Bitka za vlast u Crnoj Gori nakon pada tridesetogodišnje vladavine Demokratske partije socijalista i njenog neprikosnovenog vođe, Mila Đukanovića, već tri godine traje i ne vidi joj se kraj. Država i društvo koje zvanično hoće da se reformiše i krene u pravcu oslobađanja institucija od partijskog diktata, nije mnogo odmaklo od stanja koje je zatečeno nakon promene vlasti. Istina, ozbiljan rat protiv narko kartela, brojna hapšenja i sudski procesi jesu dali nadu da će sve to otvoriti „Pandorinu kutiju“, da će izaći na videlo „najkrupnije ribe“ i biti privedene pravdi. To se, očigledno, još nije dogodilo. Ali, mafijaške priče i dalje zabavljaju javnost. U njima su opet vodeće političke ličnosti Crne Gore.

Luka Mitrović

U zadnjoj nedelji letnje sezone 2024., najvažniji posao Skupštine Crne Gore na čelu sa „vojvodom“ Mandićem, je izgradnja spomenika počivšem vladici Amfilohiju Radoviću u Beranama, a predlozi Mandićevih sledbenika idu još dalje, da se spomenik Amfilohiju podigne u svakom crnogorskom gradu!

Kad se sve sabere, izgleda da je jedini dobitnik nakon pada tridesetogodišnje vladavine DPS i Mila Đukanovića, „istureno odeljenje“ SPC, pod komandom Aleksandra Vučića, koji je suštinski VD patrijarha SPC.

Stavljanjem potpisa na takozvani „Temeljni ugovor“ između SPC i države Crne Gore, otvoren je put ka uvođenju teokratije, vladavine crkvenih poglavara, te se može zaključiti da crkva (u ovom slučaju SPC) nije odvojena od države, već da je zapravo ona glavni stožer države. Konačno, treba reći i to da režim Aleksandra Vučića, koji je privatizovao SPC i stavio je u pogon za svoje potrebe, ovu crkvenu organizaciju koristi kao instrument za „prevaspitanje“ i preoblikovanje Crne Gore, dodatno vršeći podelu na Srbe i Crnogorce, kao što je to radio i Milo Đukanović za svoje potrebe.

Sa druge strane, administracija EU u Briselu, prema pouzdanim izvorima, raspoložena je da i ovako nespremnu i komplikovanu Crnu Goru primi u EU „političkom odlukom“, jer je mala po teritoriji i broju stanovnika i članica je NATO saveza i „evro zone“ (koristi EU monetu). Isti princip u isto vreme bi EU primenila i na Srbiju.

Iza čitave ove političko-crkvene tragikomedije, dešavaju se neke druge rabote, dešavaju se biblijske pljačke, dešava se brutalno bogaćenje nove klase drskih multimilionera, povezanih na svaki način, od Dunava do Jadrana, i jedini cilj koji imaju je očuvanje svojih imperija. Za njih, kao ni za političko kriminalni milje prostora nekadašnje Jugoslavije, ona velika država nikad nije prestala da postoji. Mafija i estrada ne poznaju granice u regionu. Za njih ne postoje ni nacije ni religije.

Da je sve zaista tako, može se lako sagledati na primeru „političko-poslovne“ scene Crne Gore… Naime, mesecima već, u grdnoj nevolji je predsednik Vlade Crne Gore Milojko Spajić, berzanski maher školovan za taj posao u Japanu i Južnoj Koreji, ali bez nekog ozbiljnog životnog iskustva, ukratko, politički amater.

Poslednjih nedelja ovog leta našao se u nevolji koju je „poznavalac stvari“ sa jedne društvene mreže ovako opisao: „Znači Milojko, crno ti se piše. Kako su ti namestili!? Sad će par poslanika da te napusti i obori vladu. Jakov pravi svoju stranku i formira vladu sa DPS. Ne čudi onda što Marković pravi svoju stranku, ujedinili se SD, SDP i LP. Svi bi da se ukrcaju na taj brod. Srbi su sami sebe izigrali, ali bili smo svesni da je ovo samo kratak predah…“

Priča o mogućem raspadu Spajićeve vlade, počela je sa slučajem britanskog državljanina Džordža Kotrela (George Cottrell), britanskog finansijskog magnata koji je londonskom magazinu Tatler u intervjuu priznao da je u Crnoj Gori, kockanjem u kazinu, izgubio 53 miliona dolara u jednoj noći, nakon prethodne vesti da je izgubio još 20 miliona dolara, o čemu je šire pisao britanski Gardijan.

