Američki državnici, obaveštajci, biznismeni i mediji podržali su politički i privredni uspon Kine. U zamenu za poslove sa kineskim kompanijama i fondovima, stvorili su uslove za globalno širenje uticaja i moći Kine, koja je postala najveća pretnja Americi i celom svetu.

U knjizi „Crveno rukovanje“ („Red Handed“), autor Piter Švajcer je izneo brojne dokaze korupcije na koju su pristali mnogi američki političari, diplomate, vlasnici tehnoloških kompanija i medija. Magazin Tabloid će objaviti nekoliko delova iz te knjige, u kojoj je raskrinkana pozadina spornih političkih i poslovnih kombinacija porodice Bajden, Bila Gejtsa, Vorena Bafeta, Lerija Pejdža i ostalih američkih mogula sa komunističkim režimom u Pekingu.

Piter Švajcer

Izvršni direktori najvećih američkih tehnoloških kompanija okupili su se 2015. godine u sedištu Majkrosofta u Sijetlu. Direktori Amazona, Epla i Fejsbuka su pripremili dobrodošlicu posebnom gostu – kineskom predsedniku Si Đinpingu. Titani iz Silikonske doline strpljivo su čekali njegov dolazak. Kada je ušao u prostoriju, svi su bili kao pogođeni gromom. „Da li ste osetili da se soba trese?“ – upitao je Tim Kuk, izvršni direktor Epla.

Za Sija, Sijetl je bio usputna stanica na putu ka Vašingtonu, na sastanak sa predsednikom SAD-a Barakom Obamom. U Beloj kući je priređen još svečaniji doček. Istočna sala je bila ukrašena ružama i cvetovima breskeve. Među dve stotine gostiju iz političke i poslovne elite bilo je nekoliko tehnoloških magnata, koji su Sija upoznali u Sijetlu. Jedan od njih je bio mladoliki Mark Zakerberg, suosnivač Fejsbuka, i njegova supruga Priscila, koja je kineskog porekla. Priscila je bila u sedmom mesecu trudnoće. Kada je Zakerberg dobio priliku da ponovo vidi počasnog gosta licem u lice, uputio mu je neobičan zahtev. Pitao je komunističkog diktatora da li bi mu smetalo ako bi svom detetu dao njegovo ime. Si je, razumljivo, bio iznenađen zahtevom. Odbio je, rekavši da bi to za njega bila „prevelika odgovornost“.

Izgleda da su tehnološki giganti iz Silicijumske doline bili očarani sposobnošću kineskog diktatora da sprovede sve što naumi. Takođe, delimično su bili zaslepljeni svojim tehnološkim ambicijama i zato su bili spremni da sarađuju sa ozloglašenim režimom kako bi ostvarili svoje silikonske snove. Iako su stekli silno bogatstvo i uticaj, koji ide uz novac, bili su spremni da padnu na kolena pred kineskim zvaničnicima, kako bi dobili pristup kineskom tržištu. Osim toga, postojalo je i lično strahopoštovanje prema Kinezima, i to ne samo prema predsedniku Si Đinpingu.

Skoro godinu dana pre ove posete, krajem 2014. godine, u Silicijumsku dolinu je doputovao visoki kineski zvaničnik po imenu Lu Vej, bivši zamenik šefa Odeljenja za propagandu Komunističke partije Kine. Predsednik Si je imenovao Veja za čelnika „Centralne grupe za bezbednost interneta i informisanja“. Ukratko, Vej je bio kineski internet car, koji se bavio orvelovskim poslom ograničavanja pristupa određenim idejama i nadgledanja protoka informacija. Kineska vlada mu je dala značajan alat za obavljanje tog posla. Jedan od tih alata bio je zakon o sprečavanju širenja neproverenih informacija na internetu, koji je donet 2013. godine. Ako je neka objava, koja se smatra neistinitom, podeljena više od 500 puta, autoru je pretila kazna zatvora do tri godine.

