Da je diktatura Aleksandra Vučića ušla u završnu fazu i da joj spasa nema, vidi se i po tome što ovaj tiranin panično traži milijarde novih dolara kako bi se razdužio kod banaka arapskih feudalnih despotija. Novca više nema, vrata sa svih strana su zatvorena, a ekonomskom krizom pogođena Evropska unija na sve načine ga podržava da krene u projekat kopanja Litijuma, kao poslednji očajnički pokušaj da i sami nađu izlaz iz krize. Ako je srpsko dno pod Aleksandrom Vučićem poslednja nada evropske auto industrije, to je onda slika globalnog dna u kome se svet nalazi.

Nikola Vlahović

Poslednjeg dana prošle 2023., Ministar unutrašnjih poslova Srbije, Bratislav Gašić, ispratio je „staru godinu“ izjavom koju su preneli svi režimski bilteni i megafoni, da „u Srbiji više ne postoje ozbiljnije organizovane kriminalne grupe i da je stopa kriminala  u odnosu na 2022. niža za gotovo 18 odsto!„

U tako konačno „pacifikovanoj“ Srbiji, gde ptice pevaju i cveta hiljadu cvetova, zaista više i ne postoje nelegalne kriminalne grupe, postoje samo legalne!

Naime u Srbiji u poslednjih pet godina nije registrovano neko ozbiljnije profesionalno razbojništvo, jer su gotovo svi kriminalci uvedeni „na velika vrata“ ušli u navodno legalne poslovne tokove.

Danas su ti „poslovni ljudi“ sa debelim kriminalnim dosijema, razbojničkim biografijama i lopovskom psihologijom gospodari građevina, kockarnica, tendera, postali su izvođači, podizvođači ili su direktno „u vlasti“ kao „izabrani predstavnici građana“ ili su u raznim ministarstvima gde kontrolišu kako teku „poslovne kombinacije“.

„Ako ste investitor u Srbiji, možete da dođete kod predsednika Aleksandra Vučića i u roku od jednog dana lokalna administracija dobiće nalog da dobijete sve dozvole i sve što je potrebno, sve subvencije i sufinansiranja. To kod nas traje beskonačno dugo“, pohvalio se jedan strani „ulagač“ u sopstveni biznis, nakon što mu je „predsednik Vučić“ ponudio 120.000 hiljada evra subvencije po svakom radnim mestu predviđenom u sistematizaciji zaposlenih, i to unapred, bez garancije da će stvarno i zaspošljavati predviđeni broj radnika.

I zaista, na 30 milijardi evra stranih investicija (ne u Srbiju nego u svoj biznis!)  koje je Vučićev režim na ovaj način „privukao“, od 2012. do 2022, prošle i ove 2024. godine će, po svemu sudeći, da se prisabere još četiri i po milijarde. Rekordnih 4,4 milijarde evra je tu, ali šta Srbija realno ima od toga? Ta ulaganja su strana, u stranu proizvodnju, za strana tržišta.

„Uprkos teškoj godini u kojoj su mnoge zemlje EU suočene sa recesijom, imaćemo stopu rasta, ali ćemo i ponoviti i pojačati nivo investicija„, recituje Vučić svoju pesmu preko svojih TV kanala. Istina je, najveći priliv tih i takvih stranih direktnih investicija zabeležen je iz evropskih zemalja (65,8%) i azijskih zemalja (32,3%), pri čemu je Kina bila na čelu sa 592,6 miliona evra, a private kompanije iz Holandije, Rumunije, Velike Britanije, Nemačke i Austrije, dolaze zbog najjeftinije radne snage u Evropi i verovatno na svetu, besplatne logistike države Srbije i obilatih subvencija.

Samo potpuno lud preduzetnik ne bi došao u ovakav raj za ekstraprofit. Na ovaj način Vučić je doslovno korumpirao sve navedene i mnoge druge evropske vanevropske vlade, pa kad god dođe neko sa kritičkim tonovima u vezi njegove diktature, on odmah izvuče podatke o njihovim kompanijama koje „odlično posluju“ u Srbiji.

