Podmukle igre nepostojeće opozicije, ruska distanca od događaja u Srbiji, američka ingorancija Vučićevog režima i događaja oko njega, evropski posmatrači, ćutanje Brisela i veliki transferi novca iz Srbije…Kako će izgledati „Dan posle“ i ko traži „novi dom“ u regionu i van njega, kakvu novu Srbiju žele njeni građani, a kakvu velike sile…

Nikola Vlahović

Prema najnovijem izeštaju Republičkog zavod za statistiku od januara do jula tekuće 2025 godine dakle, za sedam meseci, u Srbiji je živo rođeno 32.693 beba, a preminulo je 55.985 osoba različitih starosnih dobi. Ukratko, u posmatranom periodu januar-juli, broj stanovnika je smanjen za 23.292 osobe. Do kraja godine, taj „minus“ ovim tempom biće oko 40.000 ljudi.

Prirodno pitanje koje se postavlja ima veze sa matematikom iz osnovne škole: ako je tokom 13 godina naprednjačkog terora Srbija postala manja za blizu 600 hiljada ljudi (a, sve zvanične i nezvanične procene govore da je tako), i ako se tom broju dodaju masovna iseljenja u inostranstvo, koja u tom periodu nisu bila manja od 50.000 radno sposobnih, uglavnom u najboljoj životnoj dobi, onda lako dolazimo do brojke od još pola miliona manje stanovnika Srbije u tom periodu.

Šta je još ostalo da obavi ovako efikasno krvožedni režim Aleksandra Vučića i njegove mafije? Svakako ovo što se jasno vidi: da protera iz njihove sopstvene države poslednju veliku, reproduktivno i radno sposobnu  generacija, koja danas na ulicama gradova, opština i naselja u Srbiji, traži pravdu, povratak institucija i odlazak razbojničkog režima koji im je sve to uskratio.

U međuvremenu, srpski diktator je ličnom odlukom i uzurpiranom, neograničenom samovlašću, u Srbiju naselilo oko milion novih stanovnika, koji danas čine četrnaest procenata stanovništva ove države, a podaci izvedeni iz poslednjeg popisa stanovništva govore da je oko 600 hiljada njih doseljeno iz susednih država (BiH, Hrvatska), i svi su „vlasnici“ državljanstva Republike Srbije sa pravom glasa. Podaci o kojima je ovde reč objavljeni su početkom 2025. godine u publikaciji Republičkog zavoda za statistiku (RZS) pod nazivom: „Srbija kao odredište: ko se doseljava, a ko se vraća“, koju potpisuju dr Vesna Lukić i dr Suzana Lović Obradović.

I dok Aleksandar Vučić manijakalno radi na uvozi „svojih Srba“ u Srbiju, dodajući tom broju oko 300.000 doseljenika iz zemalja takozvanog „Trećeg sveta“, iseljavanje domaćeg stanovništva (Srba iz Srbije), postaje sve masovnije. Sličnu, monstruoznu ideju o „zameni stanovništva“, još 1989. godine promovisao je u jednom svom „naučnom“ radu, profesor Međunarodnog prava Ivan Čukalović sa Univerziteta u Kragujevcu (kasnije jedan od kompromitovanih i krivično gonjenih zbog čuvene afere sa kupovinom ispita i diploma). Naime, ovaj „stručnjak“ napisao je „naučni rad“ pod nazivom „Koimperium-Humano preseljenje naroda“, koji je ubrzo postao „model“ prema kome je uoči rata počela „na vrhu“ dogovorena zamene stanovništva, uz prateće širenje panike, „šta će im se dogoditi ako ostanu u svojim kućama“.

Vučićev „model“ iseljavanja Srba i ostalih građana Srbije u nečemu ipak razlikuje: on ne nudi nikakvu „zamenu“, već radi na trajnoj, dubokoj promeni srpskog društva, njegove tradicionalne kulture, pa čak i promene crkvenih (pravoslavnih) običaja, uvode se novi, nepoznati, strani verskom nasleđu ove zemlje i njenog većinskog naroda.