Iako su američki mediji opisivali Lu Veja kao „propagandistu stare škole“, kad je posetio sedište Fejsbuka u Kaliforniji, u Menlo Parku, Zakerberg ga je tretirao kao VIP osobu. Zakerberg ga je lično vodio u obilazak novog kampusa, kojim se hvalio kao „najvećom otvorenom kancelarijom na svetu“. Kasnije, kad su se povukli u Zakerbergovu kancelariju, Vej je seo u fotelju generalnog direktora, napravio je nekoliko fotografija, a onda je primetio da među knjigama na stolu stoji „Upravljanje Kinom“, obimni zbornik (515 strana) govora i komentara predsednika Sija. Vej je znao, verovatno, svako slovo u toj knjizi, koju je sastavila Kancelarija za istraživanje partijske književnosti Centralnog komiteta KPK. Zašto je takva knjiga stajala na stolu kapitaliste? Zakerberg je objasnio gostu da je kupio knjigu kako bi mu ona bila štap za oslanjanje u rukovođenju kompanijom. „Želim da sve saradnike nateram da razumeju socijalizam sa kineskim karakteristikama“, rekao je suvlasnik Fejsbuka.

Tokom te posete, Vej je svratio u sedište Epla da se sastane sa Timom Kukom. Kineski mediji su objavili fotografije sa tog sastanka, uključujući i onu na kojoj se vidi kako Kuk pozdravlja Veja kao „starog prijatelja predsednika Sija“, dok mu Vej u šali preti prstom.

Molba kineskom predsedniku da „pozajmi“ ime detetu, ili šala sa propagandistom i cenzorom mogu da izgledaju čudno, pa čak i pomalo jezivo. Ali želja giganata iz Silikonske doline da odu u Peking ima još mračniju stranu. Oni su decenijama sticalali bogatstvo zahvaljujući normama i vrednostima američkog sistema, da bi počeli da sarađuju sa kineskim režimom, pomažući mu da bolje kontroliše svoje stanovništvo. Čak su podržali pokušaje Kine da nadmaši Ameriku u vojnim sposobnostima i kapacitetima.

Vlasnici tehnoloških kompanija su bili optimistični u pogledu procene da će inženjerski napredak dovesti do društvenog napretka. Možda su verovali da će informativna internet-revolucija srušiti represivni režim. Ili su se, možda, podanički klanjali svojim novim gospodarima.

Kakvi god bili njihovi motivi, Kina je, uz njihovu pomoć, počela da stvara uslove da postane svetska sila broj jedan. Kineski lideri žele tehnološku nadmoć, jer će im ona obezbediti ekonomsku, pa možda i vojnu nadmoć.

Predsednik Si je rekao: „Nauka i tehnologija su nacionalno oružje. Trebalo bi da pobedimo tehnološku konkurenciju. U današnjem svetu, naučne i tehnološke inovacije biće odlučujuća podrška za povećanje sveobuhvatne nacionalne snage i našeg budućeg razvoja.“

Da bi ostvario taj cilj, Peking je stvorio „civilno-vojnu fuziju“, što znači da svaki tehnološki napredak na civilnom tržištu mora da bude primenjen u vojnom sektoru. Oni su se efikasno udvarali i zavodili mnoge moćne ljude u Silikonskoj dolini da dobrovoljno, a ponekad i entuzijastično, zajedno igraju u toj utakmici protiv SAD-a, a u interesu Kine.

Bil Gejts je jedan od najbogatijih ljudi na svetu, s pravom prepoznat kao vizionar koji je pomogao u izgradnji ogromne tehnološke industrije. Gejts je prešao u svet filantropije da bi dobio podrku za neke svoje ciljeve. Takođe, on ima duboko problematične veze sa kineskim režimom.

