U času kad se srpsko društvo nalazi pred istorijskom odlukom, kad treba da se oslobodi režima poslednjeg diktatora u Evropi, a sa njim i naslaga teških post-jugoslovenskih trauma, dužih od trideset godina, licemerna evro-boirokratija i dalje ćuti, osim Evropskog parlamenta koji je skoro većinski stao uz pobunjeni narod u Srbiji, ali i evropskih medija koji su konačno „progledali“ i počeli da pišu istinu. A, istina je da narod u Srbiji neće stati dok se ne oslobodi terora pod kojim jedva preživljava. Tiranin je ostao sam sa svojom vojno-policijskom huntom, sa svojim „lojalistima“-batinašima, naoružanim bandama, i spreman je da ih upotrebi. Deo vojno policijskog aparata će mu sigurno otkazati poslušnost, neki već jesu. Treba očekivati samo najgore od njega. Zlo ne može da sakrije svoje namere. Jedan nemački politički analitičar kaže da Vučićev režim raspolaže sa više od 250 borbenih tenkova, što je više od nemačkog Bundesvera. Milošević ih je izveo na ulice Beograda 9. marta 1991. Sadašnji diktator je i na to spreman. Ali, protiv naroda niko ne može. Nijedna diktatura.

Nikola Vlahović

Na dan 16. februara 2025. godine, predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp, uputio je Predsednici samoproglašenog Kosova Vjosi Osmani čestitku povodom „dana nezavisnosti“.

U integralnom tekstu čestitke piše da  „Sjedinjene Države u potpunosti podržavaju Kosovo i njegovu posvećenost izgradnji demokratskog društva u kome svi njeni građani mogu da žive i napreduju zajedno. Veze između naših ljudi su jake i radujemo se proširenju tih veza, uključujući povećanje mogućnosti ulaganja, kako bismo doneli veći prosperitet obema našim nacijama. Sjedinjene Države će nastaviti da rade sa Kosovom jer ono jača demokratske institucije i promoviše ekonomski rast kroz stabilno i pošteno poslovno okruženje“.

Dalje, u nastavku tog neobično opširnog čestitanja, Tramp kaže: „Sjedinjene Države se raduju izgradnji produktivnijih odnosa sa vladom Kosova u narednoj godini. Godišnjica nezavisnosti Kosova je vreme za odavanje počasti dosadašnjim dostignućima, kao i za gledanje ka svetlijoj budućnosti i dubljim vezama između naših naroda. Narodu Kosova upućujem najlepše želje za ovaj praznik“.

Originalni tekst čestitke prenela je prištinska „Koha“, a Vučićevi mediji nijednom rečju nisu pomenuli ovu Trampovu čestitku.

Šta između redova ove čestitke (znatno ljubaznine od uobičajene, kurtoazne) samoproglašenoj i u mnogim zemljama sveta nepriznatoj državi, stvarno piše?

Naime, politika sadašnjeg sastava američke Republikanske stranke prema Balkanu, nailazi na već završene i uglavnom štetne poslove Demokratske stranke, pa i na priznanje Kosovo kao države.

Nije bilo za očekivati da će SAD osporavati potpise koje je Aleksandar Vučić stavio na Briselski i Ohridski sporazum, kojima je faktički u ime Republike Srbije priznao ovu paradržavnu tvorevinu. Naglašavanjem tri reči („svi narodi Kosova“), Tramp očito daje na znanje da će to u njegovom mandate biti način da razgovara sa vlastima u Prištini, te da računa na funkcionisanje pravne, dakle građanske države na Kosovu, koja bi podrazumevala potpunu ravnopravnost srpskog naroda u njoj. To je Tramp i u svom prvom predsedničkom mandate zagovarao.

Ipak, ovo je drugi veliki šamar iz Vašingtona koji je Aleksandar Vučić primio, nakon jasne poruke Donalda Trampa (povodom sudskog procesa Miloradu Dodiku u Sarajevu), kad je jasno stavio do znanja da je vlada SAD preskupo platila očuvanje Bosne i Hercegovine kao države, da se Dejtonski mirovni sporazum mora sprovoditi, te da neće dozvoliti da „lokalni funkcioneri“ rade na podeli BiH.

