Čitav svet pa i Srbija, gledaće od kraja januara 2025. godine poteze novog-starog američkog predsednika, Donalda Trampa. Od njih će zavisti i globalna lokalna slika ekonomskih i političkih kretanja u narednim godinama a možda, zavisno od rezultata tog mandata i u narednim decenijama.

Prema američkim izvorima MT, postoji Trampov alternativni tim za koji javnost u Srbiji ne zna, a neko iz tog tima bi mogao lako da bude izabran na ključne pozicije nove vlade SAD. MT ima privilegiju da ih predstavi, a ko od njih će zaista biti uskoro na veliikoj svetskoj sceni, „delegiran“ iz Ovalnog kabineta od strane predsednika Trampa, ubrzo će se i znati. Poznato je da se Tramp ne odriče svojih ljudi, čak i ako ih smenjuje ili im daje nove uloge. U tom smislu su imena ovih ljudi i njihove biografije važne. Neki će ipak morati da nauče šta je smenjivost vlasti, ali kakve će posledice sve to imati na odlazeću kriminalnu „vlastelu“ u Srbiji?

Luka Mitrović

Džon Mekenti (John McEntee), koji je počeo kao Trampov čovek tokom kampanje 2016. godine i koji je radio na personalnim pitanjima, za njegovu kampanju, mogao bi da vodi Kancelariju za upravljanje osobljem (OPM), kancelariju zaduženu za regrutovanje, proveru i zapošljavanje svih državnih službenika u vladi od obaveštajnih službenika i savetnika za politiku do sudija upravnog prava i osoblja za sprovođenje zakona.

U dobi od 29 godina, Mekenti je prešao put od nošenja Trampovog kofera kao svog ličnog pomoćnika do direktora Kancelarije za osoblje predsednika Bele kuće (PPO), uprkos tome što je ranije otpušten od strane bivšeg šefa osoblja Džona Kelija zbog neuspeha provere bezbednosne dozvole.

Kao direktor PPO, Mekenti osigurava da su svi predsednikovi ljudi njemu odani, te širom savezne vlade da prati njihova prisustva na društvenim mrežama.

Mekenti je izradio i dao Trampu da potpiše izvršnu naredbu kojom se američkoj vojsci nalaže da se povuče iz Avganistana bez konsultacija sa bilo kim u Pentagonu i bez ikakve vojne ekspertize. Takođe je pomogao da se postavi pozornica za napad na američki Kapitol 6. januara tako što je bivšem potpredsedniku Pensu poslao dopis u kojem tvrdi da ima ustavno ovlašćenje da poništi izbore uprkos činjenici da Mekenti nije advokat.

Od napuštanja Bele kuće, Mekenti se pridružio Fondaciji Heritage kao viši savetnik Projekta 2025. Kao direktor Kancelarije za upravljanje kadrovima, glavna agencija za ljudske resurse za saveznu vladu, Mekenti bi verovatno bio najvažnija osoba u naporima da se sprovede takozvani „Raspored F“.

Stiven Miler, kao šef osoblja je bio viši savetnik predsednika za politiku i direktor Bele kuće za pisanje govora tokom Trampove administracije. Miler je oblikovao i vodio Trampovu imigracionu politiku, uključujući zabranu putovanja muslimanima. Kada su Tramp i Miler smatrali da se Ministarstvo unutrašnje bezbednosti (DHS) ne trudi dovoljno snažno, Miller je nadgledao čistku zaposlenih u DHS-u koji su smatrani nedovoljno lojalnim, uključujući sekretara DHS-a Kristjen Nielsen i direktora tajne službe Randolfa Alesa. Ukoliko se Miler vrati u Belu kuću kao šef štaba, on će imati ovlašćenje da nadgleda sprovođenje „Rasporeda F“ i „Projekta 2025“ u svakoj federalnoj agenciji.

Takve kadrovske promene takođe mogu uticati na Stejt department (koji izdaje vize), Ministarstvo pravde (koje brani vladine akcije), Ministarstvo zdravlja i socijalnih usluga (koje brine o izbeglicama i azilantima u Sjedinjenim Državama, uključujući decu bez pratnje), i Ministarstvo odbrane (koje je ranije odbijalo Milerovu ideju o slanju trupa na granicu).

Džefri Klark (Jeffrei Clark) bio je u središtu napora unutar Ministarstva pravde da se poništi predsednički izbori 2020. godine, uključujući napore da se izbace lideri Ministarstva pravosuđa koji su smatrani nedovoljno lojalnim Donaldu Trumpu. Sada ga vide kao kandidata za državnog tužioca, uprkos tome što se suočava sa potencijalnim isključenjem.

Dok je služio pod Trumpom kao vršilac dužnosti pomoćnika državnog tužioca za građansko odeljenje, Klark je pokušao da mobiliše Ministarstvo pravde da podrži Trumpove napore da poništi izbore. Ukoliko Klark bude vodio Ministarstvo pravosuđa, može se očekivati da će pokušati da iskoreni i očisti advokate Ministarstva pravosuđa, uključujući i one koji su radili na raznim Trump krivičnih istraga.

