Uobičajeno je da se u određenim vremenskim intervalima prave inventari kako bi se znalo realno stanje stvari. Recimo, vlasnici prodavnica povremeno zatvore radnju i izvrše popis robe koja im se nalazi na zalihama; iz poslovnih knjiga vide finansijske tokove između dva inventara i, posle nekoliko jednostavnih matematičkih operacija sabiranja i oduzimanja (eventualno malo procentnog računa), dobijaju jasnu sliku o minulom radu. Ta jasna slika im je važna da bi znali šta i kako dalje, jer bez toga bi bili kao guske u magli, zaključuje kolumnista dr ing. Miroslav Parović, predsednik Narodnog patroskog pokreta

Miroslav Parović

Srpsko društvo je u prethodnih godinu dana započelo jedan veliki posao sveobuhvatnog preobražaja i to je – po mom mišljenju – najveći podvig koji imamo u 21. veku. Od rezultata koje ćemo postići bukvalno zavisi biološki opstanak naroda, pa je otuda i odgovornost ogromna. Zbog toga smatram da je jako važno da, na godišnjicu pada nadstrešnice, napravimo jasan pregled činjeničnog stanja o tome gde se kao društvo sada nalazimo, kako bismo mogli da veliki posao sprovedemo do kraja.

Ono što prvo treba iskreno reći je da pravda nije zadovoljena i da za smrt nedužnih ljudi niko od stvarno odgovornih nije proveo ni jedan sekund u zatvoru. Krivci za zločin su čak uspeli da do te mere kompromituju sudski proces: prvo su uništili dokazni materijal, a potom započeli kampanju da je pad nadstrešnice bio akt terorizma – što se na nijedan način ne može dokazati. Shodno svemu ovome, posle godinu dana smo dalje od zadovoljenja pravde za žrtve nego što smo bili kada se zločin dogodio.

Drugo, već godinu dana protesti se odvijaju širom Srbije; iako je naroda na ulicama bilo kao nikada u istoriji, nismo uspeli da izguramo nijedan od zahteva koji su vlastima bili isporučeni. Treba se setiti da je prvobitno zahtevano da se javnosti stavi na uvid čitava dokumentacija vezana za rekonstrukciju pruge između Beograda i granice sa Mađarskom. Kada Vučić to nije ispunio, naredni zahtev (početkom maja javno iznet) bio je da budu brzo raspisani vanredni parlamentarni izbori – što se takođe nije desilo iako je zahtev na stolu već šest meseci. Po svemu sudeći, izbora u Srbiji neće biti ni u narednih godinu dana jer je Ursula von der Leyen u ime EU omogućila da se pokrene tema izmene izbornih zakona, a potom i njihove implementacije, što u nekim vremenskim okvirima znači barem godinu dana birokratskog mrcvarenja s ciljem udaljavanja građana sa ulica. Ovde bih stao sa popisom, jer su druge stvari manje značajne i ne utiču mnogo na aktuelni trenutak.

Dakle, tu smo gde jesmo i sada treba videti sa kime, sa čim i kako dalje – jer ponoviću, mi smo u istorijskom poslu preobražaja Srbije i nemamo prava da u tome ne uspemo. Po mom mišljenju, preduslov svake dalje akcije je pravljenje novog društvenog dogovora oko toga kakvu državu hoćemo. Naprednjaci svoj dogovor imaju: oni hoće državu bez zakona i institucija kako bi je mogli pljačkati i od toga lepo živeti. Spram tog cilja su napravili organizaciju i planove, i treba biti iskren i priznati da im ide od ruke ono što su naumili. Kada napravimo dogovor, naredni korak je da vidimo koliko stvarno ima ljudi spremnih da dogovoreno slede i sprovedu u delo. I konačno, kada imamo cilj i ljude, ostaje da posao dovršimo do kraja.

Otuda 1.11.2025. mora da bude dan tog novog društvenog dogovora – ponoviću, stare ciljeve nismo dosegli. Tog dana ćemo na licu mesta videti i koji su to ljudi na koje se može računati, tako da bismo u jednom danu mogli da napravimo potpuno novu postavku. Toga dana, dok se suočavamo sa činjenicom da tokom protekle godine kao društvo nismo ispunili dug prema stradalima, treba razmisliti i o tome da smo mi jedan od retkih naroda koji nikada u svojoj istoriji nisu osudili sopstvene izdajnike koji su počinili zločin protiv svog naroda.

Uzmimo za primer poslednjih trideset i pet godina u kojima smo doživeli ekonomski kolaps, demografsku katastrofu, tehnološki zaostatak, gubitak teritorija i desetine hiljada izgubljenih života – te ukupni civilizacijski zaostatak. Za sve ovo bukvalno niko nije odgovarao. Naši sudovi nisu izrekli nijednu presudu odgovornima za ovakvo stanje. Otuda mislim da bi prva tačka onog potrebnog novog društvenog dogovora morala da bude javno obećanje da će Aleksandar Vučić biti prvi političar koji će biti osuđen zbog zločina protiv naroda i države. Time bismo okrenuli novi list i omogućili da društvo krene putem normalnog organizovanja, a potom i razvoja baziranog na znanju. Ujedno, Vučić bi dobio mesto u istoriji kakvo zaslužuje.