Dragomir Anđelković

Dragomir Andjelković Nova sezona srpske crne real-političke, a ne tek fantastične serije, „Igre prestola“, uzima maha. Ne radi se tu samo o borbi za presto, već o njegovoj uporednoj selidbi. Sadašnji uzurpator trona, Alek I bez Kosova – to je već uveliko jasno – namerava da ga prebaci iz Predsedništva

Dragomir Anđelković U srednjem veku nastao je izraz „nasledni neprijatelj„. Pod njim se podrazumevao neko ko iz generacije u generaciju ostaje okoreli protivnik zajednice, te je borba protiv njega nadvremenski prioritet. U početku, dok je u centru pažnje ljudi doba o kome govorimo bila religija, pod „naslednim neprijateljem“ podrazumevao se

Dragomir Anđelković Verujem da se skoro svi sećamo čuvene rečenice iz kultnog filma „Balkanski špijun“: „Ajde lepo priznaj, a brat Đura će ti oprostiti što te je tukao“. Ilija Čvorović (Danilo Bata Stojković) – paranoični jugoslovenski boljševik u lovu na zamišljene inostrane špijune – tako se obratio Petru Jakovljeviću (Bori

Dragomir Anđelković Zapadni mediji su posvetili nemalu pažnju istorijski prvim, u drugoj polovini maja ove 2026. održanim, manevrima Vojske Srbije i NATO snaga u našoj najmodernijoj bazi lociranoj na teritoriji opštine Bujanovac. Kako ističu „na jugu Srbije ovih dana se uz srpsku vijorila i NATO zastava“; „srpske i NATO snage

Dragomir Anđelković Pre nekoliko nedelja grupa američkih poslanika – i to stranački kombinovana, tj. sastavljena od opozicionih demokrata i vladajućih republikanaca – predstavila je Kongresu predlog rezolucije kojom se izražava „snažna podrška integraciji Kosova u NATO“. Ukratko, ti SAD kongresmeni, kao, insistiraju na tome da lažna albansko-kosovska država bude što

Vučićevi oponenti (stvarni ili lažni, tj. oni koji imaju zadatak da ga ojačaju time što ga napadaju na način koji mu ovako ili onako ide u prilog), pogotovo oni evroatlantski orijentisani, vole da ga porede sa Miloševićem, uz uvodno akcentovanje za obojcu zajedničke autokratije, samoživosti i narcisoidnosti. Dragoljub Anđelković Da

Dragomir Anđelković Albert Ajnštajn je jednom prilikom rekao nešto sa čim se potpuno slažem: „Moj politički ideal je demokratija“; stoga „poštujem svakog čoveka kao biće i ne pravim ni od koga idole“  To je ispravno pošto je Idol izvorno predstavljao skulpturu ili neki drugi predmet religijskog obožavanja, a danas se

Dragomir Anđelković Dok razni zapadni faktori neposredno i posredno godinama sistematski i višeslojno rade na suzbijanju ruskog uticaja u Srbiji, Moskva na našem terenu malo toga čini, ako uopšte nešto i preduzima, sebi (i nama) u prilog. NATO strukture, pojedine članice EU, Brisel u ime svih njih, Amerikanci, na brojne

Dragomir Anđelković Veliki srednjoistočni rat izazvan američko-izraelskim napadom na Iran, ponovo pokazuje svu nakaradnost srpske spoljne i svake druge politike. Ali i našu nacionalnu boljku, tj. emotivno poimanje geopolitike. Vučić, naizgled razumno, kaže da Srbija treba „da se sakrije ispod kamena“ i sačeka da prođe opaka globalna oluja. No, umesto

Dragomir Anđelković Demosten (384-322 pre Hrista) opravdano važi za najvećeg govornika antičke Grčke. Taj atinski – kako bismo danas rekli kreator javnog mnjenja – ušao je i direktno u politiku onda kad je njegovom gradu-državi zapretila velika opasnost od ondašnje Makedonije. Svojim čuvenim ubojitim besedama, poznatim kao „Filipike“, nastojao je

Dragomir Andjelković Nedavno je kod nas – na radost njegovih ne baš tako brojnih istinskih poklonika – objavljena još jedna prozna knjiga Bore Ćosića („Miš koji pegla“). Ona je još „davne“ 2008. godine izdata na nemačkom jeziku, a sada se pojavila i na srpskom. Deo javnosti joj se raduje; najbrojniji

Dragomir Anđelković Na osnovu niza razotkrivenih američkih diplomatskih depeša posvećenih Srbiji, već duže od jedne decenije znamo (iako veliki deo građana to malo malo pa zaboravi) za postojanje lukavog evroatlantskog „Plana K1″. On je osmišljen „daleke“ 2006. da bi njegova realizacija otpočela 2007, uporedo sa nastojanjem Vašingtona i Brisela da

