj visi natpis: „Olaf Šolc, svedok“.

Šolc dobro poznaje stolicu sa oljuštenom bojom na naslonima za ruke. Kada zaseda Burgerschaft, to je sjedište prvog burgomajstora. Poslednji put kada je Šolc ovde sedeo, važio je za „kralja Olafa“, neprikosnovenog broja jedan u hamburškoj politici. Sada je broj jedan u saveznoj politici, ali ne i neosporan.

Šolc, koji se hvalio kako je svako pitanje promislio do kraja, čiji je model uspeha poznavanje svakog detalja, izgleda sve više opterećen brojem, složenošću i brzinom rešavanja problema u kancelariji. Agresivni rat Rusije i pitanje isporuke oružja Ukrajini; energetska kriza izazvana sukobom; skokovite cene u svim oblastima života – Šolc kao da ne može da pronađe odgovore, a kada to učini, to izaziva kritike loše osmišljenih odluka.

Kancelarka je našla tako visokozvučne reči kao što je „preokret vremena“, ali nije usledila velika politika. Šolcova samoprezentacija kao razboritog vođe koji ne dozvoljava da ga ometaju plićine svakodnevne politike, ali koji sprovodi široke linije sa jasnim vođstvom, sve je čudnije u suprotnosti sa brzinom događaja. Kao i u noći G-20, Šolc je izgleda ošamućen dinamikom. U javnosti reaguje razdraženo, deluje neprihvatljivo za savete, nepopravljivo.

A tu je i Cum-ex. Šolc se ne može otarasiti afere. Poslednjih nedelja iz tužilačkih dosijea procureli su brojni rezultati istraga. Poruka o „đavoljem planu“ koju je Svene Panhusen napisao kolegi. Više od 200.000 evra u sefu Johanesa Karsa. Sumnja istražitelja da su mejlovi možda namerno izbrisani u Hamburgu.

Iako je nejasno da li je novac u poštanskom sandučetu uopšte relevantan, iako veze sa Šolcom u Panhuzenovoj poruci nema, iako je sumnja da su pisma masovno obrisana usmerena pre svega protiv administracije Hamburga, skandal stiže do kancelarija sa punom snagom.kancelarija. Sada više nije reč o složenom pitanju Cum-exa, već o kriminalnoj priči u koju je umešana i kancelarka. A Šolcu se postavljaju pitanja: zašto je nekoliko puta pozivao navodne poreske prevarante u kabinet gradonačelnika da pričaju o svojim poreskim problemima? Zašto im je još uvek davao savete kako da postupe u ovom slučaju? Zašto nije odmah priznao? I da li je zaista moguće potpuno zaboraviti na takve sastanke?

Šolcovo staro pravilo da nema kukanja, objašnjavanja i sedenja više ne funkcioniše. Na saveznoj konferenciji za novinare, prvo je opušteno pokušao. Na pitanje novinara Bilda šta zna o novcu u sefu Johanesa Karsa, kancelarka je odgovorila: „Ništa“. A kada je novinar upitao odakle, prema Šolcu, novac, Šolc je nestašno odgovorio: „Nemam pojma“. Pretpostavljam da ćete znati za to pre mene.“

Međutim, nešto kasnije, holandski novinar Rob Savelberg ponovo je postavio pitanje: „Prema vašim uputstvima, nakon što ste više puta sreli ovog čoveka, čega se u početku niste mogli setiti, a sada se sećali, nakon toga mu je dozvoljeno da zadrži ukraden novac iz njegove banke. Ovo je takođe činjenica. Ovo je takođe činjenica, to su činjenice, to je dokazano“, kaže novinar kada ga Šolc prekida.