Činjenice govore da ove jeseni slede „odbrana i poslednji dani“ razbojničkog i mafijaškog režima u Srbiji, od koga je ostala samo ogoljena sila, MUP, Žandarmerija, deo Vojske Srbije (SAJ), BIA (i njihovi batinaši i revolveraši), te plaćene kriminalne bande, zatvorenici sa najtežim krivičnim delima, pušteni sa izdržavanja kazne  „da biju“ i ubiju ako treba…Pripadnici MUP-a često ne znaju ni koga čuvaju niti sa kojom maskiranom bandom zajedno čine „savez“ u otvorenom ratu protiv građana Srbije, njenih studenata, radnika, poljoprivrednika i ljudi iz svih društvenih slojeva.

Od deset batinaša na ulicama Beograda, Novog Sada, Niša i drugih gradova, više od polovine ih je iz srpskog entiteta u Bosni i Hercegovini, a ostalo su „lojalisti“ sa Kosova i iz ruralnih delova Crne Gore, željnih afirmacije i „presađivanja“ u ove velike centre u Srbiji. Dviljački karakter im je zajedničlka karakteristika, strast prema obožavanju diktatora takođe.

Ali, u specijalnom ratu protiv Srbije koji otvoreno vodi Aleksandar Vučić sa svojim „zemljacima“, na sceni su i druge metode: ova zemlja postala je jedna od tri najskuplje za život na evropskom kontinentu. Svoju stranačku mafiju pojačao je sa novim uvoznim lobijem, najvišim trgovačkim maržama i ubijanjem domaće proizvodnje. To mu je u potpunosti uspelo. Od srpske poljoprovrede, nastale su arapske fedualne latifundije, a od srpskog sela, njegove porodične ekonomije, nije ostalo ništa. Cilj je bio da napravi pustinju od ove države i to mu je skoro uspelo.

Multinacionalni lanci za prodaju prehrambenih proizvoda pljačkaju narod Srbije maržama koje ne postoje nigde na svetu. Lanac Delez (Delhaize) ima maržu od 45%, LIDL 30% a IDEA 35%! Ova pljačka traje intenzivnije nego ikada ranije, a od 2022 do 2025, svi proizvodi su skoro duplo skuplji od fabričke cene!

Ove kompanije otele su, zahvaljujući režimi Aleksandra Vučića, najmanje deset milijardi evra iz džepova građana Srbije tokom poslednjih pet godina. Već sutra mogu da zatvore svoje prodajne lance vrlo zadovoljni „misijom“ i njih dalji sled događaja u Srbiji više ne zanima. Je li se neko pobunio protiv ovoga? Sindikati možda? A, kako kad tamo nema i ne sma da bude nikakvih sindikata, jer je Vučić omogućio tim kompanijama da rade mimo zakona? A, uzgred, činjenice govore i ovo: Režimske sindikalne figure, koje već skoro dvadeset godina govore o ceni hleba „Sava“ i sličnim uvredljivim „temama“, nijednom nisu digle svoj glas protiv diktature i zastreašujuće ekspoloatacije radne snage u Srbiji, stalnim pretnjama da će im „dovesti strance da rade“ I slično.

Izvesni Ljubisav Orbović (koga je srpska javnost slabo viđala zadnjih godina), već skoro dvadeset godina je na čelu nekog Saveza samostalnih sindikata Srbije, sa odlično plaćenom funkcijom, a isto toliko na mestu predsednika Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, nalazi se Ranka Savić, koja je na toj poziciji četiri mandata uzastopno, sa ništa manjom platom i privilegijama nego što ih Orbović ima.

Oboje su personifikacije režimskih sprdnji sa narodom, oboje su recidiv jedne nasleđenje korumpirane kaste, koja živi na grbači naroda i ničemu ne služi. Pa onda „po vertikali i po dubini“, na hiljade ovakvih gmazova živi po opoštinama i okruzima kao gazed, bosovi i lokalne „paše“, radeći za režim a režim za njih.

