Jan van Helsing je pseudonim nemačkog pisca Jana Udo Holeya (rođen 22. marta 1967. u Dinkelsbühlu, Zapadna Nemačka). Helsing (Holeay) je „označen“ u zapadnim medijima kao „kontroverzni autor“ poznat po knjigama o tajnim društvima i razotkrivanjima globalnih zavera. Knjige su mu u nekim od najliberalnijih država takozvanog „slobodnog sveta“ bile zabranjivane, a najpoznatija među njima „Tajna društva i njihova moć u 20. veku“ (1993), postala je svetski bestseler i prevedena je na više jezika. Magazin Tabloid iz ovog stigmatizovanog ali popularnog dela, specijalno za svoje čitaoce u nekoliko nastavaka priređuje odabrane delove…

Priredio: Luka Mitrović

Iako je na temu tragedije Drugog svetskog rata napisano na stotine knjiga malo ljudi zna o stvarnoj pozadini dosada najskupljeg od svih ratova. Istorija rata koja se prikazuje u zvaničnim knjigama iz istorije u Nemačkoj, SAD, Engleskoj i Japanu ima veoma malo sličnosti sa pravim uzrocima i ciljevima rata. Ono što se iznosi je tačno, ali je izostavljeno pola istine. Stvaraoci imidža kontrolisanih masmedija su radili na tome da bace pesak u oči i onima kojima su navodno bili odani radi informacija. Oni snose deo krivice što je mišljenje javnosti dospelo u stanje koje se zaista može nazvati „bespomoćnom zabunom“ u odnosu na Drugi svetski rat. (Des Grifin: „Silaznici“, str. 205)

Polako ali sigurno istina izlazi na svetlost dana i daje jasnu sliku događaja. Ono što mi znamo o tom ratu su istorijski podaci: ko, kada, gde, sa kim…ali oni koji zaista drže konce u rukama nikad nisu spomenuti…

Prema dogovoru Hitler-Staljin, Poljska je trebalo da bude podeljena na dva dela, što je Hitler pretvorio u delo 1. septembra 1939. Prema uslovima ugovora potpisanog 20 godina ranije (u smislu iluminata) Engleska i Francuska su se obavezale da će stati na stranu Poljske. Čemberlena koji je nazivan kukavicom je zamenio bivši cionista i mason Čerčil. On je bio bolji saigrač koji je odmah naredio vazdušni napad na Nemačku. Pošto Nemci nisu računali na napad Engleza, nisu na njega ni bili pripremljeni. Bilo je vidljivo u mnogim prilikama da Nemačka želi da izbegne rat sa Engleskom. To se može zaključiti iz Hitlerovog govora 1933. gde on kaže da komunizam u svom punom zamahu može danzahvati i Britansku imperiju. U tom slučaju, kaže Hitler, on bi pomogao u odbrani Britanaca kada bi ga oni pozvali. Između ostalog nemačke trupe su 10. maja 1940. evakuisale 335. 000 engleskih vojnika na obali Dinkirhena. Osim toga, Hes je svojim putovanjem u Englesku pokušao da postigne ujedinjenje dve najjače severne nacije.

Ali, Vinston Čerčil je bio dobar poznanik Bernarda Baruha koji je potpomogao Vudroua Vilsona i Ruzvelta u postavljanju na mesto predsednika. Baruh je bio taj koji je ubedio Čerčila da podrži osnivanje države Izrael. 23. maja 1939. Čerčil je naredio kolonijalnom ministru  Lordu Lojdu da povuče engleske trupe iz Palestine i da opremi i organizuje Jevreje za sopstvenu odbranu.