Upadljivo je ćutanje Ruske Federacije na ove Trampove stavove ( sadašnje vlade u RF i SAD imaju važnije zajedničke poslove), ali, upadljivo je i to da je Evropska unija u ozbiljnoj krizi i da Velika Britanija koristi ovaj trenutak za svoje interese, pa sve to zajedno govori da je režim Aleksandra Vučića ostao sam, tako reći „na čistini“.

Samo par dana pre navedene Trampove čestitke nezavisnosti Kosova, Vučić je pokušao da podilazi američkom predsedniku, pa je u očaju na svom profilu jedne društvene mreže na engleskom jeziku napisao: „Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp pokazuje pravo liderstvo insistirajući na okončanju rata između Rusije i Ukrajine, kao i da Srbija podržava svaki napor koji vodi ka miru i stabilnosti u Evropi i svetu„.

Ponovio je to sličnim rečima na istoim jeziku istog dana: „Predsednik Donald Tramp pokazuje pravo liderstvo insistirajući na okončanju rata između Rusije i Ukrajine. Diplomatija, a ne beskonačno prolivanje krvi, mora prevladati. Srbija podržava svaki napor koji vodi ka miru i stabilnosti u Evropi i svetu. Sada je trenutak za hrabre odluke i konkretne akcije „.

Zlosrećni srpski diktator je i dalje uveren da je važan faktor u svetskoj politici i da će njegove reči „daleko odjeknuti“. Ali, toj predstavi je došao kraj.

Naime, prema tvrdnji odlično obaveštenog izvora MT iz Beča, gde je 1. marta ove 2025. godine održan jedan neformalni sastanak predstavnika četiri važne evropske diplomatske misije (članica Evropske unije), i to u jednom od njihovih diplomatskih predstavništava, gde se razgovaralo o učešću zemalja-kandidata za EU, u novonastalim evroatlanskim (ne)prilikama, pomenuta je Srbija i Vučićev režim, pa se tom peilikom jasno reklo da interes za „slučaj Rio Tinto“ i iskopavanje Litijuma više nije od interesa ni za Brisel ni za Berlin, već da je to sada „stvar Rio Tinta i Vučićevog režima“, te da se EU u to neće mešati, a naglašeno je i da „sa Srbijom treba sačekati dok stanje u Srbiji ne bude definisano“ (u smislu daljeih EU integracija), što bi trebalo da znači da je srpski diktator prepušten sebi i svojoj sudbini.

Razgovaralo se u toj diskretnoj ali neformalnoj atmosferi, o daljem opstanku predsednice Evropske komisije Ursule Fon der Lajen na toj funkciji. Odlazak nemačkog kancelara Šolca ostavio je bez ključnog saborca u mešetarenju EU milijardama i najvećim evropskim resursima, pa i resursima zemalja poput Srbije, večnim „kandidatima“ za EU.

Što se Ruske federacije tiče, Vučić je svoju sudbinu potpisao još pre godinu dana (1. februara 2024. godine) kad je povodom smrti Alekseja Navaljnog, (ruskog advokata ukrajinskog porekla,  inače deklarisanog protivnika Vladimira Putina), na Bezbednosnom forumu u Minhenu izjavio: „Ovo oko smrti Navaljnog, to je užasno teška situacija i naravno tragedija i loša vest za ceo svet, za svakog normalnog čoveka je užasno kada čujete da je neko preminuo. Da li je preminuo iz ovog ili iz onog razloga, to će istraga bilo čija da ustanovi, ali svakako loša vest koja doprinosi još težoj atmosferi„.

Bio je to pucanj u sostvenu nogu, ruska diplomatija ga je od tog momenta stavila „na led“, a evroatlanska još više podsticala da nastavi sa razvaljivanjem Srbije i stavljanje ključnih državnih resursa na raspolaganje njihovim kompanijama. U međuvremenu je i kompletan energetski sektor predao Norveškoj i njenim stručnjacima, ušao u sukob sa građanima Srbije oko iskopavanj Litijuma, pa onda i najavom (preko 48 televizija, od „nacionalnih“ do regionalnih i lokalnih, u direktnom prenosu) da će Srbija platiti svetsku izložbu Expo 2027. godine sa 18 milijardi evra (sada već preko 20).

