Dragomir Anđelković

Za početak malo istorije licemerja: Vučić i njegov dugogodišnji saradnik Beba Popović, dogovorili su sa Milom Đukanovićem da mu pomognu u vezi sa uvođenjem Crne Gore u NATO. Za to su, beskrupulozni kakvi jesu, a bez bilo kakvih uverenja, imali niz samoživih razloga.

Navešću tek nekoliko njih: 1) da učvrste poslovne veze sa partnerom sa kojim su, između ostalog, realizovali projekte „Beograd na vodi“ i, kako mnogi misle, „Ujedinjeni balkanski karteli“; 2) da se dodvore Vašingtonu time što rade u prilog ostvarivanja njegovih strateških ciljeva (direktno u vezi sa Crnom Gorom, indirektno i Srbijom, jer su njenim potpunim evroatlantskim zaokruživanjem trasirali put i za ulazak naše zemlje u taj mračni pakt posle nekog vremena); 3) da nešto i van Srbije zarade Vučićevi najcrnji propagandisti u Srbiji (kakav je bio i ostao npr. Dragan J. Vučićević) i njihovi pozerski „prozapadni“ NVO oponenti a zapravo prikriveni saradnici (gde je, recimo, Dinko Gruhonjić).

To je bilo vreme kada su Alek i Milo – pod pokroviteljstvom raznih stranih i domaćih moćnika (od poslovno-mafijaških do onih iz obaveštajnih službi) – uspostavljali idilične odnose na državnom nivou. Ta stvar je išla tako daleko da se u šali govorilo da je obnovljena državna zajednica Srbije i Crne Gore, čiji prvaci su bili pomenuti političari… Jedino što je „ideja“ SR Jugoslavije bila da bude kakva-takva srpska država, dok je njena neformalna treća varijanta (SCG je bila druga, i to njena zvanična etapa) bila antisrpska. U Crnoj Gori se, uz ignorantski stav Beograda, godinama odvijao forsirani identitetski genocid nad Srbima.

U tim okolnostima, 2014. godine, formiran je crnogorski „Informer“. On nije bio ništa drugo nego prerada za tržite Crne Gore istoimenih smeće novina iz Srbije, koje su potom lažno predstavljane kao autentično dukljansko izdanje. Ono je, bez obzira na to što je u Montenegru neko drugi figurirao kao glavni i odgovorni urednik, imalo istog šefa i redakciju (a i gazde) kao i u Srbiji: pomenutog bludnog sina Dragana i nekoliko njegovih izvršioca koji su radili za gospodara Aleka i kneza Mila.

„Informer“ tim je udarnički varao i lagao. Glupo i primitivno – ali po Gebelsovom principu da sumanuto ponavljanje neistina daje rezultat – sa značajnim dometima u Crnoj Gori, kao i u Srbiji. Razlika je jedino bila u tome što dok je Alekova dezinformativna avangarda u Srbiji nastupala lažno patriotski i fejk proruski, u Crnoj Gori je bila perjanica antisrpske, antiruske i natovske propagande.

 To je bilo toliko bizarno da su se u istom danu pojavljivala „dva“ „Informer“-a sa porukama na naslovnoj strani u jednom, „NATO je budućnost Zapadnog Balkana“, a u drugom, „Srbima su Rusi saveznici“.

Da je to mogao da vidi, možda bi se zbog svoje nedovoljne crne propagandne posvećenosti postideo i znameniti Tijas Mortiđija, urednik NDH tjednika „Hrvatski narod“ tokom Drugog svetskog rata. Jer, Vučić sa svojim ljudima uspeo je da oličava sve, a on je bio samo ustaša. Alek Antisrbin je perfidno stajao uz Mila, a oponenti montenegrinskog knjaza su uporedo bili povezani sa „Acom Srbinom“. Jedne je – kao simbol te dirigovane polarizacije – oličavao CG „Informer“, sa bulumentom NATO NVO i kvazinezavisnih „intelektualaca“, druge SRB „Informer“, sa nizom navodnih patriotskih aktivista koji danas perfidno brane Aleka, uprkos tome što je izdao i Kosovo. Naravno, bitka je unapred bila nameštena tako da NATO strana pobedi.