Dragomir Anđelković Već prilično daleke 1966. godine, u vreme kada je vijetnamska agresija SAD dostizala pik, objavljena je čuvena knjiga Vilijama Fulbrajta: „Arogancija moći“. U njoj je on generalno osudio pristup Vašingtona međunarodnim odnosima (iako je ponaosob slučaj Vijetnama bio u prvom planu), koji se zasniva na arogantnom ubeđenju da

Dragomir Anđelković Veliki deo srpske društvenopolitičke scene, kako opozicione tako i kada se radi o vladajućim strukturama, ispunjen je akterima koji – ne samo kolokvijalno rečeno već i sa ustavnog stanovišta – deluju veleizdajnički. Ono što rade i zagovaraju, implicitno ako ne uvek i eksplicitno, na liniji je podrivanja teritorijalnog

Dragomir Anđelković Od kada su se tokom proteklih nekoliko godina užarile naše političke strasti, Srbi se, neretko, nalaze na pozicijama dve jednako nacionalno štetne krajnosti. Pri tome sada govorim o više-manje normalnom delu našeg naroda, a ne onima koji su dugotrajno otišli u bestragiju pripadnosti SNS interesnoj zajednici ili NATO

Dragomir Anđelković Vašington, od kada ga oličava Donald Tramp, za razliku od Brisela, gubi interes da gura nakaradnu evroatlantsku pripovest o ratovima za jugoslovensko nasleđe. Njen NATO siže je zločesto prost: Srbi su, slično kao Huni u 4-5. veku ili Vikinzi počevši od 8. veka, iz nekog razloga pomahnitali i

Dragomir Anđelković Kulminacija problema u vezi sa uvođenjem američkih sankcija NIS-u, dovela je do rasplamsavanja antiruske kampanje u našim opozicionim medijskim, političkim i tzv. nevladinim krugovima, na način koji neko vreme nije viđen. Rusija se satanizuje kao da je ona uzrok srpskih problema, a zanemaruje se činjenica da su sankcije

Dragomir Anđelković Kao i mnogo šta drugo, i termin avtokrator (drugačije autokrator ili autokrata) potiče iz Stare Grčke. On se bukvalno prevodi na srpski kao „samodržac“, tj. „onaj koji samostalno vlada“. Prvobitno se odnosio na atinske generale koji su, obično kada su bili udaljeni od matične zemlje, dobijali ovlašćenja da

Dragomir Anđelković Sećate li se Eliota Nesa (1903-1957)? U pitanju je bio agent jedne od američkih službi za borbu protiv organizovanog kriminala, koji je predvodio njenu udarnu grupu nazvanu „Nesalomivi“. Ona je, između ostalog, bila zaslužna za hapšenje velikog mafijaškog bosa Al Kaponea (1899-1947). Policajci koji su do toga doveli,

Dragomir Anđelković Kako u svom čuvenom „Rečniku simbola“ ističu A. Gerbran i Ž. Ševalije, „broj dva je simbol suprotnosti“. Njegov odraz je „prva i najradikalnija od svih deoba“. On može da bude „i začetak stvaralačkog razvoja“ i polazna tačka „kobne propasti“. Stoga nije ni čudo što – verovatno ne sa

Dragomir Anđelković Posle krupnih poraza ili kada su nacije suočene sa velikim a dugotrajnim problemima koji rađaju pesimizam, kako-tako politički misleći ljudi, često reaguju na dva načina (oni što ne misle guraju glave u pesak, ali ih prethodno pomenuti povuku za sobom). Jedni idu u krajnost tj. „realističkog minimalizma“: gledaju

Dragomir Anđeković Spoljna obaveštajna služba Rusije (SVR) dugo je, kao retko koja institucija te zemlje, objektivno sagledavala stanje u Srbiji. I to kako od prirode Vučićevog režima i građansko-studentskih protesta protiv njega, tako i do zakulisnog snabdevanja Ukrajine srpskim ubojnim sredstvima (municija, granate, rakete za višecevne bacače). No, sada je

Dragomir Anđelković U (geo)političkim nadmetanjima opštepoznato je da su kruna i panagija – mala ikonica od zlata, srebra i emajla, koju na prsima nose crkveni velikodostojnici – tesno povezane. Oni koji hoće da obore neku duboko ušančenu vlast (što ne znači da ona ima pozitivan karakter, već da je relativno

Dragomir Anđelković Dok se Srbija ne oslobodi od Alek-babe i njegovih razbojnika – dugim rečima od najgore vladajuće garniture koju smo do sada imali od zbacivanja dahija, i to u konkurenciji teškog političko-kriminalnog ološa kakav nam poslovično zapadne u vlasti i oko nje – moramo jako obazrivo da koristimo reč

