Politički, ekonomski, diplomatski, geostrateški i svaki drugi bankrot koji je doživeo režim Aleksandra Vučića, uvodi ga u poslednji krug trinaest godina duge diktature. On više ne raspolaže novcem koji je imao na početku obećanog „zlatnog doba“, troškovi održavanja faraonskih projekata daleko su prevazišli mogućnosti koje njegov razboijnički režim ima, a apetiti njegove horde postali su sve veći. Policija, pravosuđe, vojska, sve to traži finansiranje. Čak i Vučićevi uličarski i „duhovni“ agitatori, crkvena i navijačka mafija, batinaši, parapolicijske snage, špijuni, botovi i drugi „pešaci“, plus 600 hiljada zaposlenih u državnoj upravi, odnose desetine i stotine miliona evra mesečno. Došao je kraj tom cirkusu.

Nikola Vlahović

Već mesecima, potpuno pogubljeni režim Aleksandra Vučića isplaćuje penzije i plate javnog sektora samo iz pozajmica od Međunarodnog monetarnog fonda. Ovaj podivljali samodržac uveo je Srbiju još odavno u bankrot, a narod, preostalih 6,5 miliona ljudi, uveo u dužničko ropstvo koje će trajati generacijama.

Zadužio se suludi zločinac kod najvećih svetskih finansijskih korporacija (Svetske banke, EBRD, MMF, američkih „hedž fondovi“, arapskih investicionih fondova, kineskih državnih banaka, Pariskoga kluba poverilaca, Banke za razvoj Saveta Evrope, Međunarodnog udruženja za razvoj, Nemačke razvojne banke, ruskih banaka, i ko zna gde još).

Ima tu još i „nevidljivih“ dugova: kod italijanske, ruske i kineske mafije i kod „viđenijih“ narko kartela. „Založio“ je, kažu izvori MT, sve fabrike namenske proizvodnje (proizvodnju oružja i opreme), koji rade danonoćno ne bi li otplatili barem deo dugova. „Založio“ je i dva nacionalna parka i sve njegove resurse, pa na kraju i novostečenu imovinu svojih najbližih prijatelja, kumova i saradnika, kojima je on to bogatstvo „obezbedio“ pa je sad slobodan i da ga „stavi u zalog“. Kad ordinarni kriminalac, kakav je Siniša Mali, Vučićev finansijski „konsiljere“, zajedno sa svojim „vođom“planira strategiju pljačke države, to na kraju ovako izgleda: samo javni dug Srbije u maju 2025. bliži se cifri od 40 (četrdeset) milijardi dolara, što je već premašilo 55 odsto bruto društvenog proizvoda, a to znači da režim bolesnog diktatora nepovratno tone, jer  sa spoljnim dugom ukupan „teret“ dužničkog ropstva građana Srbije nije manji od 100 milijardi američkih dolara.

Ružan kraj ovom režimu tek sledi, u okolnostima kad se Evropska unija sprema da mu zablokira onih 250 miliona evra godišnje koje dobija iz predspristupnih (IPA) fondova, i uvede sankcije vodećim ljudima razbojničke stranke pod komandom Aleksaandra Vučića.

Samo godinu dana ranije,  poslanici Evropskog parlamenta izglasali su Rezoluciju kojom su pozvali na sprovođenje nezavisne međunarodne istrage o neregularnostima na prethodnim parlamentarnim, pokrajinskim i lokalnim izborima u Srbiji.

U finalnom predlogu Rezolucije o situaciji u Srbiji, Evropski parlament pozvao je Evropsku komisiju da započne reviziju sredstava datih Vladi Srbije u okviru IPA III i drugih finansijskih instrumenata. Delimično, to je sprovedeno. Skoro identičan scenario za režim Aleksandra Vučića, biće aktiviran do početka leta 2025., a rasprava o tome u kom obliku i kakvih razmera, još se vodi u Briselu.

Ovom prilikom to neće biti nikakve „kozmetičke“ mere, već dugoročna blokada sredstava koje je režim AV godinama koristio u lične svrhe, za finansiranje svoje medijsko propagandne mašinerije, jedine ove vrste u Evropi, a verovatno, među retkima u svetu, poput Severne Koreje, Irana i sličnih despotija. Ta sredstva, na očigled administracije EU, raznih posmatrača i komesara, ta sredstva nije koristio samo za manijakalnu, bolesno propaganda, nego i za finansiranje sopstvene stranke, krađu izbora i formiranje svojih para-policijskih grupa, hitlerovskih SA jedinica za prebijanje građana, razbijanje skupove, organizivanje paljevina, zastrašivanja i ubistva po potrebi. Sve ove najprljavije poslove finansirao je direktno „konverzijom“ EU sredstava u „nenamensko trošenje“ i sve to mu je bilo tolerisano do nedavno.

