Sa lažnim ugovorima, ličnim pogodbama i sporazumima, raznim „pismima o namerama“ i primerima potpune suspenzije države i državnih poslova, tek će neko buduće tužilaštvo suočavati odlazećeg srpskog diktatora. Preko 12 godina lažnih institucija, lažnog života, lažnih vesti, lažnog parlamenta i lažnih vlada, koje je u Srbiji stvorio lažni vođa, ostaviće novoj generaciji u Srbiji veliki, gigantski posao i pitanje kako početi novi život u slobodi. A, kako diktator svoje poslednje mesece na vlasti provodi, kakve laži priča Englezima a kakve Kinezima, u kakvom je prinudnoim savezu sa hrvatskim premijerom, a kakvom „energetskom“ savezu se uzalud nada da bi ostao još malo na vlasti…

Nikola Vlahović

Na dan 8. februara 2024. godine, kad je u Srbiji na ulicama gradova, od najvećih do najmanjih, izašlo sve što je moglo da hoda i što misli svojom glavom a ne tuđom propagandom, u sred masovnih demonstracija i pobune svih slojeva društva protiv dugogodišnje tiranije Aleksandra Vučića i njegovog režima, taj bolesni diktator opet je našao potrebu da nešto izjavi za svoja sredstva propagande i širenje laži.

U atmosferi kad već gubi i kontrolu nad sobom i nad svojim mafijaškim režimom, tog dana je izašao pred javnost sa pričom da „Srbija pregovara sa 92 investitora“, te da će „ukupna vrednost tih investicija biti 7,3 milijarde evra, što će otvoriti 35.000 novih radnih mesta“.

Onda je nastavio da fantazira o gigantskim poslovima pa je rekao: „Mi moramo da nastavimo taj niz uspešnih godina, što se tiče privlačenja stranih direktnih investicija„. Krenuo je suludi diktator da priča istu priču i na društvenim mrežama. Na Instargamu je prikazivao da je „priliv direktnih stranih investicija u Srbiji 2019. godine iznosio 3,8 milijardi evra, 2020. godine tri milijarde, a 2021. godine 3,9 milijardi evra“.

Ali, nigde ni reči o porastu cena za 300 odsto u tom istom periodu, nigde grafikona da pokaže kako se lični život svakog građanina srozao do krajnjih granica, da preko 2,5 miliona stanovnika stoji pred provalijom ličnog bankrota, da još milion ljudi nema sradstava da plati hranu i račune, da je više od 700.000 ljudi koji rade u državnoj upravi ucenjeno sigurnom mesečnom platom (a, ni ona više nije sigurna), da ih isteruje na takozvane kontramitinge, pakuje po smrdljivim autobusima i razvozi na mesta odabrana za njegove jalove i sve više nepovezane govore.

Diktator urla, proziva, preti svima koji su se usudili da mu pruže otpor, ali, istovremeno, pokušava da ohrabri svoje mafijaške korporacija da ostanu uz njega, pa kaže: „Istovremeno, moramo da jačamo domaće investitore. To je ta naša snaga koja nam pravi ogromnu prednost u odnosu na sve druge u regionu“,

Početkom godine, na Regionalnoj konferenciji o trgovini između Velike Britanije i Zapadnog Balkana, zaigrao je na poslednju kartu: rekao je da mu je „drago što Srbija ima sve veći broj investicija iz Azije, budući da rast Evrope usporava već tri, četiri godine zaredom, ali da je cilj da bude i sve više investitora iz EU, kao i Velike Britanije„.

Ovaj njegov pokušaj da se pokloni i Kinezima i Engezima, ispraćen je podsmehom, i ironičnim komentarima prisutnih, ali ga to nije zaustavilo…Nastavio je da govori, „izrazio očekivanje da će trgovinska razmena Srbije sa Velikom Britanijom do kraja sledeće godine biti udvostručena“ i slične fantazije. Balavio je sa govornice o tome kako „važno da Srbija uradi sve što je moguće u vezi sa reformama do kraja 2026. godine, kako bi ispunila sve kriterijume za članstvo u EU“ i nastavio da priča o „vladavini prava“ kao da to zaista postoji u njegovom režimu:  „I po pitanju vladavine prava mislim da će uskoro Vlada doneti i ratifikovati dokument, pre svega vladavine prava i medijske situacije, pa da onda znamo da li prijem u EU zavisi samo od političke odluke, od zamora, želje, ili nepostojanja želje u Evropskoj uniji“.

