Vučićeva mašinerija laži ovih dana je ponovo pokrenula tzv. kosovsko pitanje. Naravno, to čini agresivno do histerije, jer je njen vrhovni komandant lično naredio akciju, pa medijske sluge moraju da se pokažu pred njim. A gospodar niti ima takta, niti ceni svoju ciljnu grupu. Na sve načine, pa i idejno, nalaže svojim čaušima da je gaze i siluju. To radi i kada nije nervozan. Šta očekivati onda kada je u paničnom strahu kao što je sada slučaj?

Dragomir Anđelković

U iščekivanju američkih predsedničkih izbora naš umišljeni samodržac očekuje da će, u zavisnosti od njihovog ishoda, na ovaj ili onaj način, Kosovo ponovo dobiti pojačani značaj. Aleksandar bez Kosova je u februaru 2023. godine u svoje ime, usmeno, prihvatio marketinški imenovani Francusko-nemački plan, a zapravo stari nemački Išingerov predlog o faktičkom priznaju tzv. Kosova od strane Srbije.

U martu iste godine složio se sa modelom njegove primene. Međutim, lakše je bilo sve to reći nego uraditi. U pitanju je nešto što nedvosmisleno predstavlja, polazeći od Ustava Republike Srbije, veleizdaju. Vučić vara svoje birače da ne izdaje Kosovo dok zapravo baš to radi sve u šest. To može nekako da prolazi dok prepušta tamošnje srpske pozicije ili lično koješta govori u prilog kosovske izdaje EU zvaničnicima, a onda to negira za domaću javnost. No, drugačije bi stvari stajale u slučaju da on ili bilo ko drugi u ime Srbije potpiše faktično ili de jure priznanje tzv. Kosova.

Ako Kamala Haris pobedi, na Andrićevom vencu očekuju intenziviranje pritisaka da Srbija i formalno uradi ono što je Vučić ilegalno obećao. U slučaju da se u Belu kuću ponovo useli Donald Tramp, na pregovaračkom stolu će ponovo biti „razmena“ teritorija. Tramp i njegovo okruženje imaju dobre poslovne odnose sa delom albanske političke elite kao i onim ko se izdaje za aktuelnog predsednika Srbije, te da bi stabilizovali balkansku zonu iz koje smatraju da mogu brzo da izvuku značajan profit, insistiraće na punoj normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine, uz izvesne promene, na način koji su već ranije definisali kao svrsishodan.

U cilju pripreme za tu ili drugu varijantu aminovanja otmice Kosova i Metohije, režimski propagandisti sada ponovo udarnički obmanjuju javnost u vezi sa Vučićevom ulogom u kosovskom debaklu. Iznose neistine da je on sa Zapadom i albansko-kosovskim liderima dogovorio podelu Kosova, ali to nije mogao da realizuje zbog otpora srpske javnosti. Sada on i njegovi lažovi naciji poručuju: niste hteli podelu koju je predsednik izdejstvovao, sada očekujte nešto mnogo gore.

Sve to su gluposti. Srpski postmoderni diktator Vučić i nekadašnji tzv. predsednik naše separatističke  južne pokrajine Tači, dogovorili su uz posredovanje porodice Soroš „razmenu“ teritorija 2018. godine. Nije se radilo ni o kakvoj podeli Kosova, već o bolesnoj trampi svog za svoje: dela naše kosovsko-metohijske zemlje za delove centralnog segmenta Srbije.

Pod jurisdikciju Beograda bio bi vraćen sever Kosova (veći deo četiri opštine sa srpskom većinom od preko 95 stanovnika) a lažnoj kosovskoj državi pripao bi veći deo opštine Preševo, polovina opštine Bujanovac i deo opštine Medveđa. Bilo je predviđeno da EU isfinansira radove oko izmene dela trase autoputa koji spaja Srbiju preko Severne Makedonije sa Grčkom, kako ne bi bio prekinut (pošto bi neki krajevi gde sada prolazi pripali tzv. Kosovu) kao i izgradnju stanova za Albance, odnosno Srbe i druge građane, koji sada žive u krajevima koji bi posle „razmene“ pripali drugoj strani a tu ne bi hteli da ostanu.