Ukoliko novi i poslednji Peti oktobar ne bude istovremeno i socijalna revolucije, tameljna deratizacija pacovskih gnezda, socijalista i radikala, ali i od svih satelita, armije lopova, cinkaroša i političkih prostitutki, ponovo se može desiti efekat osvetničke horde, kao što se desilo posle 2000. godine, kad se radikalski naci-fašizam vratiuo na velika vrata i doveo u konačnom ishodu do diktature Aleksandra Vučića.

Sve što se danas dešava u Srbiji vodi samo prema konačnom obračunu sa krvožednim režimom AV i njegovom radikalsko mafijaškom sektom, koja očito nema nameru da odstupi bez „ljute trave na ljutu ranu“.

Novi i poslednji „Peti oktobar“ stiže, a sa njim i sav nakupljeni bes i očaj naroda koji nema drugog izlaza osim samoodbrane. Jer, većina nema više šta da izgubi osim sopstvenih života.

Srbija danas ima samo sebe i omladinu koja je skoro godinu dana na ulicama, izloženu pretnjama, batinama, zatvaranjima, javnom sramoćenju preko svih pedeset Vučićevih televizija i uz pomoć plaćenih „botova“ na takozvanim društvenim mrežama. Sva sila odnarođenog režima je na nogama 24 sata, koriste se sva sredstva, najskuplja oprema, i milioni evra, a efekat toga je sve lošiji. Da nema krupnih poverilaca, koji od podivljalog Vučića traže „mirna rešenja“, do danas bi već bilo i upotrebe vatrenog oružja i svih boirbenih sredstava.

Za koga u međuvremenu radi skoro nepostojeća opozicija u Srbiji (osim retkih pojedinaca koji su sa građanima na ulici svakodnevno)?  Evo primera koji jasno govori o čemu se radi…

„Stranka slobode i pravde“, na čijem čelu je Dragan Đilas, najvažniji „Trojanski konj“ u mrtvoj opoziciji, preko svoje potpredsednice Marinike Tepić, predložila je dana 20. avgusta 2025. godine veleizdajničku ideju o „prelaznoj vladi“, sa očiglednom namerom da se vanredni izbori bace u drugi plan, jer ih Aleksandar Vučić (prema svim istraživanjima) gubi sa za njega katastrofalnim rezultatom. Evo šta iz njene izjave može da se zaključi, a rekla je: „Stranka slobode i pravde godinama smatra da u Srbiji mora da se uvede tehnička, predizborna vlada koja bi pripremila fer i poštene izbore, a tu vladu činile bi nestranačke ličnosti i ona je važna jer može da spreči krvoproliće.„

Studentske organizacije su ekspresno i sa gnušanjem odbile takav jedan predlog, a Srbija je saznala da joj Vučić preti i preko lažne opozicije „krvoprolićem“ ukoliko ne pristane na „prelaznu vladu“ (koja će da „pripremi“ izbore preko „nestranačkih“ lica).

Ovakvu poruku nije primio ni Aldo Moro, predsednik vlade Italije (1978), neposredno pred njegovo kidnapovanje i likvidaciju koju je izvela teroristička grupa „Crvene brigade“.  Naime, srpski diktator nema više izlaza, stvari mu se „otimaju“ iz ruku…

Zato šalje poruku preko Đilasove „glasnogovornice“ uprkos tome što svi dobro znaju da masa studenata koja je prepešačila na hiljade kilometara, krvavih nogu, koja je sve praznike slavili na fakultetima, na ulicama već skoro godinu dana traži hapšenje odgovornih za kriminal, korupciju, za smrt građana Novog Sada, za smrt mnogih u Srbiji, za teror i proterivanje, zatvaranje, prebijanje…