Dragomir Anđelković Svako normalan, bio to pojedinac ili zajednica, želi da živi u miru, sigurnosti i blagostanju. Nažalost, to često nije moguće. Mnogima je sudbina namenila da se bore za opstanak, i dok to rade, kolikogod da im je teško, održavaju se na površini. To se opako promeni pošto poveruju

Dragomir Anđelković Prošlo je već mesec dana od ogromnog zagrebačkog koncerta Marka Perkovića Tompsona, a mnogi u Srbiji nastavljaju da se čude. I to ne samo zato što se na pomenutom političko-muzičkom događaju – na kome je u nemaloj meri otvoreno veličano ustaštvo – okupila osmina sveukupne, a svakako i

Dragomir Anđelković Reč ekstremizam, kao i mnogi drugi širom sveta prihvaćeni izrazi, ima latinsko poreklo. Potiče od termina extremus – krajnje, preterano. Pod ekstremizmom se podrazumeva zagovaranje i/ili akciono ispoljavanje uistinu radikalnih ideja. Neretko, ali ne uvek, ekstremizam povlači sa sobom prelazak granice zakonitosti. Mada, nemalo je, pogotovo kod nas,

Dragomir Anđelković Od kada Aljbin Kurti vlada u Prištini, drastično se promenila percepcija Kosova u srpskim – kako režimskim tako i mnogim opozicionim – medijima. To se nije desilo slučajno. Ranije je ono sistematski predstavljano kao nejaka zapadna marionetska tvorevina, koja radi ono što joj se iz Brisela i Vašingtona

Dragomir Anđelković U savremenoj političkoj misli država se smatra javnim dobrom. Uostalom, res publica i znači – javna stvar. Moderna država – za razliku od nekadašnje feudalne – ne pripada vlastodršcima, već su oni izabrani da štite interese građana, te su u svojim aktivnostima ograničeni zakonom i nadzirani od strane

Dragomir Anđelković Neke stvari su sa stanovišta nacionalnih interesa, ako se posmatraju racionalno, suštinski bitne, ma ko bio na vlasti. To što ih glavešine zloupotrebljavaju radi svojih egoističnih potreba, ili što su njihova dela u raskoraku sa proklamovanim principima, ta načela ne diskvalifikuje, dogod su i dalje u skladu sa

Dragomir Anđelković U svim naprednim pa sve više i nerazvijenim državama – sa izuzetkom nekoliko njih kao što su razvaljena Somalija ili „srednjovekovni“ Avganistan – mediju su postali središta političke akcije. Tamo gde postoji makar privid demokratije, oni su glavni ring gde se odvijaju politička nadmetanja među konkurentima, odnosno manipulativne

Dragomir Anđelković Ono što Vučić brani, štaviše o čemu zajedno sa svojom propagandnom mašinerijom govori da je ugroženo, obično to i postane, čak ako pre i nije bilo u opasnosti. Ako jeste, bizarne ura patriotske priče SNS kartel majstora siguran su znak da će stanje postati još gore, tj. da

Dragomir Anđelković Vučić je nedavno bio u Parizu. Otišao je tamo da poljubi ruku svom ucenjivaču i ujedno zaštitniku Emanuelu Makronu. U okolnostima kada je jako pritisnut od naroda Srbije, treba mu još intenzivnija strana podrška. Ako ona nije primarno upotrebljiva na unutrašnjem planu, onda mu je makar važna na

Dragomir Anđelković Vučić je, po pogledu na svet, samoživi mafijaš, koji se spletom po njega povoljnih prilika dočepao srpskog državnog kormila, i to koristi kako bi se što više okoristio (psihološki, ekonomski i ko zna još kako). Srbija je za njega Alajbegova slama, koju za svoj račun arči ali i

Dragomir Anđelković Vučić je očajan i zato mora, uz sav rizik koji to nosi, da u svakom pogledu zaigra na sve ili ništa. Shvata da je velika većina građana Srbije protiv njega. Do juče neutralni ubrzano se aktiviraju, a nemali deo nekadašnjih njegovih glasača ga odbacuje. Studenti su postali katalizator

Dragomir Anđelković Svet se drastično menja. Slabe oni koji nam decenijama rade o glavi. Da je Vučić u političkom smislu Srbin, on bi to iskoristio da poboljša poziciju našeg naroda. No, on tome zasigurno ne teži. Naprotiv! Zašto? Da krenemo u potragu za odgovorom „redom“. Srpski spin diktator ima dva

Dragomir Anđelković Sve češće se iz raznih političkih, i navodno nezavisnih krugova (povezanim sa prvima), plasiraju priče tipa sledeće: „Svaka čast studentima za ono što su uradili, ali njihove mogućnosti su iscrpljene, te ako se nešto ne promeni protesti će izgubiti smisao“. Kao „rešenje“ se, uglavnom, nudi da u prvi