Crna Gora je, uz ogromnu pomoć iz Srbije, 2017. pristupila NATO, protivno većinskoj volji svojih građana. Iste godine ugašen je i „CG Informer“. Obavio je posao i postao je nepotreban, a balkanski ujedinjeni karteli ne vole da bacaju novac. No, to sada i nije najbitnije. Da pređem na suštinu stvari, zbog koje smo se nakratko vratili u nedavnu prošlost.

Priča o dvoglavom Vučićevom „Informer“-u bitna je zbog onoga što je sada u toku. Sedam godina posle odumiranja jedne njegove glave, srpski studenti su poljuljali Vučićev nakaradni sistem, a njega brani nova dvoglava neman, koju lako i brzo možemo da definišemo uz pomoć preteče kojom smo se bavili.

Studenti su ustali protiv sveopšte atmosfere licemerja, kriminala, korupcije i laži, čiji deo je i pozerska podela na isprazne „ura patriote“ i prozapadne jurišnike iz niza naših NATO ekstremističkih NVO, kombi partija evroatlantske provenijencije, raznih proglasa koji neretko okupljaju političke lešinare predstavljene kao navodno neuprljane društvene veličine (bez obzira što su tu i bivši JUL-ovci, aktuelni lopovi koji misle da im režim nije dao odgovarajući deo plena i večni izdajnici).

Sada te dve grupe – Vučićevi (polu)tajni „nacionalni“ sledbenici i lažni „građanisti“ – sa raznih strana jednako agresivno kidišu na studente. Međusobno igraju politički ping-pong usranom lopticom, kako bi zagadili ili iskoristili ono što studeni iz najčistijih ubeđenja rade. Prvi ih optužuju da su prozapadna falanga koja za račun Hrvata i ko zna koga još, ruši Srbiju. Ne treba ni reći koliko je to tragikomično, jer što bi Vašington i Brisel slabili svog kvislinga na njenom čelu, koji im je dao Kosovo i vodi Srbiju u neku NATO luku? Drugi, ovi što su se uz pomoć nekih medijskih delatnika proglasili za intelektualno-političke spasioce Srbije, probaju da se ubace u studentske akcije i uzurpiraju ih, a kada se oni tome suprotstave, onda ih optužuju da su pod uticajem „prvih“ tj. (lažnih) nacionalista, koji ih zapravo satanizuju.

Sve to su baljezgarije Vučićevih fejk patriota i istovetnih „građanista“ pa i poslovično neuspešnih opozicionara koji su pomislili da je prilika da i oni malo lešinare. Vučić je izdao i prodao sve srpsko što je mogao. Od Kosova, preko sukcesivnog potkopavanja Republike Srpske, do srpskih interesa u Crnoj Gori. I pored toga, neki nesumnjivo pametni ljudi (ograničeni nisu u stanju da ga sofisticirano brane), intelektualci iz akademskog kruga ili van njega, idu po medijima – bilo režimskim ili alternativnim (jutjub kanalima), pa nekako dospeju i na konkurentska prozapadna sredstva masovnog informisanja – i krnje smisao studentskih protesta (doduše, možda tu postoji i pokoja osoba koja to radi zbog svog autentičnog besa, ali to je sada irelevantno).

Ako i ne brane direktno Vučićev veleizdajnički režima, pa ga čak i proforme blago kritikuju, faktički rade za njega. Gade one koji ga ugrožavaju i plasiraju besmislicu da bi njegovo rušenje bilo štetno za nacionalne interese. Koješta! Koje nacionalne interese? Pa Vučić ih je, da ne zaboravimo, sve prodao ili je na pragu da to učini. Mora što pre da ode da bi bar nešto od njih ostalo. Oni drugi, što se, kao što rekoh, samoproglašavaju i oni koji rade sa njima ih proglašavaju, za apsolutno, skoro apostolski moralno čestite glumce, sudije, profesore i ko zna šta još, pokušavaju da na krilima studentskih protesta preotmu vlast od Vučića u savezu sa već istrošenim (ali od njih i pored toga boljim) prozapadnim partijama.