Vučićevo ministarstvo za evropske integracije početkom godine najavilo je da će Srbija dobiti ovaj procenat predviđenog novca – 111 miliona evra, i to početkom aprila 2025. godine. Od tada do danas, te milione dobile su Crna Gora, Severna Makedonija i Albanija, ali ne i Srbija.

Prema saznanjima izvora MT iz Brisela, Evropska komisija trenutno dovršava razmatranja kako da uskrati novac iz predfinansiranja Srbije, a da ona ne pogode građane nego režim AV. Najgore će, ipak, u ovome proći poljoprivrednici, jer dodatnih 74 miliona evra iz Instrumenta za pretpristupnu pomoć EU u oblasti ruralnog razvoja ( IPARD 2) namenjenog Srbiji neće biti iskorišćeno u periodu određenom za njihovo povlačenje (prema izveštaju „Europian Western Balkans“, a potvrđuju to i izvori u Evropskoj komisiji).

Vučićevo ministarstvo poljoprivrede dalo je jedno kriminalno, cinično „objašnjenje“ zašto se ovo dešava pa u njemu između ostalg piše: „Do sada nisu iskorišćena sredstva koja su bila opredeljena za prve godine programa, iz razloga što je broj zahteva korisnika za isplatu sredstava bio mali, dok se korisnici i administracija nisu prilagodili novom sistemu i načinu ostvarivanja prava na podsticaj“. Iz Evropske komisije, sad već otvoreno, jasno se traži objašnjenje, gde su onda neka ranija sredstva za te namene potrošena, a povučena su!

Obilata dokumentacija o nestanku novca iz predpristupnih fondova u Srbiji, odavno je već u rukama Evropskog tužilaštva. Sve su to razlozi zbog koga režim srpskog diktatora neće videte novac iz najnovijega IPARD 3 programa, predviđenog za period do 2027, koji podrazumeva pomoć Evropske unije od 288 miliona evra, kao i pomenutu najnoviju tranšu multimilionskih sredstava iz redovnih IPA fondova za zemlje-kandidate za članstvo u EU. Samo ih Srbija nije dobile i neće do daljeg.

Za 13 godina diktature AV, Evropska unija je isplatila Srbiji 10 milijardi evra, što u vidu pomoći, delom kao bespovratnu pomoć, delom kroz finansiranje i sufinansiranje 300 najvećih projekata, za koje srpski diktator uporno tvrdi: „Ja sam vam ovo izgradio!“

Prema istraživanju jedne od gore pomenutih bankarskih korporacija, u koje je imao uvid izvor MT, od januara 2013. godine do kraja prošle, 2024. godine, režim Aleksandra Vučića, izvukao je iz budžeta Srbije oko osam milijardi evra samo za finansiranje svoje propagande, od čega je najveći deo novca otišao na održavanje života Radio televizije Srbije (RTS), RTV Pink i svih ostalih televizijskih stanica sa nacionalnim frekvencijom kao i više od pedeset lokalnih i regionalnih kanala pod kontrolom njegove razbojničke imperije.

Kako je srpski diktator svoju kampanju tokom proteklih 13 godina vodio svakodnevno, na razne načine, ne samo održavanjem u životu kompletne medijske scene koju je praktično pretvorio u propagandni lanac oko vrata svakom građaninu ove zemlje, nego i neuspešnim ulaganjem u kult svoje ličnosti, ta cifra se može sa velikom verovatnoćom „zaokružiti“ na milijardu evra godišnje!