Termin „ekonomski ubica“ koji je svetu predstavio u svojim knjigama bivši obaveštajac CIA, Džon Perkins, dobio je u Srbiji forme i oblike za koje ni on nije znao da postoje. Njegov nekadašnji „zanat“ je dobio nove oblike, a moderne ekonomske ubice su,  poput ovih danas danas u Vučićevoj Srbiji, jedinstvena pojava.

Konačno, Aleksandar Vučić kao diktator koji izvodi ubilačke operacije nad ovom državom, svakako jeste na čelu projekta ekonomske likvidacije Srbije. On je prvi javno deklarisani ekonomski ubica Srbije.

Ukinuo je sva politička i građanska prava, ukinuo je zaštitu ekonomskih i socijalnih prava, pa i pravo na život, ukinuo zabranu mučenja (jer je otvoreno izložio mučenju građane ove zemlje), ukinuo je pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života i pravo na pravično suđenje, a sve zato da bi projekat ekonomskog ubijanja Srbije uspeo. No, veliki strah rađa veliku agresiju, a na to nije računa.

Ko su strane ekonomske ubice u Srbiji, koje strane kompanije  su učestvovala u rasprodaji i pljački Srbije zadnjih godina, kako ih „diplomatije“ Evropske unije i nekih drugih svetskih država i zajednica štite i koliko su za to nagrađeni, to nije tajna, Vučić više ne krije svoje zločinačke poslove, a ne kriju se ni oni za koje čini te zločine.

Počelo je to i pre Vučićeve diktature, kad je spektakularno smederevska železara (tadašnji „Sartid“) prodat američkom US Steel za samo 23 miliona dolara. Poređenja radi, tačno toliko je u to vreme fudbalski klub Crvena zvezda zaradila prodajom samo jednog svog igrača (Gorana Drulića).

U svojim knjigama, gore pomenuti Džon Perkins, bivši ekonomski ubica, opisuje da je „najvažniji zadatak ekonomskog ubice da otkrije sve one zemlje Trećeg sveta koje imaju ekonomske resurse koji su interesantni američkim korporacijama“.

Današnje američke, evropske, kineske ili bilo čije ekonomske ubice više ne moraju da traže takve zemlje. Slučaj Vučićeve diktature rečito govori da je dovoljno imati manijakalno raspoloženog diktatora, spremnog da podastre čitavu državu i ceo njen narod pod noge ekonomskim aždajama.

Vučićev propagandni bataljon kao veliku pobedu početkom proteklog meseca objavio vest da je Srbija uspela sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima da dogovori odgodu otpalate preostalog kredita vrednog milijardu dolara.

Reč je o kreditu koji je Srbija uzela još 2014. godine i koji je trebala otplatiti nakon deset godine, dakle avgusta ove godine. No, Vučićeva Srbija nije imala taj novac te je sa Emiratima dogovorila novi aranžman. Kredit će isplatiti u avgustu 2026. godine a za to će platiti dva odsto višu kamatu od dogovorene. I ne samo to, zarobljena Srbija je pre dve godine uzela još jedan zajam od Arapskih Emirata takođe u iznosu od milijardu dolara, uz kamatu od 3 posto i sa rokom dospeća takođe 2026. godine.

Dakle, godinu dana uoči najavljene svetske izložbe Expo koja će koštati oko 18 milijardi evra, treba vratiti još dve milijarde dolara! Odakle? Od koga? Od Rio Tinta spremnog da dugoročno „začepi“ tu finansijsku provaliju iz koje se Vučićev režim drukčije neće izvući.

Osim toga, Srbija je u još dva navrata pozajmljivala novac od Arapskih Emirata, tako da je njen ukupni dug prema ovoj arapskoj državi premašio 2 milijarde i 430 miliona američkih dolara. Kada se ovom dugu pripiše i ugovorena kamata, dolazimo do zastrašujućeg iznosa od preko 3 milijarde američkih dolara.

Taj iznos Vučićev režim mora da isplati za dve godine, u avgustu 2026. godine, što izgleda sasvim nerealno pa će Vučić ili tražiti novu odgodu ili tražiti novog kreditora kako bi izmirio dug Arapskim Emiratima.