Kotrel je u julu 2016. godine uhapšen u Čikagu pod optužbama za pranje novca, prevare, ucene i iznude. Izvori MT kažu da je bio „dobar sa Srbima iz Čikaga i važnim Srbima iz Srbije“, te da je poslovao u Crnoj Gori pod novim prezimenom i datumom rođenja.

Pomenuto hapšenje u Čikagu desilo se nakon konvencije Republikanske partije u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD). Osuđen je 2017, a proveo je osam meseci u zatvoru nakon što je optužen da je nudio usluge pranja novca na „mračnom vebu“ („paralelni“, „nevidljivi“ Internet). U optužnici se navodi da se 2014. sastao sa tajnim federalnim agentima u Las Vegasu, gde je skovao zaveru da opere stotine miliona dolara vredan novac od droge koristeći ofšor bankovne račune. Cilj su mu bili zemlje poput Srbije, Crne Gore, Albanije, Bugarske, BiH…

Međutim, nakon sporazuma o priznanju krivice u decembru 2016. godine, tužioci su se složili da odbace 20 tačaka u zamenu za priznanje krivice za jednu tačku za prevaru. Bilo je to na intervenciju „sa vrha“, na relaciji britansko ministarstvo pravde-američko ministarstvo pravde.

U Crnu Goru se preselio 2017. godine, nakon što je izašao iz zatvora. Kotrel danas ima 65 firmi u više svetskih zemalja. Navodno je iz aristokratske i bogate porodice. U dokumentu notara stoji podatak da je Kotrel tokom 2018. godine promenio prezime i datum rođenja, tačnije te godine mu je izdat novi pasoš.

Grupa crnogorskih političara nedavno je optužila Kotrela da je nelegalno finansirao Spajićev „Pokret Evropa sad“, pa se ispostavilo da je Kotrel malo „krupniji igrač“, jer je od 2013. preuzeo brojne uloge u bankama uključujući Kredit Suis, JP Morgan i Banka Privada D’Andora (BPA), te da je posle opštih izbora u Velikoj Britaniji 2015. imenovan za zamenika blagajnika Stranke nezavisnosti Ujedinjenog Kraljevstva (UKIP). Dok je bio šef odeljenja za prikupljanje sredstava za UKIP, Kotrel je postao šef kabineta Najdžela Faraža, koji je tada bio lider UKIP-a. Kada je Faraž dao ostavku na mesto lidera UKIP-a, Kotrel je nastavio da vodi svoju privatnu kancelariju. Nadimak „Posh George“ („Otmeni Džordž“) dobio je baš u vreme kad je bio volonter za Faraža 2016. godine, sa 22 godine, nakon što ga je predstavio njegov aristokratski ujak Lord Hesket, bivši blagajnik Reformske prethodnice partije UKIP, navode Benksovi memoari.

Faraž proteklih godina nekoliko puta dolazio u Porto Montenegro, gde Kotrel navodno živi u hotelu sa pet zvezdica. Britanski Dejli mejl objavio je u avgustu 2019. fotografije Faraža, Kotrela i Kotrelove devojke Đorđe Tofolo sa VIP događaja u Porto Montenegru.

Nakon nekoliko meseci, tačnije 30. oktobra 2020. godine Kotrel je izašao iz te kompanije i na mestu izvršnog direktora i osnivača ga je zamenio Šveđanin Gustaf Armand Oscar Sander. Kortel je, formalno, bio sve do 19. oktobra 2022. godine kada se ponovo vratio na funkciju direktora i osnivača firme „Private Family Office“. Britanac je tada nadležnima morao da dostavi i dokumenta overena od notara.