Kao da u njegovom kriminalnom kalifatu sve funkcioniše savršeno, samo još Evropska unija to treba da shvati. Prisutni Britanci došli su na ovaj skup isključivo sa idejom da podrže ovog diktatora-zlotvora koji je zgazio Srbiju i teroriše još pola regiona, jer je jednoj grupi takozvanih poslovnih, ali ozbiljno kompromitovanih ljudi sa UK pasošima, ponudio da uđu sa bilo kakvim kapitalom, a poželjno je što prljavijim, u posao organizacije za njega sudbinskog projekta pod nazivom Expo 2027.

Kako danas izgleda, srpski diktator taj datum neće dočekati na slobodi. U suprotnom, Srbija, njeni građani, mogu da računaju na najgori scenario, na još crnju diktaturi i nasilje, masovni progon i fizičke likvidacije nepoželjnih.

Na otvaranju pomenute  konferencije o trgovini između Velike Britanije i Zapadnog Balkana, govorio je AV da „Srbija želi mnogo veću saradnju i bliže odnose sa Ujedinjenim Kraljevstvom i britanskim kompanijama, jer je Velika Britanija za nas veoma važan i politički partner. Kako u povećanju trgovine, u povećanju nivoa usluga, takođe u turizmu i u svakoj vrsti društvene aktivnosti želimo bolje i bliže odnose sa Ujedinjenim Kraljevstvom. Ujedinjeno Kraljevstvo, Velika Britanija , to je šesta ekonomska sila sveta, jedna od najvažnijih i najvećih političkih sila sveta, za nas strahovito važan partner. I nekako smo i mi potcenjivali neretko Veliku Britaniju i time pravili veliku grešku. Nije čudo što su oni potcenjivali Zapadni Balkan i Srbiju jer smo suviše mali za njih i u političkom i svakom drugom smislu„.

„Kada je trebalo da rešimo pitanje finansiranja Moravskog koridora, koji će uskoro biti gotov do Vrnjačke Banje od Pojata da smo se najbrže dogovorili sa firmom ‘UK finance’ iz Velike Britanije.

Dakle, da li su oni bili najjeftiniji i da li su uvek najjeftiniji, nisam siguran, ali da li su najefikasniji i da li najbrže završavaju stvari i da li uvek možete vrlo povoljan dogovor za svoju zemlju da napravite – možete i to je moj savet i ostalim ljudima sa Zapadnog Balkana, dakle, koji se ovde nalaze da rade sa ‘UK finance’ sektorom, jer oni vrlo dobro i vrlo efikasno donose odluke o finansiranju važnih projekata ovde u našem regionu“, govorio je ovako Aleksandar Vučić o firmi koja je deo MI6 obaveštajne službe Velike Britanije. Da je to tako, bilo je jasno kad se na ovoj konferenciji održanoj u Privrednoj komori Srbije, pojavio i ambasador Ujedinjenog Kraljevstva u Srbiji Edvard Ferguson, praćen „poslovnim ljudima“ iz pomenute britanske Službe. Konačno, treba reći da je Aleksandar Vučić njihov proizvod čiji rok trajanja je već istekao.

Zvanično, cilj ove konferencije bio je da „ključni donosioci ekonomskih odluka identifikuju poslovne mogućnosti i započnu razgovori sa istaknutim poslovnim partnerima u strateškim sektorima“. Nezavnično, britanski MI6 dolazi sa novom „ekipom“ u Srbiju da isprati i eventualno evakuiše srpskog diktatora, jer je „misiju odradio“: Kosovo je predao, državu temeljno devastirao i narod doveo pred vrata građanskog rata.

Onog petka u novembru mesecu prošle godine (03.11.2024.), u trenutku kad je „đavo odneo šalu“, a masovni izlazak na ulice počeo da se dešava, srpski diktator Aleksandar Vučić krenuo je sa svojom uobičajenom pričom o procvatu i prosperitetu, o  blizu deset milijardi evra, njegov očajnički pokušaj da pridobije na stari, provereni način već opljačkano građanstvo pričom o raznim povećanjima plata i penzija, završeno je njegovih 12 godina laži. Na scenu je izašla jedna druga Srbija, ona većimska koja je predugo čutala i koja će mu sada naplatiti sa kamatom terror koji je sprovodio.