Većina Amerikanaca nije želela više da bude umešana ni u jedan  rat, ali iluminati su bili drugačijeg mišljenja. Američki predsednik Frenklin Delano Ruzvelt (32. predsednik) je bio vođa masona, član CFR-a, povezan sa porodicom Delano i „Komitetom 300“. Jedan od njegovih bliskih saradnika je bio Bernard Baruh a najmanje osam godina je bio u bliskoj vezi sa Kolonelom Hausom. Kao što vidimo, iluminati su već postavili svog čoveka a on se „zahvalio“ time što je odobrio zakon suprotan ustavu, da naime pre kraja aprila 1933. svo zlato u privatnom vlasništvu mora da se preda u banke (uz pretnju kaznom od 10 000 dolara ili 10 godina zatvora ili oboje). Zlato se isplaćivalo po ceni od 20,67 dolara po unci. Nakon što je većina zlata otkupljena, cena je skočila na 35 dolara po unci. Insajderi su imali zlato u stranim bankama a kasnije su ga prodavali naravno po višoj ceni.

Predsednik Ruzvelt je izazvao Japance da uđu u rat tako što im je 26. novemba 1941. postavio ultimatum u kom je zahtevao da povuku sve   trupe iz Indokine i Kine (Mandžurije). Ovo je istorijska činjenica ali i dobro čuvana tajna. Ruzveltov ultimatum je smišljeno zatajen pred američkim Kongresom sve do napada na Perl Harbor. Svi su se saglasili da Japancima nije preostala nijedna mogućnost sem rata. Japanci su učinili gotovo sve da izbegnu rat sa Amerikancima.

Princ Kenoj, ambasador Japana u SAD, je više puta molio da dođe u Vašington ili Honolulu da bi se sastao sa Ruzveltom kako bi našli alternativu. Kasnije je bio čak spreman da ispuni zahteve SAD kako bi rat bio izbegnut, ali je Ruzvelt više puta odbio da govori sa njim jer je rat sa Japanom bio odavno isplaniran – kao i sa Nemačkom. 

Istovremeno je Ruzvelt objavio američkom narodu: „Dok govorim Vama, majkama i očevima, obećavam vam nešto. Ovo sam još ranije rekao i ponovo ću reći: vaši sinovi neće biti poslani ni u kakve ratove van zemlje.“

Za ovakvo laganje naroda jednostavno nedostaju reči. Američkoj vojsci je iz više izvora bilo poznato da će Japanci napasti Perl Harbor.

Američki ambasador u Tokiju, Jozef Gru je u pismu Ruzveltu 27. januara 1941. napisao da je u slučaju rata između Japana i SAD prva meta napada Perl Harbor. Član Kongresa Dis avgusta 1941. ne samo da je preneo predsedniku Ruzveltu da je meta napada Perl Harbor nego mu je i uručio strateški plan napada sa kartom. Naterali su ga da ćuti. Već 1941. američkoj tajnoj službi je pošlo za rukom da dešifruje diplomatski i vojni kod Japanaca. Ruzvelt i njegovi savetnici su unapred znali tačan datum, vreme i metu napada.

Al Bilek, jedan od dvojice preživelih „Eksperimenta Filadelfija“ mi je pričao da je tada takođe bio stacioniran u Perl Harboru, ali je povučen nedelju dana pre napada pošto je trebalo da kasnije sa Nikolom Teslom radi na „Eksperimentu Filadelfija“. Tada mu je rečeno da je vraćen zbog napada. Bio je isuviše dragocen da bi tamo poginuo. Perl Harbor je obavešten tek dva sata pre napada pa samim tim i nije bio na to spreman. Nemilosrdno su poraženi. To je bilo ono što je Ruzvelt hteo, jer je sada mogao da prikaže Japance kao „lukave svinje“ i SAD su  morale da izvrše odmazdu za taj napad.

Onima koji još ne žele da shvate da se više isplati biti predsednik ili kancelar nego dobar političar verovatno će sledeći primer otvoriti oči. Ovde mislim na kasnijeg američkog predsednika Dvajta D. Ajzenhauera.

Da bi uspeh njihovih nečasnih akcija bio zagarantovan, iluminatima je bio potreban odani vazal na mestu glavnog zapovednika savezničkih snaga u Evropi. Izabrana osoba za taj posao je bio potpukovnik Dvajt D. Ajzenhauer. Njegova karijera u američkoj vojsci je više nego interesanrtna, ona je fascinantna studija o tome šta se može desiti prosečnom vojniku ako iza sebe ima „prave“ ljude. 