Vučić bi taj problem mogao da reši kreditnim aranžmanom sa Međunarodnim monetarnim fondim ali to ne dolazi u obzir jer bi u tom slučaju morao javno da prizna da je državu doveo u bankrot.

Njemu je već savetovano iz MMF da objavi bankrot javnih finansija, a ekonomsko odeljenje evropske komisije ćuti o tome, jer, Srbija je zemlja „večiti kandidat“ za EU.

Ćuti o tome, naravno, i Vučić. Naime, javni dug Srbije je premašio zastrašujući iznos od 40 milijardi evra, a sa spoljnim dugom uveliko je „u minusu“ preko 100 milijardi evra. Koliko preko toga, to ni Svetska banka još ne zna ili ne želi da sopšti.

Kad se avion francuskog predsednika Emmanuela Makrona približio Beogradu,  zadnjih dana avgusta 2024., pratili su ga ruski lovci MiG-29, avangarda srpskog ratnog vazduhoplovstva. A, Vučić izjavljuje kako je to sve zastarelo i moraće da kupuje francuske Rafaele po ceni dvostruko većoj od one za koju je Hrvatska kupila iste avione od iste države.

Da bi svojim prisustvom istakao potvrdu ugovora o kupovini 12 Rafaela za 2,7 milijardi evra, Makron je doleteo u Srbiju i za dva dana posete bilo je vremena da pije šampanjac i obilazi galerije. Vučicì nije pravio predstavu, kao da se ništa neobično nije dogodilo, pribegavši argumentaciji iz oblasti geografije: „Sad me napadaju iz Srbije i govore: ‘Zašto to radite Francuskoj, a ne Rusiji, Kini..’ I onda ih pitam – šta mislite kako cìe ovi avioni sada docìi do nas?“

„Borbeni avioni se ne kupuju da bi se izašlo u susret francuskim predsednicima, već za potencijalno učešće u neprijateljstvima, za rat i odbranu“, piše kolumnista ruske gancije RIA Novosti, Bavirin, pa kaže dalje:

„Glavni kandidati za mete protiv kojih Srbi mogu da koriste oružje su saveznici i partneri Francuske u NATO-u: Albanija i Hrvatska su vecì članice Alijanse, Bosna i Kosovo planiraju da se tu uključe u buducìnosti, srecìom, NATO se vecì borio na strani Bošnjaka i Kosovara – a upravo protiv Srba. Dakle, ideja o naoružavanju Beograda Rafaelima (a ranije Srbija uopšte nije imala NATO oružje) nije po volji ne samo Albancima, Bošnjacima i Hrvatima, vecì ni njihovim geopolitičkim čuvarima – Nemcima sa Engleskom. Tako je Makron dogovaranjem sa Srbima mnogima pljunuo u lice, uradio je to jer je mogao: Rafael je čisto francuski projekat, a ne zajednički sa EU ili NATO. Kao agent prodaje, gospodin Makron je uvek bio neselektivan i izbirljiv: pokušava da proda francusko gde god se pojavi, od Kine do Afrike“.

Francuska štampa je takođe ljuta, a njihovi mediji ukazuju Makronu na „nepouzdanost Srba“, koji tajne francuskog inženjerskog genija mogu da podele sa Rusijom. Međutim, Makronovo ponašanje ne odudara previše od opšte taktike Francuza na Balkanu.

Oni na Balkanu a posebno u Srbiji više i ne pokušavaju da igraju ulogu arbitra, kao što je to Nemačka činila od ujedinjenja, vecì prodaju oružje i dovode (podvode) svoje kompanije po Vučićevom „najpovoljnijim uslovima“. Makron je odavno u Vučiću prepoznao ekonomskog ubicu, a, i sam je globalistički ekonomski ubica, zastupnik velikih bankarskih korporacija.

Isti ovaj Aleksandar Vučicì bio je je ministar propagande Slobodana Miloševicìa, u vreme (1999) kad su francuski avioni  bombardovali Srbiju. Treba li više od toga znati da bi se razumela njegova zločinačka psihologija?