Ako jednog dana dođe do jedne poštene, detaljne analize poslovanja RTS unazad po godinama AV diktature, doći će do zapanjujučih podataka da su razmere pljačke u RTS-u među najvećim u novijoj srpskoj istoriji, skoro „rame uz rame“ sa aferama Krušik, EPS i Telekom. Istine radi, treba reći da je RTS jedan od Službinih stubova, gde se radilo sve i svašta i godinama ranije, Ili, kako je to u jednom poverljivom pismu sabrao penzionisani režiser RTS.a R.R. : „Od Tijanića, pa do Bujoševića, iz kase RTS-a otišlo je u privatne džepove, pokradeno i pronevereno preko 950 miliona evra. Ekipa oko sadašnjeg generalnog direktora RTS-a Dragana Bujoševića postavljenog na to mesto zaslugom britanskih ambasadora Dejvida Govena i Denisa Kifa, samo je nastavila gde je onaj prethodni stao…“

Danas, na polovini 2025. godine RTS je i dalje među najvećim praonicama novca u Srbiji, kroz gomilu započetih a neurađenih projekata, kroz „tekuće“ projekte kojima se ni početak ni kraj ne znaju i na brojne druge načine, raznim eksperimentalnim vrstama pljačke do koje svetska nauka još nije stigla. Druga najveća medijska praonica novca, RTV Pink, nalazi se godinama među četiri najveća poreska dužnika, zbog čega bi u svakoj normalnoj zemlji ta otrovna kanalizacija bila ugašena a njen vlasnik utamničen na dugogodišnju robiju.

Na dan 3. Aprila 2025. godine, sa govornice Evropskog parlamenta čulo se više puta kako su „sankcije režimu Aleksandra Vučića neizbežne“. A, onda je usledio niz koordinacionih sastanaka sa članovima Evropske komisije (koji su trajali i krajem maja tekuće godine), gde je donet zaključak da treba postupiti „hirurški“ i odrediti šok-sankcije samom vrhu vlasti u Srbiji i njenim najvažnijim polugama, i to najdalje do kraja leta 2025., dok se u međuvremenu bude pratio tok opštenarodne pobune u Srbiji i njegovih realnih efekata.

Srpski diktator je već duže vremena zbog nedostatka sredstava, pa je u očajnom stanju počeo da pljačka i budžete lokalnih samouprava. Tako „srezao“ njihov novac za 30% do 50 % dok su sredstva za EXPO i nacionalni stadion duplirana. Od 174 jedinica lokalnih  samouprava u Srbiji u 2024. godini 44. lokalne samouprave je  bilo u kategoriji izrazito siromašne, faktički bez sredstava za funkcionisanje, a najveći deo njih „na rezervi“ preživljava.

Svakodnevnim zaduživanjem kojim je diktatorski režim godinama zakopavao Srbiju, enormno je porastao broj siromašnih, a na drugoj strani se doslovno „nakotio“ jedan broj dolarskih milijardera koji su uz Vučićevu manijakalnu pljačku države ostvarili svoje najluđe snove: ta mala ali moćna grupacija danas je vlasnik svega što u Srbiji ima neku vrednost.

Njihovi su čitavi gradovi, sve velike građevinske površine u njima, sve najveće poljoprivredne površine, njihove su šume, rudnici, delovi nacionalnih parkova, hotelski i trgovinski lanci, oni su najveći uvoznici robe najšire potrošnje sa monopolom…I dok broj milijardera u Srbiji stalno raste, penzioneri obilaze kontejnere a mladi radno sposobni napuštaju Srbiju. Ovakvim tempom događaja, Srbije može da računa na ubrzani nestanak.

Za nekoliko narednih decenija biće svedena na tri velika grada „u mešovitom vlasništvu“, a sve ostalo će biti u rukama najopasnijih lihvara koji na evropskom kontinentu nisu viđeni u poslednjih 100 godina, još od „ranih radova“ italijanskog i nemačkog fašizma.

Režim Aleksandra Vučića intenzivno podstiče iseljavanje najvitalnijeg stanovništva iz Srbije. Njegovi razbojnici, agitatori i provokatori BIA uveliko napadaju narod na ulicama gradova i prete: „Ako ti se ne sviđa ovde, idi, seli se u drugu državu!“. Čuje se ta rečenica u raznim oblicima sve češće, sve glasnije i sve drskije širom Srbije, a to kod naroda izaziva bes, ogorčenje, izaziva na odgovor, na ono što će se neizbežno desiti.

Kao teško iskompleksirani zlotvor i krvožedni psihopata koji je spreman da uvede Srbiju u građanski rat, srpski diktator veruje da će izaći kao pobednik. Ne bi mu bilo prvi put, jer je svoj pakleni pohod na zdrav razum i počeo kao ratni huškač, narcisoidni ludak koji je pozivao srpski narod na izginuće „do poslednjeg“, u isto vreme dok se on u najboljem delu Novog Beograda „proširivao“ na par stotina kvadratnih metara stana koje mu je dodelila ondašnja država („Služba“ ustvari), zbog dobro obavljene propagande i stalnih pretnji upućivanih „unutrašnjim neprijateljima države“ među kojima je označio i novinara Slavka Ćuruviju.

