Najnoviji rad Volfganga Efenbergera čini dve stvari: prvo, interpretativni pregled istorijskih odnosa zavisnosti, saveza i navika koji utiču na evropske države i na političkom i na vojnom nivou, i drugo, oprezna, ali pronicljiva analiza aktuelnih događaja koji će uticati na sudbinu i budućnost Evrope. Autor je hrabar jer dovodi u pitanje negovane izvesnosti i naizgled samorazumljiva objašnjenja koja, kada je reč o tumačenju stvarnog stanja stvari, definišu našu političku i društvenu svakodnevicu. Njegovi zaključci, koje u svakom slučaju dozvoljava sebi na kraju opširnog, pedantnog i detaljnog izlaganja činjeničnog stanja, pokazuju da je autor sklon da ne prihvati nekritički opšteprihvaćene obrasce tumačenja, već, naprotiv, da koristi postojeće činjenično stanje u celini i bez selektivnih ideoloških treptaja. Pri tome gotovo neizbežno dolazi do zaključaka za ocenjivanje događaja koji se delom jasno razlikuju od zaključaka tzv. „mejnstrima“.

Magazin Tabloid će u nekoliko nastavaka objaviti najzanimljivije izvode iz njegove knjige  Crna knjiga Evropske unije i NATO-a, s podnaslovom “Zašto svet ne može živeti u miru?“, u prevodu Paje Ilića

Volfgang Efenberger

U odbijanju sudija da preuzmu samopovređivanje, Loughland vidi „sramotni profesionalni neuspeh“ koji pokazuje da glavna organizacija za ljudska prava u Evropi zapravo nije nezavisna, već je deo prave „industrije ljudskih prava“ – piramide novca i uske mreže profesionalnih veza, na čijem vrhu sedi Džordž Soroš sa svojim milijardama. Pretpostavlja se da NVO predstavljaju „građansko društvo“ nezavisno od država; u stvari, mnogi od njih su stvaranje subjekata koji nemaju demokratski legitimitet, kao što su fondovi „otkriveno društvo“. Lafland objašnjava korumpiranost sistema tim što Soroš i NVO koje finansira dominiraju industrijom ljudskih prava na Balkanu i baltičkim zemljama. Njegovi milioni preplavljuju ove male, siromašne zemlje (na primer, od 1992.godine potrošio je 131 milion dolara samo u Albaniji), a oni zauzvrat imenuju sudije na Sud.

2. maja 2018. godine, Švajcarski nedeljnik Veltvoche objavio je članak „a ko obezbeđuje kvalitet na straži ljudskih prava? Podnaslov je precizirao da su neprozirna imenovanja i nedovoljna kvalifikacija pojedinih sudija u ESLJP – dragulju Saveta Evrope – stvarali probleme vlasti i od tada se taj problem nije smanjio. Danas je sud farsa. Sudije imenovane u ECHR ne moraju imati najmanje pravno iskustvo. Oko 51 odsto onih koji su zauzeli optuženičku klupu od 2009.godine nikada ranije nisu bili sudije ili mirovni sudije, već su vrlo često zastupali aktivisti za ljudska prava iz soroševskih nevladinih organizacija. To se, međutim, čini namernim, jer je još 1978. godine Evropski sud za ljudska prava proglasio da je Konvencija „živo sredstvo koje se mora tumačiti u svetlu savremenih uslova“ i da zato sudije imaju pravo da pročitaju nove tačke u Konvenciju, a ne da budu povezane sa njom. Takav sudski aktivizam, prema Laflandu, parodija je na vladavinu zakona.

Propaganda korone

12.aprila 2020. godine, na Uskrsnu nedelju, Bilu Gejtsu je bilo dozvoljeno da govori o svojim idejama o budućnosti u skoro desetominutnom intervjuu na Tagesthemen-u: „na kraju ćemo ubrizgati vakcinu u razvoju za sedam milijardi ljudi, tako da ne možemo priuštiti probleme sa pretećim neželjenim efektima-a ipak ćemo doneti odluku o upotrebi nove vakcine na osnovu manje podataka nego inače, kako bismo mogli brzo da napredujemo.“ Odobravanje jedva predviđene kolateralne štete više je nego cinično – to je slučaj za tužioca.