Panično je diktator ponavljao: “Penzioneri od juče počinju da dobijaju uvećane penzije, od 5,5 odsto, a već u februaru će da dobijaju dodatnih 14,8 odsto povećanje. Želim da kažem i da ćemo krajem novembra i početkom decembra korisnicima socijalne pomoći isplatiti 10.000 dinara, kao i uživaocima nege, slepim osobama i starima, onima koji boluju od teških bolesti, takođe omogućiti da dobiju tu vrstu pomoći, od 10.000 dinara“…Najavio je i da „velika fabrika dolazi u Niš“, neki „Ariston“, nije išao u detalje, ali strah od onoga što sledi već je bio vidljiv. Jer, narod je dovoljno puta slušao te iste priče i njihove posledice.

Kukao je na sav glas iz njegove omiljene jazbine, televizije „Pink“: 

“Svaki dan po nekoliko puta mi je svega dosta, ali sam najponosniji što ostaju rezultati. Kada se vozim kroz Srbiji i idem ka Šidu, Novom Sadu, Nišu…fabrika, hotela, auto-puteva, pruga… To će i moja deca i unučad da se hvale. A ovi to neće moći da okreče, ljudi misle da je to sve zagarantovano“…Kad više nije znao šta priča dohvatio se izgradnje autoputa do Čačka „koji ne bi bio izgrađen pod prethodnom vlašću“. Pa onda nastavio: “Da ne pričamo auto-put do Dimitrovgrada, da ne pričamo o Grdeličkoj klisuri… Trista još godina ne bismo imali te autoputeve. Moravski koridor im ne bi pao na pamet, a da ne govorimo o Fruškogorskoj koridoru, autoputu Ruma-Šabac, brzoj saobraćajnici do Loznice…Da ne pričam o svemu tome“…

Ne pominje ovaj zlotvor da su za 460 kilometara autoputeva, u zadnjih 12 godina, uzeti krediti od kineske države, od MMF, EBRD, Svetske banke, da je tu i novac evropskih banaka, da je to narod platio i da će generacije građana Srbije i njihovi potomci isplaćivati ono što je sagrađeno, a u šta se njegova mafija „ugradila“ toliko, da te milijarde prebacuju na strane račune, uglavnom off shore zone, da širom Evrope i SAD imaju  svoje kriminalne „baze“ iz kojih deluju i dalje po Srbiji i njenim preostalim resursima…

Koliko je bolest ovog diktatora otišla daleko svedočli i njegova izjava o stanju u zdravstvu Srbije:

“Tada samo krenu suze na oči. Moramo da probamo da obezbedimo lekove za svu decu u narednom periodu, da lečimo od svih bolesti decu, za to će nam trebati još novca. Bićemo možda jedina zemlja u svetu koja leči sve, jer danas lečimo ono što najmanje 80 odsto zemalja EU ne leči. Ali mislim da to treba da bude naš cilj, da se oko dece ujedinimo i to je ono što treba da radimo“.

Samo jedna podmukla, podla i izopačena osoba mogla je ovako nešto da kaže, nakon istorijske pljačke države i građana koju je sprovela organizovana banda na čelu koje se nalazi on i  njegovi najbliži ljudi.

Ali, priča o tome ko, koliko i kako izluđuje 6,5 miliona Srba i drugih građana Srbije, kako i za čiji račun širi mržnju i poziva na unutrašnje obračune „i moguće ratove“, postaće jasna tek kad se Srbije detaljno očisti od radikalskog vampirizma, a pre svega Aleksandra Vučića i onoga što on danas predstavlja…

Naime, koliko god se ovaj bolesni veleizdajnik i štićenik mafijaško-udbaških klanova trudio da optuži stotine hiljada probuđenih građana (studenata, radnika, poljoprivrednika, prosvetnih i zdravstvenih radnika, penzionera, intelektualaca), da su  „ustaše“ (to mu je omiljena uvreda koju preko svojih Službi svakodnevno širi kao virus), sve je suprotno od onoga kako izgleda.

