Kako je srpski diktator organizovao kriminal na vrhu i unutar svake državne institucije i kako je stvorio 100% paralelnu, potpuno fantomsku (tajnu i polutajnu) „državu“ i njome praktično izvršio likvidaciju dotadašnje sudske, zakonodavne i izvršne vlasti. Sa kim je i na kakav način ostvario ideju tiranije u kojoj se on za sve pita a ni za šta ne odgovara. Kako je od Vojske Srbije stvorio mizernu sektu korpumpiranih poslušnika, a od obaveštajne zajednice polupismene doušnike, lopove i petorazredne cinkaroše-voajere, koji se bave sakupljanjem „prljavih gaća“ njegovih političkoih protivnika. Odavno već školuju i najmlađu generaciju fanatika, koje AV sprema za svojevrsnu „kulturnu revoluciju“ kao što je Mao Ce Tung radio u Kini i izazvao masovna krvoprolića.

Nikola Vlahović

„Ostalo je još samo da nam otme škole i univerzitete“, čulo se prvih dana varljivog leta 2025. godine, među govornicima na protestima protiv Zlotvora, širom Srbije. Istina je: diktator je najavio 17. aprila ove godine promenu Zakona o univerzitetu i novi Zakon o privatnim fakultetima na koje će prebaciti svo finansiranje iz budđžeta. Novac će ići njegovim prijateljima, kumovima i podanicima koji su vlasnici (ili će tek biti) tih „ustanova“, a dosadašnje državne fakultete i univerzitete, prepustiće propadanju.

Uzgred, postoji prema izvorima MT i spreman plan upada policijskih, parapolicijskih, pa ako zatreba i vojnih snaga, da zauzmu zgrade osnovnih, srednjih, viših i visokih škoila i fakulteta, svakodnevno preti masovnim hapšenjima studenata…

Bilo bi neke kosmičke pravde, da njegov režim izdahne ispred vrata Kapetan Mišinog zdanja u Beogradu, onoj zgradi gde je započelo moderno školstvo u Srbiji, a koje on danas hoće da uništi. Sve državne škole i svi univerziteti danas su poslednji bastioni borbe za opstanak ovog naroda i države, koju opaki Zlotvor doslovno hoće da im otme i zauvek je preda na upravljanje tuđinu. Strah da mu slom visokog školstva neće uspeti je takav da je spreman i vanredno stanje da uvede i vojsku na ulice izvede.

Preventivno, još mnogo ranije, AV je potpuno privatizovao Vojsku Srbije. Uvukao je kompletan vrh Generalštaba u koruptivne poslove sa industrijom naoružanja, municije i opreme.

Visoke oficire ponižava tako što im „na smotru“ dolazi zavrnutih rukava u farmerkama i patikama, unapređuje ih ili kažnjava, oduzima činove ili nagrađuje, bez ikakve konsultacije sa bilo kim. VBA i VOA takođe je kriminalizovao i uvukao u korupciju, pa mu te Službe danas rade najmkzernije doušničke poslove.

U aprilu mesecu 2025., Ukazom AV, na dužnost komandanta ratnog vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane, postavljen je general-major Brane Krnjajić, dok je u čin brigadnog generala unapređen pukovnik Vladimir Planić, koji je postavljen na dužnost direktora Vojnoobaveštajne agencije. Nije teško saznati šta ih je preporučilo za ove funkcije. A, jedna od najvećih sramota u istoriji srpske vojske je ličnost generala Milana Mojsilovića, Vučićev „posilni“ sa kojim se sprda čitav državni vrh i zovu ga „Her Flik“, po jednom komičnom liku gestapovca iz britanske humorističke serije „Alo-Alo“.

Stavio je AV i sve  ostale službe bezbednosti pod svoju komandu, razjurio stručne ljude i na njihova mesta doveo najgori ljudski talog.

Sve što je radio sa ciljem da urinira na državu i njene stubove, uradio je da sebi omogući nesmetanu surovu otimačinu, fanatičnu pljačku „do gole kosti“  svega vrednog što u ovoj zemlji postoji, ovaj bolesni i neiživljeni diktator, nije poče od juče. Niti je počeo sa univerzitetima i školama. Njih čuva za kraj, da zatre znanje i nauku. Oni su mu se najviše zamerili.  Znanje i Nauka. Jer mu ometaju nesmetanju pljačku.

