Kako je tokom 14 godina svoje diktature Aleksandar Vučić stvorio svoju mrežu međunarodnih kriminalaca i mafijaških grupa i pojedinaca koje je finansirao iz državne kase Srbije, kako bi „otvorio“ poslove sa „one strane zakona“ i zaradio novac od prodaje oružja, cigareta i narkotika, te postao „faraon“ u državi koju je ekonomski doveo do prosjačkog štapa. Ko su ti ljudi, iz kojih zemalja, kako se zovu i čime su se bavili, saznaje izvor MT iz EU.

Luka Mitrović

Početkom 2026. godine, u znatno pojačanoj akciji italijanske finansijske policije (Guardia di Finanza), a uz punu podršku Europola, i nekoliko međunarodnih organizacija za borbu protiv korupcije, proširili su neke aktuelne istrage u vezi sa balkanskim kriminalnim kartelima na Mediteranu i u svim delovima evropskog kontinenta, kao i u više afroazijskih zemalja. Srpski kriminalni krugovi odavno su postali regionalni partneri italijanskih mafijaških klanova, koristeći za legalizaciju kapitala punu političku zaštitu vladajućeg režima i finansijske strukture srpskih državnih preduzeća pod kontrolom Aleksandra Vučića i njegove SNS mafije.

Najnoviji podaci kojima raspolaže izvor MT, govore da na listi imena koja su u direktnoj saradnji sa srpskim diktatorom i njegovim najbližim ljudima, postoje dva nivoa. Jedan je onaj javni, koji se ne krije, i koje su štićene od strane regularne policije ali i paravojne i parapolicijske „garde“ zadužene za odbranu i održavanje vlasti . Ove figure nisu marginalne, ali nemaju težinu koju ima mreža međunarodnih mafijaških bosova koji su, kako je otkriveno, u direktnoj sprezi sa režimom Aleksandra Vučića.

Taj „drugi“, a ustravi „paralelni nivo“ mafijaške mreža funkcioniše tiho, a jedan deo nje je duboko integrisana u evropske kriminalne tokove, naročito u italijanske i albanske klanove koji koriste Balkan kao tranzitnu zonu, luke Bari i Gioia Tauro za prevoz droge i cigareta (Luka Bar danas znatno manje i teže jer je pod jačim „monitoringom“ nakon velikih „provala“, hapšenja i procesa koji su u toku).

Na grafičkoj mapi kojom operiše „Guardia di Finanza“, nalaze se rute novca, oružja i droge između Beograda, Bara, Barija i Kalabrije, te putevi novca koji idu kroz gigantske građevinske projekte, i preko italijanskih firmi registrovanih u Crnoj Gori i Srbiji, a koje služe kao paravan za ulaganje „prljavog kapitala“.

Vučićev režim i on lično, uključeni su u mafijaške operacije pranja novca preko investicionih i takozvanih „Hedž“ fondova  i offshore kompanija, a poslednjih nekoliko kmeseci primećen je pojačani transfer novaca kroz fondove u Luksemburgu, Kipru i San Marinu, gde se gubi trag porekla.

Vučićeva narko-mafija do sada je trgovinu drogom (kokainom pre svega) iz Južne Amerike obavljala uglavnom preko Italije, a distribuciju u regionu obavljaju kriminalne grupe iz Srbije pod strogom kontrolom AV i njegovih ljudi iz BIA, „poslovno“ povezanih sa čuvenom italijanskom Ndranghetom, koja kontroliše sve luke juga Mediterana.

Vučić je, kako te istrage potvrđuju već poznate činjenice, koristio državne fabrike i diplomatske kanale za prikrivanje tragova šverca cigareta i narkotika. Prljavi kapital od šverca oružja njegovi ljudi su ulagali u fondove u Luksemburgu i Austriji, a zatim brzi investirali u takozvane Start Up firme i u nekretnine.

Punu bezbednost „delegatima“ ali i pojedinim članovime međunarodnih klanova koji su se kretali u Srbiji, Vučićev režim obezbeđivao je raznim dozvolama i pokrićima kroz Ministarstvo odbrane i MUP.

Među imenima o kojima javnost u Srbiji uglavnom ništa ne zna, kao deo Vučićeve „logistike“, našli su se Đovani Rico, broker Ndragente, posrednik u kupovini oružja iz Srbije, Marko Belini, finansijer zloglasne Kamore, koji ima investicije u građevinskim poslovima u Srbiji, Luka Feraro (iz San Marina) koji upravlja fondovima za pranje novca sa ovog dela Balkana, te Austrijanac Andreas Miler, posrednik prema EU bankama, u transferima novca iz „budžeta“ Vučićeve stranačke mafije, pa zatim Đan Klod Moro, Uključen u mrežu šverca cigareta i luksuzne robe iz Srbije ka EU, „ruski brat“ Sergej Antonov, majstor transfera municije i komponenti za oružje, povezan preko AV sa valjevskim „Krušikom“…

Tu su i „braća“ iz Emirata, izvesni Ali Al Mensuri, posrednik u transferu oružja iz Srbije, te Hasan El Faruk sa diplomatskim pasošem iz Egipta koji trguje preko AV oružjem iz Srbije…Tu je i turski trgovac cigaretama i gorivom, Mehmet Kaja, povezan sa srpskim i albanskim mafijaškim klanovima.