Dragomir Anđelković Za početak malo istorije licemerja: Vučić i njegov dugogodišnji saradnik Beba Popović, dogovorili su sa Milom Đukanovićem da mu pomognu u vezi sa uvođenjem Crne Gore u NATO. Za to su, beskrupulozni kakvi jesu, a bez bilo kakvih uverenja, imali niz samoživih razloga. Navešću tek nekoliko njih: 1)

Dragomir Anđelković Vučić jako dobro zna da on i Srpska napredna stranka (SNS) ne pobeđuju na izborima, već ih svaki put bezočno pokradu. Zato se očajnički plaši poštene izborne trke. Da nije tako odmah bi se dogovorio sa oponentima oko formiranja privremene vlade u kojoj bi i oni imali udeo,

Dragomir Anđelković Spartanci su bili surovi ratnici krvavih ruku do lakata, ali su nesumnjivo bili i junaci. Vučić i njegovi tzv. „lojalisti“ (pretorijanci) vole sebe da doživljavaju kao moderne Spartance, ali su daleko do toga. Jesu surovi ali su čopor običnih razbojnika a ne grupa odvažnih ratnika. Kukavice su koje

Dragoljub Anđelković Vučićev režim je kao utvrđenje sa više kružnih sistema fortifikacije. Kolikogod bio moćan (sa korišću koja iz toga proističe za njegovog gospodara a ne narod), dosada je ipak već nesumnjivo pao njegov spoljni bedem i jasno je da će se kartel poredak, ovakav kakav danas postoji, fazno uruši.

Dragomir Anđelković Posle munjevitog pada Asadovog režima u Siriji, Vučićeve političke i druge sluge, takođe bukvalno preko noći, shvatile su kakva će im možda biti sudbina u Srbiji. Alek bez Kosova će sa svojim porodičnim okruženjem i bogatstvom, verovatno, pre ili kasnije pobeći, a njih će, makar bili i na

Pod autokratijom (što bukvalno znači – samovladom) podrazumeva se sistem u kome pojedinac ili uska grupa moćnika (oligarhija) potpuno kontroliše aparat za prinudu, budžet i druge poluge državne vlasti, te suštinski, neograničena svim onim što čini vladavinu prava, upravlja zemljom. Dragomir Anđelković Postmoderni ili spin diktatori našeg vremena, manje se

Navikli smo da nas predstavnici ovdašnjeg opskurnog režima, od vrha do njegovog dna, neprekidno udarnički lažu. Štagod i gdegod da nešto kažu, to je satkano od bolesnih neistina i degutantnih manipulacija. Kontrast tome predstavlja nedavni istup „cenjenog“ ministra spoljnih poslova Srbije. No, on zbog njega ipak ne zaslužuje pohvalu. Dragomir

Vučićeva mašinerija laži ovih dana je ponovo pokrenula tzv. kosovsko pitanje. Naravno, to čini agresivno do histerije, jer je njen vrhovni komandant lično naredio akciju, pa medijske sluge moraju da se pokažu pred njim. A gospodar niti ima takta, niti ceni svoju ciljnu grupu. Na sve načine, pa i idejno,

Vučić uporno stvara predstavu da Srbija može da izgladi nesporazume iz prošlosti sa tzv. kolektivnim Zapadom i da bude primljena u njegove redove (EU, NATO) kao ravnopravni partner, čiji će nacionalni interesi biti uvaženi. To su gluposti koje vrh režima plasira iz egoističnih interesa. Naša zemlja ima samo jednu šansu

U prethodnim nedeljama imali smo priliku da gledamo niz sednica Narodne skupštine Republike Srbije, posvećenih nekima od najvažnijim problemima sa kojima se suočava naše društvo. Opozicija je, po ko zna koji put, pridala veliki značaj suočavanju sa vlašću pred „očima“ građana. Ponašala se kao da i dalje naivno veruje da

Koliko god da se sa pravom ljutimo što Moskva i Peking podržavaju Vučićev izdajnički režim, za nas je jedina šansa da te sile istraju u borbi sa evroatlantskom hidrom koja uništava ceo svet (čak i sopstvene zemlje gde gazi tradiciju, nacionalno nasleđe, porodične vrednosti). Teško je reći šta će biti

Volter je tačno rekao: „Ko otkrije tuđu tajnu taj je izdajnik, ko otkrije svoju tajnu taj je budala“. Ana Brnabić u ličnom i poslovnom životu verovatno to nije, niti je bila (morala je nečim da se kvalifikuje za prvorazrednog Vučićevog slugu), ali politički jeste. Ranije je radila i ćutala. Sada