Parlamentarna opozicija se nijednom nije oglasila nekom hrabrim gestom, svakog meseca je uredno iz budžeta (i van njega) isplaćivana, niko se nije odrekao nijedne privilegije, niko nije stao „na crtu“ osim par retkih ljudi iz stare „petooktobarske“ opozicije. Predsednik Demokratske stranke Srđan Milivojević, još početkom leta ove godine jasno je stavio do znanja da će „Demokratska stranka sve svoje resurse staviti na raspolaganje Univerzitetsko studentskoj listi na vanrednim parlamentarnim izborima. Nama ništa ne treba i ništa ne želimo, sem da ova vlast ode!“

Da je Vučiću došla „voda do grla“ govore i odlično obavešteni izvori MT koji su imali prilike da saznaju suštinu i smisao razgovora crnogorskog premijera Milojka Spajića i direktora Agencije za nacionalnu bezbjednost (ANB) Ivice Janovića, sa ser Ričardom Murom, šefom SIS (MI6), obaveštajne službe Ujedinjenog Kraljevstva. Naime, nekoliko dana kasnije, iz Vlade Crne Gore kurtoazno saopšteno da je u razgovoru istaknuta „obostrana posvećenost jačanju bilateralnih odnosa i unapređenju saradnje u svim ključnim oblastima„, te da su „razmenjene ideje i inicijative koje će doprineti produbljivanju prijateljstva i zajedničkom razvoju, sa ciljem izgradnje stabilnijeg i prosperitetnijeg partnerstva za budućnost“…A, zapravo, Spajić i Janović su bili na „brifingu“ gde im je jasno stavljeno do znanja da u Srbiji predstoji pad Vučićevog režima, da će V. Britanija pratiti razvoj događaja, te da se od Crne Gore traži „uzdržanost“ i da se obrati pažnja na sve oblike ekstremizama u ovoj državi.

I u Crnoj Gori kao i u Srbiji, u igri su velike investicije, izgradnja Jadransko-jonskog koridora preko Hrvatske, Crne Gore, Albanije i Grčke), te prateći gasovod Split-Solun. Severni koridor gasovoda izmešten je i ide od Poljske sa Baltika, preko Češke, Slovačke, Mađarske, Ruminije, Bugarske i Grčke.

Srbija će biti brzo i lako uključena u sve te tokove, padom režima Aleksandra Vučića. Ali, ne pre toga, i ne bez jasni profilacije buduće spoljne i unutrašnje politike, povratka institucija, slobode medija i nezavisnog pravosuđa.

Ruski interes za Srbiju odavno više nije prioritet i Rusija, prema izvoirima MT, neće ništa učiniti da spreči pad Aleksandra Vučića.

Svet se uveliko prestrojava i deli, sa jedne strane na rusku, kinesku i indijsku hemisferu, a sa druge na Američko-evropsku sa britanskim Komonveltom. Srbija i čitav Balkan su ostavljeni za kraj, kao kad su Čerčil i Staljin u Drugom svetskom ratu sve podelili osim Jugoslavije pa je na papiru olovkom podeljena snaga uticaja 50:50. Vučiću to očito nije jasno. Ili se previše uzdigao čitajući knjige o propagandi Jozefa Gebelsa i imitirajući Titovo „nesvrstavanje“. Kako god bilo, zaglibio je nepovratno.

U međuvremenu, kako se kraj njegovog režima bliži, strane u prošloj 2024. godine izneto je 4,5 milijarde evra. Sagovornik MT kaže da će se „neto efekat stranih direktnih kompanije iz Srbije iznose ogroman novac: prema raspoloživim podacima izvora MT, investicija svesti na nulu“, a to znači da je došao kraj zabavi: ko je zaradio ogroman novac, on ga je ekspresno izneo vani. Novi investitori neće zadugo dolaziti u Srbiju, a neće ni dobiti uslove koje nigde na svetu nisu imali (da im država plaća da dođu, daje subvencije i infrastrukturu, tržište i slobodu da podižu cene neograničeno, da zabranjuje rad sindikata, i pomaže u „dresiranju“ zaposlenih).