Na „listi“ se nalazi i Zhang Wei, kineski posrednik u investicijama kroz sumnjive fondove u Beogradu i Šangaju. Iz Kolumbije za AV klan radi izvesni Karlos Mendoza koji organizuje rute kokaine ka Evropi i sarađuje intenzivno sa „srpskim kuririma“. A, da bi sve radilo kako treba, posao finansijskog konsultanta (Konsiljere), obavlja Robert Hayes iz SAD, povezan sa već „provaljenom“ Super Ego aferom. Osoba po imeniu Miguel Tores je posrednik između srpskih i meksičkih narko klanova. Abdul Karim iz Nigerije, kupac je oružja iz Srbije, koristi pri tom lažne humanitarne licence, između ostalog i neke od Ujedinjuenih nacija. Džozef Nkomo iz Konga, trgovac dijamantima i oružjem, prisno sarađuje sa kriminalnim klanovima u Srbiji, direktno povezanim sa AV. Iz afričke Gane je i Samuel Okoye, koji je uložio svoj kapital nepoznatog porekla u srpske građevinske projekte, po pozivu AV. Tunižanin, Ahmed Ben Salah posrednik je distribucije oružja iz „Krušika“ (on kao i drugi koji to rade, naoružava nekoliko afričkih režima srpskim naoružanjem). A, Senegalac Musa Dialjo, je Vučićeva „logistika“ za transport oružja i cigareta ua Zapadnoj Africi.         

Ova mreža pokazuje kako kriminalni klan AV funkcioniše globalno, koristeći legalne ili „polulegalne“ firme, diplomatske veze i investicione fondove kao paravan za trgovinu oružjem, drogom i novcem. Na taj način oružje iz Srbije završava u Jemenu i Sudanu, često preko Emirata, prave se ugovori sa Nigerijom i Egiptom za „civilnu opremu“ koja je zapravo vojna, a u Evropi se novac od trgovine oružjem pere kroz investicione fondove i građevinske projekte u Austriji i Italiji.

Ruska i beloruska mafija sa AV radi isključivo „tehničku saradnju“ i razmenu komponenata za municiju.

Najpoznatija imena domaćih i stranih kriminalnih saradnika povezanih sa režimom Aleksandra Vučića uključuju osobe sa presudama za ubistva, iznude, trgovinu drogom i nasilje, koje su se otvoreno pojavljivale na protestima i okupljanjima SNS „u poslu“ zastrašivanju građana i podršci režimu.

Važni je ovde istaći još jedan podatak kojim gore pomenute istrage raspolažu: što se tiče nikada registrovanih (tajnih) letova iz Batajnice i Niša, treba reći da je od 2018. do 2025. zabeleženo je više od 120 takvih „neobjavljenih“ letova vojnih i civilnih aviona koji su prevozili oružje ka Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Saudijskoj Arabiji, Egiptu i Nigeriji. Kao što je opšte poznato, oružje potiče iz fabrika Krušik, Zastava Arms i Prva Petoletka, a zvanični posrednici su firme registrovane u Beogradu, Budimpešti i Dubaiju. Nezvaničnih ima deset puta više i nalaze se na četiri kontinenta (Afrika, Azija, Amerika i Evropa).

Oružje je završavalo u rukama muslimanskih ekstremnih milicija u Jemenu i Sudanu, što je dokumentovano u izveštajima UN Panel of Experts on Yemen

Fondovi poput Vista Rica Investment, Adriatic Capital i Belgrade Global Partners primali su sredstva iz javnih ugovora u Srbiji, a zatim ih ulagali u nekretnine i startape u EU. Istrage pokazuju da su srpski mafijaši (posebno iz grupe Veselinović Radoičić) koristili ove fondove za pranje novca stečenog iz trgovine drogom i oružjem. „Zajednica“ srpskih kriminalaca u službi Aleksandra Vučića koja je javno poznata, ima članove koji su aktivni u međunarodnim mrežama posebno u trgovini drogom, cigaretama, oružjem i pranju novca kroz balkansko-italijanske, latinoameričke i bliskoistočne kanale.

 Među njoima svakako treba izdvojiti Aleksandra Jovanovića, finansijskog „posrednika“ AV i SNS, koji „radi“ sa fondovima na Kipru i Luksemburnu pranje novca. Izvesnog Milana Đokića, „posrednika“ za Latinsku Ameriku, izvesni Nino, koji „ulaže“ novac u nekretnine u San Marinu i Monaku, inačle „stručnjak“ za pranje novca. Takođe, valja pomenuti i ime Miloša Miće Radovanovića, zaduženog za „kontakte“ sa italijanskim brokerima u Bariju i Napulju, te Sašu Vukovića, sa vezama u Dubaiju i Egiptu, koji obavlja posao oko ulaganja novca u nekretnine u ovim državama, a na vezi je sa AV.

Ovo je, naravno, tek samo jedan deo gigantske kriminalne mreže koju je Aleksandar Vučić i njegov klan „ispleo“ za 14 godina suverene (i surove) vladavine Srbijom, vršeći teror, indoktrinaciju, ucene, kontrolu i pljačku „viđenijih“ Srba u regionu.

Njegov kraj više nije upitan, evropske službe znaju da je to „gotova stvar“. Ali, jedna druga mreža, obaveštajno-policijska, radi na tome da se „glava“ te mafijaške zadruge uhapsi zajedno sa najbližim saradnicima i javno procesuira.

Problem čine samo njegovi „poverioci“ koji se trude da ovaj lakoverni manijak „ne propeva“ gde ne treba. Zato je „prsten“ oko AV toliko uzak da ni sam ne može iz njega izaći, a i disanje mu je sve slabije, a krvni pritisak sve veći...