Ajzenhauer je naime bio prijatelj Bernarda Baruha. U martu 1941. unapređen je u pukovnika. Tri meseca kasnije je bio komandant 3.

Američke armije. Prošla su još tri meseca kada je postao general brigade. 12. decembra iste godine u Vašingtonu je upućen u planiranje rata na najvišem nivou. 16. februara 1942. unapređen je u zamenika šefa štaba „Odeljenja za planiranje rata“. Prošla su još samo dva meseca dok nije preuzeo vođstvo. Nakon sledećih tri meseca preuzeo je komandu nad „Evropskim teatrom operacija“. Mesec dana kasinje postao je general pukovnik i šest meseci kasnije unapređen je u generala „sa pet zvezdica“. 24. decemba je konačno postao vrhovni komandant u Evropi!

Nakon što je nemačka vojska isterana iz Rima, američka vojska generala Marka Klarka je zadržana iako je lako mogla da umaršira u Jugoslaviju, Beč, Budimpeštu i Prag. Umesto toga deo njegovih vojnika prebačen je u Normandiju što je oko 100. 000 ljudi koštalo života i imalo drastične posledice po budući izgled istočne Evrope.

Zašto?

Na konferenciji saveznika u Kvibeku 1943. je uz isticanje generala Džordža Maršala postignut dogovor pod imenom „Pozicija Rusije“. U njemu je stajalo „….da će pozicija Rusije nakon rata biti dominirajuća“. Ljudi koji su vodili spoljne poslove SAD – Ruzvelt, Maršal, Ajzenhauer  su imali striktna naređenja svojih „gospodara“, kao što ćete zaključiti iz sledećeg primera, da tako vode završnu fazu rata da najviše koristi ciljevima iluminata prema „Protokolima cionskih mudraca“. Zato su ostavili ruskoj vojsci dovoljno vremena da se raširi. Možemo zahvaliti zetu predsednika Ruzvelta, pukovniku Kurtisu B. Dolu, što je objavljena istorija komandanta Džordža Erla. Erl je bio bivši guverner Pensilvanije, američki ambasador u Austriji (1935-39) i Bugarskoj (1940-42). Kasnije je bio lični Ruzveltov mornarički ataše u Istanbulu kada ga je u proleće 1943. posetio šef nemačke tajne službe admiral Vilhelm Kanaris. Kanaris je rekao „da je bezuslovna kapitulacija“ kakvu su zahtevale Amerika i Engleska za nemačke generale bila neprihvatiljiva.

Ako bi pak američki predsednik hteo da prihvati časnu predaju nemačke vojske, to bi se moglo urediti. Nemačka vojska bi se po odgovarajućim uputstvima premestila na Istočni front da bi se tamo borila protiv nadiruće „Crvene armije“….“

Ubrzo nakon ovog sastanka imao je Erl još jedan duži   sastanak sa nemačkim ambasadorom Fricom fon Papenom koji mu je isto rekao. Erl, koji je u prvom momentu razmišljao da li je dobro razumeo, a ubrzo zatim shvatio da su ovi ljudi bili ozbiljni, odmah je poslao pismo Ruzveltu. Ništa se nije dešavalo. Poslao je drugo. Opet ništa. Kada se zatim nakon nekoliko dana Kanaris vratio da pita da li je stigao odgovor od Ruzvelta, Erl nije mogao da mu odgovori. Zatim je Erl poslao poruku najveće hitnosti u Vašington i opet nije bilo odgovora. Erl, kao i Kanaris, nije mogao ga zna da kapitulacija Nemačke uopšte nije bila poželjna.

Ruzvelt je u svom pismu od 24. marta 1945. lično zabranio Erlu da bilo šta objavi o ovom slučaju.

Važan deo mozaika u razumevanju istorije rata je jedna veoma markantna knjiga koju svi veliki mediji, filmski producenti i većina biblioteka izbegavaju po svaku cenu: „From Major Jordans Diaries“ („Iz dnevnika majora Džordana“).