 Naime, nemački list Frankfurter Allgemeine Zeitung (FAZ) ovih dana pisao je detaljno o slučaju premijera Hrvatske, Andreja Plenkovića, pa je vredno pažnje videte šta se krije iza Vučićeve priče o Hrvatima kao „genocidnom narodu“ i „ustašama“ u Srbiji, koji su taj „epitet“ dobili jer su ustali protiv njegoive diktature.

„Hrabar kao lav, hrvatski premijer Andrej Plenković bori se za srpske interese. Barem takav utisak može imati svako ko je pratio neke od njegovih nedavnih izjava“, piše Frankfurter Allgemeine Zeitung (FAZ) povodom situacije u vezi sa srpskom naftnom industrijom i pretnjom sankcijama koje su nedavno stigle iz Vašingtona, a prenosi nemačka agencija Dojče Vele.

Na početku članka navode se poznate činjenice da je odlazeća Bajdenova administracija uvela sankcije ruskoj naftnoj industriji, a samim tim i naftnoj industriji Srbije (NIS), koja je u većinskom vlasništvu ruskog Gasproma. U tekstu pod naslovom „Doprinos Srbije ruskom ratnom budžetu“, autor podseća čitaoce da je reč o izuzetno profitabilnoj velikoj kompaniji, koja samo u Srbiji ima više od 5.000 zaposlenih i još nekoliko hiljada u regionu, kao i više od 400 benzinskih pumpi.

„To je najveći poreski obveznik u Srbiji. Pored toga, NIS utiče na srpsko društvo i na druge načine, na primer kao glavni sponzor fudbalskog kluba Crvena zvezda. Godišnja neto zarada, merena trocifrenim brojem miliona, ostaje za ruski ratni budžet. „

„Međutim, ovaj poslovni model je ugrožen američkim sankcijama. Rusija mora da se povuče iz ekonomski i, pre svega, politički profitabilnog poslovanja u Srbiji, do 25. februara, sa prelaznim periodom od 15 dana za prodaju novim vlasnicima. Ako se to ne dogodi, sankcije bi mogle pogoditi Srbiju svom snagom. Postoji opasnost od visoke inflacije i akutne energetske krize „, piše FAZ.

Tu se hrvatski premijer Andrej Plenković predstavlja kao zastupnik interesa Srbije, pa u vezi sa tim autor FAZ.a piše tekst iz Zagreba i objašnjava da zvanična Hrvatska želi da izbegne takav razvoj događaja:

„Premijer Hrvatske žarko želi da to izbegne. Još u decembru 2024. godine, kada je procurilo da će sledeći američki paket sankcija pogoditi Srbiju, Plenković je rekao da je potrebno pronaći održivo rešenje. Nakon razgovora Plenkovića sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u Briselu, on je rekao da nije ni u čijem interesu da Srbija ostane bez zaliha goriva. Prema njegovim rečima, Hrvatska neće biti na prvim linijama ove politike.“

Tada se objašnjava da Plenkovićevo zalaganje za dobrobit Srbije može izgledati iznenađujuće, s obzirom na to da nije mnogo zaljubljen u predsednika te zemlje, ali se podseća i da se srpska naftna industrija gotovo u potpunosti snabdeva jadranskim naftovodom, koji od hrvatskog ostrva Krka vozi još od jugoslovenskih vremena.

„Sistem cevovoda i niz skladišta koji su na njega povezani su u većinskom vlasništvu državne kompanije JANAF, koja redovno puni blagajnu vlade u Zagrebu profitom. A najvažniji kupac JANAF-a je novosadski Gazpromnjeft. Drugim rečima, Hrvatska takođe profitira od ruskog poslovanja u Srbiji. Bez ruske kompanije u Srbiji kao kupca, budućnost ili bar profitabilnost JANAF-a bi bila dovedena u pitanje.“

Uskoro će postai jasno šta će se sa NIS.om desiti: prodaja, nacionalizacija ili kupovina vremena? Vučić ozbiljno računa da ga „ustaša“ iz Zagreba pomogne, a sa druge strane, i on računa da će Vučić naći načina da pomogne „ustaškoj Hrvatskoj“ rešenjem daljeg snabdevanja naftom preko JANAF.a