Jer svako ko misli svojom a ne njegovom bolesnom glavom, njegov je neprijatelj. Istovremeno, dok šalje mafiju da juriša na studente i univerzitete, na teritroriji Srbije deluje 58 kriminalnih grupa različitog nivoa organizovanosti, a glavna kriminalna aktivnost tih grupa je trgovina narkoticima.

Prema službenim podacima MUP-a kaže se nijedna od njih ne može da ugrozi bezbednost države, „jer danas nema obziljno organizovanih u rangu nekadašnjeg zemunskog klana, ali to ne znači da one ne postoje u nekom manjem obimu“. Istina je sasvim drukčija.

Danas većina tih grupa radi legalno za Aleksandra Vučića i njegovu mafijašku „familiju“. Niko ne sme da ih dira. Oni su van zakona jer zakona nema. Mafijaške grupe visokog noivoa povezane sa srpskim diktatorom deluju na nacionalnom i međunarodnom nivou, bave se krijumčarenjem, trgovinom i proizvodnjom droga, imaju odlične veze sa zemljama porekla narkotika kao što su Bolivija, Kolumbija i Peru, a deluju i na rutama krijumčarenja u saradnji sa stranim kriminalnim grupama.

Žeđ za pljačkom, kriminalom, drogom, prostitucijom, oduvek je opsedala bolesnog Aleksandra,  dugo je spavala u njemu, kao i njegove sado-mazohističke ideje o kolektivnom pokoravanju, lažnoj poniznosti, sa bljutavim voajerskim scenama i brojnim drugim hororima koje je javno priređivao Srbiji od 2012. godine, počele su malo drukčije. Krenuo je najpre na velike privredne sisteme, na njihovo obezvređivanje, prodaju po mizernim cenama ili poklanjanje svakome ko hoće da ih uzme, samo ako je stranac.

Svi koji su srpskom diktatoru pomogli u stvaranju njegove „paralelne države“, postali su multimilioneri. Sav svetski ološ, od poslovnog do obaveštajnog otpada, približio se ovom bolesnom idiotu koji deli imovinu države i novac kao da dolazi sudnji dan pa više nikome neće ništa trebati, ni voda ni vazduh, ni žitnice, ni oranice, ni gradovi ni sela ni narod ove zemlje. 

U Vučićevoj paralelnoj državi postoje kompanije koje direktno ili indirektno učestvuju u finansiraju terorizma i terorističkih organizacija van Srbije, koje su i finansijeri transporta narkotika. Turski Kent Kart je godinama poslovao u Beogradu a istovremeno bio transparentni donator takozvanih oružanih snaga Kosova. AV i većina njegovih prijatelja i kumova, direktno ili indirektno su bili u saradni sa takviom kompanijama. Neki od njih i vlasnici. Najmanje jedan od tih kumova na čelu takvih kompanija „poslovno“ je sarađivao, na primer, sa pokojnim Dejanom Stanimirovićem zvanim Markos, kriminalcem uključenim u međunarodni šverc droge, se vezama koje je imao u vrhu države Srbije i vezama sa sličnim diktatorskim režimima, odlično je zarađivao od narkotika. Podsećanja radi, Stanimirović je ubijen 2020. u Kolumbiji, u kući Hosea Visenta Rivere Mendoze poznatog kao vojnik – bivšeg šefa paravojne grupe „Junaci ravnice“ (Heroes del Llano). Kum AV, Nikola Petrović, bio je malu dublje u tim „poslovima“ i navodno se pravdao da je „Markosa“ poznavao samo kao „svetskog prvaka u karateu“ i nikako drukčije. Interpol kaže drukčije: Nikola Petrović je kriminalac, kompromitovani „informator“ krupnih narko dilera i narkoman. Samo pukom srećom i zaštitom koju uživa od AV, još nije platio najskuplju cenu svojih divljanja.

Sve ozbiljne obaveštajne službe, svi „slobodni“ špijuni, sav taj „paralelni svet“ doživeo je Vučićevu ideju „paralelne države“ kao najpoželjnji ambijent za svoje poslove. Zato je danas Srbija to što jeste: jazbina belosvetskih fukara i „vežbaonica“ za“kadete“ u Službama, tako reći mesto gde lopovi i žandari žive u savršenoj harmoniji… Tu i tamo neko nekoga ubije, ali, iz razloga prekoračenja „poslovne etike“. Mafija samo tada reaguje.