Samo dve nedelje kasnije, 24. aprila, nemačka kancelarka Angela Merkel dala je video konferenciju da održi donatorsku konferenciju zakazanu za 4. Maj, na kojoj je trebalo prikupiti sredstva za borbu protiv Covid – 19. Odmah se zahvalila SZO i njenim aktivnostima, kao i globalnim zdravstvenim akterima koji su pokrenuli inicijativu u duhu cilja održivog razvoja š 3: „ovaj virus ćemo pobediti samo ako udružimo snage i stvorimo moćan savez“. Zdravstveni akteri su to već učinili, a sa nemačke strane spremni smo da to politički podržimo svim silama. Takođe sam veoma zahvalan Evropskoj uniji što je takođe uzela stvari u svoje ruke.“

Merkel je primetila važnost vakcine i značajan finansijski deficit od osam milijardi evra – prema proračunima saveta za praćenje globalne spremnosti – koji tek treba da se zatvori. Proizvodni pogoni za proizvodnju vakcine moraju se stvoriti na što većem broju mesta na svetu. „Nemačka će značajno doprineti ovoj konferenciji“, objavila je kancelarka i oprostila se od“ porodice“: „Hvala Vam puno, Tedros ŠGebreiesus, generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije, prim. autoraĆ, za današnju inicijativu. Hvala vam puno Emanuel, Hvala Vam puno, Ursula i Melinda Gejts, na ovoj inicijativi. Bićemo tamo kao suvoditelji 4. maja.“

2.Maja 2020. godine, novine Süddeutsche Zeitung su izvršile novinarski podvig. Dok se na naslovnoj strani čitaoca postavlja nerešeno pitanje o cik-cak kursu kancelara u politici borbe protiv epidemija, na strani 19 nalazi se odluka Melinde Gejts.

Provela je čitavu stranicu govoreći o tome kakav će uticaj imati telefonski poziv od nje kancelaru Nemačke ili predsedniku Komisije EU. Sve do pitanja kako oslabiti prinudne mere, „nemačkom i evropskom aktuelnom predsedniku je dozvoljeno da posluša mudar savet dame koja je ostatak vremena zauzeta odlučujućim uticajem na sudbinu SZO, iako su se države, a ne nevladine organizacije, pridružile toj organizaciji kao ugovorni partneri. Tako „öflenuich private-Pcirlnerschafl „radi u skladu sa modelnim idejama globalnih milijardera“.

Bil i Melinda Gejts iskoristili su svoje nezamislivo bogatstvo da bi stekli kontrolu u svim oblastima javnog zdravlja, medicinskog istraživanja i razvoja vakcina. Da li će ovaj uspešni programer softvera bez medicinskog obrazovanja sada iskoristiti svoje bogatstvo kako bi, uz pomoć državnih predstavnika, stekao kontrolu nad sudbinama milijardi ljudi?

Nemačka daje „značajan doprinos“ globalnoj kampanji vakcinacije. Od čovečanstva? Kada je u proleće 2015. godine sekretar UNHCR-a Peter Sutherland, čovek iz Goldman Sachsa, smanjio dotacije u izbegličkim kampovima oko Sirije sa 30 dolara po osobi na 12 dolara – to je 216 dolara po osobi godišnje, za milion Sirijaca to je 216 miliona, mali iznos u poređenju sa 8 milijardi troškova masovne migracije – nije bilo konferencije donatora, skandalozno smanjenje finansiranja je jednostavno prošlo. Moglo se predvideti da će ljudi koji su već testirani, pod cvetnim obećanjima krijumčara, napraviti težak put do Nemačke, gde mnogi od njih žive i danas, bez ikakve perspektive. Novac za oporavak u Siriji? Takođe se ne očekuje. Od 2012. godine nemačka vlada pruža podršku samo sirijskoj opoziciji – uključujući zloglasne „bele šlemove“.

Prodati UN korporacijama?