I dok ovaj opaki zlotvor širi mržnju, potpaljuje narod na međusobne sukobe u Srbiji, izvodi svoje radikalske horde na ulicu da maltretiraju narod, izazivaju na masovne obračune, njegovi poslovi sa naftom uvezanim sa hrvatskim premijerom Plenkovićem, od životne su važnosti za oba režima. U pitanju su ogromni profiti i preko njih finansiranje vlasti, vladajuće stranke i mašinerije zaposlene u vojsci, policiji i državnoj administraciji…

Gore pomenuti nemački dnevnik takođe izveštava o spekulacijama u Beogradu i Zagrebu o tome kako bi rešenje moglo izgledati:

„Prodaja neutralnoj kompaniji, recimo Grčkoj? Prinudna supsidijarnost? To nije opcija jer Vučić ne želi da pokvari odnose sa Moskvom, pogotovo jer uskoro mora da pregovara o novom ugovoru o gasu sa Putinom. Balkanska država se nije pridružila sankcijama protiv Rusije i nagrađena je isporukom jeftinog ruskog gasa. Ali da li će se to primenjivati i ako Rusija mora da preda najvažniji instrument ekonomskog i političkog uticaja u Srbiji?“

„Za sada, Moskva i Beograd kupuju vreme“, piše FAZ. „Ministarstvo energetike Srbije saopštilo je da je NIS zatražio od Vašingtona da odloži sankcije za 90 dana. Ovaj zahtev podržavaju vlade Srbije i Mađarske. Očigledno, postoji nada da će ubediti Trumpa da ukine sankcije svog prethodnika ili barem spreči njihovo sprovođenje. „

Takođe se procenjuje da je podrška Mađarske „pametna kalkulacija“: „Tramp ima visoko mišljenje o mađarskom premijeru Viktoru Orbanu, a on je, s druge strane, dobar sa Vučićem, s obzirom da su obojica razvili sličan model vlasti u svojim zemljama“.

„Orban i Vučić, međutim, pripremaju još jednu veliku stvar, koja bi trebalo da ojača ruski uticaj u jugoistočnoj Evropi kao malo koji događaj u prethodnim decenijama. U oktobru 2022. godine. Beograd i Budimpešta najavili su da će cevi povezati sever Srbije i Mađarsku, da bi se tamo povezali sa južnim ogrankom naftovoda Družba, koji se Mađarskoj isporučuje ruskom naftom još od sovjetskih vremena. Tek prošle nedelje je srpska vlada potvrdila taj plan. Tehnička priprema će biti završena 2025. godine, a izgradnja 2027. godine“, piše u Frankfurter Allgemeine Zeitung, ali uz ocenu da je „nejasno kome će tada pripadati srpska naftna industrija“.

Na ovo je Vučić do nedavno računao kao „kartu za opstanak“, ali Rusija više ne računa na njega. Naime, bilo čiji pa ni Trampov plan za rešenje ove „naftne krize“ Srbije i Hrvatske neće sačuvati Vučićevu vlast. Jer, Rusija drži konce u svojim rukama. Opozicioni komentator iz levičarske SDP stranke u Hrvatskoj ovako videi Plenkovića i njegov nužni, „energetski savez“ sa Vučićem:

„Plenković dahće za mesto premijera kao pastuv na kobili. On bi ujedao, šutirao, režao i grizao samo da bi bio prvi među najgorima. Opsednut je žudnjom za moći. Retko se to viđa, samo u Srbiji, u identičnom ponašanju Aleksandra Vučića“

Šta se u toj Vučićevoj Srbiji postiglo u poslednjih 12 godina? Jedan narodni tribun iz Šumadije ovako je to opisao: „Smrad, smeće, zagađenje, lopovluci i nenormalno bogaćenje bratije i partije… To je današnja Srbija. Prljave ulice, parkovi, uništene zelene površine…Najgore od svega je to što smo postali robovi, najjeftinija radna snaga u Evropi….Pre Vučića je bilo čisto, cveće, zelene površine i najvažnije je to što je bila veća kupovna moć običnih građana i država se kretala u pravom smeru. Danas smo rezervoar za smeće, oglede i koje kakve razne eksperimente. Ode nam omladina i svi koji nešto znaju, ostaju lopovi, prevaranti, falsifikatori, plagijatori...“

Vučićeva vlast „obezbedila“ je da preko USAID 27.000 vaspitača i nastavnika u Srbiji direktno primaju pare za neke „džender“ programe u vrtićima i školama preko „specijalizivanih“ NVO za širenje te „džender“ ideologije, koja podrazumeva da se deca od najranijeg uzrasta vaspitavaju kao bića bez polnog identiteta, pa da ga tek naknadno određuju. Ovaj monstruozni „projekat“ niko nije pominjao, krije se, a vreme je da se javnost u Srbiji zapita: da li je ovo bilo moguće? 

