Jan van Helsing je pseudonim nemačkog pisca Jana Udo Holeya (rođen 22. marta 1967. u Dinkelsbühlu, Zapadna Nemačka). Helsing (Holeay) je „označen“ u zapadnim medijima kao „kontroverzni autor“ poznat po knjigama o tajnim društvima i razotkrivanjima globalnih zavera. Knjige su mu u nekim od najliberalnijih država takozvanog„slobodnog sveta“ bile zabranjivane, a najpoznatija među njima „Tajna društva i njihova moć u 20. veku“ (1993), postala je svetski bestseler i prevedena je na više jezika. Magazin Tabloid iz ovog stigmatizovanog ali popularnog dela, specijalno za svoje čitaoce u nekoliko nastavaka priređuje odabrane delove…

Priredio: Luka Mitrović

Engleska   kraljevska   porodica   bila   je   u   bliskoj   vezi   sa   „

„Časnim   redom   vitezova Jerusalima“,   veoma   starim   redom   čije   vođe   je   birala   engleska   kruna   po   svojoj sposobnosti da vode „Komitet 300″. Najuži krug se zove „Red podvezice“. Koliko je on i jak pokazivala je i činjenica da je Lord Karington, vitez „Podvezice“ bio nekad šef  NATO i  predsedavajući  „Bilderbergera“. Lord   Karington,   koji je takođe u „Komitetu 300″, bio je jedna od osoba za vezu zajedno sa Lorensom Iglbergerom, koji su se kao predstavnici „Udruženja Kisindžer“ pobrinuli da Miloševićev režim u Beogradu 1993. dobije odrešene ruke za etničko čišćenje. Luis M. Blumfild, šef Permindeksa, je takođe član Vitezova Jerusalima. Krajem 2. svetskog rata većina monarha je zbačena. Ostvaren je deo plana iluminata.

Ašta je bilo sa katoličanstvom? Na prvi pogled se može pomisliti da sedamnaest vekova stabilnosti ne mogu da se naruše, ipak detaljniji uvid govori drugačije. Tajna služba Vatikana je oduvek bio red jezuita. One koji veruju da su jezuiti bili samo jedna od bezazlenih  verskih organizacija hteo bih da uverim u suprotno. Primanje (rukopolaganje) u 2. stepen je zahtevalo smrt svih protestanata i masona. Oni su bili npr. vodeća   snaga   iza   masakra   Hugenota   i   odgovorni za obezglavljivanje nebrojenih protestanata i masona u 16. i 17. veku u Engleskoj. Jezuitski red osnovao je 1534. Ignacije Lojola koji je kao i tri prva generala reda bio jevrejskog porekla.

Moć generala jezuita (vođe) je toliko jaka da se on naziva „Crni papa“.

Za vreme 2. svetskog rata katolička crkva je snažno infiltrirana od strane drugih tajnih loža. To su između ostalih bile OSS (prethodnica CIA), MI 6, članovi italijanskog „Crnog plemstva“, masoni i P2 loža (Propaganda Due),   koje su sve stajale pod okriljem „Komiteta 300″. Loža P2 je najjača italijanska masonska loža. U njoj je učlanjena „Velika Vatikanska loža“ koja je dala povod za P2-skandal 1976, kada se  u Vatikanu pojavila lista loža sa imenima i datumima pristupanja   121   visokog crkvenog velikodostojnika, između ostalih kardinala, nadbiskupa, biskupa, prelata i laika. Umesto da se osobe sa liste pozovu na odgovornost pokrenut je lov na objavljivače spiska. Svaki komentar ovde je suvišan. Među imenima su bili državni sekretar Žan Vilot, vatikanski ministar spoljnih poslova Agostino Kasaroli, kardinal Sebastijano Bađo, kardinal Ugo Poleti, i direktor  vatikanske banke biskup Paul Marcinkus. Iluminati su, kao što je već pomenuto, podržavali obe strane naroda učesnika u ratu.

To je na kraju 2. svetskog rata bivalo sve jasnije. Alen Djuls (šef CIA) je npr. imao tajni sastanak sa vođom SS-a Gelenom.

Pravljeni su dogovori da se SS oficiri krijumčare u Švajcarsku pod pokrićem katoličke crkve. Neki SS oficiri su preuzeli crkvene titule   i prešli u druge zemlje, pretežno Argentinu, Paragvaj i SAD. Nakon rata Gelenov zadatak je bio da organizuje „Radio Slobodna Evropa“. Veliki deo SS-a je nakon rata direktno primljen u CIA-u.