Niko ne može kritiviti korporativne moćnike što su zavedeni prilikama koje je nudilo kinesko tržište. Od najranijih dana interneta, Kina je viđena kao unosno tržište za tehnološku industriju. Sa otprilike četiri puta većom populacijom od SAD-a, Kina je izgledala kao zlatna koka. Možete se kladiti da je Kinu tako video i Bil Gejts.

No, Gejts je sarađivao sa pekinškim režimom na način na koji nisu drugi tehnološki titani. Kineska komunistika partija ga je nagradila pristupom tržištu, uslugama i titulama. On je, povrh svega, ulagao u kineska privatna preduzeća povezana sa kineskim vojno-industrijskim kompleksom.

Čini se da je Gejts uvek potcenjivao represivnu prirodu Komunističke partije Kine. Njegov nemilosrdni tehno-optimizam učinio ga je lakom metom. Iznosio je naivne stavove u vezi tehnologije i njenog uticaja na represivni režim. Još 1995. godine, u zoru globalnog interneta, Gejts je odbacivao upozorenja da će Kinezi cenzurisati mrežu. Tvrdio je da bi kineski zvaničnici morali da bukvalno imaju ljude, koji će gledati preko svačijeg ramena da bi sproveli cenzuru.

Naravno, Peking je samo dve godine kasnije napravio precizan sistem cenzure. Čak i nakon što je Kina podigla ono što je postalo poznato kao „Veliki zaštitni zid“, Gejts je nastavio da insistira da je internet prevelik za cenzuru. On je 2008. rekao studentima na Univerzitetu Stanford: „Ne vidim nikakav rizik da bi neko mogao da ograniči slobodan protok sadržaja na internetu. Ne možete kontrolisati internet.“ Ta smela izjava pokazala se neiskrenom i netačnom. U tom trenutku, Majkrosoft je već kreirao sisteme za cenzurisanje interneta. 

U junu 2005. godine, Majkrosoft je pokrenuo softverski program pod nazivom MSH Spaces u Kini. Taj program je cenzurisao sadržaje koji su uključivali reči „demokratija“, „ljudska prava“ i „sloboda izražavanja“. Ko bi ukucao te reči ili fraze u pretraživač, dobili biste poruku da je reč o grešci. Sistem je takođe blokirao ili ograničavao pretragu određenih imena ili sintagmi kao što su „nezavisnost Tibeta“, „Falun Gong“ i „Trg Tjenanmen“. Kad je kineski novinar po imenu Žao Jing kritikovao cenzurski sitem MSH Spaces na svom blogu, Majkrosoft mu je zabranio pristup internetu, navodno „nakon zahteva kineskih vlasti“. Takvi problemi se protežu do danas.

Početkom juna 2021, korisnici Majkrosoftovog pretraživača „Bing“ u SAD-u, Evropi i Aziji prijavili su da ne mogu da ne mogu da pronađu fotografije i informacije o godišnjici masakra na Trgu Tjenanmen. Majkrosoft je za to okrivio „ljudsku grešku“, ali nije precizirao koja bi greška dovela do nestanka legendarnih fotografija poput „čoveka i tenka“ i drugih.

Kontroverza oko režimske cenzure na internetu uzavrela je 2010. godine, kada je Gugl krenuo u borbu protiv kineskog režima. Kad je spor dospeo u javnost, Gejt je stao na stranu Pekinga, protiv Gugla, tvrdeći da kompanije treba da poštuju lokalne zakone. Njegov položaj je čak podstakao kinesku ambasadu u SAD-u da objavi priču pod naslovom „Bil Gejts protiv slepih miševa, koji napadaju Kinu“.

Gejts je pokušao da zvuči principijelno, ali to jednostavno nije odgovaralo realnosti njegovog učešća u cenzuri. Tvrdio je da su kineska ograničenja minimalna i izrazio je uverenje da će ih tehnologija prevazići. „Kineski napori da cenzurišu internet veoma su ograničeni. Lako je to zaobići“, rekao je Gejts. Stiv Balmer, tadašnji izvršni direktor Majkrosofta, ponovio je te stavove: „Ako nam kineska vlada ponudi odgovarajuće pravno obaveštenje, mi ćemo određenu informaciju ukloniti iz pretraživača ‘Bing'“. Balmer je dodao da zemlje poput SAD-a, sa „ekstremnim“ zakonima o slobodi govora takođe cenzurišu neki materijal.