Na konferenciji donatora Covid-19 4.maja 2020. godine, EU i razne evropske vlade obavezale su se da će izdvojiti ukupno 7,4 milijarde evra iz sredstava poreskih obveznika za globalnu kampanju imunizacije. Pored EU, domaćini konferencije bili su Nemačka, Francuska, Italija, Španija, Velika Britanija i Saudijska Arabija, koja predsedava G20 od decembra 2019. Partneri su bili SZO, fondacija Bil & Melinda Gejts, Savez za vakcinaciju Gavi i Svetska banka. Nemačka i Francuska su založile većinu novca. Novine Tagesschau takođe su istog dana pominjale 100 miliona evra doniranih od strane Gejts Fondacije.

Brze milijarde za predvorje vakcinacije u maju 2020. Kada su UN drastično smanjile pomoć izbeglicama u proleće 2015.godine, nije bilo konferencije donatora, pa su očajni otišli u Evropu. Na slici: organizator konferencije fon der Lajen (dole desno) i kancelarka Merkel.

Međutim, ništa se nije čulo o raspodeli iznosa u vestima. Možda sa dobrim razlogom: novac neprozirno ulazi u organizacije koje finansiraju Bil Gejts i Svetski ekonomski forum. Na dan kada je Merkel obaveštavala svoje građane putem video poziva, zdravstveni inženjeri spojeni u globalnu mrežu – SZO, Gejts Fondacija i drugi – već su pokrenuli globalnu inicijativu za borbu protiv koronavirusa. Takvi rokovi reagovanja su nečuveni za zapadne demokratije. Većina prikupljenih sredstava biće usmerena, između ostalog, na sledeće organizacije:

– SZO, glavni sponzor: fondacija Bil & Melinda Gejts

– Globalni savez za vakcinu i imunizaciju (skraćeno Gavi), glavni sponzori: fondacija Bil & Melinda Gejts, Svetska banka i SZO međunarodna inicijativa za vakcinu cepi (Koalicija za inovacije u spremnosti za epidemiju), glavni finansijeri: multinacionalne korporacije Svetskog ekonomskog foruma („Davos“)

„Svet se ujedinio protiv koronavirusa i svet će pobediti“, rekla je šefica Komisije EU Ursula von der Laien. Ko je“svet“? Kada vlade prikupe milijarde poreza za Gejtsa i Svetski ekonomski forum, korporacije su preuzele vlast širom sveta – sloboda i demokratija postaju samo farsa. Samo 2020.godine nemački proizvođač vakcina Biontech dobio je skoro 400 miliona evra državnog finansiranja, dok je nemački proizvođač lekova Biotest otišao praznih ruku za svoje istraživanje u oblasti lečenja lekovima Covid-19. U isto vreme, još uvek je potpuno nejasno na koji način

Na kraju, strategija vakcinacije će imati svoje rezultate. U stvari, razvoj vakcina i lekova morao je imati isti prioritet.33 ova kratkovidnost i u razmišljanju i u delovanju (narativ o bezalternativnosti) može se objasniti samo politički: uspešno lečenje zavisnosti od droga ne bi bilo tako spektakularno i brzo bi okončalo jezivu priču sa krunom.

Sve u svemu, čini se da se malo truda ulaže u utvrđivanje tačnih činjenica krize „korone“. Umesto toga, ogromne količine se troše kako bi se što bolje prodali slogani. Doris Schroeder je 12. aprila postavila sledeće pitanje Saveznom ministarstvu zdravlja: „koje su PR agencije savetovale ili razvijale kampanje u vezi sa koronom (SARS-Cov-2 ili Covid-19) za saveznu vladu ili vaše ministarstvo do sada? U kojoj meri se to radi? Ko vas savetuje o sadržaju?“. 23. aprila stigao je odgovor: „Poštovana gospođo Schroeder, podršku u razvoju koncepta i primeni komunikacionih usluga pružila je agencija Scholz & Friends Berlin GMBH u Berlinu od 1. aprila ove godine, nakon panevropskog tendera. U vreme tendera, obim ugovora procenjen je na 22.000.000 evra na period od 4 godine. Prethodne godine ugovor je zaključen sa konzorcijumom KOMPAKTMEDIEN Agentur für Kommunikation GmbH & VALID Digitalagentur GmbH. Iskreno Tvoj … Autor u početku nije mogao da veruje i mislio je da je zahtev falsifikovan. Međutim, gledajući početnu stranicu agencije („najbolja nemačka agencija u Londonu International Awards), može se otkriti u odeljku Mi orkestr ideja link na nacionalnu mobilizacionu i informacionu kampanju o merama zaštite i prosvete stanovništva. „Poruka pod hashtagom #virbleibenzuhause dostigla je domet od milijardu dolara za samo nekoliko dana i dobila je neviđenu podršku. „