Na znato nižem nivou, srpski diktator se potrudio da pronađe uličare, razbojnike, provalnike, silovatelje i ubice (prave i potencijalne), te da od njih stvori ovo štp danas ima: parapolicijske jedinice koje odgovaraju samo njemu i njegovoj stranci, a nikako nekakvom zakoni ili Ustavu.

Tako je došao na ideju da napravi jedno „sjemenište“ mladih siledžija, da ima regrutne centre za njih u svakoj opštini i gradu u Srbiji, ali i van nje. To je počelo prilično bezazleno, pričom o tome kako se neki tamo mladi nacionalisti zalažu za ekonomski i vojni savez pravoslavnih zemalja, dok su istovremeno „na braniku čitavog hrišćanstva“ i koji nude saradnju sa katoličkim saborcima u odbrani Evrope od najezde migranata. Prepoznao je AV „potencijal“ u njima pa se svojevremeno obratio pokojnom Stevanu Đokiću, nekadašnjem privatnom detektivu i predvodniku nekakve marginalne grupe „Red Templara“. Đokić je bio česti gost na televizijama Pink i Hepi, a svoj „Red“ stavio je u služnu AV, kome je to koristilo jer se stalno u Briselu pravdao da ga napadaju „srpski desničari“ te da mu sve to „pakuje“ Putinova Rusija. Kad je Đokić umro, AV mu je platio čitulju u „Politici“ u kojoj je pisalo: „Poslednji pozdrav drugu i saborcu, Stevi Đokiću. Aleksandar Vučić“.

Tako je, od bezazlenih pravoslavih vitezova Templara krenuo Vučićev eksperiment sa paralelnom stranačkom policijom, uličnim „redarima“, batinašima, licima sa poternica…Sav taj opasni polusvet stavljen je na „platni spisak“ Vučićevog režima i danas predstavljaju isto ono što su SA odredi Adolfa Hitlera radili po nemačkim gradovima tridesetuh gosdina proplog veka. AV je otišao dalje i stvorio čitav paralelni svet, nekakav „civilni sektor bezbednosti“  pa čak i mrežu „ekspertskih policijskih organizacija“ povezanih sa njegovom režimom i stavljeni pod njegovu komandu.

Oni danas organizuju „prevaspitanje“ po ulicama, napadaju i mlado i staro i čekaju trenutak fda ih neko naoruža. To je trenutak koji srpski diktator žarko želi: Da „zapali Rim“! Da vidi Srbiju kako gori u paklu građanskog rata. 

Aleksandar Vučić danas raspolaže sa šest organizacija „za prevaspitanje srpske omladine“. Svi su na budžetu njegove privatne BIA. Svi predstavljaju navodno smešne i merginalne grupe. Ali, ima ih sve više. Ovde je opis tek nekoliko njih, a ima ih na stotine, u svakom gradu i opštini u Srbiji…To je AV „hitlkerjugend“, mladi „gestapovci“, zadojeni otrovom ektremizma.

Skraćena imena su im DBA, IPO, EPO, CTO, GPA – imaju zajedničke članove, ali i koordinisane akcije: od navodno humanitarnih aktivnosti, edukativnih tribina, pa čak do međusobno potpisanih sporazuma o saradnji. Predstavnici ovih parapolicijskih organizacija često su gosti na svim Vučićevim televizijama gde kao „stručnjaci“ govore o kriminalu, opasnostima od sekti, narkomanije, pa čak i o porodičnom nasilju.

 Sa članskom kartom i značkom DBA koja liči na one koje ima srpska policija, njeni „imaoci“ se bave se „razvojem i unapređenjem oblasti bezbednosti, istraga i odbrane“, prvenstveno u privatnom sektoru, ali „i kroz saradnju sa državnim institucijama“. Na internet stranici DBA stoje oglasi za kurseve samoodbrane, „tajnog praćenja“, upozorenja na opasnosti od „sekti“ i narkomanije, a organizacija se bavi i humanitarnim aktivnostima.