Džordan je naime bio ratni veteran Prvog svetskog rata i zbog svog vojnog iskustva dobio je mesto „Lend lease“ (unajmiti-iznajmiti) oficira za vezu sa Rusima. Prve dve godine je služio u Montani, a od 10. maja 1942. u „United Nations Depot No 8, Lend Lease Division, Newark Airport, Newark, New Jersey, International Section, Air Service Command; Air Corps; US Arm“…

Major Rejsi Džordan je bio osoba za vezu između SAD i Rusa. Bio je veoma iznenađen uticajem ruskog komandanta Anatolija Kotikova na   Ruzveltovog pomoćnika Haija Hopkinsa. Svaki put kada je Sovjetima nešto trebalo, kao i specijalni pribor, bio je dovoljan poziv Kotikova Hopkinsu i to je isporučeno. Kasnije je Džordan uočio crne

kofere koji su bili prisutni uz skoro svaku isporuku i postao je znatiželjan. Prava je avanturistička priča kako mu je kasnije pošlo za rukom da otvori nekoliko njih. Našao je papire o fuziji jezgra, spisak materijala na putu za Sovjetski savez, između ostalog 2 funte urana 92 i deuterijum. U to vreme nije znao šta to sve treba da znači. Kasnije je pisao dnevnik sa tačnim podacima o ovom i drugim slučajevima. Između ostalog se u Sibiru srušio avion s novcem u kom su se nalazili ploče za štampanje, papir i ostali materijal da bi Rusi mogli da štampaju isti novac za Nemačku kao i SAD.

Sporazumom „Lend Lease“ Staljinu je isporučeno od strane SAD 20 hiljada aviona, gotovo 400 hiljada automobila, duplo više tenkova nego što su imali na početku rata, lokomotive, hrana, kao i tajni materijal.  Zašto je SAD pružala tako veliku pomoć Rusima za vreme Drugog svetskog rata? A, to je bilo tek nekoliko od mnogo primera.

Iluminati su bili tvorci „crvenog“ režima. Tačno su znali šta rade. Sovjetska Rusija je bila jasno prepoznatljivo oruđe u njihovom planu (Protokoli) da porobe čitav svet u novom svetskom poretku. Kao što je Nemačkoj uskraćeno da se preda,   isto se desilo i Japanu. Japanci su bezuslovno kapitulirali u martu 1945. Tada je japanska vrhovna komanda dostavila američkoj ambasadi u Moskvi, ruskoj u Tokiju i Pentagonu u Vašingtonu saopštenje da japanska carska vlada želi da bezuslovno kapitulira. Amerikanci su ih ignorisali! Zašto?

Kasnije su tvrdili da nisu mogli da dešifruju poruku. Ali kako su onda ranije dešifrovali vojni i diplomatski kod? Odgovor znamo. Japanska ostrva još nisu bila uništena. Glavno je tek dolazilo. B-29 su izveli veliko „gradsko saniranje“ međunarodnih banaka u Japanu. Prvo uništenje Tokija, zatim bombe na Hirošimu i Nagasaki.

Mnogi od vrhovnih komandanata japanske vojske su navodno bili članovi mističnog tajnog društva pod imenom „Crni zmaj“. O tome međutim mi gotovo ništa nije poznato. Obnova Nemačke i Japana donela je međunarodnim bankama profite astronomskih iznosa. Nemci i Japanci se ubrajaju u najvrednije radnike i rukovodioce. Međutim i njihove vlade su iluminati izabrali i upravljali njima kao marionetama. Ovo će Vam biti još jasnije kada budete posmatrali izvode iz spiska članova raznih organizacija.

Mnogi nemački političari iz vlade su takođe figure u ovoj igri poput Amerikanaca ili Rusa. Sa opšte ljudskog stanovišta to je bila propast bez ikakvih ublažavajućih okolnosti, sa stanovišta iluminata pak beskrajan uspeh. Drugi svetski rat sa procenjenih 60 miliona mrtvih (Solženjicin govori o 100 miliona) je jasan sastavni deo svetskog programa sanacije iluminata čiji je konačni cilj bio stvaranje Vajshauptovog   „Novus  Ordo Seclorum“, ili, Novog svetskog poretka.