Drugi zanimljivi član „Komiteta 300″ je bio Josif Retinger. Nakon rata ga je CIA podržala u zaključivanju ugovora sa Vatikanom. Pridobio je između ostalih i dr.Luiđija Geda, medicinskog savetnika pape Pija VII i vođu katoličkih aktivnosti. Preko Gede mu je pošlo za rukom da za ubuduće učvrsti vezu sa papom Pijem VI, koji je još ranije sarađivao sa OSS (Office of Strategic Services), prethodnicom CIA-e. Retinger se sastajao sa holandskim pricom Bernardom, italijanskim premijerom, sirom Kolinom Grubinom, direktorom SOE (Special Operations Executive, britanska tajna služba)  i direktorom CIA, generalom Volterom Bedelom. Princ Bernard je pre rata bio u SS-u i bio je zaposlen u I G Farben. Kasnije se oženio iz kuće Oranija-Nasau i preuzeo mesto u „Shell Oil“. Ta grupa je bila jezgro koje se sastalo u maju 1954. u hotelu De Bilderberg u Ostebeku u Holandiji i koja je poznata kao grupa „Bilderberger“. Princ Bernard, član „Komiteta 300″ je bio prvi direktor „Bilderbergera“.

Jedan od ljudi CIA-e sa velikim uticajem u katoličkoj crkvi je bio kardinal Spelman. Spelman je CIA-i pomogao između ostalog i kod obaranja demokratije u Gvatemali 1954. on je upoznao oca Paula Marcinkusa iz Čikaga sa papom. 1971. Marcinkus je postao nadbiskup i šef Vatikanske banke. Marcinkus je takođe razvio bliske veze sa članom masonske P2 lože Mišelom Sindonaom i Robertom Kalvijem. Vođa P2 lože je bio Licio Geli. Kalvi, šef  Ambrosiano banke, je pomogao Vatikanu da prebaci preko 100 miliona dolara za poljski pokret „Solidarnošć“. Kasnije je bio umešan u veliki skandal oko banke Ambrosiano. 1982. nađen je Kalvijev leš kako visi na mostu Blackfriar u Londonu.

Imao je dve cigle levo i desno u torbi i noge skupljene pod pravim uglom. Ritualno masonsko ubistvo. To posebno obeležje je u novinama prećutano. Sindona je postao savetnik u Vatikanskoj banci. P2 loža je imala mnogo veza sa Vatikanom, Opus dei i CIA-om. P2 loža je imala mnogo članova koji su zauzimali visoke pozicije u italijanskoj vladi.

U januaru 1966. magazin „Look“ je objavio članak: „Kako Jevreji menjaju mišljenje katoličke crkve“. Tu su do detalja opisana tajna savetovanja jevrejske lože B’nai brith i kardinala Bee koji je predstavljao katoličku crkvu. Vatikan je verovatno najbogatija organizacija na svetu. Većinu bogatstva drže Rotšild banke.

Nema sumnje da je „Komitet300“ tokom godina preuzeo Vatikan. To objašnjava zašto su Buš, Gorbačov i drugi lider tako često posećivali papu. Ovih malo primera su samo vrh Vatikanovog ledenog brega. Sledeći je ubistvo pape Jovana XXIII, čija je čitulja u meksičkim dnevnim novinama „El Informador“ greškom objavljena jedan dan ranije od strane zapadnomeksičke masonske lože! (objavljeno 3.juna 1963, papa je umro 3.juna 1963. u 19.49 h). Interesantna knjiga o tome je „U ime Boga“, Dejvid A. Jelop. Papa Jovan Pavle II (sadašnji papa) ima takođe zanimljivu prošlost vrednu pomena.

O njemu piše Viljem Kuper koji je dvanaest godina radio za „Naval Intelligence“ (tajnu službu mornarice) u svojoj knjizi „Behold a Pale Horse“, kako je za vreme 2. svetskog rata radio u Nemačkoj za  kompaniju „IG  Farben“   na proizvodnji gasa za gasne komore koncentracionih  logora. Krajem rata, iz straha je osuđen za učestvovanje u ratnim zločinima, ali je pod zaštitom katoličke crkve pobegao u Poljsku. Tamo je ostao i kasnije napredovao slično Ajzenhaueru, samo što je trajalo malo duže dok nije kao kardinal Vojtila (kasnije i papa). Odmah se zahvalio svojim prijateljima tako što je 27. novembra 1983. opozvao širom sveta u „Codex Iuris Canonici“ objavljenu ekskomunikaciju masona.