Srbija bi „dobila“ oko 1200 kvadratnih kilometara svog Kosova i Metohije a dala separatistima oko 600 kvadratnih kilometara centralnog dela Srbije. Uz to bi bila obavezna da prvo faktički, a onda u roku od pet godina i formalno, prizna tzv. Republiku Kosovo. Odmah posle dogovorene podele Priština bi uz saglasnost uzurpatorske vlasti u Beogradu ušla u Ujedinjene nacije. Srbiji bi bilo zagarantovano ubrzanje tzv. EU puta.

Vučić je bio uveren da će njegova mašinerija za ispiranje mozgova ubediti Srbe da je napravio dobar posao tako što je prodao ono što im je oteo a dobio nazad ono što srpskom narodu svakako pripada. No, prvo razočaranje mu je priredio „prijatelj“ Makron. Nije bio tada spreman da ni za jotu popusti oko stava da nema proširenja EU dok god se ona iznutra ne reformiše (u smislu centralizacije), a bez pompeznog obećanja Brisela o velikim donacijama u cilju ubrzanih priprema Srbije za prijem u Uniju, bilo je nerealno i pomišljati da će većina građana ove zemlje progutati bljutavu Vučićevu kosovsku splačinu.

To su potvrdila i sveobuhvatna ispitivanja javnosti, kako generalne tako i ponaosob biračkog tela SNS-a, sprovedena u vidu niza fokus grupa. Posle toga i Aleku bez Kosova postalo je kristalno jasno da ne sme da insistira na svojoj veleizdajničkoj kombinaciji o podeli Srbije (i podela Kosova je na neki način podela Srbije, a tim pre je to „razmena“ teritorija između našeg Kosova i ostatka Srbije).

Izgovor za odustajanje od cele prljave priče nađen je u Angeli Merkel. Tada su njegovi mediji tvrdili da ona, iz geopolitičkih razloga (pre svega zbog opasnosti od domino efekta koji bi doveo do raspada Bosne i Hercegovine i podele Severne Makedonije), nije dopustila da se sprovede velika mirovna inicijativa Vučić-Tači. Doduše, sada se ponašaju kao da su zaboravili svoje prethodne laži, pa nabeđuju one koji su bili i ostali protivnici Vučićeve veleizdajničke politike što on nije sproveo podelu Kosova koja nikada i nije bila na stolu.

Činjenica je da Berlin nije bio oduševljen zbog onoga što je bilo predmet pregovora, „razmene“ teritorije, ali je pod pritiskom Vašingtona za nju dao žuto svetlo. Da je Vučić hteo, mogla je da prođe na spoljnjem planu. Međutim, nije mogla na unutrašnjem. Ni one babe što nose Vučićeve slike dok žive na buđavom parizeru i najnekvalitetnijim jajima koje im Moma Mona i druge sluge uzurpatora Srbije nude kao rešenje za manjak kalorija, nisu bile spremne da prihvate umobolnu „razmenu“ teritorija.

Vučić stoga i nije ispuno ono što su, gle paradoksa, međusobno zavađeni Tramp i familija Soroš, od njega očekivali. Ostao je i bez Nobelove nagrade za mir, tačnije za ogoljenu veleizdaju, koju su mu obećali. Ali se primiče trenutak kada će Vašington zatražiti da je okonča (i to bez pomenute nagrade). Bilo u vidu o kome smo govorili (ali ovaj put u još goroj verziji jer je predviđeno da se iz sastava severa Kosova izdvoji Severna Mitrovica koja bi bila ponovo uključena u sastav Kosovske Mitrovice koju Albanci sada zovu samo Mitrovica), ili po Išingerovom modelu.

Ne zna se šta je od toga veće zlo za Srbiju, ali i za Vučića koji to mora protivno volji 95 posto svog naroda da gura. I sam je svestan koliko je to za njega potencijalno opasno. Zato su njegove medijske septičke jame od Pinka i Novosti do „kredibilne“ Politike dobile zadatak da izliju deo svog smrdljivog sadržaja širom Srbije. Nema stajanja dok izdaja traje!