Tog i takvog Vučića, počevši od bivše nemačke kancelarke Merkel, pa završno sa danas takođe bivšim kancelarom Šolcom, podržavala je ova najveća i najvažnija evropska država, i to politički, finansijski, diplomatski (globalno), pa na kraju i konkretnim transferom dela svoje industrije u Srbiju (naravno, pre svega, iz sopstvene koristi, zbog jeftine radne snage i raznih državnih benefita).

Danas ga još samo Ursula fon Der Lajen podržava, naziva ga čak i „stubom stabilnosti“, što je izazvalo bes skoro čitavog Evropskog parlamenta. Istina je da niko od vodećih ljudi današnjih evropskih institucija nije podržao masovne proteste u Srbiji (studenata, radnika, poljoprivrednika, lekara, profesora univerziteta) uprkos činjenici da ovom zemljom hara najopakiji tiranin koji se pojavio u novom veku u Evropi. Sramna izjava Fon der Lajnove iz oktobra 2024. godine („Dragi Aleksandre, pokazali ste kako možete ispuniti neophodne ciljeve, posvećeni ste realizaciji reformi, a naročito onih o vladavini prava i demokratiji. Pokazali ste kako dela ispunjavaju ono što kažete!“), nije naišla na masovnu osudu u evrobirokratiji, već su to učinili pojedini slobodni i nekorumpirani pojedinci. Ministar za spoljne i evropske poslove iz Danske, Henri Šumaher, doslovno je rekao: „Ono što je gospođa Fon der Lajen rekla o Vučiću u Beogradu je sramotno i nezamislivo!“

Poslanik Bundestaga i izvestilac Liberalno-demokratske stranke (FDP) za zapadni Balkan Tomas Haker, više puta kje uhvatio Vučića u laži, što i nije bilo teško jer je laž njegovo drugo ime. Ali, Haker je otkrio nekoliko kardinalnih laži, uključujući laž da je Nemačka podržala Srbiju  u otvaranju nekakvog pregovaračkog klastera 3, pa je tim povodom kazao: „I ta izjava pokazuje Vučicìev težak odnos sa istinom. Činjenica je da je Nemačka protiv otvaranja ove grupe pregovaračkih poglavlja, što je, s obzirom na loš napredak Srbije u fundamentalnim pitanjima, jedina ispravna odluka“. Tako je još jednom potvrđeno da je Vučić bez imalo stida obmanuo građane kada je izjavio da očekuje da će do 2026. godine Srbija biti spremna za članstvo u EU.

Stav Evropske unije bio je da se prestane sa pregovorima dok god ne bude slobode medija i vladavine prava, a to se takođe nigde ne potvrđuje ni u dokumentima Vlade Republike Srbije u kojoj se 2026. godina ni ne pominje, kada je o članstvu reč.

Dotakao se Tomas Haker i pitanja naoružanja Vučićevog režima pa je kazao:

„Ne znam koji vodeći evropski političar ne shvata kako Vučićev režim nije stub stabilnosti već je zaista izvor nestabilnosti Balkana. Naoružanje koje je prikupio svojim oružanim snagama u poslednjoj deceniji nadmašuje svo oružje bivših jugoslovenskih republika zajedno, uključujući Hrvatsku. Srbija ima više od 250 borbenih tenkova, više od nemačkog Bundesvera. Hrvatska ih ima 75, a Kosovo nijedan. Zašto Beogradu treba toliko oružja bez ozbiljne spoljne pretnje?„

Među onima koji podržavaju diktatorski režim Aleksandra Vučića našao se, recimo, izvesni Petr Bajstron, poslanik Alternative za Nemačku. Ta ekstremno desničarska stranka (AfD), koja je zbog antimigrantske politike stekla veliku popularnost, zapretila je među prvima Srbima iz Nemačke da će ih proterati u Srbiju ako dođe na vlast. To nije sprečilo Milicu Đurđević-Stamenkovski i njenog muža Stefana Stamenkovskog da ostvare kontakte i sklope „večni mir i prijateljstvo“ sa ovom antisemitskom i rasističkom strankom. Pa je kao rezultat toga došla izjava anonimusa, pomenutog Petera Bajstrona u kojoj hvali „Srbe i Vučića“, gde kaže: „Globalisti ne žele nezavisne nacije, ali Srbi su ponosan narod i njima se neće diktirati“ (u govoru tokom rasprave o Srbiji u Evropskom parlamentu). Bajstorn je situaciju u Srbiji nazvao najboljom u odnosu na sve države Zapadnog Balkana, te istakao da nema potrebe za nemirima.