Da taj papa poznaje masonski tajni jezik ne dokazuje samo očito „masonsko rukovanje“ (posebno rukovanje kojim se rukopoloženi  međusobno prepoznaju), nego i njegov govor na jednom prijemu 15. septembra   1982. Ovde je govorio povodom smrti libanskog predsednika Gemaila iz Jerusalima, grada Božjeg i rekao doslovno: „Jerusalim može da postane grad ljudi (City of man). A, „Grad ljudi“ je šifra iluminata za svetsku diktaturu.

Dana 18. aprila 1983. papa je primio celokupnu dvestočlanu „Trilateralnu komisiju“ u javnoj poseti. Ovu tajnu organizaciju osnovali su juna 1973. Dejvid Rokfeler i Zbiginjev Bžežinski s obzirom na činjenicu da su organizacije poput UN presporo radile na stvaranju „svetske vlade“. Ova elitistička organizacija ima za cilj da u jednom polu ujedini   vrhove industrijskih i privrednih giganata tj. trilateralnih nacija – Sjedinjene Države, Japan i Zapadna Evropa, i da forsira konačno stvaranje „novog svetskog poretka“.

Ona nudi eliti  koja dolazi iz raznih pravaca masonstva mogućnosti sastajanja širom sveta radi tajne saradnje i treba da uticaju „Bilderbergera“ pruži širu političku bazu. Većina evropskih članova   je   imala   dugogodišnje   kontakte   sa   Rokfelerima. Ima  200, za razliku od „Bilderbergera“, stalnih članova.

Može se pretpostaviti da se papa Jovan Pavle II sa ovim ljudima nije sastajao samo da bi pio kafu.

Međunarodne   finansijske   instuitucije   poput   MMF-a,   Svetske   banke i Bank of International Settlement su stvorene da bi raširile prevlast ekonomije na celu planetu. Ogromne takse članstva pojedinačnih nacija godišnje izražavaju se milijardama.

Ako neka nacija ima problema da plati takse to osećaju radnici i siromašniji deo stanovništva. MMF traži načine po nalogu internacionalnih bankara da kontroliše čitavu svetsku privredu. Član „Komiteta 300″ Herold Lever je imao predlog koji je poznat kao „plan Dičli“. Po tom planu bi trebala da se protivpravno preuzme finansijska politika SAD i stavi pod kontrolu MMF-a. Ovaj plan bi dozvolio MMF-u da ujedini sve centralne banke raznih naroda u jednu svetsku banku.

Toikom 1982. godine vodeće banke sa Vol strita i vlada SAD su zajedno zaključile da svakoj zemlji dužniku postave  oštre  uslove, što je sprovedeno pomoću „Udruženja  Kisindžer“ („Kissinger associates inc.“) (Upravu su činili u početku naftni magnat i predsedavajući Aspenskog instituta Robert O. Enderson,raniji ministar spoljnih poslova u vladi M. Tačer Lord, Karington i Lord Rol of Ipsden, direktor Engleske banke i banke S.G. Warburg). A, MMF, Banka federalnih rezervi i Engleska banka su zamišljene kao „svetski policajci“ za naplatu dugova. Ideja da se MMF i njegovi oštri uslovi stave u središte svih dužničkih sporova je potekla iz Amerike.  Uslove MMF-a je izradio predstavnik MMF-a Irvin Fridmen (zato je kasnije dobio visoko mesto u Citibank). Sredstva fonda se nude zemljama kao mamac. Nakon što bi stekli pregled nad zemljom i njenim teškoćama, ukazali bi na to šta bi neophodno trebalo promeniti.

Zemlji dužniku bi zatim saopštili da ako ikada želi da dobije kredit neke inostrane banke mora da ograniči uvoz na apsolutno neophodno, da drastično smanji državne rashode i da pre svega obustavi sve  subvencije za osnovne životne namirnice i druga podsticajna sredstva za socijalno slabe. Najvažniji zahtev je uvek bio obezvređivanje valute. Time bi navodno vlastiti izvoz na svetsko tržište bio vredniji i atraktivniji.

U stvari bi se time poskupljivao uvoz a  time uvećavali dugovi. To je bio prvi korak. Drugi je bio saglasnost zemlje za dalekosežni program razduživanja. Pritom su banke poverioci osigurale sebi dalekosežna buduća prava nad zemljom dužnikom. Istovremeno su uračunate i isplate kamata. MMF je postao   međunarodni  ekonomski  policajac po nalogu privatnih banaka. Jedna  za drugom, zemlje su morale da dogovore sa MMF-om i bankama Dičli-grupe uslove za vraćanje novca.