Vučićeva mafija iznela je u poslednjoj deceniji iz Srbije raznim „paralelnim“ tokovima najmanje pet milijardi evra na razne off shore račune širom sveta, a još toliko se nalazi u investicijama i nekretninama na tri kontinenta.  Ni danas se ne zna ono za čim su američki mediji tragali a kongresmeni javno pominjali, u vezi kriminalnih poslova braće Vučić i njima pripadajućih razbojnikčih grupa.

 U SAD je, naime, i dalje otvorena istraga u vezi sa prodajom srpskih akciznih markica, kriminalnom klanu Ramuša Haradinaja, u vrednosti od najmanje 600 miliona evra. Haradinaj je dao „besu“ da će sakriti sve dokaze, a Vučićev „podzemni diplomata“ Radojičić, dao „časnu reč“ da se ne seća ničega.

AV je „političko krilo“ te mafije, pa kome još nije jasno da je baš on uveo svoju razbojničku Srpsku listu u Skupštinu Kosova još u mandatima Haradinaja, i Tačija, a sada traže potpredsedničko mesto u Kurtijevoj većini, da su baš njegovi poslanici u nepriznatom Kosovu svečano položili  zakletvu na vernost toj samoproglašenoj državi u Skupštini Kosova pred Kurtijevom većinom i pre nego tek nedavno izabranog predsednika tog tela? Kome još treba „crtati“ da je ključni veleizdajnik srpskih interesa Aleksandar Vučić, koji je potpisao Briselski i Ohridski sporazum, te Nemačko-francuski plan, čime je praktično priznao sve državne prerogative albanskog Kosova i praktično „najurio“ sve srpske institucije sa teritorije koju Ustav Srbije i dalje „prepoznaje“ kao svoju državu?

Ali, da bi sve bilo kako treba, da se o njegovom kriminalnu ništa ne priča, AV shvata da je napad najbolja odbrana i plasira nezočnu laž preko sredstava mqasovne obmane, pa kaže: „Pokušali su. Više od 3 milijarde su uložili u naše rušenje. Mnogo para su uložili. Organizovali čitave medijske grupe za pritisak. Ogroman novac su uložili“…Mesecima ponavljana laž se „primila“ kod dela prostog sveta, a efekat je takav da danas na ulicama ima nesrećne i mržnjom zadojene ljude, manjinu koju je taj režim opljačkao i zloupotrebio, a onda okrenuo protiv svojih sunarodnika.

Jer, Vučić hoće rat, hoće krvoproliće, sa ili bez raznih prevara poput „prelazne vlade“, „nestranačke vlade“ i sličnih podvala. A, ako ga bude ozbiljno hteo, ozbiljno će ga i dobiti. To je čista dijalektika.

U poslednjih par godina pojačava navodni medijski rat sa Hrvatskom, što savršeno odgovara vladi Andreja Plankovića. Podgrevanjem tih starih sukoba, obojici treba, jer se istovremeno i Plenoviću rejting srozao. Ali, u pozadini, iza galame na svojim propagandnim stanicama, njegova Srpska napredna stranka ima barem 20 % građana hrvatske u svom članstvu.

Tako, je, recimo, izvesni Marko Bosanac zvani Boske, koji je preko Zvonka Veselinovića i Andreja Vučića promovisan u velikog „gazdu“, a zapravo je bio i ostao njihov „potrčko“, jedan od državljana Hrvatske u SNS. Otac ove „persone“, Damir, rođen je u Dubrovniku. Damirov brat Laloslav Bosanac, oženjen je bio pokojnom dr. Vesnom Bosanac, poznata bivšoj jugoslovenskoj i srpskoj javnosti kao direktorka bolnice u Vukovaru tokom njegove opsade.

Nakon rata je često povezivana sa ratnim zločinima nad vojnicima JNA, a sa hrvatske strane slavljena kao heroj i spasilac mnogih života, i srpskih i hrvatskih. Pokojna „Bosketova“ strina, nikada se nije oglasila tim povodom u vidu svoje odbrane ili slično.