„Ne, to nije činjenica“, kaže on. Možete računati na mene da neću biti jedan od onih koji to rade. Ali tu činjeničnu tvrdnju ne možete potkrepiti.“ Sada Šolc izgleda veoma strogo, zastaje, ponovo naglašava: „Kad bih morao.“

Moderator već imenuje sledeće pitanje kada Šolc ponovo ispravlja Savelberga i zapreti: „Ne biste mogli da potvrdite ni da ste morali. Imajte to na umu kada tako nešto kažete.“

 Šolc može i dalje da se oslanja na svoje hamburške vlasti. Neposredno pre njegovog pojavljivanja u istražnom komitetu, saznalo se da je hamburško tužilaštvo odbilo žalbu advokata Stratea na odbacivanje njegovih optužbi. U potpunosti se slaže sa optužbom. Ali ni ovo nije donelo željeno olakšanje. Sada je većini novinara jasno da mera za postupke kancelarke nije samo krivično pravo. To što Šolc tokom sastanaka i telefonskog razgovora sa Kristijanom Olearijusom nije prekršio nijedan zakon, smatra hamburško tužilaštvo, ne opravdava ga. Od kancelarke građani očekuju moralni kompas s kim da se petljaju, a s kim ne.

Volfgang Šmit takođe pokušava svoj isprobani i pravi metod da sačuva svog šefa od nevolja. Kao ministar kancelarije, on više nije aktivan na Tviteru kao nekada, ali nastavlja da vodi kampanju u pozadini. Kada mu je nekoliko medija pre nekoliko dana uputilo pitanja i istovremeno izveštavalo o novim otkrićima, među kojima i o kancelarki, obratio se urednicima sa dugim porukama. U njima je optužio autore knjige za lažne izjave i iskrivljene stavove i nije bežao od kleveta. Pokušao je da spreči ili ublaži tekstove sa „zabunom kroz složenost“.

Ali Šmitova metoda više ne funkcioniše. Glavni urednici nisu se dali omesti i, kao i uvek, pažljivo su proverili sve činjenice. Dan pre Šolcovog govora, Stern i menadžer objavili su još jednu veliku istragu. U njemu su pokazali da Šolc veoma dobro pamti sadržaj sastanka na VS-poverljivoj sednici Bundestaga. Oni su izvestili da su istražitelji pretražili poštansko sanduče Šolcove kancelarije menadžerke, Jeannette Schvamberger, i da je očigledno bilo razgovora u Ministarstvu finansija o tome kako da se pojednostave sastanci sa Pavelčikom i Karsom.

Slučaj Varburg postao je sveprisutan, uključujući i međunarodne. Ovo je objavio Njujork tajms, britanski Gardijan. Ujutru je list Bild-Ceitung ponovo sakupio sve važne zapise iz Olearijusovog dnevnika: „Sećate li se SADA, gospodine kancelare?“, pita list, a u komentaru traži da Šolc konačno skupi „hrabrost da kaže istina“. Istovremeno, Institut za istraživanje javnog mnjenja Civei objavio je rezultate ankete: 72 odsto Nemaca smatra da Šolc nije učinio dovoljno da rasvetli slučaj Kuma-bivši. 79% bi želelo da on učini više da razjasni ovo pitanje.

Ipak, Olaf Šolc je kategorički miran. „Srećan sam što sam se vratio u Hamburg posle dugo vremena, posebno na ovo mesto“, rekao je on u svom pozdravnom obraćanju istražnom komitetu. Takođe će svoje uvodne reči biti kraće nego prošli put. Kancelar zatim čita izjavu sa lista.

Ništa suštinski novo. Imao je mnogo, mnogo diskusija sa urbanom zajednicom, kaže Šolc. „Nije bilo preferencije za gospodina Varburga ili gospodina Olearija.“ On se ne seća konkretnih sastanaka, ali: „Nisam imao uticaja na Varburgov poreski slučaj“. To su potvrdili i svi svedoci u komisiji. Šolc, kao što je jasno iz njegovog govora, sebe smatra žrtvom ovog skandala. Na kraju svog 20-minutnog govora rekao je: „Imam slabu nadu da će sada insinuacije prestati.

Počinje ispitivanje od strane komisije.

„Nemam nikakvog konkretnog sećanja na to.“

„Ne znam.“

„Ne sećam se“.

„Ne dolazi u obzir da se toga setim.“

„Ne mogu da kažem ništa novo od onoga što sam već rekao.“

„Ne sećam se ni prvog ni drugog pitanja.“

„Drago mi je što su moji kalendarski podaci dostupni, inače danas uopšte ne bih mogao da potvrdim svoje termine.“

(Kraj)