Berlin, 29. Avgust 2020: Festival slobode i mira

Nakon što su sudovi druge instancije postavili na mesto administrativne vlasti Berlina svojom zabranom za održavanje masovne demonstracije, moćne policijske snage su morale da ostvare nameru Senata da je spreče. Uprkos masovnim preprekama, hiljade ljudi hrlilo je u Berlin. Od 9.30 ujutru ulice između Brandenburške kapije, Unter-den-Linden, Fridrihštrasse i Torštrasse su se brzo popunjavale. Bila je to živopisna gužva, slična osećaju Parade ljubavi iz 1990-ih, sa mnogim zastavama i transparentima sa natpisima, poput „Leto demokratije 2020“ ili „otac porodice protiv teoretičara zavere“. U spomeniku Sovjetskom heroju pod oklopnim nosom T34 viseo je transparant: mirna revolucija. Ples u ime demokratije, a pre postamenta veliki portret Džona Lenona sa rečima Imagine. Početno mirno, radosno raspoloženje može se pročitati na fotografijama.

Pogled iz vazduha 29. avgusta 2020: Velike demonstracije na Gooser Stern i u Ulici Strasse 17.

Ali tada je policija poslušno odigrala kartu eskalacije i blokirala demonstraciju. Posle 13:00 svi prisutni na celoj dužini Fridrihštrasse su jasno i jasno shvatili ovaj dan se, nažalost, ne razvija onako kako su stotine hiljada ljudi želele i zamišljale.“ Šanse Berlina da se pokaže kao grad mira širom sveta suzbili su gradonačelnik Muller i senator unutrašnjih poslova g eisel. Umesto toga, fokus je bio na provokaciji.

Vodeći mediji pomogli su da se demonstracija predstavi u iskrivljenom svetlu, stavljajući demonstrante u skladu u desnom uglu.

Ova kalkulacija klevete neće uspeti, jer su ljudi iz celog sveta bili na mestu i širili svoje utiske poput Martina Armstronga, koji je napisao:

„Političari koji su sve to uradili

ljudi su se zvali nacisti, ne shvataju da su to ljudi sa zastavama Izraela, SAD, Austrije, Francuske i Nemačke. Neverovatno je koliko su korumpirani političari i mediji koji neprestano iskrivljuju karakter ljudi koji se ne slažu sa Gejtsom i Švabom sa njegovim svetskim ekonomskim forumom. Oni mole advokate da pomognu u zaštiti njih i njihove dece od Gejtsovog programa.“

Fotografije tog dana poslate su u svet desetinama alternativnih timova fotografa. Neće mnogo pomoći ako nemački kvalitetni mediji zakopaju glavu u pesak i marginalizuju demonstraciju. Glavni događaj je svakako bio svrsishodan govor američkog advokata i aktivista za zaštitu životne sredine Roberta F. Kenedija mlađeg, nećaka američkog predsednika Kennedija. Govorio je kao njegov ujak u junu 1963.godine na pobedničkoj koloni i uz gromoglasni aplauz ponovio je svoju svetski poznatu frazu: „Ich bin ein Berliner“.

Pobednička kolona u Berlinu je mesto gde je Robert F. Kennedi – mlađi ponovio istorijske reči svog ujaka:“ja sam Berliner“. Njegova pojava je praktično bila prikrivena od strane medija.

Na početku svog govora, Robert F. Kenedi – mlađi je skrenuo pažnju na SAD: „u Sjedinjenim Državama mediji tvrde da sam došao ovde da razgovaram sa 5.000 nacista.