„Nemiri u Srbiji u proteklih nekoliko nedelja deo su globalisitčke mreže koja organizuju proteste širom sveta. Donald Tramp završava sa svim tim, otkačio se od USAID-a i sada vidimo promene pokušaja režima u Gruziji, Slovačkoj i Srbiji. Malo je potrebe za nemire u Srbiji jer je zemlja u boljoj situaciji nego celokupan Zapadni Balkan. Srbija je jasno rekla da želi da ide ka Evropskoj uniji…Bez ikakve intervencije, bez destabilizacije i bez nasilne promene režima u Srbiji. Ako vlast treba da se promeni, to treba da se uradi na demokratiskim izborima a ne u spoljno podsticanim nemirima. Vučićeva vlada je u potpunosti okrenuta privredi i uvećanju stope rasta  nju će činiti kompetentni i odgovorni ljudi koji će moći da odgovore na izazove“.

Ovaj desničarski marginalac koji je govor dobio direktno iz ruku bračnog para Stamenkovski, a oni iz Vučićeve Službe, samo je malo „načeo temu“. Ostatak je ispričao srpski diktator, po običaju fokusiran na neki „oročeni period“. Tako i ovom prilikom (prvih dana marta 2025) gde je kazao: „Verujem da će u narednih 30 do 40 dana situacija u zemlji biti politički stabilna. Onda će nam biti potrebno nekih šest meseci da se u potpunosti vratimo u formu, u ritam i sve što smo imali do skora jer su nam blokade i neodgovorno ponašanje naneli ogromu štetu u različitim sferama društvenog života“.

Bio je to njegov govor u Privrednoj komori Srbije (28. Februara 2025.), pod predsedavanjem feministički dizajniranog Marka Čadeža, dok je u publici sedeo i bivši kažnjenik, tako reći žrtva Vučićevog režima (ili se tako veruje), milijarder Miroslav Mišković, koji je iz publike postavio jedno duhovito pitanje Aleksandru Vučiću o uslovima investiranja u Srbiji.

Podsećanja radi (jer se sve brzo zaboravlja pod ovim nebom) Marko Čadež je svoju veliku karijeru počeo kao intimniji prijatelj nemačkog ambasadora Volframa Masa, kome je jednom prilikom nosio 12,3 grama kokaina, kao redovnu dozu, kako bi ga lakše „nagonio na blud“, ali je negde usput, neka neobaveštena gradska policija naišla, i uhapsila ga kao sumnjivog. Došlo je do brze intervencije iz Službe, pa je spašen velikih nevolja i beogradskog CZ.

Od tada je stekao veliki ugled u srodnom plemenu na vrhu države, a posebno u nus-prostorijama kabineta odlazećeg diktatora. No, to je tek jedna od bezbroj neobičnih „pripovesti“ koje će se prepričavati nakon pada uzdrmanog diktatora.

Sva su čuda u zemlji Srbiji moguća, bizarni preokreti, perverzne zamene uloga…Večito hirovita Služba nikada nije prestala da pravi bolesne scenarije.  Pa, eto, čak i taj moćni Miroslav Mišković sigurno dobro zna da u Beogradu niko ne može dobiti lokcijske uslove i građevinsku dozvolu ako ne plati Vučićevom bratu ili jednom od njegovih kumova tarifu od….. evra po bruto kvadratu objekta koji hoće da gradi… Vučićev klan prati svaku dozvolu preko CEOP (Centralna elektronska oglasna ploča) i ne daj bože da neko potpiše a da nije plaćeno u kešu…Isto to važi i za urbanističke projekte i planove. Uzgred, ko nema dogovor sa gradskim arhitektom (100 evra po kvadratnom metru), nema čemu da se nada.

Uprkos neopisivoj korupciji, kriminalu, mafijaškim poslovima, ubistvima, pranju novca narko kartela, švercu oružja, potpunom divljanju nove klase, brutalnoj pljački i teroru koji sprovodi nad građanima, podivljali i ozbiljno bolesni  srpski diktator Aleksandar Vučić izgleda kao da odgovara svakom evropskom „kuferašu“, odgovara Zapadu i Istoku sve do Kine, jer danas niko na svetu nije tako spreman da podvede svoj narod tušim interesima, da ga opljačka i ponizi, kao što je on spreman.

