Još jedan blizak Trampov saradnik može da „skoči s daske“. Nezadovoljni, njegovi glavni politički oponenti, umorni od beskonačnih avantura svog premijera Netanjahua u vođenju zemlje, konačno su našli u sebi snage da se ujedine u jedinstvenu partiju sposobnu da pobedi na parlamentarnim izborima zakazanim za oktobar ove godine.

Piše: Dmitrij Minjin

To nije dobra vest ni za predsednika SAD Trampa, jer su oba glavna lidera novostvorene opozicione partije Zajedno, Naftali Benet i Jair Lapid, i sami već bili na mestu predsednika vlade. Oni su poznati po svojim tesnim vezama sa američkim demokratama. Njihova verovatna pobeda teško da će ojačati pozicije američkih republikanaca uoči novembarskih međuizbora za Kongres. Lapid je čak smatrao prikladnim da povuče paralelu između perspektiva svoje partije i poraza prijatelja američkog predsednika Orbana u Mađarskoj. On je rekao: „Pobeda opozicije tamo je prevazišla sve prognoze. Bila je mnogo ubedljivija nego što je iko očekivao.“ Orbanovi protivnici „borili su se za svoju zemlju i pobedili“. I ovo, takođe, teško da je dobar znak za Trampa.

Ulje na vatru zabrinutosti za svoju budućnost Netanjahuu, koji se na mestu premijera nalazi rekordnih 18 godina, dodao je i izraelski predsednik Haim Hercog. On je nedavno kategorički odbio Trampove pozive, pa čak i ultimatume, da pomiluje Netanjahua za krivično gonjenje, izjavivši da će proces protiv njega biti nastavljen u potpunosti.

Za razliku od situacije iz 2021. kada su se Lapid i Benet u okviru jednog mandata smenjivali na mestu premijera, ovoga puta Benet nastupa kao neprikosnoveni kandidat nove stranke za premijera, odnosno kao kandidat u eventualnim koalicijama u kojima će ova stranka učestvovati. Zastupnik desnog centra Benet, koji je svojevremeno služio u izraelskim spcijalnim snagama, u ovom trenutku, u uslovima rata, ima iza sebe značajno veću podršku birača nego njegov saradnik Lapid, inače predstavnik levog centra. Beneta podržava, iako bez formalnog ulaska u njegovu partiju, popularni (njegov sin je, inače, poginuo u Gazi) bivši načelnik genralštaba, general Gadi Ajzenkot, lider partije Jašar.

Na predstavljanju nove partije, 26. aprila, Benet je rekao: „Prvog dana rada vlade pod mojim rukovodstvom, formiraćemo državnu komisiju za istraživanje masakra od 7. oktobra, da bismo utvrdili istinu zbog porodica poginulih i dali odgovore svim građanima Izraela.“ Obećanje, naravno, ne znači ništa dobro za Netanjahua. Po Benetovim rečima, njegova vlada će se zalagati za usvajanje zakona o univerzalnoj vojnoj službi, zaustavicìe finansiranje izbegavanja regrutacije i ograničiti mandate premijera na osam godina. Lapid je takođe obećao da će pozvati ultraortodoksne Jevreje na vojnu službu, da će se boriti protiv rastućeg nivoa kriminala, smanjiti troškove života i reformisati sistem obrazovanja. Obojica su izjavili da će formirati vladu samo sa učešćem cionističkih opozicionih partija i da su protiv koalicije sa arapskim partijama. A kada je reč o teritoriji na kojoj se sada vode borbena dejstva, Benet, slično kao i sadašnja vlada, bio je sasvim jasan: „Zaštitićemo teritoriju naše zemlje i nećemo dati neprijatelju ni centimetra.“

Odbijanje saradnje sa arapskim partijama za formiranje koalicije je novi element u strategiji opozicije, čime žele da izbegnu demonizaciju, od strane Likuda, saveza Benet-Lapid sa partijom RAAM (Ujedinjena arapska lista) Mansura Abasa iz 2021. godine.

Osim arapskih partija, Benet je isključio i formiranje koalicije sa ultrareligioznim partijama ŠAS i Jevrejstvo Tore, koje odbijaju da „šalju svoju omladinu u vojsku“.

Samouverenost lidera partije Zajedno u to da mogu da pobede bez arapskih partija i ultrareligioznih jevrejskih partija objašnjava se time da su podršku novoj partiji dali praktično svi raniji umereno opozicioni političari koji su se svađali bez početka i kraja. Netanjahu im je dosadio više nego ostali konkurenti na političkoj sceni.