DBA je još 2019. predložila osnivanje „građanskih patrola“, odnosno grupa batinaša i kriminalaca koji bi navodno pomagali MUP-u „u redovnim aktivnostima“, a zapravo se radi o potpunoj kriminanoj, vaninstitucionalnoj organizaciji koja je pretnost bezbednosti svakom građaninu Srbije. Organizacija na sajtu reklamira advokatsku kancelariju Vladimira Đukanovića, poslanika i Vučićevog istaknutog psa-lajavca. Đukanović je i član Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca. Uticajni je član SNS i jedan od pravnih zastupnika Predraga Koluvije, prvooptuženog u slučaju „Jovanjica“ koga tužilaštvo sumnjiči da je organizator kriminalne grupe koja je proizvela najmanje 1,6 tona ilegalne marihuane, a uz podršku pripadnika policije i Službe.

DBA na svom sajtu brani Koluviju, navodeći da je Jovanjica „nameštena afera“, a sve sa ciljem kako bi se „udarilo na predsednika Srbije i njegovu porodicu“. Nakon što je Koluvija pušten iz pritvora, predsednik ove DBA Stevan Đokić napisao je na jednoj društvenoj mreži: „Bogu hvala….Konačno lepa vest“. Predsednik IO DBA Dušan Ivković tvrdi da poslanik Đukanović nije formalni član organizacije, već samo prijatelj pokojnog Đokića, i poslovni partner, zbog čega se reklamira i njegova advokatska kancelarija.  Član DBA je i Nikola Sotirovski, suprug Dragane Sotirovski, uhapšene bivše gradonačelnice Niša (sada u zatvoru) i članice GO SNS. Sotirovski je takođe i član navodne „Internacionalne policijske organizacije“, IPO. Iako nije prethodno nikada radio u sektoru bezbednosti, nedavno je dobio sertifikat da je bezbednosni ekspert i „visoki oficir“ u ovoj organizaciji koju je 2018. osnovao Ilija Životić, bivši član SPAS-a, a sada poslanik SNS-a u nacionalnom parlamentu.

IPO je međunarodno najpovezanija organizacija. Međunarodno sedište im je u Milanu, a na svom sajtu navode da imaju ogranke u 25 evropskih i 10 afričkih zemalja. AV Služba je već odavno pokušala fda svoje delovanje „internacionalizuje“, ali to danas radi uglevnom preko ekstremističkih grupa i organizacija pod kontrolom BIA i Aleksabdra Vučića lično.  Ilija Životić, prvi čovek organizacije i čest gost na AV televizijama, u svojoj biografiji ne navodi da je radio kao policajac, ali ističe da je završio Višu školu unutrašnjih poslova Srbije u Zemunu u sklopu koje je prošao i vojno-policijsku obuku u kampu MUP-a Mitrovo Polje. Navodno je 2017. godine diplomirao na master studijama „Terorizam organizovani kriminal i bezbednost“ pri Rektoratu Beogradskog Univerziteta i objavio „mnoge naučne radove u renomiranim stručnim časopisima“ (za koje baš niko ne zna!).

IPO je od 2020. godine i članica „Komiteta za borbu protiv droge“ pri Ujedinjenim nacijama, gde ih je „ubacio“ Aleksandar Vučić preko afro-azijskih članica te organizacije . Sa tom „reputacijom“, Životić je iste godine u ime organizacije održao i govor na UN konferenciji u Beču o borbi protiv transnacionalnog organizovanog kriminala. Ovaj poslanik SNS je tom prilikom govorio o ratu škaljarskog i kavačkog klana, crnogorskih narko-bandi…Ali, srpske narko-bande povezane sa oba klana nije pominjao. IPO otvoreno i drsko podržava tiraniju srpskog diktatora. Nakon što je komandir policijske stanice Savski venac Aleksandar Krstić kritikovan zbog nasilnog ponašanja prema demonstrantima tokom protesta u Beogradu 27. novembra 2024. godine, IPO je objavio podršku Krstiću. Šest dana kasnije, 3. decembra, objavili su i poziv na pohađanje kursa „Prevencija nasilnog rušenja državnog sistema“, uz poruku čitaocima: „U skladu sa trenutnom situacijom“. Predsednik IPO Ilija Životić je i član skupštinskog Odbora za kontrolu službi bezbednosti. IPO i DBA blisko sarađuju. Dušan Ivković je 30. marta 2021. bio u Skupštini Srbije na osnivačkom sastanku Parlamentarne mreže za digitalnu bezbednost kao zajednički predstavnik dve organizacije. 