Dok je Gejts pokušavao da objasni kinesku cenzuru, on je aktivno pomagao režimu u Pekingu da je sprovodi. U međuvremenu, bio je kritičan prema bilo kakvoj cenzuri u SAD-u. Jedan od primera, koji je iznosio, odnosio se na ograničen pristup dece pornografskim sadržajima. Gejts je rekao: „Majkrosoft i druge kompanije i neprofitne organizacije bile su uključene u pokušaje da blokiraju zastrašujuća ograničenja za korišćenje interneta i besplatno objavljivanje informacija. Sistemi, koji navodno imaju za cilj da spreče decu da pristupe pornografiji, daju loš primer kada je u pitanju sloboda govora na računarskoj mreži.“ Jasno je da Gejts nije želeo da deca imaju lak pristup pornografiji. Ipak, nejasno je zašto mu je smetao američki zakon kojim je to definisano, a nije mu smetala kineska cenzura.

Majkrosoft je obećao režimu u Pekingu da će preneti deo svojih poslova iz SAD-a u Kinu. Kad je ispunio ta obećanja, Kina ga je nagradila na razne načine, i poslovima i odlikovanjima. Kineski državni list na engleskom jeziku, Poeple’s Daily Online, uvrstio je Gejtsa među „50 stranaca koji oblikuju savremeni razvoj Kine“. Na listu su mu se pridružili Karl Marks, Vladimir Lenjin, Albert Ajnštrajn, Čarls Darvin i Josif Staljin. Gejts je bio jedina osoba iz sveta tehnologije na listi.

Pre toga, kada je tadašnji kineski predsednik Hu Đintao doputovao u prvu zvaničnu posetu Sjedinjenim Državama, i on je svratio u Sijetl, u posetu Gejtsovoj „lepoj kući“, pre nego što je krenuo za Vašington. Američki mediji su naglasili: „Kineski predsednik prvo upoznaje Bila Gejtsa“.

Taj susret je doprineo poboljšanju odnosa Pekinga i Majkrosofta. Do 2010. godine Majkrosoft je preduzeo još jedan korak u širenju partnerstva sa kineskom vladom. Kompanija je osnovala istraživačku laboratoriju u Kini, koja se bavila razvojom veštačke inteligencije (AI) sa kineskim vojnim univerzitetom. Ta oblast istraživanja imala je ogromne implikacije na ekonomiju i vojnu industriju. Majkrosoft je čak počeo da prima pripravnike iz kineske Narodnooslobodilačke armije (NOA) u svoj istraživački centar u Aziji.

Majkrosoft je sa pekinškim režimom radio i na druge načine. Kompanija je dozvolila kineskoj NOA da pristupi komunikacijama na Skajpu i drugim onlajn platformama za video konferencije. Komunistički zvaničnici su pratili razgovore, koji su mogli da uključuju organizovanje protesta ili druge aktivnosti, koje su predstavljale problem za njihov režim. Kada je upitana za to, kompanija je jednostavno istakla: „Misija Skajpa je da razbije barijere u komunikaciji i omogući razgovore širom sveta“.