Vlada Milojka Spajića se zbog njega našla u nezgodnoj situaciji, tim pre što je njegovu situaciju otežao još jedan događaj. Naime, uoči izbora 2023. nakon sednice Veća za bezbednost, saopšteno je da se Spajić u Beogradu sastajao sa odbeglim kripto-maherom, Južnokoreanacem Do Kvonom, koji je u to vreme bio na crvenoj Interpolovoj poternici zbog prevara na kripto tržištu.

Crnogorski ministar policije Filip Adžić rekao je da su se Spajić i Do Kvon sastajali u Beogradu dok je Do Kvon bio na crvenoj Interpolovoj poternici, a u njegovom laptopu navodno su pronađeni dokazi o finansiranju kampanje PES-a. Do Kvon i njegov poslovni partner uhapšeni su na podgoričkom aerodromu, prilikom pasoške kontrole na letu za Dubai.

Do Kvon je uredno bio „pokriven“ u Beogradu, kao i Kotrel, čiji se boravak u Vučićevom „zemaljskom raju“ nigde ne pominje. Nakon njegove osude 2017. Najdžel Faraž, pokretač ideje „Bregzita“, izlaska Britanije iz EU, distancirao se od Kotrela nakon presude, rekavši da ne može biti odgovoran za sve što su ljudi oko njega uradili.

Tvrdnje da je Kotrel finansirao Spajićev PES objavio je na društvenoj mreži X 21. avgusta Andrej Milović, njegov bivši partijski kolega i doskorašnji ministar pravde u njegovoj Vladi: „Sa njim ga je upoznao njegov kum M.T. koji ga je spojio sa svetskim kripto investitorima, od kojih su neki i sa one strane zakona, poput Kotrela. Novčane ‘donacije’ dogovarane su u Podgorici, po primorju, na jahtama u Luštici i Porto Montenegro, uz prisustvo određenih arapskih investitora“. Milović je te optužbe objavio par sati uoči ranije zakazane konferencije za medije premijera Spajića, koji je to javno demantovao rekavši: „Ni od koga nismo dobili nikakve finansije već smo podigli kredit od 250.000 eura koji smo vratili i tako smo finansirali kampanju. Svi podaci su javni“, ali, Spajić nije komentarisao fotografije koje je Milović objavio, kako bi potkrepio optužbe o premijerovim vezama sa Kotrelom. Na jednoj od njih je prikazan šef Spajićevog kabineta Branko Krvavac u razgovoru sa ključnim Kotrelovim čovekom za kampanje, britanskim medijskim konsultantom Gavejnom Tovlerom (Gawain Towler). Na istoj fotografiji je i Spajić.

Šta može da usledi nakon ovoga? Ukoliko padne Spajićeva vlada, pao je i Mandić, a sa njim i Vučićeva glavna uzdanica u Crnoj Gori. Povratak DPS u starom „formatu“ je praktično nemoguć. Čak ni u koaliciji. Neka buduća višestranačka, „šarena“ vlada opet neće doneti neko veliko dobro. Jer, Crna Gora je zarobljena  kulturološki i institucionalno. Upravo tim redom. Ono prvo je teže promeniti nego ono drugo. Dok je A.Vučić na vlasti, Crnoj Gori kao i Srbiji, crno se piše.

Kakvo bezvlašće je u pitanju svedoči i ovaj najnoviji događaj. Naime, crnogorski ministar odbrane Dragan Krapović doneo je naredbu o zabrani komunikacije zaposlenih u Ministarstvu odbrane sa službenicima kabineta predsednika države Jakova Milatovića, Skupštine Andrije Mandića i Vlade Milojka Spajića: „Zabranjuje se komunikacija sa kabinetima članova Saveta za odbranu i bezbednost, kao i kabinetima ministara u Vladi, bez mog odobrenja“. To piše u njegovoj naredbi od 10. septembra 2024. A, članovi Saveta za odbranu i bezbednost su predsednik države, Skupština i Vlada. To telo komanduje Vojskom Crne Gore. Iznad je NATO pakt.