Ljigav i spreman da kolaboraciju sa crnim đavolom, brzo se prikrao i lideru najveće nemačke partije i novom kancelaru Fridrihu Mercu (spopao ge je iznenada u hotelu Bajeriše Hof u Minhenu).

Brzo su reagovali svi njegovi informeri, telegrafi, marići, pinkovi i druga smeća, pa je čitano i zvanilno sqaopštenje gde je pisalo: „Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se predsedavajućim CDU Fridrihom Mercom i zamenikom šefa poslaničke grupe Unije CDU/CSU u Bundestagu za pitanja spol¼ne politike i odbrane, zamenikom člana odbora za spol¼nu politiku, EU i odbranu, i izvestiocem za Srbiju u radnoj grupi Unije za Zapadni Balkan Johanom Vadefulom„. Hvalio se da je imao „izuzetno dobar susret“. Sve sama rukovanja u prolazu, poneki razgovor van konteksta, uzgred…

Koliko je umislio da je veliki govori i sadržaj onoga što je postavio na društvenim mrežama. Kaže, „…Istakao sam zajednički interes u rešavanju složenih geopolitičkih izazova današnjice i ponovio da Srbija ostaje ozbiljan, odgovoran i pouzdan partner koji dosledno daje svoj doprinos stabilizaciji prilika, čime se pozicionirala kao ključni akter u regionu“.

Ali, njega je druga muka naterala da juri nemačke poslanike i ministre po hotelu u Minhenu. Prisutni svedok tih događaja, nemački državljanin srpskog porekla, član Mercove stranke, inače poslovan čovek iz Manhajma u Nemačkoj, za MT svedoči kako je doslovno molio svakog od nemačkih zvaničnika da ne odlaze iz Srbije, da ulažu u Srbiju, zahvaljivao se na „dosadašnjoj“ podršci, žaliko se na „rusku zaveru“ protiv njega…Ali, doba Merkelove je davno prošlo. Njegovo „zlatno doba“ već se desilo. Sad za njega dolazi „ledeno doba“.

Između mnogih pitanja na koja će morati da odgovori, evo nekih zbog kojih bi morao da odgovara pred nekim novim, oslobođenim i nekorumpiranim pravosuđem:

Ko je naredio uboistvo, a ko je ubio Olivera Ivanovića, političara iz Kosovske Mitrovice? Ko je ubio radnika Milorada Nikolića (45) iz Crvenke ?

Ko je kolima usmrtio Staniku Gligorijević (52) iz sela Debelice? Ko je ubio momka Milovana Ivića (28) iz Novog Sada? Zbog koga je umro Slobodan Tanasković, iz beogradskog naselja Savamala?

Ko je kriv za smrt pilot majora Omera Mehića, pilota kapetana Milovana Karića, zastavnika Nebojše Trajića, mehaničara letača Ivana Miladinovića, lekara Dževada Ljajića, anesteziologa Miroslava Veselinovića i bebe iz porodice Ademović ?Ko je ubio Vladimira Cvijana ? Ko je ubio Dejana Jovića? Ko je ubio DNK veštaka Tamaru Kačar?

Ko je kriminalcu Veljku Belivuku bio šef? Ko je novi Belivuk i ko je njemu šef? Ko je ubica starijeg vodnika prve klase Dejana Stojkovića? Ko je naredio da se na vojnoj vežbi njegovo vozilo gađa trotilom sa usmeravajućim dejstvom, zbog čije zabave?

Zbog koga je u toku pandemije Korone umrlo preko 100 zdravstvenih radnika lekara i medicinskih sestara ? Ko je ubio Dalibora Dragijevića u policijskoj stanici i ko krije istinu o otmici jednom deteta u toj aferi?

Zašto je mafija na vrhu Kopaonika jača od države i ko joj čuva leđa? Ko je ukrao preko Telekoma 200 miliona evra i kupio TV mrežu Kopernikus? Ko je stvarni vlasnik Beograda na vodi? Ko je stvarni vlasnik PKB korporacij? Ko pljačka namensku industriju Srbije? Zašto je država finansirala najveću plantažu za gajenje marihuane u Evropi?