Pojavio se srpski diktator prvih dana septembra meseca 2024. godine na Bledskom forumu u Sloveniji i izjavio: „Ulazak u EU je politički cilj Srbije već 20 godina!“ Njegova ideja da taj cilj bude što dalje, po mogućnosti još barem 50 godina. Na forum je stigla i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, koja je prema saznanjima slovenačkog kolege (novinara poznate dnevne novine iz Ljubljane), podržala Vučićeve „napore“ da krene u eksploataciju Litijuma u Srbiji.

Bledski strateški forum, gde su se skupili predstavnici Hrvatske, Slovenije, Albanije i Srbije, Andrej Plenković, Robert Golob, Edi Rama i Miloš Vučević, nije ništa drugo nego skup NATO inicijative, zvanično i ironično nazvan „Svet paralelnih stvarnosti“ pod moderacijom slavnog globalističkog novinara Alija Aslana. Skup je „uveličao“i slavni šahista Gari Kasparov, kritičar Kremlja sa hrvatskom putovnicom, a stigli su i pripadnici političkih struja sa palestinske i izraelske strane – Mustafa Barguti, čelnik Palestinske nacionalne inicijative koja se protivi duopolu Fataha i Hamasa te Tzipi Livni, bivša izraelska potpredsednica vlade. Divan skup za promociju umirućeg liberalističkog polusveta.

Kako Srbija umire pod zločinačkim režimom jednog čoveka uz podršku takvih „liberala“?

Kao najveća zemlja u regionu i na tranzitu koridora Srbija ima manje jasnu situaciju sa uticajima raznih grupa i mnogo više sukoba, ali je u potpunosti prožeta sistemskom korupcijom i mafijom. Ekonomska i politička mafija je u Srbiji izrasla je ispod jednog krila „duboke države“, koja je sve srpske političke partije od reda kriminalizovovala i organizovala kao kriminalna udruženja sa dva osnovna cilja: pobediti u politici po svaku cenu i na svaki način doći do novca i položaja. Taj primer glavnih političkih aktera je izazvao kriminalizaciju društva na svim nivoima, pa je i birokratija postala samostalno mafijaški organizovana a pod diktatom današnjeg Vučićevog režima.

Njegova tvorevina je postala klasična mafijaška država kojom vlada kriminalizovan spoj političkih partija, krupnog kapitala, njegovih medija, njegovih batinaša i špijuna, i stvarnih kriminalnih grupa.

U realnosti  Vučićeve „investicije“ već najavljene i za 2024, 2025. i 2026. izgledaju ovako: slovačka kompanija „InoBat“ potpisala je Memorandum o razumevanju sa Ministarstvom finansija Srbije i Opštinom Ćuprija za gradnju fabrike za proizvodnju i reciklažu baterija za električna vozila, kodnog naziva „Lav“. To će biti druga „InoBat“ fabrika u Centralnoj i Istočnoj Evropi, koja će obezbediti rast njihove pilot-linije za istraživanje i razvoj u slovačkom mestu Vodjeradi. Izvesna „Elixir grupa“ iz Šapca potpisala je sa nemačkom grupacijom „K+S“ ugovor o strateškoj saradnji za izgradnju nove fabrike za kristalno vodotopivo đubrivo mono-amonijum fosfat (MAP), godišnjeg kapaciteta 50.000 tona. Vrednost investicije je 35 miliona evra. Početak proizvodnje i dostupnost prvih količina kristalnog MAP-a iz nove fabrike u Prahovu očekuje se početkom 2026. godine.

Inženjerski radovi su započeti, dok se početak građevinskih očekuje na proleće 2024.

Vučić im je obezbedio podsticaj od čak 419 miliona evra što je i potvrdila Vlada Srbije.

U Čačku je najavljena nova nemačka investicija u obliku fabrike kompanija „PWO SEE“, koja se bavi proizvodnjom delova i opreme za motorna vozila. Kompanija će investirati 88 miliona evra i zaposliti oko 500 novih radnika.

U prvom kvartalu 2025. godine u Rumi bi trebalo da počnu rad fabrika i logistički centar kineske kompanije „Haitijan internešenel“.  Te godine bi trebalo da poteknu i prvi megavati struje iz najveće vetroelektrane u Srbiji, koju grade „CWP Europe“ i „PowerChina“. Elektrana na vetar „Vetrozelena“ nići će kod Pančeva, a kapacitet je 300 MW.