I sutra će prijaviti upravo to, da sam razgovarao sa oko 83-5000 nacista. I ovde vidim suprotno od nacizma. Vidim ljude koji vole demokratiju koji žele otvorenu vladu i lidere koji ih neće lagati. Oni ne žele da imaju vođe koji neselektivno donose bilo kakve propise kako bi nas primorali na poniznost i servilnost. Potrebni su nam lideri koji nisu povezani sa farmaceutskom industrijom koja radi za nas, a ne za farmaceutski lobi. Potrebni su nam političari koji brinu o našoj deci, a ne o profitu farmaceutskog lobija i sopstvenoj koristi“, bio je njegov poziv onima koji su zaduženi za krizu u kruni, a on je dodao: „Vlade vole pandemije. I vole ih iz istih razloga zbog kojih vole rat – jer im to omogućava da uspostave mehanizme kontrole koje inače nikada ne bismo prihvatili. Kaže da je njegov ujak došao u Berlin u to vreme, jer je grad bio domaćin fronta za borbu protiv totalitarizma. Danas, kaže, opet je tako. Snažno se usprotivio širenju 5G mobilne mreže i upozorio protiv države nadzora sa prepoznavanjem lica i digitalnom valutom koja će nas dovesti do ropstva. U tom kontekstu, napao je, između ostalog, Bila Gejtsa, koji je, zajedno sa Faučijem i drugima, decenijama planirao pandemiju.

U vodećim nemačkim medijima Kenedijev govor uopšte nije pomenut ili se pominje samo u podređenoj rečenici. Umesto toga, pohvalili su „hrabre žene“ u Belorusiji koje nastavljaju da protestuju protiv Lukašenka uprkos zabrani demonstracija. Kako bi se naši mediji radovali ako bi se takva moćna demonstracija sa tako istaknutim govornikom održala u Kijevu ili Moskvi – da ne spominjemo opsesivne i nesrazmerne policijske akcije u Berlinu! Svojim pokušajem da zabrane demonstracije i akcije policije, Berlinski senatori naneli su veliku štetu ugledu Nemačke, jer su snimci tog dana emitovani kao prenosi uživo prevedeni na više jezika širom sveta.

Rezultat, dijametralno suprotan zvaničnoj slici, napisala je Federalna radna grupa kritičnih policajaca (hamburger signal) E. V.. Predstavnik Savezne službe Thomas Viuppezal bio je na licu mesta sa tri člana grupe koji su bili odvojeni jedan od drugog i elektronski koordinirani. Viuppezal je prešao 15 kilometara tokom demonstracija i može iskoristiti bogato iskustvo održavanja protestnih skupova, kako kao organizator, tako i kao učesnik ili posmatrač. Njegovo Saopštenje za štampu na 11 stranica dokument je savremene istorije: 29.avgusta, „prema našim pouzdanim procenama, stotine hiljada ljudi bilo je na ulicama unutrašnjeg Berlina sa različitim demonstracionim ciljevima i u najmanje sedam različitih demonstracija. Njihov cilj: zahtevati promene od politike i administracije u vezi sa kriznim upravljanjem krunom.“ – Četiri policajca preživela su procese slične onima koji su se odvijali na antinuklearnim demonstracijama u Brockdorfu, Vackersdorfu, Gorlebenu i drugde. Neke slične stvari su se dešavale i na velikim demonstracijama sveta u to vreme: „bila je opuštena i mirna atmosfera. Slično tome, 3.oktobra 1990. godine na istom mestu: 1. praznik (takozvanog) nemačkog jedinstva. Bilo je muzike, čak i klavira na Štrasse 17. Juni“, Bundesstrasse 2, i mnoge stvari koje su nam po obliku i izgledu poznate iz antinuklearnih demonstracija. Ljudi su bili pokorni, neki od njih su bili malo pesimističniji.“

Oko 20 sati dogodio se „pokušaj napada na Rajhstag“. Demagog je podstakao desničarsku grupu izgubljenih ljudi da probiju barijere u Rajhstag. „Stoga je čak i neobučenom umu bilo jasno“, rekli su kritični policajci, „da je ovde barem pokušano dinamizovati scenario opasnosti i pretnje u opipljive nerede ili nešto više u smislu policijskih zakona. Nažalost, i to je uspelo. Međutim, što je posebno važno, zbog minus rada šefa policijske stanice.“ Sumnja da su „oluju“ kontrolisali agenti koje je država platila bukvalno nam se nameće. Zbog toga“ kritični policajci “ zahtevaju od vlasti da otkriju koliko je tajnih agenata prisustvovalo mitinzima. Na mestu su se nalazile desetine zaposlenih državnih organa za zaštitu ustava. „I sigurno je da je u klubu za psihe uveče ispred zgrade Rajhstaga, odakle je trebalo da se reprodukuje šturm Bastilije“, bilo različitih doušnika. Želimo da znamo:

Uzgred rečeno, na Saveznoj konferenciji za štampu 31. avgusta 2020. godine, službenik Ministarstva unutrašnjih poslova indirektno je potvrdio prisustvo Kancelarije za zaštitu ustava na demonstracijama.