Četvrt veka kasnije, na polovini 2025. godine, ovaj razbojnik i psihopata i dalje je na sceni, ali ovaj put u ulozi glavnog pokrovitelja mafijaških bandi među kojima su i njegovi kumovi, rodbina i najbliži saradnici, aktivni u svakom mafijaškom poslu, od proizvodnje takozvanih „mekih“ droga, do distribucije teških opijata koje transportuju prema Evropi, od šverca oružja i belog roblja do pranja novca svim poznatim i manje poznatim metodama. Njihovo je danas sve u Srbiji, njihova moć je neograničena kao i njihovi životinjski apetiti.

Njegova nevelika ali vrlo glasna i drska vojska kriminalaca puštenih iz zatvora i nasilnika sa nacističkim metodama napada na građane, sprovod brutalna odvođenja u privatne zatvore…Na sceni je njegova parapolicija u sadjestvu sa regularnim policijskim snagama koje hapse građane „po slobodnom izboru“  bez osnova, gaženja automobilima, prebijanja palicama, šipkama, napadi noževima, pretnje vatrenim oružjem, pa na kraju i nezapamćen napad na mase građana takozvanim „zvučnim oružjem“.

Ostalo je da se desi samo još otvoreni građanski sukob sa velikim žrtvama. Kome on treba? Samo korumpiranoj bandi pod komandom poludelog diktatora čija mafija je odgovorna za smrt preko 50 ljudi: afera helikopter (7 mrtvih), afera Doljevac (2 mrtva), rudnik uglja „Soko“ Aleksinac (8 mrtvih) OŠ „Ribnikar“ (9 mrtvih), sela Dubona i Malo Orašje (9 mrtvih i 12 ranjenih), nadstrešnica u Novom Sadu (16 mrtvih). To je, naravno, samo mali primer, tek deo pakla koje je lični diktat Aleksandra Vučića proizveo, već od prvih godina svoje „suverene“ vladavine (2014., velike žrtve u poplavama u Obrenovcu, za koje su odgovorni i on njegovi „stručnjaci“ u lokalnim samoupravama, još veće žrtve tokom pandemije

Corona virusa 2020-2021, kad se masovno umiralo na respiratorima sumnjive proizvodnje i porekla i od nedovoljno ispitanih vakcina). U rudnicima i fabrikama municije, takođe su radnici ginuli „u prisustvu vlasti“. Niko nikad nije odgovarao jer su svi direktori partijski kadrovi Vučićeve horde primitivne pod imenom Srpska napredna stranka. U svakom od ovih slučajeva on je bio direktno ili posredno odgovoran, kao i funkcioneri njegovog režima jer su se sve tragedije dešavale zbog nepoštovanja propisa i potpunog odsustva državnih struktura (policija, sudovi), koje je on praktično suspendovao, stavljajući sebe „na komandno mesto“ protiv zakona i Ustava. 

Sunovrat i potpuno pomračenje režima AV, videlo se i po ogromnoj nervozi koja vlada unutar takozvanoig bezbednosnog sektora. Polovinom maja 2025. godine, na jednoj od prigradskih putnih mreža, došlo je do fizičkog obračuna između člana obezbeđenja novopečenog režimskog mandatara Đure Macuta i člana obezbeđenja Aleksandra Vučića. U predsedničkom automobile nije bio diktator nego njegova biseksualna šefica za medije i doušničke delatnosti, Suzana Vasiljević, koja je, videvši sukob dvojice „bezbednjaka“, istrčala iz automobile galameći na Macutovog „gorilu“: „…

Sad ću da ti jebem materi, odmah da si pokazao službenu legitimaciju!!!“ Video snimak ovog događaja našao se na društvenoj mreži X, objavio ga je narodni poslanik Srđan Milivojević. Sniumak je napravljen iz predsedničkog automobile (bio je još neko u njemu), a, kako i zašto je ekspresno dospeo na društvene mreže, nije teško zaključiti: divlja horda oko Vučića ima žarku želju da na svakom koraku pokaže moć, a posebno pred svojim „potčinjenim“. Jedan komentar svakako je zaslužio pažnju: „…

Ovo Suzana Vasiljević postrojava obezbeđenje Đure Macuta kao onomad Dijana Hrkalović što se iživljavala nad policijom? Nije ni čudo što policija po nalogu Specijalnog tužioca ne sme da pretrese kabinet ministra Selakovića!“.