Svi ti profiti i ekstraprofiti uz nesebična davanja Vučićevog režima, divljačkom pljačkom građana Srbije, odlaze u fondove stranih kompanija i njihovih država. Zaposleni (oni koji će dobiti posao) ucenjeni su glasanjem za Vučićev režim. To je sam „profit“ koji on očekuje: da ostane što duže na vlasti.

Za inostrane investitore u Srbiji ni 2026. godina nije daleko. Holandski proizvođač „Ariston Climate Solutions“ dogovorio je da dobije 22 miliona evra subvencije od Srbije kako bi otvorio fabriku do 2026. godine. Ugovorom se obavezuje i da zaposli najmanje 300 radnika na neodređeno vreme. I svi su već unapred postali članovi Srpske napredne stranke.

U Srbiji deluje „ispod radara“ javnosti, na destine stranih investicionih fondova, sa pojedinim franšizama regostrovanim kao „domaće“. Deo njih vredi pomenuti, jer takođe spadaju u prateću armiju ekonomskih ubica, namenjenih tihoj likvidaciji domaćeg privrednog i naučnog potencijala. U pitanju su „nevidljive“ amputacije anesteziranog ekonomskom bića Srbije…

Credo Ventures

Investicioni VC fond iz Češke usmeren na early-stage startape u centralnoj i istočnoj Evropi, među kojima su od zemalja regije Srbija, Hrvatska i Slovenija. Visina ulaganja: 500.000 evra – 3 miliona evra. Menadžer: Ondrej Bartos

Point Nine

Investicioni fond sa sedištem u Berlinu, fokusiran na seed-stage, B2B SaaS i B2B startape iz zemalja Evrope, među kojima je i Srbija. Pored toga 20-30% svojih ulaganja isporučuje u SAD, Kanadu i druge zemlje sveta. Visina ulaganja: 500.000 evra – 5 miliona evra Menadžer: Alex George

Early Bird

Ulaže u sve faze rasta startapa širom Evrope, nudeći im ne samo finansijska sredstva vecì i stratešku podršku uz pristup međunarodnoj mreži i tržištima kapitala. Među kompanijama u koje investira, nalaze se i startapi iz Srbije. Menadžer: Salomon Aiach. Visina ulaganja: 500.000 evra – 10 miliona evra.

SC Ventures

S kancelarijama u Ljubljani, Zagrebu, Beogradu i Skoplju, South Central Ventures (SCV) fokusira se na early-stage tehnološke kompanije u jugoistočnoj Evropi. Menadžer: Tatjana Zabasu Mikuž, Jure Mikuž, Jan Kobler. Nivo: Seed i pre-seed. Visina ulaganja: 500.000 evra – 5 miliona evra.

TS Ventures

Prvi korporativni VC fond u ovom delu Evrope, osnovan s ciljem podrške i ulaganja u tehnološke i poslovne startape koji zahvaljujući inovativnosti mogu značajno da promene tržište. Menadžer: Davor Sakač.

Omorika Ventures

Investicioni fond sa sedištem u Beogradu koji je u fazi prikupljanja kapitala. Menadžeri: Miloš Matić, Kosta Andrić i Vladimir Pavlović.

Fifth Quarter Ventures

Srpski investicioni VC fond fokusiran na early-stage startape, ulagao u Srpske i Hrvatske startape. Menadžer: Tihomir Bajić i Peđa Predin.

Vitosha Venture Partners

Bugarski Investicioni VC fond koji ulaže između 25.000 i 1.000.000 evra u early-stage startape. Menadžer: Max Gurvits, Marin Iliev.

VC Eleven

Bugarski VC investicioni fond koji ulaže u early-stage startape širom jugoistočne Evrope, s fokusom na fintech, medicinu, hranu i poslove budućnosti. Menadžeri: Veselin Valchanov, Ilian Iliev i Georgi Georgiev.

LauncHub

Bugarski VC investicioni fond fokusiran na ulaganje u early-stage startape u jugoistočnoj (SEE) i centralno-istočnoj (CEE) Evropi. Menadžer: Lyuben Belov. Visina ulaganja: Do 2,5 miliona evra.