U zaključku, „kritični policajci „navode:“ Berlinska policija je tako logično vodila jučerašnji dan tako da je na kraju postojao određeni stepen opravdanosti zabranjene namere senatora unutrašnjih poslova i šefa policije. Pretpostavljena pretnja Rajhstagu i besmislenost pred ruskom ambasadom, koja se nalazi nekoliko stotina metara od njega. Oboje je nepodnošljivo.“ Odmah sledećeg dana, predsednik Štajnmajer je nazvao „juriš demonstranta“ Rajhstaga netolerantnim, a političari svih partija su reagovali sa užasom.

Iako su mnogi demonstranti objavili svoje video snimke situacije, dokumentacija „policajaca kritične policije“ je neprocenjiva. Moramo im biti zahvalni.

Da li smo u stanju hibridnog svetskog rata?

Ako je odgovor na ovo pitanje pozitivan – a čini se da jeste-tada će preraspodela između pobednika i gubitnika takođe biti hibridna. Svaki rat je do sada počeo da bi se kasnije preraspodelio i ponovo izgradio. Možemo li sebe smatrati srećnicima da će se ovoga puta sve rešiti „gripom“? Umesto krvavih ratova prošlog veka, „samo“ moramo da se zaštitimo od virusa. Nevladine organizacije i istraživački centri – fabrike dvostrukog razmišljanja u orvelovskom stilu – naći će dovoljno pseudo-naučnih razloga za to.

Henri Kisindžer, stari majstor međunarodne politike, nema iluzija o uticaju pandemije na svetski poredak: „politički i ekonomski potresi koje je ovaj virus izazvao mogu se nastaviti tokom mnogih generacija“. A Der Spiegel, bivši Stormtrooper demokratije, mutira u saradnika sumnjive budućnosti: „ako klimatske promene i migracione tragedije poslednjih godina još nisu dokazane-Kovid-19 nam to dokazuje iz dana u dan: krizama poput ove potrebna je neka vrsta svetske vlade – koliko god privremeno i nesavršeno bilo pod pritiskom razvoja događaja. „

Epilog

Istorijski koreni današnjeg oligarhijskog sveta

Temelji današnjih struktura moći i uticaja postavljeni su pre više od hiljadu godina. Posle toga su donete najvažnije odluke:

1. venecijanska pomorska i ekonomska sila (od 7/8 veka do 1797);

2. kolonijalna politika trgovinskih država u razvoju kao što su ujedinjene Holandije, Portugal, Španija, Francuska i Velika Britanija;

. anglo-američko-nemački karteli stvoreni posle Prvog svetskog rata ratnici zajedno sa Bankom međunarodnih poravnanja;

4. „Novi svetski poredak“ predviđen posle Drugog svetskog rata.

Vinston Čerčil, prijatelj Ričarda Nikolausa Kudenhove-Kalergija, promovisao je ideju „jedinstvene svetske vlade“ još 1946.godine u Fultonu/Misuriju i Cirihu. Churchill je održao govor dobrodošlice kao predsednik Evropskog kongresa u Hagu. On je pozvao Evropu da se ujedini protiv opasnosti koja dolazi iz Rusije, a Francusku da prihvati Nemačku nazad u evropsku porodicu. Na ovom kongresu su se sreli Adenauer i Hallstein.

Na kraju je doneta rezolucija u kojoj su tačke 1,6 i 14 bile posebno važne za Nemačku:

1. Narodi Evrope su dužni da hitno stvore ekonomsku i političku uniju kako bi osigurali bezbednost i socijalni napredak.

6. jedino rešenje nemačkog problema, ekonomskog i političkog, je uključivanje u Evropsku konfederaciju ili Federaciju.