Prema podacima Svetske banke između 1980. i 1986. u privatne povereničke banke slile su se isplate kamata u visini od 326 milijardi dolara iz 109 dužničkih zemalja. U istom vremenskom periodu izbrisane su 332 milijarde dolara. Tako su dakle plaćeni dugovi u visini od 658 milijardi dolara nasuprot prvobitnom iznosu duga od samo 430 milijardi dolara. Uprkos tome dugovalo je ovih 109 zemalja bankama poveriocima još 882 milijardi dolara.

Igra enormno uvećanim kamatama i promenjivim kursom je privatnim bankama izgradila čudestan i neizbežan dužnički vrtlog…

Bavarski iluminati su počeli još u vreme Francuske revolucije da šire svoju propagandu u čitalačkim klubovima kako bi mišljenja čitalaca prilagodili svojim ciljevima. Kasnije, za vreme 19. veka, kada su Rotšildovi već preuzeli Englesku banku, preuzeli su kao sredstvo

jevrejske novine „Rojters“. Izdavači novina poput „Volfa“ i francuskog „Havasa“ imali su isti cilj, da izgrade međunarodni monopol nad informisanjem. CFR (Council of Foreign Relations) i RIIA (Royal Institute for International Affairs) je osnovao „Okrugli sto“ da bi raširio svoj uticaj. RIIA je nastala već u glavi Sesila Roudsa (britansko- južnoafrički državnik i milioner) koji je trebalo da raširi britansku vladavinu na ceo svet, a pogotovo na SAD. Mogućnost da se kontrolišu mase je već pomenuto „social conditioning“ RIIA-e. Oni su obučili vojnog tehničara majora Džona Roulingsa Riza koji je kasnije otvorio „Tavistock

Institute for human relations“ (Tavistok institut za ljudske odnose)   u   Saseksu u Engleskoj. Taj institut je jezgro psihološkog vođenja rata u Engleskoj. Tavistok-metode su kao što je već pomenuto, primenjivane   u   Engleskoj i SAD. Osim   štampe upotrebljavane su preko radija i  bioskopa radi manipulacije masama, što se usled decenijama dugog delovanja može okarakterisati kao ispiranje mozga.

CFR ima udela u stvaranju UN koje su im služile kao oruđe za stvaranje „novog svetskog poretka“, odnosne „jedne vlade“. Na osnovu materijala „Spotlajta“ i drugih izvora koje sam tokom knjige pomenuo, CFR danas zajedno sa „Trilateralnom komisijom“ ima vladu SAD 100% u šaci. Takođe članovi CFR-a zauzimaju vodeće pozicije u informativnim službama i izvorima. To su, između ostalih, Reuters,  Associated Press, United Press,Wall Street Journal, Boston Globe, New York Times, Los Angeles Times, Washington Post, ABC, NBC, CBS und RCA. Većina međunarodnih novina ih koristi kao izvore.

Nemački   pandan   CFR-u   su   „Bilderbergeri“   i   „DGAP“   (Deutsche   Gesellschaft   für Auswärtige   Politik   –   Nemačko   društvo   za   spoljnu   politiku).  Njima   se   priključuju „Frankfurter Allgemeine“, „Bild-Zeitung“ i „Die Zeit“ (sigurno i mnogi drugi). CFR, koja je povezana sa RIIA-om i „Komitetom 300″ ima članove na vodećim mestima u najvećim energetskim koncernima, vojnim aparatima i vladi SAD. Isto važi i za Evropu kroz uticaj „Okruglog stola“, „Komiteta 300″, „Bilderbergera“, „Riia“ i „Rimskog kluba“. Red iluminata „Skull&Bones“ formira uži krug CFR-a i time uključuje   i   druge   medije:   Time-Life,   National   Review,   Minneapolis   Star,   Atlantic Monthly, Fortune…

1880. red „Skull&Bones“ (Kosti i lobanja) je osnovao „Američki ekonomski savez“ i „Američki istorijski savez“. Na prelazu vekova „Skull&Bones“ je zadobio velik uticaj na sistem vaspitanja i obrazovanja. Timoti Dvajt je bio predsednik Jejl univerziteta, a članovi „Skull&Bones“ su takođe upravljali univerzitetima Kornel i Džon Hopkins.Uključen   je   bio i  Mekdžordž Bandi koji je kao bezbednosni savetnik Kenedija ipredednika Lindona Džonsona učestvovao u vođenju Vijetnamskog rata i bio na mestu dekana univerziteta Harvard. Svaka   istorijska informacija   koja se suprotstavlja smernicama  „Američkog istorijskog  saveza“,  dakle protiv „Skull&Bones“, nije bila odobravana u nastavne svrhe. Isto se događalo i u Nemačkoj kao i u svim drugim ržavama na svetu.