Poznato je da se skoro čitava porodica Marka Bosanca „isticala“ u ratu početkom devedesetih, na strani Tuđmanove Hrvatske. Marko Bosanac je i dalje vlasnik hrvatske putovnice, kao i mnogi članovi AV sekte. Nedavno na silu imenovana dekanka Pravnog fakulteta u Novom Sadu, Tatjana Bugarski, Vučićev „kadar“, takođe je srećni vlasnik hrvatskog (EU) pasoša, od 2018. godine, preko porodice svoje majke. A, njen brat, kažu Novosađani, „radi velike poslove za SNS“. Novac kojim on operiše preko računa Pravnog fakulteta, dekanki Bugarski donosi oko 30 hiljada evra mesečno. Inače, gospođa Bugarski je u dužoj vanbračnoj vezi sa Mariom Radićem, bivšim HDZ visokim funkcionerom. U tom društvu je i skandalozni Vučićev „Gremlin“, Aleksandar Martinović, takođe srećni vlasnik hrvatske putovnice, još od 2009. godine (inače, rođen 1976. u Slavonskom Brodu)…

Broj državljana Hrvatske u Srpskoj naprednoj stranci je toliko da bi mogli ponovo da nasele bivšu Republiku Srpsku Krajinu, ali im je dolazak iz „pasivnih krajeva“ u Srbiju otvorio „rajska vrata“, a magična moć Beograda, drži ih strogog zadatka da odatle ni po cenu života ne idu. Vučićeva mržnja preka Hrvatskoj je lažna a mržnja koju gaji prema Srbiji je duboka i iskrena. Ko to još nije shvatio, shvatiće uskoro. Pokazaće tu mržnju svim sredstvima kojima raspolaže i to će biti njegov kraj.

Razlog takvog epiloga opisao je jedan „On ima precìutni konsenzus unutar stranke sa kojom štiti članstvo, a podržavaju ga za sve što traži. Zato mogu da kradu, dogovaraju se, korumpiraju…. To je sada poremecìeno. Kada je SNS došao na vlast prvi put 2012. godine nisu imali 1.000 ljudi sa poštenom diplomom. Tada je bio primoran da postavi prekodrinske poslušnike na položaje za koje nisu bili kvalifikovani. Jedan od rezultata ovoga je inflacija diploma iz BiH (Čitluka, Travnika i drugih).

 U jednom trenutku, poslušnici koji su tako stekli diplome počeli su da se ponašaju kao da imaju pravo da budu na funkciji. Posle rušenja nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, Vučicì je bio primoran da reaguje uglavnom instinktom. Morao je da dozvoli nekima da prestanu da budu nedodirljivi. Koliko god da su poslušnici nezadovoljni, nemaju znanja da bez njega bilo šta rade.

Uostalom, najviše 50 ljudi je blisko Vučicìu i imaju nekakvu nadležnost. Onda sledi rupa, vakuum koji sledecìi ešalon ne može da preskoči, ali je konfuzija očigledna jer partijska mašinerija prvi put vidi da je car go…“

Primeri budžetske potrošnje

Jedan primitivni idiot, SNS gradonačelnik Leskovca, Goran Cvetanović, dao je iz budžeta grada nedavno 30.000 evra izvesnoj turbo-folk pevaljki, doveo je skoro golu kroz prostorije lokalne škole i pokazivao školskoj omladini kao „uspešnu poslovnu ženu“. Novac je dobila za sat vremena svoje pevačke „tačke“. A, koliko za druge usluge od jednog sata uzima, ne zna se.

Ocvaloj radikalki, Nataši Jovanović, isplaćeno je iz budžeta „za mlade talente“ čak 20 milona dinara za zbirku ljubavnih pesama „Vrele noći u kojima gorim“ (intimna, ispovedna lirika). Ova erotična pesmarica ovako „mladog talenta“, uskoro će biti uvrštena u obaveznu lektiru srednjih škola sudeći prema novom programu Ministarstva obrazovanja u Srbiji.