Lenjin je iluminatima bio savršena osoba u Rusiji. U političkoj i psihološkoj šemi toka komunizam je imao ulogu rapira, odnosno, zaverenici su upotrebili komunizam kao „crnog čoveka“ da bi prisilili zapadne narode na obaveze koje su u suprotnosti sa njihovim interesima. Početkom 20. tih godina Lenjin je svetu saopštio buduće planove iluminata: „Prvo ćemo osvojiti istočnu Evropu, a zatim mase Azije.“ Ovi ciljevi su ostvareni kao rezultat Drugog svetskog rata. Najveći deo Azije je sledio nekoliko godina kasnije. Vijetnamski debakl je deo akcije pospremanja, kojom su se povezali slobodni krajevi. Drugi svetski rat je iluminatima još više doneo. Obrisi starog uređenja sveta su se raspali a nestali su i finansijski i socijalni temelji tradicionalnog morala. Amerika, čija sigurnost nije bila ugrožena ni pre ni za vreme rata, osetila se prisiljenom da se odrekne sopstvene politike. Rat je SAD koštao 400 miliona dolara (ondašnjih!) a zaduženje države je dostiglo cifru od 220 milijardi dolara! Time su SAD sedele duboko u raljama međunarodnih banaka. Drugi svetski rat je pripremio tlo za razvoj socijalizma koji se kao bolest širio u Engleskoj i SAD. A taj rat je takođe prokrčio put za osnivanje OUN 1945, čije sedište se nalazi u Njujorku na tlu koje je dao Rokfeler. Najmanje 47 članova osnivača OUN su bili u CFR.

OUN je najveća međunarodna masonska loža na svetu kao što već sam amblem sasvim jasno pokazuje. On je, kao „veliki pečat“ na američkoj novčanici od jednog dolara, masonski simbol.

Viljem Bremli nas informiše da je CIA prihvatila ponudu Rajnharta Gelena, vođe operacija nemačke tajne službe u Rusiji, da pomogne u izgradnji mreže obaveštajnih službi u Evropi.

Gelenovoj organizaciji su pripadali mnogi bivši pripadnici SS-a.

Organizacija „Gelen“ je bila važan sastavni deo CIA -e u zapadnoj Evropi i stvorila je temelj aparata tajne službe u Saveznoj Republici. CIA je iz dokumenata nirberških procesa ratnim zločincima prikupila informacije o psihijatrijskim metodama nacista koji će primenu naći decenijama kasnije  u ozloglašenim eksperimentima u kojima se radilo o kontroli svesti.

Interpol, privatnu međunarodnu policijsku organizaciju  za borbu protiv širom sveta aktivnih kriminalaca i trgovaca drogom do 1972. više puta su vodili bivši SS oficiri. To ne iznenađuje ako se zna da su za vreme II. svetskog rata nacisti kontrolisali Interpol… Inače, Interpol je zvanično osnovan 7. septembra 1923. godine u Beču, pod nazivom „Međunarodna kriminalistička policijska komisija“ (International Criminal Police Commission – ICPC). Današnji naziv „Interpol“ uveden je 1956. Tokom Drugog svetskog rata, organizaciju su nacisti preuzeli i koristili u propagandne svrhe….

Rat je, kao što je od 1871. planirano, otvorio vrata  i za stvaranje države Izrael. Kada su rane u Evropi polako zarasle pažnja svetske javnosti se usmerila na Bliski istok, gde su cionisti želeli da ustanove Izrael u Palestini. Englesku je uzbudilo ubistvo lorda Mojna od strane dvojice cionista.

Na kongresu cionista 1946. u Ženevi je zagovarana primena terorizma kao sredstva za stvaranje cionističke države. Tako su nastale mnoge terorističke organizacije u Palestini da bi iznudile osnivanje Izraela. Dve najvažnije su bile „Irgun zvai leumi“ Menahima Begina i organizacija Jicaka Šamira „Stern bande“. Nakon što se povećavalo prolivanje krvi Arapa protiv Engleza u Palestini stvar je predata OUN koja je 29. novembra 1947. donela odluku o deljenju Palestine u dve nezavisne države, arapsku i jevrejsku.