Kaš Patel (Kash Patel) je bivši zvaničnik u Savetu za nacionalnu bezbednost koji je proveo vreme kao glavni zamenik u Kancelariji direktora Nacionalne obaveštajne službe i šef štaba u Ministarstvu odbrane. Kaš Patel se ranije smatrao verovatnim izborom za vođenje Centralne obaveštajne agencije (CIA), uprkos tome što se ranije smatrao nepodobnim da obavlja taj posao. Gde će ga Tramp dalje videte, to je otvoreno pitanje.

Tokom svog vremena u vladi, prvo kao pomoćnik bivšeg predstavnika Devina Nunjeza, a zatim u Trampovoj administraciji, Patel je radio na potkopavanju istrage Roberta Milera o mešanju u izbore 2016. godine pisanjem pristrasnog memoranduma o nedoličnim ponašanjem FBI-a.

Patelove aktivnosti su smatrane toliko problematičnim od strane obaveštajne zajednice da je tadašnja direktorka CIA-e Gina Haspel zapretila da će dati ostavku u znak protesta ako Patel bude postavljen za njenog zamenika.

Pojedini liberal ni krugovi u Vašingtonu smatraju da, ako bi Patel preuzeo kormilo agencije zadužene za prikupljanje, procenu i širenje vitalnih informacija o nacionalnoj bezbednosti, karijerne zvaničnike i stručnjake neće konsultovati niti birati.

Dok Mekanti, Miler, Klark, i Patel izgledaju kao „najverovatniji“ za imenovanja, koji bi bili voljni i ovlašćeni da sprovedu čistke kadriva prethodne vlasti, postoje i drugi potencijalni imenovani koji mogu biti slično skloni i imaju sukob interesa koji bi mogao uticati na to ko je angažovan i otpušten iz savezne vlade.

Džef Jas bi mogao da postane sekretar trezora, jer ima poslovne veze sa Trampom preko Trampove medijske kompanije. Trampov zet Džerad Kušner kaže da ne želi da se pridruži drugoj Trumpovoj administraciji, ali to nije nužno garancija. Ako se pridruži administraciji, on bi sa sobom doneo bezbroj sukoba interesa, uključujući i investiciju od 2 milijarde dolara iz Saudijskog fonda za javna ulaganja u njegovu privatnu kompaniju Affinity Partners.

Bivši sekretar unutrašnjih poslova David Bernhart i komesar za poljoprivredu Teksasa Sid Miler su druge mogućnosti za uloge ministra unutrašnjih poslova i sekretara za poljoprivredu.

Gore pomenuti „Raspored F“ štitiće karijerne državne službenike od reklasifikacije i otpuštanja po volji.

Ipak, u Vašingtonu se obično kaže: propisi su važni, ali ih buduća administracija može poništiti. Zato je zakonodavna zaštita državne službe toliko važna. Senator Tim Kejn i predstavnici Džeri Konoli i Brajan Ficpatrik razvili su i uveli Zakon o čuvanju državne službe (S. 399 i HR 1002), koji bi zabranio svakom budućem predsedniku da iskoristi „Raspored F“ kroz serparatnu, izvršnu akciju. Usvajanje ovog zakona je ključni sledeći korak.

Novoj, Trampovoj državnoj službi sprema se upozorenje da na zaslugama grade kartijeru. Liberali se plaše sprovođenja Trumpovih planova za čišćenje „stručnjaka“ i dugogodišnjih javnih službenika što bi navodno moglo uticati na svakodnevne Amerikance „na bezbroj načina“. Očito pogrešno shvaćeno, jer Trampova ideja je da nema „večnih“ nego onih koji po zaslugama dobijaju i status.

Poređenja radi, iz Amerike gledano „na dalekom Balkanu, u Srbiji“, od 13 saziva Skupštine Srbije u periodu od 1991. do 2023., jedna petina istih ljudi je redovno birana u osam saziva (1994, 1997, 2004, 2008, 2012, 2014, 2016, 2020. i 2022. godine). Tako na primer, kao predstavnici radikala Tomislav Nikolić i Dragan Todorović bili su birani za narodne poslanike u čak sedam skupštinskih saziva, sa ukupno oko 19 godina poslaničkog staža. Od 2000. do 2020. godine u svakom sazivu je bila funkcionerka DS Gordana Čomić i tako „nakupili“ 19 godina staža. Milorad Mirčić poslanik radilkala bio je to punih 18 godina.

Ali, to se tek pojedinci, a „rekorderi“ poput Aleksandra Vučića (koji sebe ponosno naziva „političkim veteranom“) ili Ivice Dačića, koji imaju pune tri decenije neprekidnog lagodnog života u vrhovima svih vlasti, zaboravili su kako izgleda realan život u Srbiji.

Isto ili slično je bilo u starom „demo demokratskom gnezdu“ u SAD, gde su mnogi obitavali bez ikakvog smisla ili zasluga i do pola veka.

Trampovih „čistki“ se boje samo oni kojima su privilegije decenijama dodeljivane „po navici“. A, toga više biti neće. Ovo bi mogao da bude trenutak kad bi i Srbija i čitav region mogli da dobiju lekciju o redovnoj smenjivosti svake vlasti.

Pad Aleksandra Vučića i njegove diktature u tom smislu bi svakako morao biti početak te nove ere.