Majkrosoft je kasnije formirao partnerstvo sa kineskim državnim vojnim konglomeratom China Electronics Technology Group (CETC) kako bi učinila Vindous dostupnim vladinim zvaničnicima u Pekingu. Sporazum je garantovao „tehnologiju operativnog sistema i usluge za kineske korisnike u specijalizovanim oblastima u kritičnoj infrastrukturi i državnim institucijama“. Odluka Majkrosofta da radi sa CETC-om izazvala je dosta uznemirenja u svetu tehnologije, s obzirom da ta kineska kompanija upravlja brojnim istraživačkim institutima u više od 180 komercijalnih filijala, od kojih su većina uključena u projekte za razvoj, proizvodnju elektronike civilne i vojne namene, pa i u snabdevanje Narodnooslobodilačke armije Kine. Laboratorije CETC-a su dizajnirale elektronske sisteme za prve kineske nuklearne bombe, kao i navodeće rakete i satelite. Postoje „veoma zamagljene linije“ između onoga što je civilno i vojno u CETC-u. Misteriozne su i specifičnosti sporazume između Majkrosofta i CETC-a. Majkrosoft je saopštio da je napravio „promene“ u Vindousu za kinesku vladu, ali nije hteo da objasni o čemu se konkretno radi. Gejts nije bio zabrinut zbog te saradnje. Taj projekat je otvorio vrata drugim njegovim projektima u Kini.

Kada je napustio mesto predsednika Majkrosofta, 2014, Gejts je ostao u upravnom odboru kao tehnički savetnik. Želeo je da se posveti svojoj neprofitnoj fondaciji, ali i dalje je imao interesovanja vezana za tehnologiju. Fasciniran nuklearnom energijom, on je 2008. godine učestvovao u osnivanju kompanije pod nazivom Terra Power, sa nadom da će izgraditi nuklearne reaktore u Kini. Kako je objasnio Rodžer Rejnolds, glavni tehnički savetnik Terra Power-a, oni su sarađivali sa kineskom Nacionalnom nuklearnom korporacijom (CNNC) na izgradnji reaktora „sledeće generacije“. Ta tehnologija uključuje nešto što se zove „putovanje kroz talasni reaktor“, a zasniva se na reaktoru od otopljenje soli, koji su američki naučnici osmislili pre više od 50 godina.

Gejts je ignorisao zabrinutost za nacionalnu bezbednost u vezi sa tim projektom. Saradnjom sa komunističkim režimom, obezbeđivao mu je strateški korak u nadmetanju sa Sjedinjenim Državama u kontroli nad globalnim nuklearnim tržištem. Američka vlada je više puta isticala da Kina koristi „svoju veliku, brzo rastući nuklearnu industriju, koju sponzoriše država, kao strateško oruđe kojim se povećava kineska sveobuhvatna nacionalna moć, kako kroz razvoj civilnog sektora, tako i kroz podršku vojnoj industriji“. Štaviše, CNNC se našao na udaru Inicijative za nuklearnu energiju, jer je „uključen u razvoj kineskog energetskog programa, kako civilnog, tako i vojnog“.

Gejtsov projekat je pomogao komunističkom režimu u vojnom nadmetanju sa Sjedinjenim Državama. Reaktori ove „nove generacije“ su neverovatno efikasni u pokretanju brodskih motora. 

Gejtsovi planovi za igradnju nuklearnih reaktora sa kineskom vladom su stali 2018. godine, kada je promena politike u Vašingtonu otežala realizaciju projekta. Ministarstvo odbrane SAD-a kasnije je objavilo listu od 20 kineskih kompanija povezanih sa kineskom Narodnooslobodilačkom armijom. Na listi se našao i Majkrosoft, što je primoralo Gejtsa da odloži zajednički posao sa CNNC-om. Ali, Gejts je obećao da će nastaviti da se zalaže za saradnju sa Pekingom na projektima nuklearne energije. „Došlo je do zastoja u planovima Terra Power-a, ali postoje načini da se vratimo i kasnije uključimo Kinu u projekat“, rekao je Gejts za kineske državne medije.

Gejts je takođe investirao u kinesku kompaniju za proizvodnju električnih vozila sa impresivnim nazivom Build Your Dreams („Izgradi svoje snove“ BID). U tom projektu učestvuje i Gejtsov dobar prijatelj Voren Bafet.