Princip deljenja jedne države kao princip vladavine poznajemo još iz vremena Starog Rima. „Divide et impera“, (Podeli pa vladaj). On ima za posledicu stoprocentni beskraji konflikt. I tako je i bilo. Razdvajanje je izazvalo još krvavije nemire što je dovelo do povlačenja UN-a. Nakon što su cionisti samovoljno podelili Palestinu. „Stern-Bande“ i „Irgun Zvai Leumi“ (pod vođstvom Menahema Begina) su ušli u selo Deir Yasin i pobili svo stanovništvo kao upozorenje protiv daljeg otpora Arapa. Oni su izbegli u susedne zemlje, osim malog broja onih koji su se udružili pod vođstvom Jasera Arafata i PLO-a…Sa proglašavanjem nezavisnosti Izraela 14. maja 1948. došlo je do novih nemira. Od tog doba je Bliski istok leglo mržnje i ubijanja. Ali upravo je to odgovaralo ciljevima iluminata (plan Albert Pajka br.3.)

U Americi je CFR počeo da dobija pravi uticaj. Stare suverene institucije zamenjene su novim međunarodnim, poput UN koje su nastale iz CFR-a. Kasnije su iz toga nastale „Insitute of the Pacific Rim“ (IPR) i „ Foreign policy association“ (FPA). Po nalogu IPR-a Kina je uz pomoć Džordža Maršala predata komunistima.

Kontrola iluminata nad Sovjetskim savezom je tokom rata značajno ojačala. Projekti kao što su „lend-lease“ i zaključci sa Jalte između Staljina, Ruzvelta i Čerčila su takođe ojačali Sovjete. „Hladni rat“ koji je usledio i bio dobro insceniran između Sovjetske imperije i Zapada je ojačao poziciju iluminata u ostatku sveta.

Ratovi u Koreji i Vijetnamu su bili inscenirani tako da ni Rusi ni Amerikanci nisu bili direktno jedni sa drugima umešani. Istovremeno su time imali opravdanje za njihovu „Nacionalnu bezbednost“ (čitaj: CIA ilil Intelligence Agency), NSA (National Security Agency) i NSC. Tajne operacije CIA su počele u ranim pedesetim kako bi srušile vlade onih zemalja koje iluminati još uvek nisu imali pod kontrolom i kako bi one bile zamenjene iluminiranim ljudima, odnosno onima kojima je moglo da se upravlja. Neki od američkih senatora su namirisali opasnost i počeli su da se čude, kao npr. senator Makarti, zašto se toliko puno komunista nalazilo na visokim pozicijama u američkoj vladi. Makarti je osnovao „House Hearing on Unamerican Activities“ (Saslušanje u „kući“ o neameričkim aktivnostima) i prozreo neke komunističke aktivnosti, ali su ga mediji izneli na rđav glas. To je najuspešnija i najdokazanija metoda da se ukloni smetnja sa puta. Kasnije je Makarti započeo istragu u CIA.

Da je dopro samo malo dublje mogao bi  eventualno da spreči atentat na Kenedija. „Komitet 300“ je bio veoma uznemiren kad je Makarti počeo da se priprema da pozove Viljema Bandija pred istražni komitet. Njegov poziv bi otkrio blisku vezu CIA-e i britanske tajne službe.

RIIA je izabrala Alena Dalsa da ukloni Makartija. Dals je naložio Ričardu Helmsu i Patriku Limenu da prime Makartija.  Ajznhauer je sličan nalog dao generalu Marku Klarku, članu CFR, da odvrati Makartija od CIA. On je ubedio Makartija da postoji posebnan odbor za nadzor koji pazi na CIA. Tako je Makarti prekinuo svoju istragu.

Makarti, koji je bio ozloglašen zbog svog lova na „veštice“, bio je pored svoje funkcije advokata brojnih njujorških mafijaških porodica i blizak prijatelj homoseksualnog šefa FBI Edgara Huvera za koga je u njujorškim hotelima organizovao zabave transvestita… Ričard Helms i Alen Dals su kasnije preuzeli upravljanje CIA.