Velika je panika naterala srpskog diktatora da se intenzivnije udvara Kini, pa je u nedavnom susretu sa Dingom Sjuesjangom, prvim potpredsednikom Vlade NR Kine, počeo da recituje svoje lirske pesme koje je ovako prepričao: 

„Velika je čast imati priliku da se na ovako prestižnom skupu svetskih lidera sastanem sa prvim potpredsednikom Vlade NR Kine. Razgovarali smo o svetu koji se brzo menja u atmosferi brojnih globalnih izazova koji zahtevaju hitna i pragmatična rešenja, kao i o mogućim implikacijama velikih i važnih odluka koje se očekuju od globalnih donosioca odluka.

Govoreći o ulozi Srbije i prijateljske Kine u današnjem svetskom poretku, ponovio sam značaj koji naša zemlja pridaje našoj saradnji, utemeljenoj na čeličnom prijateljstvu, poverenju, podršci, uzajamnom uvažavanju i zajedničkim interesima. Razgovarali smo i o ekonomskoj saradnji i ogromnim potencijalima za dodatna ulaganja u novu viziju Srbije, kao zemlje koja postaje centar investicija u ovom delu Evrope. Istakao sam da je Kina, kao jedan od globalnih tehnoloških lidera, snažan partner Srbije u realizaciji najvećih i najsmelijih projekata, od kojih ćemo mnoge predstaviti na Expo 2027. Iskoristio sam priliku da uputim srdačne pozdrave velikom prijatelju naše zemlje i naroda, predsedniku NR Kine Si Đinpingu, koji je ličnim zalaganjem doprineo snažnom povezivanju i još većoj bliskosti naših građana“.

Ali, istine radi, treba reći da je drug Ding Sjuesjang, svega tri minuta stajao u hodniku hotela u Davosu ispred Aleksandra Vučića koji ga je doslovno zaskočio. Nikakvih tu službenih razgovora nije bilo. Vučićev režim gadno je zadužio Srbiju prema kineskoj „Exim“ banci, krajem 2024. godine ti dugovi su znatno porasli…Kineske kompanije haraju Srbijom, borsko i majdanpečko zlato sada je u njihovom vlasništvu, a on i dalje nudi Srbiju kao da mu je od biološkog oca ostala.

Još jedan njegov slučajni susret je prošao nezapaženo. Naime, srpski diktator ostavljen od svih važnijih evroameričkih faktora, prikrao se predsedniku DR Kongo, Feliksu Čisekediju Čilombu. Ali, taj Čilombo mu ništa neće pomoći. Nije ni afrički diktator „drug Čombe“ kako ga je Tito zvao, pomogao Jugoslaviji. Ali, Jugoslavija je njemu pomogla kad je došao da tu pomoć traži, jer je kolekciju od svojih dvadeset žena upotpunio sa jednom prodavačicom ljubavi (koja mu se dopala) iz beogradskog hotela Metropol. Poveo je sa sobom u Afriku.

 Pred polazak, na aerodromu, drug Čombe sa svojom novom „drugaricom“ ljubazno se pozdravio sa ondašnjim najvišim državnim rukovodstvom. I pomenuta prodavačica, sada „gospođa Čombe“, pozdravila se sa njima i sa stepeništa ispred aviona dugo im je mahala…

Ovaj gospodin Čilombo, sadašnji predsednik DR Kongo, očito nije bio impresioniran Vučićevom pojavom. Razgovor je kratko trajao, pa od „toplog prijateljstva“ nije bilo ništa. Niti je uspeo kao „animir dama“ da se predstavi kako treba.

Posle hladne zime, ovog tiranina može da sačeka samo hladan tuš. Umesto afričkog sunca.