Stvaranje jedinstvene Evrope je osnovni uslov za stvaranje jedinstvenog sveta.

8. maja 1949. – tačno pet godina nakon predaje – parlamentarno veće, Ustavotvorna skupština koja je trebalo da započne novu

demokratskom periodu u Nemačkoj, usvojio je osnovni zakon sa 53 glasa protiv 12. Okupacione vlasti su se složile, kao i parlamenti država osim Bavarske. Osnova za rasprave bio je projekat ustava koji je pripremio Komitet po poručenju ministara-prezidenta. Može li se pretpostaviti da su Churchillove ideje našle svoj put u Osnovnom zakonu? Član 24, tačka 2 glasi:

(1a) u meri u kojoj je zemljište odgovorno za vršenje državnih ovlašćenja i obavljanje državnih dužnosti, oni mogu, uz saglasnost Savezne vlade, preneti suverena prava organima graničnog susedstva.

(2) konfederacija se može, u cilju očuvanja mira, pridružiti sistemu međusobne kolektivne bezbednosti; pri tome će pristati na ograničavanje svojih suverenih prava, što će dovesti do uspostavljanja i obezbeđivanja mirnog i trajnog reda u Evropi i među narodima sveta.

(3) za rešavanje međudržavnih sporova, Federacija se pridružuje sporazumima o zajedničkoj, sveobuhvatnoj, obavezujućoj, međunarodnoj arbitraži.

Frank Šorkopf iz Instituta za međunarodno i evropsko pravo g ettingenskog Univerziteta pokazuje u svom radu „osnovni zakon i nadnacionalnost“. Frankorkopf sa Instituta za međunarodno i evropsko pravo Univerziteta u Getingenu pokazuje da su se članovi parlamentarnog saveta složili da put do svetske vlade treba da vodi kroz ujedinjenu Evropu. Zapisnici sa sastanaka su indikativni u tom pogledu. Tokom rasprave o formulisanju „kollektivna bezbednost“ i „trajni poredak u Evropi“ Karlo Šmid (SDPG) je izjavio na sledeći način: „svetski državni napor u svim počastima! Ideja vredi plemenitog znoja. Moramo prestati stalno da pričamo o utopijama kada su u pitanju ove stvari, kao što to ljudi vole da rade kako bi sebi olakšali život. Ali mislim da nećemo doći do svetske vlade bez da prvo prođemo kroz Evropu.“3 Herman von Mangoldt, CDU, dodao je sa gracioznošću:“akoji imate prigovore: ovde ste predvideli saglasnost za ograničavanje sopstvenih suverenih prava samo na evropski poredak Šstav 2, autorĆ, izvan njega stav 1 ostavlja otvorene sve mogućnosti u Svetskom smislu“. Mangoldt je u to vreme bio predsednik parlamentarnog saveta i stoga je već 1948. znao za skrivene mogućnosti člana 24! 72 godine kasnije, samo nekolicina još uvek razume kako se to moglo dogoditi?

Četvorozvučno „suočavanje, doping, nadajući se, kupovina“.3 (prevazilaženje, doping, nade, kupovina), finansijska oligarhija je uspela u dominaciji nad svetom pod

prikrivanje „globalizacije“. I dok se Rusija ne „transformiše“ na odgovarajući način, Evropa bi trebalo da se ujedini protiv opasnosti Rusije, kao što je Čerčil zahtevao u G Aagi – ovaj poziv i dalje donosi plodove, kao što pokazuje sledeći primer: u programu ZDF-a „Tramp i Putin: zavera protiv Amerike“ od 22. avgusta 2018. godine rečeno je da je predsednik SAD „idealan agent uticaja“ Moskve. Činjenica da je Tramp tokom predizborne kampanje promovisao odnos sa Rusijom i okončanje „ratova za promenu režima“ nije pomenuta u programu, kao ni da vladajuća elita sada u velikoj meri kontroliše predsednika.