Beni Ganc, takođe bivši premijer, iz partije Kahol-lavan, čestitao je Benetu i Lapidu. Rekao je da je Izraelu potrebna prava veza „između različitih delova naroda, bez bojkota i mržnje“. Uzgred, sama partija Kahol-lavan balansira na granici ulaska u parlament.

Lider leve Partije demokrata Jair Golan je napisao da pozdravlja svako ujedinjenje u opozicionom bloku. „Pred problemima koji su pred nama, Partija demokrata će biti snažna demokratska i liberalna podrška sledećoj vladi i zalagaće se za to da vrednosti našeg bloka budu prioritet, a ne da padnu u drugi plan.“ Podršku ujedinjavanju opozicije dao je i predsednik Rezervističke partije Joaz Hendel.

Predsednik partije Naš dom – Izrael Avigdor Liberman je takođe istakao da pozdravlja ujedinjavanje i da želi uspeh Lapidu i Benetu, dodavši: „Moramo da imamo na umu da je cilj smenjivanje vlade formirane 7. oktobra.“

A predstavnik vladajuće koalicije Netanjahu je oštro kritikovao novu partiju, posebno antiarapski podtekst. Partija Likud je, na primer, na društvenoj mreži Iks napisala da će „Benet i Lapid ponovo sklopiti dogovor sa „braćom muslimanima“, pristalicama terorizma“.

Ministar finansija Becalel Smotrič (Religiozna cionistička partija) objavio je fotografiju na kojoj dvojica bivših premijera potpisuju koalicioni sporazum sa Abasom 2021. godine. „Alijansa Abasovih slugu“, tako ih je Smotrič nazvao na društvenim mrežama.

Prema istraživanju javnog mnjenja koje je sprovela izraelska agencija Walla odmah nakon što je objavljeno formiranje nove partije Zajedno, blok opozicionih partija (bez arapskih), na predstojećim parlamentarnim izborima mogao bi da dobije 59 mandata od 120, a koalicija vladajućih partija 51. Prema podacima ankete Channel 12, opozicione partije predvođene Benetom dobile bi 60 mesta, koalicija sadašnjeg premijera 50, a arapske partije 10. Istina, agencije koje su pod Netanjahuovim uticajem, tvrde da će on dobiti dovoljno glasova za formiranje vlade (64 mesta), od čega će Likud navodno osvojiti 34 mesta, a nova koalicija Beneta i Lapida skromnih 20. Ipak, ovu „vladinu statistiku“ niko u zemlji ne uzima za ozbiljno. Kao orijentir služi prognoza agencije Walla.

Račune može da pomrsi lider „ruske“ partije Naš dom – Izrael, inače izbeglica iz Moldavije, Avigdor (ranije Viktor) Liberman. Bez njegovih mandata, a njih bi prema prognozama trebalo da bude 9, nijedna koalicija ne može da se održi. Veće su šanse za to da on nastupi zajedno sa Benetom, jer se Liberman nalazi u nepomirljivom sukobu sa religioznim partijama po pitanju regrutovanja u vojsku ortodoksnih Jevreja. A bez njih Netanjahu nema većinu. Opozicionari će morati da traže glasove da bi dodali još 1-2 mandata potrebna za podršku, odnosno 61 mandat u Knesetu, što je sasvim u njihovim mogucìnostima.

Uz to, skreće na sebe pažnju i to što novi blok praktično zaobilazi za Izrael životno važna pitanja o stanovništvu i naseljavanju na Bliskom istoku. Njegove vođe kritikuju vladu ne zbog toga što je povela rat u Gazi i protiv Irana i Libana, već zato što je neefikasna u tom ratu.

Lokalni analitičari posebno kažu da, iako su Izraelci iscrpljeni posle više od dve i po godine rata, stvaranje palestinske države podržava samo neznatna manjina. Politika u oblasti bezbednosti ima podršku gotovo 90% predstavnika cionističkih partija; nesuglasice imaju taktički, a ne ideološki karakter. „Razlika u političkim stavovima između Beneta i desnog mejnstrima nije tako velika kako se smatra“, smatraju eksperti. A iz toga proističe da čak i ako dođe do smene vlade, ne treba očekivati kardinalne promene u bliskoistočnoj politici Izraela.

Šta god da se desi, epoha 76-godišnjeg Netanjahua, koji je nedavno objavio da je ozbiljno bolestan, završava se. Po svemu sudeći, odgovornost za sve teškocìe i neuspehe zemlje na kraju će pre svega biti lično njegova. Tako je zgodnije. On će u istoriju, verovatno, ući kao lider sa najdužim rokom boravka na mestu premijera u zemlji, ali teško i kao najuspešniji.