Nešto pre ovog događaja, smenjen je načelnik novosadske policije Goran Radonjić a do smene je došlo zbog intervencije policije nad podivljalim pristalicama Srpske napredne stranke ispred stranačkih prostorija na Bulevaru oslobođenja koji su gađali policiju svim što im je bilo dostupno. Policija je intervenisala pendrecima, isprovocirani policajci u punoj opremi za razbijanje demonstracija, ugurali su u stranačke prostorije najnasilnije batinaše SNS. I to je samo jedna od slika iz mozaika događaja koji svedoče o trulom režimu AV, njegovoj imploziji, truleži i potpunoj anarhiji koja je zavladala oko njega.

Prethodno, smenjen je i Novak Nedić, Vučićev „komandant“ raznih razbijača, navijača i uličnih batinaša, a razlog smene bio je to što su srpskom tužilaštvu dostavljeni najnoviji transkripti telefosnkih razgovora preko Sky aplikacija. Novak Nedić je u toj Sky komunikaciji prepoznat kao neko ko odaje poverljive informacije o dešavanjima u samoj Vladi Srbije, „komentariše predsednika i njegovu porodicu i daje sliku kriminalnim organizacijama i tim njegovim prijateljima da mogu da deluju i da mogu da planiraju neke svoje poslovne i kriminalne aktivnosti“.

Jedan bivši član Vučićeve vlade i bivši član SNS, u sasvim privatnom razgovoru sa jednim od izvora MT, ovako je opisao celokupnu situaciju u Srbiji danas: „Mi smo zaglavljeni na evropskom putu. Od 2021. godine nemamo pregovore o pristupanju, nije otvoreno nijedno poglavlje nijedan klister. Nijedna država kandidat od kako postoiji EU, nikada nije bila u ovakvom stanju. Mi direktno izazivamo probleme, blokiramo pristupne pregovore, „ovaj“ radi šta hoće, ne dogovara se, ne sluša ničije mišljenje…“

A 1.

Sukobi i ostavke i u Rio Tintu

Verovatno da ne postoji država gde zloglasni Rio Tinto posluje a da ova korporacija nije bila jedinstvena u odlukama koje donosi. Ali, u Vučićevoj Srbiji, čak se i zloglasni Rio Tinto podelio, izbili su sukobi, nesporazumi I uzajamna optuživanja. Ostavku je ovih dana podneo direktor kompanije Jakob Štausholm, a izbor novog će najverovatnije zavisiti od toga koliko je budući menadžer biti agresivan u pogledu nalaženja bakra kojeg je sve manje. Manje je poznato da upravo na projektima bakra, Rio Tinto Dunav Exploration sarađuje već duže vreme sa Kinezima u Boru, gde je nedavno i nađena nova količina ovog metala.

„Rio Tinto Exploration Dunav d.o.o. trenutno ne poseduje dozvole za istraživanja minerala u Srbiji, te u skladu sa tim ne sprovodimo aktivnosti na terenu.

Međutim, mi razmatramo sve potencijalne prilike za istraživanje ležišta bakra kako u Srbiji, tako i u širem geografskom regionu. Kao neoperativni partner u saradnji sa kompanijom Zijin Mining učestvujemo u istraživanjima minerala u određenim delovima istočne Srbije,“ navodi se na sajtu kompanije u Srbiji. Grupacija Rio Tinto je u aprilu 2018. godine osnovala Rio Tinto Exploration Dunav d.o.o. kompaniju osnovanu za sprovođenje istraživanja minerala, dok je ranije osnovana Rio Sava Exploration isključivo povezana sa razvojem ležišta Jadar.

 Jedan izvor upoznat sa situacijom rekao je za Rojters da je odbor poslednjih meseci održao sastanke o sukcesiji uz pomocì firme za regrutovanje rukovodilaca MWM Consulting, proveravajucìi interne kandidate, uključujucìi izvesne Bolda Batara, Sajmona Trota i Džerouma Pekresa, dok je istovremeno tražio i eksterne lidere. „Sledeća generacija velikih rudarskih lidera moraće biti agresivnija od prethodne. Ima manje bakra i moracìe da preuzmu vecìe rizike da bi ga dobili“, rekla je Rojtersu jedna osoba koja se bavi konsultacijama za imenovanja visokih rukovodilaca u industriji.