Dragomir Anđelković

Dragomir Anđelković Ono što Vučić brani, štaviše o čemu zajedno sa svojom propagandnom mašinerijom govori da je ugroženo, obično to i postane, čak ako pre i nije bilo u opasnosti. Ako jeste, bizarne ura patriotske priče SNS kartel majstora siguran su znak da će stanje postati još gore, tj. da

Dragomir Anđelković Vučić je nedavno bio u Parizu. Otišao je tamo da poljubi ruku svom ucenjivaču i ujedno zaštitniku Emanuelu Makronu. U okolnostima kada je jako pritisnut od naroda Srbije, treba mu još intenzivnija strana podrška. Ako ona nije primarno upotrebljiva na unutrašnjem planu, onda mu je makar važna na

Dragomir Anđelković Vučić je, po pogledu na svet, samoživi mafijaš, koji se spletom po njega povoljnih prilika dočepao srpskog državnog kormila, i to koristi kako bi se što više okoristio (psihološki, ekonomski i ko zna još kako). Srbija je za njega Alajbegova slama, koju za svoj račun arči ali i

Dragomir Anđelković Vučić je očajan i zato mora, uz sav rizik koji to nosi, da u svakom pogledu zaigra na sve ili ništa. Shvata da je velika većina građana Srbije protiv njega. Do juče neutralni ubrzano se aktiviraju, a nemali deo nekadašnjih njegovih glasača ga odbacuje. Studenti su postali katalizator

Dragomir Anđelković Svet se drastično menja. Slabe oni koji nam decenijama rade o glavi. Da je Vučić u političkom smislu Srbin, on bi to iskoristio da poboljša poziciju našeg naroda. No, on tome zasigurno ne teži. Naprotiv! Zašto? Da krenemo u potragu za odgovorom „redom“. Srpski spin diktator ima dva

Dragomir Anđelković Sve češće se iz raznih političkih, i navodno nezavisnih krugova (povezanim sa prvima), plasiraju priče tipa sledeće: „Svaka čast studentima za ono što su uradili, ali njihove mogućnosti su iscrpljene, te ako se nešto ne promeni protesti će izgubiti smisao“. Kao „rešenje“ se, uglavnom, nudi da u prvi

Dragomir Anđelković Za početak malo istorije licemerja: Vučić i njegov dugogodišnji saradnik Beba Popović, dogovorili su sa Milom Đukanovićem da mu pomognu u vezi sa uvođenjem Crne Gore u NATO. Za to su, beskrupulozni kakvi jesu, a bez bilo kakvih uverenja, imali niz samoživih razloga. Navešću tek nekoliko njih: 1)

Dragomir Anđelković Vučić jako dobro zna da on i Srpska napredna stranka (SNS) ne pobeđuju na izborima, već ih svaki put bezočno pokradu. Zato se očajnički plaši poštene izborne trke. Da nije tako odmah bi se dogovorio sa oponentima oko formiranja privremene vlade u kojoj bi i oni imali udeo,

Dragomir Anđelković Spartanci su bili surovi ratnici krvavih ruku do lakata, ali su nesumnjivo bili i junaci. Vučić i njegovi tzv. „lojalisti“ (pretorijanci) vole sebe da doživljavaju kao moderne Spartance, ali su daleko do toga. Jesu surovi ali su čopor običnih razbojnika a ne grupa odvažnih ratnika. Kukavice su koje

Dragoljub Anđelković Vučićev režim je kao utvrđenje sa više kružnih sistema fortifikacije. Kolikogod bio moćan (sa korišću koja iz toga proističe za njegovog gospodara a ne narod), dosada je ipak već nesumnjivo pao njegov spoljni bedem i jasno je da će se kartel poredak, ovakav kakav danas postoji, fazno uruši.

Dragomir Anđelković Posle munjevitog pada Asadovog režima u Siriji, Vučićeve političke i druge sluge, takođe bukvalno preko noći, shvatile su kakva će im možda biti sudbina u Srbiji. Alek bez Kosova će sa svojim porodičnim okruženjem i bogatstvom, verovatno, pre ili kasnije pobeći, a njih će, makar bili i na

Pod autokratijom (što bukvalno znači – samovladom) podrazumeva se sistem u kome pojedinac ili uska grupa moćnika (oligarhija) potpuno kontroliše aparat za prinudu, budžet i druge poluge državne vlasti, te suštinski, neograničena svim onim što čini vladavinu prava, upravlja zemljom. Dragomir Anđelković Postmoderni ili spin diktatori našeg vremena, manje se

Navikli smo da nas predstavnici ovdašnjeg opskurnog režima, od vrha do njegovog dna, neprekidno udarnički lažu. Štagod i gdegod da nešto kažu, to je satkano od bolesnih neistina i degutantnih manipulacija. Kontrast tome predstavlja nedavni istup „cenjenog“ ministra spoljnih poslova Srbije. No, on zbog njega ipak ne zaslužuje pohvalu. Dragomir

Vučićeva mašinerija laži ovih dana je ponovo pokrenula tzv. kosovsko pitanje. Naravno, to čini agresivno do histerije, jer je njen vrhovni komandant lično naredio akciju, pa medijske sluge moraju da se pokažu pred njim. A gospodar niti ima takta, niti ceni svoju ciljnu grupu. Na sve načine, pa i idejno,

Vučić uporno stvara predstavu da Srbija može da izgladi nesporazume iz prošlosti sa tzv. kolektivnim Zapadom i da bude primljena u njegove redove (EU, NATO) kao ravnopravni partner, čiji će nacionalni interesi biti uvaženi. To su gluposti koje vrh režima plasira iz egoističnih interesa. Naša zemlja ima samo jednu šansu

U prethodnim nedeljama imali smo priliku da gledamo niz sednica Narodne skupštine Republike Srbije, posvećenih nekima od najvažnijim problemima sa kojima se suočava naše društvo. Opozicija je, po ko zna koji put, pridala veliki značaj suočavanju sa vlašću pred „očima“ građana. Ponašala se kao da i dalje naivno veruje da

Koliko god da se sa pravom ljutimo što Moskva i Peking podržavaju Vučićev izdajnički režim, za nas je jedina šansa da te sile istraju u borbi sa evroatlantskom hidrom koja uništava ceo svet (čak i sopstvene zemlje gde gazi tradiciju, nacionalno nasleđe, porodične vrednosti). Teško je reći šta će biti

Volter je tačno rekao: „Ko otkrije tuđu tajnu taj je izdajnik, ko otkrije svoju tajnu taj je budala“. Ana Brnabić u ličnom i poslovnom životu verovatno to nije, niti je bila (morala je nečim da se kvalifikuje za prvorazrednog Vučićevog slugu), ali politički jeste. Ranije je radila i ćutala. Sada