SiliconGardens

Slovenački VC investicioni fond osnovan od strane uspešnih regionalnih foundera. Juna 2023. godine su lansirali svoj treći fond u visini od 30 miliona evra. Fokusirani na jugoistočnu i centralnu Evropu. Menadžer za Srbiju: Vuk Lau. Visina ulaganja: 200.000 evra – 2 miliona evra.

Revo Capital

Investicioni fond koji ulaže u early-stage B2B or B2C tehnološke startape u Turskoj, istočnoj Evropi i baltičkim zemljama. Menadžer: Cenk Bayrakdar. Visina ulaganja: Između milion i 5 miliona evra.

Hellens Rock

Investicioni VC fond srpskog osnivača, sa sedištem u Londonu, koji ulaže u early-stage startape centralne i istočne Evrope. Menadžer: Saša Dragić. Visina ulaganja: Između milion i 5 miliona evra.

500 startups

Američki investicioni fond koji ulaže u early-stage tehnološke startape širom sveta. Menadžeri: Dave McClure i Christine Tsai. Visina ulaganja: Između $100.000 and $1 milion.

SpeedInvest

Austrijski investicioni fond koji ulaže u eraly-stage startape širom sveta. Od prvog dana omogućavaju pristup iskusnim investitorima, stručnjacima s njihove Platform+ i globalnoj mreži industrijskih partnera. Menadžer: Oliver Holle i Michael Sieghart. Visina ulaganja: 700.000 evra – 1,3 miliona evra.

Underline Ventures

Underline Ventures je partner u najranijim fazama osnivačima iz istočne Evrope koji grade high-growth startape sa globalnim ambicijama. Fond pomaže osnivačima da definišu pravu strategiju, prekretnice i prioritete. Menadžeri: Oliver Holle i Michael Sieghart. Visina ulaganja: 200.000 evra – 800.000 evra.

Skok123

Severnoamerička mreža angel investitora sa preduzetničkim i/ili profesionalnim poslovnim iskustvom, koji ulažu u startape u jugoistočnoj Evropi (Bosna, Hrvatska, Crna Gora, Severna Makedonija, Srbija i Slovenija).

Euroventures

Euroventures sa sedištem u Budimpešti je jedan od najstarijih VC fondova u Centralnoj Evropi. Menadžeri: Tanczos Peter, Thomas Howells, Zoltan Toth. Visina ulaganja: 2 miliona evra – 5 miliona evra.

Tensor Ventures

Investivcioni fond koji ne koristi tradicionalne metode skautinga – već ugovorne izvore kao što su preporuke sa univerziteta. Menadžer: Roman Smola, Martin Drdul. Visina ulaganja: : 500.000 evra – 1 milion evra.

Credo Ventures
Investicioni VC fond iz Češke usmeren na early-stage startape u centralnoj i istočnoj Evropi, među kojima su od zemalja regije Srbija, Hrvatska i Slovenija. Visina ulaganja: 500.000 evra – 3 miliona evra. Menadžer: Ondrej Bartos

Point Nine
Investicioni fond sa sedištem u Berlinu, fokusiran na seed-stage, B2B SaaS i B2B startape iz zemalja Evrope, među kojima je i Srbija. Pored toga 20-30% svojih ulaganja isporučuje u SAD, Kanadu i druge zemlje sveta. Visina ulaganja: 500.000 evra – 5 miliona evra Menadžer: Alex George

Early Bird
Ulaže u sve faze rasta startapa širom Evrope, nudeći im ne samo finansijska sredstva vecì i stratešku podršku uz pristup međunarodnoj mreži i tržištima kapitala. Među kompanijama u koje investira, nalaze se i startapi iz Srbije. Menadžer: Salomon Aiach. Visina ulaganja: 500.000 evra – 10 miliona evra.

SC Ventures
S kancelarijama u Ljubljani, Zagrebu, Beogradu i Skoplju, South Central Ventures (SCV) fokusira se na early-stage tehnološke kompanije u jugoistočnoj Evropi. Menadžer: Tatjana Zabasu Mikuž, Jure Mikuž, Jan Kobler. Nivo: Seed i pre-seed. Visina ulaganja: 500.000 evra – 5 miliona evra.