Svesni su da je preko 80 posto građana ove zemlje nacionalno orijentisano i nespremno da Srbija postane evroatlantski lovački pas, koji bi se odrekao svega svoga da bi kidisao – gle perverzije – na protivnike sila koje su raskomadale srpske zemlje. Zato jedinu šansu vide u tome da uz pomoć CIA, BND, Mi6, MOSAD-a i drugih zagraničnih pomoćnika (koji u ovoj fazi još pomažu Aleku bez Kosova), otmu loptu vlasti kada se ona, kako se nadaju, bude kotrljala ulicama Beograda. Verovatno se radi i o očekivanju da će im SNS establišment u padu nju i sam dobaciti, da bi tako od evroatlantskih centara moći, koji žele da se Vučićeva politika zadovoljavanja Vašingtona i Brisela nastavi i posle  njega, dobio mogućnost da sa „zlatom“ pobegne u Monako ili na Bahame te tamo bezbedno ostanu. U tako zamišljenom „filmu“ stvari se ovako razvijaju: studenti vlast obore na kolena, a onda ih ovdašnje NATO uzdanice prevare i dočepaju se državnog kormila.

Posle pada vlade, fanatično željni moći, pomislili su da stvari idu ka tome (što je samo po sebi netačno jer Vučić je povređen ali ne i nokautiran), pa su u Novom Sadu pokazali svoje pravo, izuzetno ružno, evroatlantsko lice. Međutim, studenti su ih energično a lako oduvali. Pokazalo se da se radi o običnim papirnatim NATO tigrovima. Oni su nemoćni bilo šta da urade kada naiđu na otpor. Opasniji su oni prvi („ura patriotski“) bednici, jer mogu da pomognu Vučiću da još neko vreme opstane na čelu ove zemlje i nastavi da je razara, te sam, onda kada proceni da mu se to najviše isplati, preda zemlju otvorenim NATO eksponentima. Zato ćemo se njima (lažnim nacionalistima) još malo pozabaviti. Oni su duplo zlo.

Sada su uz Alekove stare „fejk patriotske“ propagandiste koje već dobro poznajemo, aktivirani i BIA i ostali spavači tog tipa. Tu ima dosta ljudi koji su dugo, doduše uz zakulisnu pomoć sistema, gradili imidž nacionalno posvećenih i odgovornih intelektualaca. Ali sada usiljeno obavljaju zadatak zbog koga ih je vlast godinama hranila, pa su se razotkrili. Odnedavno otvoreno napadaju studente pod raznim izgovorima ili makar relativizuju stvari po prevarantskom modelu – vlast je loša, ali iskustvo nas uči da je svaka naredna još gora, pa je onda bolje da ništa ne menjamo.

Zbog onoga što su pisali i govorili u prošlosti, dok nisu dobili zadatak da skinu maske ili naknadno uspeli da naprave unosne kombinacije sa režimom, možda ste te ljude cenili, ali ne budite naivni da im i dalje verujete danas kada je sve u vezi sa njima postalo jasno. Kada ih vidite setite se SRB „Informer“-a. To je njihovo blasfemično lice, kao što je onaj ugašeni CG „Informer“, najbolji marker Vučićevih nameštenih NATO protivnika. 

Ti ljudi ne samo što vas sramno obmanjuju, već ćete se brzo uveriti, mnogi od njih biće i poslednja Vučićeva uzdanica u prevarantskom pokretnu koji pravi (ako stigne da ga napravi) ili čak i u lažnoj ekspertskoj vladi koju će ponuditi. Pokvareni lekari (koji su svakako manjina) kažu: „Para se uzima dok je suza u oku“. Intelektualni grabljivci znaju da se od kukavičkog diktatora, ovako ili onako, najveća korist izvlači dok se smrzava od straha.

Zato sada koriste šansu da izdajniku veleprodaju svoje „patriotske kredibilitete“, koji kako misle još nisu, kao npr. njegov, do kraja razbijeni i razobličeni! Ali nemojte da zaboravite, to su samo pametnija sabraća Dragana J. Vučićevića. U pitanju su, suštinski gledano, istovetni licemeri, secikese i šibicari. Nadam se da će sve njih, zajedno sa Vučićem, ali i njihovim NATO suprotnim polom na neskrivenom antisrpskom zadatku, oduvati naš razbuđeni narod predvođen svojom studentskom avangardom!