Čije su  parapolicijske snage u Srbiji važnije od policije? Odakle im značke MUP.a i BIA? Zašto je fudbalskom klubu Crvena Zvezda obezbedio otpisivanje desetine miliona evra dugova a roditeljima bolesne dece u Srbiji preporučio da sakupljaju pomoć preko sms poruka? Zašto je kao predsednik države branio dilere droge? Koje narkomane i narko dilere je doveo u vrh srpske politike? 

Ko je bio spreman da proda, pokloni, razvali pa na kraju i zapali Srbiju u građanskom ratu, da uništi njenu budućnost, da protera njenu mladost, da sahranu njeno postojanje?

A 1.

Braća po Zaveri

Jedna minorna grupa ljudi pod imenom „Nacionalni savjet crnogorske nacionalne manjine“, registrovan na adresu u Novom Sadu (eto ironije, u ulici Maršala Tita) odlučila je da se jednim saopštenjem poslatim na jednu režimsku adresu, odupre navodnoj zaveri protiv Aleksandra Vučića. I tom prilikom sačinila „sitnu knjigu“ u kojoj piše:

„Savet crnogorske nacionalne manjine, kao institucija koja je posvećena demokratskim vrednostima, poštuje pravo svih građana na slobodu govora i slobodu izražavanja, ali isto tako smatramo da od volje građana, koja se iskazuje na izborima, nema veće vrednosti u jednom demokratskom društvu. I zato smatramo da su intencije da se vlast menja na protestima i blokadama suprotne demokratskim evropskim vrednostima, kojima Srbija teži kao kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, antidemokratski čin, koji ne donosi unapređenju društva, već njegovoj destabilizaciji“.

Da nije sprdnja, zvučalo bi ozbiljno. Ali, gde ima čuda neviđenih, ima i Crnogoraca.

Ako je ovaj pisac neki crnogorski Lažni car Šćepan Mali, onda jedna druga podrška dolazi sa „jake adrese“, ni manje ni više nego od dugogodišnjeg gradonačelnika Ljubljane, Zoran Jankovića, koji je često govorio da je žrtva zavere u ovoj bivšoj jugoslovenskoj republici, dok mu je „konto“ postajao sve veći a on sve bogatiji.

No, iz nekog njemu poznatog razloga, ovih dana je ozbiljno zabrinut za sudbinu Aleksandra Vučića, pa sumnja da je i on žrtva neke zavere.

Tako je Služba za medije AV  radosno objavila detalje iz pisma Zorana Jankovića, u kojeme, između ostalih, stoji:

„U ovim zahtevnim i prelomnim trenucima, kada se Srbija suočava sa brojnim izazovima, želim vam izraziti iskrenu podršku i priznanje za sve što ste učinili za razvoj i stabilnost države. Vaše vođstvo, odlučnost i vizija ključni su za napredak koji je Srbija postigla u proteklim godinama i uveren sam da taj put mora biti nastavljen. Svestan sam da su pritisci veliki i da su trenuci neizvesnosti iskušenje za svakog lidera. Ali upravo u ovim trenucima važnije je nego ikada da se u Srbiji očuvaju mir i stabilnost. Bez toga nema budućnosti, nema blagostanja ni sigurnosti za ljude koji veruju u svoju domovinu. Ne dopustite da prtisci ili napadi poljuljaju pravac koji ste zacrtali- pravac snažne, nezavisne i razvijene Srbije“.

Čime li je to Vučić zadužio Jankovića, ako ne svojom mafijaškom mašinerijom i nesebičnom pomoći prilikom poslednjih izbora za gradonačelnika Ljubljane? Ili investicijama preko „trećih lica“ u Sloveniji, kojim mu je obezbedio dugoročni mir i stabilnost na poziciji koju godinama već uživa u demokratskoj i prosperitetnoj Sloveniji…

I onaj marginalni nemački ultradesničar, može biti i prijatelj bračnog para Stamenkovski, Petr Bajstorn, upozorio je Vučića na zaveru pa je situaciju u Srbiji nazvao najboljom u odnosu na sve države Zapadnog Balkana, a posebno naglasio da „nema potrebe za nemirima“.

Čudo, kako Zapad voli diktatore, ali ne u svojoj kući…