U Rusiji i DDR-u uči se prema komunističkim, čitaj „iluminiranim“ smernicama, u arapskim ili jevrejskim zemljama prema njihovim interesima. Suština je da ljudi nisu vaspitani „za sebe“ tj. za samostalno mišljenje, rasuđivanje i delovanje. 1946. Fondacija Rokfeler je izdvojila 139. 000 dolara za prezentaciju zvanične verzije 2. svetskog   rata   koja   je prikrivala celokupnu izgradnju nacističkog režima od strane američkih   bankara. Jedan od glavnih donatora je bila Rokfelerova „Standard oil“ korporacija. Fondacija Ford je prvobitno finansirana novcem automobilske industrije Henri Ford. Kasnije su je infliltrirali „Skull&Bones“  i  koristili njeno bogatstvo da bi zaglupili ne samo školski sistem, već i čitavu javnost.

Sadašnji školski sistem zapadnih nacija takođe kontrolišu iluminati i njihovi ogranci. Većinu organizacija koje   izdaju udžbenike indirektno finansiraju iluminati. Mekdžordž Bandi, takođe član „Skull&Bones“-a, je za vreme rata u Vijetnamu bio savetnik predsednika SAD za bezbednost. 1966. postao je predsednik Fondacije Ford i izabrao člana „Skull&Bones“ Herolda Houva II za podpredsednika. On je bio odgovoran za   odeljenje   za   istraživanje   i   obrazovanje.   Abnormalna   potrošnja   novca   fondacije primorala je porodicu Ford da se povuče. Psihološke tehnike vođenja rata koje su započete u Velington – kući a usavršene u „Tavistok institutu za humane nauke“ Edvard Berni opisuje: „Rastom stanovništva se takođe uvećava učinak iluminata na polju usmeravanja svesti masa. Uz pomoć obaveštajnih službi, štampe, novina, telefona, radija i aviona koji su svi kontrolisani od strane iluminata, ideje i mišljenja mogu da se brzo rašire po čitavoj državi. Svesna i inteligentna manipulacija načinima ponašanja i mišljenjem masa je jedan od najvažnijih elemenata demokratskog društva. Oni koji koriste te mehanizme su prava sila koja vlada ovim svetom.“

Nema dileme oko toga koliko je danas važna uloga medija. Tu je npr. televizija, gde je veoma jasno kako negativne poruke kao što su vesti, horor ili akcioni filnovi utiču na ponašanje gledalaca. Pretežno se televizija koristi za sugerisanje mišljenja. Kako bi trebalo da se misli, radi ili izgleda. Šta mora da se ima, da bi bili  „in“, i koju bi političku orijentaciju trebalo prihvatiti. Husein je loš, ali su Buš, Klinton i Kol dobri. Astrologija, rukopolaganje, NLO-i su đubre ali su zato porno filmovi, fudbal subotom uveče ili opijanje za vikend O.K. Da je upravo suprotno samo se nekolicina usuđuje da kaže jer će možda bit ismejani od   ostalih kojima je ispran mozak. (Izvinjavam se na oštrim izrazima koje upotrebljavam, ali izraz ispiranje mozga se ne može ublažiti  jer   se  to  nakon  decenijama dugog manipulisanja masama – a moja istraživanja su otkrila zastrašujuće, ne može formulisati tačnije.) Stvar je naime u tome što se danas ismejavaju ili popreko gledaju oni koji imaju sopstveno mišljenje koje eventualno stoji u suprotnosti sa masovnom svešću. Zapravo bi za to trebalo da budu nagrađeni.  Seme niče.

Sledeći primer je biskop, gde se specijalnom tehnikom snimanja može na platnu pojaviti dodatna slika (npr. limenka Coca Cole) koju oko ne vidi ali je prima podsvest kako bi stimulisala kupovinu ili konzumiranje određenog objekta – takozvane „subliminalne poruke“. Najbolji primer je muzička industrija. Ovde se decenijama unazad uz pomoć „Backward

Masking“.a (maskiranje unazad) snimaka visoke frekvencije i magijskih rituala utiče na slušaoca. Kod snimaka visoke frekvencije se na traci čuju poruke u frekvenciji koja je tako visoka da naše uho ne može da ih čuje ali podsvest može  (subliminalne poruke). Kod „Backward masking“-a se poruke snimaju unazad i takođe ih podsvest integriše…

(Nastavak u sledećem broju)