TS Ventures
Prvi korporativni VC fond u ovom delu Evrope, osnovan s ciljem podrške i ulaganja u tehnološke i poslovne startape koji zahvaljujući inovativnosti mogu značajno da promene tržište. Menadžer: Davor Sakač.

Omorika Ventures
Investicioni fond sa sedištem u Beogradu koji je u fazi prikupljanja kapitala. Menadžeri: Miloš Matić, Kosta Andrić i Vladimir Pavlović.

Fifth Quarter Ventures
Srpski investicioni VC fond fokusiran na early-stage startape, ulagao u Srpske i Hrvatske startape. Menadžer: Tihomir Bajić i Peđa Predin.

Vitosha Venture Partners
Bugarski Investicioni VC fond koji ulaže između 25.000 i 1.000.000 evra u early-stage startape. Menadžer: Max Gurvits, Marin Iliev.

VC Eleven
Bugarski VC investicioni fond koji ulaže u early-stage startape širom jugoistočne Evrope, s fokusom na fintech, medicinu, hranu i poslove budućnosti. Menadžeri: Veselin Valchanov, Ilian Iliev i Georgi Georgiev.

LauncHub
Bugarski VC investicioni fond fokusiran na ulaganje u early-stage startape u jugoistočnoj (SEE) i centralno-istočnoj (CEE) Evropi. Menadžer: Lyuben Belov. Visina ulaganja: Do 2,5 miliona evra.

SiliconGardens
Slovenački VC investicioni fond osnovan od strane uspešnih regionalnih foundera. Juna 2023. godine su lansirali svoj treći fond u visini od 30 miliona evra. Fokusirani na jugoistočnu i centralnu Evropu. Menadžer za Srbiju: Vuk Lau. Visina ulaganja: 200.000 evra – 2 miliona evra.

Revo Capital
Investicioni fond koji ulaže u early-stage B2B or B2C tehnološke startape u Turskoj, istočnoj Evropi i baltičkim zemljama. Menadžer: Cenk Bayrakdar. Visina ulaganja: Između milion i 5 miliona evra.

Hellens Rock
Investicioni VC fond srpskog osnivača, sa sedištem u Londonu, koji ulaže u early-stage startape centralne i istočne Evrope. Menadžer: Saša Dragić. Visina ulaganja: Između milion i 5 miliona evra.

500 startups
Američki investicioni fond koji ulaže u early-stage tehnološke startape širom sveta. Menadžeri: Dave McClure i Christine Tsai. Visina ulaganja: Između $100.000 and $1 milion.

SpeedInvest
Austrijski investicioni fond koji ulaže u eraly-stage startape širom sveta. Od prvog dana omogućavaju pristup iskusnim investitorima, stručnjacima s njihove Platform+ i globalnoj mreži industrijskih partnera. Menadžer: Oliver Holle i Michael Sieghart. Visina ulaganja: 700.000 evra – 1,3 miliona evra.

Underline Ventures
Underline Ventures je partner u najranijim fazama osnivačima iz istočne Evrope koji grade high-growth startape sa globalnim ambicijama. Fond pomaže osnivačima da definišu pravu strategiju, prekretnice i prioritete. Menadžeri: Oliver Holle i Michael Sieghart. Visina ulaganja: 200.000 evra – 800.000 evra.

Skok123
Severnoamerička mreža angel investitora sa preduzetničkim i/ili profesionalnim poslovnim iskustvom, koji ulažu u startape u jugoistočnoj Evropi (Bosna, Hrvatska, Crna Gora, Severna Makedonija, Srbija i Slovenija).

Euroventures
Euroventures sa sedištem u Budimpešti je jedan od najstarijih VC fondova u Centralnoj Evropi. Menadžeri: Tanczos Peter, Thomas Howells, Zoltan Toth. Visina ulaganja: 2 miliona evra – 5 miliona evra.

Tensor Ventures
Investivcioni fond koji ne koristi tradicionalne metode skautinga – već ugovorne izvore kao što su preporuke sa univerziteta. Menadžer: Roman Smola, Martin Drdul. Visina ulaganja: : 500.000 evra – 1 milion evra.