BID ima duboke veze sa kineskom vojskom. Prema studiji koju je spozorisala jedna američka alijansa, BID daje vojnim fabrikama pristup svojim tehnologijama i istraživačkim podacima. Na primer, BID je ostvario „stratešku saradnju“ sa Kineskom akademijom za tehnologiju lansirnih vozila, koja je deo Narodnooslobodilačke armije i predstavlja „najveću istraživačku i proizvodnu bazu raketnog oružja i lansirnih vozila u Kini“.

Osim dogovora, Gejts se potrudio da lično pohvali predsednika Sija. Tokom intervju za partijsko glasilo Kine, Gejts je govorio o svom odnosu sa Sijem i činjenici da su oni razgovarali o „oblasti nauke, gde Kina sada prednjači, a spremna je da investira“. Gejts je dodao da je „impresioniran koliko naporno radi predsednik Si“.

Jedan od najbogatijih ljudi na svetu, i to filantrop, hvalio je čoveka koji rukovodi režimom koji ima logore za etnički i politički nepodobne ljude. Gejtsove izjave su više od praznog brbljanja. On je postao svojevrsni savetnik kineske vlade. Kineska inženjerska akademija (CAE) dala mu je doživotno članstvo. Ta akademija je pod direktnom kontrolom kineskog Državnog saveta, najvišeg organa režima iz Pekinga. Članstvo u CAE zahteva „strogo političko odobrenje“. Stranci mogu da se pridruže samo ako su dali izraziti doprinos razvoju Kine. Kako su objasnili kineski mediji „izvor stranca za članstvo u CAE je doživotna čast od koje se očekuje da unapređuje međunarodnu saradnju i poboljšava status CAE u oblasti inženjeringa“. Jedna od najvažnijih uloga CAE je da civilne tehnologije prilagodi vojnoj upotrebi. U tom smislu, Kineska inženjerska akademija razvija veštačku inteligenciju za potrebe kineske vojske. U oktobru 2012. godine, CAE je potpisala sporazum sa Ratnom mornaricom o unapređenju vojno-civilnog inovativnog razvoja, posebno u oblasti veštačke inteligencije. Istraživači Majkrosofta su napisali tri istraživačka rada o veštačkoj inteligenciji sa Kineskim nacionalnim univezitetom za odbrambenu tehnologiju (NUDT), nad kojim kontrolu ima Centralna vojna komisija. Istraživanje Majkrosofta finansirala je kineska vojska. U te projekte uključeni su i „tehnološki klubovi“ sa nekoliko univerziteta za koje se zna da imaju bliske veze za kineskom vojskom.

Uprkos tesnoj saradnji sa Pekingom, Majkrosoft nije imun na sajber-napade pokrenute uz podršku kineske vlade. Jedan takav slučaj desio se 2021. godine, kad je Bajdenova administracija uprla prstom u Peking u vezi sa masovnim napadom na Majkrosoft. Ipak, Majkrosoft je i tada istakao da nema naznaka da će smanjiti obim saradnje sa Pekingom. Gejts je nastavio da hvali kineski režim, čak i posle izbijanja pandemije korona virusa. Kineski lekari, novinari i intelektualci su pokušavali da upozore svet na virus, ali Gejts je to ignorisao.

Bil Gejts provodi mnogo vremena u prostorijama svoje Fondacije, radeći na projektima globalne zdravstvene zaštite. Fondacija Melinde i Bila Gejtsa obavila je značajan posao u Africi, gde je radila na širenju uticaja kineske vlade. Poruke, koje su u javnost stigle na osnovu Zakona o slobodi informacija, otkrivaju da je Gejts svojim saradnicima i predstavnicima lokalnih vlada u Aftici sugerisao da „podignu glas o upravljanju Kine afričkim resursima tako što će na važnim međunarodnim samitima isticati da je doprinos Kine na visokom nivou“. Gejts i dalje na isti način agituje za interese komunističkog režima u Pekingu.

(U sledećem broju: Američki giganti u kinskom zagrljaju)