Pored DBA i IPO, koje su poznatije javnosti, u poslednje tri godine formirane su i organizacije sa imenima: „Svetska policijska protivteroristička organizacija“, CTO, „Evropska policijska organizacija“, EPO, i „Globalna policijska asocijacija“, GPA. Osnivač CTO je još nedorasli 25-godišnji mladić po imenu Dragan Pantić (za koga je utvrđeno da sec „školovao“ za obe „bezbednjačke rabote“ od svoje 14 godine!). „Nisam radio u policiji, radili smo neke stvari za MUP nezvanično, ali imamo puno tih nekih prijatelja. I ja sam išao na nekoliko edukacija na polju sigurnosti. Imam sertifikat za tajno praćenje, certifikat za maloljetničku delikvenciju, za narkomaniju, forenziku i slično“….AV policija, dakle, regrutuje i maloletna lica, i deli im „sertifikate za praćenje“ među vršnjake najmlađe dobi.

Pomenuti momak od 25 godina, već ima veliko „iskustvo“ i hvali se njime. Njegova organizacija ima oko 300 članova, uglavnom u Srbiji, ali i drugde na Balkanu i zapadnoj Evropi. Taj mladi Pantić je jedan od osnivača DBA, a Vučićeva privatna Služba ih priprema da budu organizacija koja će raditi na „evropskom nivou“. Da zagorčavaju život Srbima gde god ih ima. Da ispravljaju njihove „ideološke zablude“, ucenjuju ih, maltretiraju, reketiraju i „uteruju“ im patrioitizam po svaku cenu u ime ljubavi prema diktatoru.

Direktno iz magacina Službe, fantomska organizacija pod skraćenicom CTO je tokom pretprošle godine donirala oko 1500 maski beogradskoj policiji i vatrogasnoj službi. Da im pomogne i „digne ugled u javnosti“. Neki od njih javno govore da su iz Ministarstva unutrašnjih poslova, a da su iz policije, ili BIA.  Stvar je otišla znanto dalje: CTO je 2023. godine potpisao sporazum o saradnji sa još jednom „prijateljskom“ organizacijom iz ove grupe – Evropskom policijskom organizacijom, EPO. Ovo udruženje je 2019. godine osnovao izvesni Vuk Mentović, odbornik SNS-a u Skupštini opštine Zvezdara, koji je došao na ideju da svoju „organizaciju“ nazove „Evropska policijska organizacija“, sa ciljem da privuče mlade ljude iz Srbije i dijaspore i „da ih kroz seminare i kurseve povede na pravi put“…

Gore pomenuti „Pravoslavni vojni red vitezova templara“ registrovan je na istoj adresi kao i „Centar za bezbednost i istrage DBA“, a obe je osnovao Stevan Đokić. Organizacija se zalaže za vraćanje obaveznog vojnog roka i „odbranu srpskih svetinja na Kosovu“, kao i u susednoj Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji. Srodna njima je i grupa iz nekog „Četničkog pokreta“, takođe sastavljena od mladih i naivnih srpskih dobrovoljaca koji su se 2014. borili na strani Rusa u istočnoj Ukrajini, koje je AV Služba već pripremila za obračin sa građanima Srbije, a posebno studentima.

Druga strana ove, na prvi pogleda naivne priče, to je ona vojska „lojalista“ koju Aleksandar Vučić pominje da će „krv dati za njega“. Ona je sastavljena od okorelih razbojnika i kriminalaca, a njen stvarni „komandant“ je navodno ražalovani generalni sekretar Vlade Srbije Novak Nedić. U Srbiji je već duže od deset meseci, svaki dan Vidovdan. Jednom će da pukne taj prostor između AV mafijaša i naroda. A, onda, zna se ko je brojniji, jači, ko ima motiva da ukloni Zlo iz Srbije, a ko želi da ga sačuva.

A 1.