Prvobitni strah od Rusa (levi grafik 1953, desni-2018)

Demonizacija Rusije i Kine

Političari i mediji se ne stide da koriste klevetnički leksikon kao što su „ruska mafija“, „ruska propaganda“ i „ruska agresija“. Istovremeno, pozivaju se na uvođenje dodatnih sankcija protiv „Rusa“. Pol Krejg Roberts je 2014. izjavio da su američki mediji „Ministarstvo propagande za vladu i korporacije“. Verovatno ni u evropskim medijima situacija nije mnogo drugačija.

Kina je sve više napadnuta u Medijima, navodno zbog suzbijanja „demokratskog pokreta“ u Hong Kongu. Iako neke zemlje EU sarađuju sa kineskim konceptom Puta svile i samo su marginalno uključene u sukob između SAD-a i Kine, ton postaje sve teži. Tramp je već usvojio Zakon o sankcijama protiv Kine. Očekuje se da će zemlje EU stati na stranu SAD-a, ali to će imati ogromne posljedice za ekonomiju i sigurnost. Evropa, a posebno Nemačka, mogu biti uništene tokom sukoba između dve velike sile.

Uz aktivno učešće u strategiji NATO-a, EU verovatno neće moći da ostane po strani. I zato se energično naoružava. Nakon Mastrihtskog sporazuma iz 1992. godine, razvoj „vojnog potencijala“ je u punom toku. Prve vojne misije pod pokroviteljstvom EU u Makedoniji i Kongu 2003/2004 još uvek su se smatrale probnim. Od 2004. godine u Bosni i Hercegovini postoji oružana misija koja je zamenila NATO. 2008. godine započela je oružana misija „operacija Atalanta“ za jednostranu vojnu borbu protiv piratstva. Član 43. stav 1 Lisabonskog sporazuma dao je dalji podsticaj za dogovor sa NATO-om. On reglamentuje zakrepljenje u ugovornom pravu ovlašćenja i spremnosti da se obezbede „strateški interesi“ Saveza takođe vojnim sredstvima širom sveta.

Koji su to interesi koje EU treba da zagovara snagom oružja? Pre svega, ekonomski interesi. 22. maja 2010. godine, savezni predsednik Horst Koehler usudio se da pokuša da definiše, rekavši da veruje da smo „na putu… razumevanje, čak i u širokom društvu, da zemlja naše veličine sa takvom spoljnotrgovinskom orijentacijom, a samim tim i spoljnotrgovinskom zavisnošću, takođe treba da zna da je u slučaju sumnje, u slučaju nužde, potrebna vojna akcija da bi se zaštitili naši interesi, Na primer, slobodni trgovinski putevi, na primer, da bi se sprečila cela regionalna nestabilnost“. To će „sigurno negativno uticati na naše šanse da obezbedimo radna mesta i prihode kroz trgovinu“. Zbog ove izjave, apsolutno tačne u sadržaju, Kohler je morao da podnese ostavku.

Još jedan motiv za ratne napore predstavila je Angela Merkel, tadašnja predsedavajuća CDU-a, pre napada na Irak, što je bilo u suprotnosti sa međunarodnim pravom. Ona je rekla prema kancelaru Gerhardu Šrederu, koji nije želeo da uđe u rat u Iraku zajedno sa Džordžom Bušom: „znate da izolacija velike nacije, posebno izvozne nacije poput Nemačke, nije dugoročno održiva.“

U knjizi „Und immer wieder Versailles: Ein Jahrhundert im Brennglas“ (i iznova i iznova Versailles: stoleće u fokusirajućem staklu), Vili Vimer i Aleksandar Sosnovski, u analizi trenutne situacije u svetu, zaključuju da zemlje odgovorne za Versajski ugovor i dalje pokušavaju da obuzdaju Nemačku i Rusiju i spreče mirnu saradnju između dve države. „Obe države, ako je moguće, ne bi trebalo da igraju nikakvu posebnu ulogu u savremenom svetu.- Andrei Kirchendorff u svojoj recenziji knjige tvrdi da “ nažalost, neke zemlje, posebno SAD i Velika Britanija, Versajski ugovor smatraju direktivom za akciju. Ako se to posmatra sa strane, to je još jedan pokušaj da se povećaju tenzije u Evropi na račun zemalja koje su već najviše pogođene nakon prvog i Drugog svetskog rata. U tom smislu, Versajski ugovor je još uvek na snazi i to nije dobra vest u slučaju pandemije.“