Da se ne zaboravi

Srbija je duboko zagazila u „zaborav“. Slabo se danas neko seća kad je i kako AV napravio prvu veliku mafijašku akciju u cilju pljačke temeljnih državnoih resursa. Počeo je navodnom prodajom Železaru u Smederevu, izvesnom Petru Kamarašu, sudski gonjenom „biznismenu“ iz Slovačke, te  ga je brzo „razvlastio“ i doveo kinesku državnu kompaniju da uništi i zagadi najbolji deo podunavlja u Srbiji…Tako je „inkasirao“ prve milione evra provizije i stavio ih preko „poverljivog posrednika“ na dva of shore računa Britanskih Devičanskih ostrva…Bio je 27. jun 2016. godine kad je Aleksandar Vučić javno prozvao lažnog vlasnika kompanije HKP Inženjering, pomenutog Petra Kamaraša, da navodno nije ispunio ugovorne obaveze u vezi sa „Železarom Smederevo“, a onda ga opravdao da je „propao zbog niskih cena čelika na svetskom tržištu“.

Ubrzo je na scenu izveo kinesku državnu kompaniju „Hestil“ da preuzme Železaru u Smederevu. Samo godinu dana ranije, 21.marta 2025. tadašnji ministar privrede u Vladi Srbije, Željko Sertić, u ime Železare Smederevo izvesni Bojan Bojković , potpisuju „prodaju“ Železare kompaniji HPK inženjering, rečenog Petra Kamaraša. Naravno, potpisivanju je prisustvovao  Aleksandar Vučić.

Fantomska pojava Petra Kamaraša bila je idealna za ulogu lažnog kupca. I on je odigrao za neku manju proviziju, znatno manju od one koje je dobio klan Aleksandra Vučića, kad je pozvao KIneze da „isteraju zapadnog kapitalistu iz Železare Smederevo“, preuzmu je i tako uspostave „čelično prijateljstvo“ sa  njegovim režimom.

U početku je predsednika Sija zvao „drug Si“, a onda, na diskretnu opomenu bivše kineske ambasadorke, počinje da ga zove „brat Si“. Bilo je prikladnije, jer, gde će on, osvedočeni antikomunista da nekoga tako važnog zove „drug“.  Da ne bude zaboravljeno, Kompaniju HPK inženjering formirali su Petar Kamaraš i britanski obaveštajac na stalnom radu u američkim kompanijama, Džon Gudiš. Ostalo je mračna istorija još neispričana srpskoj javnosti. Naime, Gudiš je bio izvršni potpredsednik „Ju es stila“, američke kompanije, koja je svojevremeno kupila Železaru u Smederevu, kao i predsednik Nadzornog odbora u Košicama u Slovačkoj, odakle je dobro poznavao i Kamaraša koga je on lično zavrbovao.

Na skoro isti način je nekadašnji gigant u mesnoj industriji „Mitros“ iz Sremske Mitrovice, kasnije postao vlasništvo austrijskog holdinga „Gierlingera“ Naime, „Mitros“ koja je bila u stečaju, 2015. godine navodno je kupila ta austrijska kompanija za smešnih 800.000 evra, ali je odmah dobila subvenciju od države u visini od 5,8 miliona evra, dakle, sedam puta više!  Svečanom otvaranju obnovljenih pogona 2016. godine, uz nove vlasnike, prisustvovao je opet Aleksandar Vučić, tada u svojstvu premijera…Tokom sedam godina vlasništva, austrijski „Gierlinger“ je dobio skoro tri puta više od tih 5,8 miliona evra.

Više od pet miliona je opet otišlo na gore pomenuta dva računa. Za taj novac mogla je potpuno nova fabrika da počne sa radom, ostane u državnom vlasništvu ili bude prodata ne manje od 30 miliona evra, sa pripadajućim zemljištem, ekonomijama…No, to nije bila ideja AV. Njegova misija je uništavanje, spaljivanje, pljačka i stvaranje „njegove“ države i „njegove“ ekonomije…I, naravno, „profit“ za sebe i svoje najbliže.

Šteta samo od ova dva „posla“ nije manja od pola milijarde evra, a njegov „skromni“ profit nije prešao 20 miliona evra. Ali, to je bio tek početak. „Ulozi“ su postajali sve veći da bi samo tri godine kasnije „operisamo“ stotinama miliona i milijardama. Državu je zadužio „okruglo“ 100 milijardi američkih dolara (spoljni i unutrašnji dug ukupno).