Jan van Helsing je pseudonim nemačkog pisca Jana Udo Holeya (rođen 22. marta 1967. u Dinkelsbühlu, Zapadna Nemačka). Helsing (Holeay) je „označen“ u zapadnim medijima kao „kontroverzni autor“ poznat po knjigama o tajnim društvima i razotkrivanjima globalnih zavere. Knjige su mu u nekim od najliberalnijih država takozvanog „slobodnog sveta“  bile zabranjivane, a najpoznatija među njima „Tajna društva i njihova moć u 20. veku“ (1993), postala je svetski bestseler i prevedena je na više jezika. Magazin Tabloid iz ovog stigmatizovanog ali popularnog dela, specijalno za svoje čitaoce u nekoliko nastavaka priređuje odabrane delove…

Priredio: Luka Mitrović

Kontrola nacija obezbeđuje se stvaranjem ogromnih privatnih monopola, kao rezervoar bogatstava od kojih će čak zavisiti i nejevreji, piše u „Protokolima sionskih mudraca“. Dalje, kaže se da će nacije tako morati da propadnu, zajedno sa kreditima država, da će na dan posle političke propasti i ekonomske krize radi njihovog uništavanja doći do povlačenja novca iz opticaja.

Dalje kaže: „Nagomilavanjem velikih privatnih kapitala koji se time oduzimaju državi, ta država je primorana da taj kapital uzima od nas kao pozajmicu. Pozajmice opterećuju državu kamatama i čine je bezvoljnim robom. Umesto da ubiraju primeren porez od naroda, one dolaze kod naših bankara i mole. A, strane pozajmice su pijavice i ne postoji mogućnost da se odstrane sa tela države dok ili same ne otpadnu ili ih država ne otrese. Ali države Goja (nejevrejske) ih ne otresaju već primaju nove i zbog toga neizbežno propadaju. Zaduženjem države državnici će postati podmitljivi i time će još više potpasti pod našu kontrolu …“

Odgovarajuće napomene u vezi sa današnjicom: državno zaduženje saveza, država i opština u Nemačkoj iznosilo je 1992. oko 1.300,000,000,000 DM.

„Sa štampom ćemo postupati na sledeći način: ona služi za razdraživanje i raspirivanje patnji naroda…A, javnost nema ni najmanjeg pojma, kome štampa zapravo služi…Među listovima će biti i onih koji nas napadaju, ali koje smo mi sami osnovali i oni će napadati isključivo tačke koje smo mi odredili. Nijedna jedina objava neće dospeti u javnost bez naše kontrole. To se postiže samim tim što se vesti iz celog sveta slivaju u nekoliko agencija. Ove agencije mi već imamo pod kontrolom i one objavljuju samo ono što mi odobrimo…Naše novine će biti svih nijansi, aristokratske, socijalističke, republikanske, čak i anarhističke, naravno samo ukoliko postoji Ustav. One budale koje veruju da u novinama pišu sopstvene redove, zapravo će izražavati naše mišljenje ili ono koje smatramo poželjnim…“

Odgovarajuće primedbe u vezi sa današnjicom: kao što ćete videti u pregledu „Trilateralne komisije“ na kraju knjige, gotovo sve novinske agencije na svetu kontroliše veza „Trilateralna komisija-CFR“.

O širenju moći se kaže: „…U javnosti ćemo biti prijatelj svima. Podržavaćemo sve, anarhiste, komuniste, fašiste…a posebno radnike. Oni će nam verovati i tako postati oruđe…“

O kontrole vere:  „…Oduzećemo ljudima pravu veru. Promenićemo ili ćemo izbaciti osnovne stubove duhovnih zakona…Nedostatak ovih zakona će oslabiti veru ljudi pošto religije neće moći da objasne odnose. Ove praznine ćemo popuniti materijalističkim razmišljanjem i proračunima…“

O sredstvima zabune: „…Da bi nam javno mnjenje dospelo u ruke moramo ga dovesti u stanje zabune…Između ostalog ćemo koristiti štampu da ljudima prezentujemo toliko različitih mišljenja da izgube pregled u lavirintu informacija…Tako će doći do zaključka da je najbolje da nemaju posebno (političko) mišljenje“

Zahtevanje luksuza: „…Da bi pojačali rušenje industrije Gojama (nejevrejima), forsiraćemo među njima težnju ka luksuzu. Običan čovek se pak neće obradovati luksuzu pošto ćemo stalno podizati cene tako da radnik mora isto da radi kao i pre da bi dobio željeno…A, dok on spozna sistem već će biti uhvaćen u njega.“

Politika kao oruđe: „…Našim ulivanjem liberalizma u organizme države promeniće se čitav njihov politički izgled…Ustav nije ništa drugo do visoka škola nejednakosti, nesporazuma, sporečkanja i partijskih hirova, jednom rečju škola svega onoga što služi uništenju ličnosti države. U „doba republika“ zamenićemo vladare karikaturom vlade sa predsednikom iz naroda, iz središta naših lutaka, naših robova… Javne izbore ćemo načiniti sredstvom koje će nas dovesti na presto sveta tako što ćemo i najmanjem pripadniku naroda stvoriti privid da sastancima i udruživanjima može da utiče na oblikovanje države… Istovremeno ćemo uništiti značaj porodice i njenog vaspitnog delovanja i odstraniti mogućnost postojanja samostalne ličnosti… Dovoljno je da jedan narod neko vreme prepustimo samovladavini (demokratiji) da bismo ga preobrazili u haotičnu svetinu…Moć svetine je jedna slepa, besmislena i nerazumna snaga, uvek pod uticajem nekoga sa strane. Ali slepac ne može da vodi slepca a da ne padnu u provaliju. Samo neko ko je od rođenja odgajan za nezavisnog vladara ima razumevanje za političku abecedu. Naš uspeh će biti olakšan time što ćemo u kontaktu sa ljudima koji su nam potrebni uvek uticati na najosetljiviju stranu ljudske prirode: pohlepa za novcem, strast i nezasitost ljudskim i materijalnim dobrima.“

 .Kontrola hrane: „…Naša moć leži takođe u stalnoj oskudici hranom. Pravo kapitala proizvodi glad koja upravlja radnicima bolje nego plemstvo sa zakonitom kraljevskom moći…Neimaštinom, zavišću i mržnjom koje se tako proizvode pokretaćemo mase…Ali, kao zemljoposednik, on može da bude opasan po nas jer se sam opskrbljuje. Zato moramo da po svaku cenu opljačkamo njegovu zemlju. To ćemo najbolje postići ako se umnože tereti na njegovom glavnom posedu, tako da zemlju opteretimo dugovima.“

Funkcija rata: „…U čitavoj Evropi, a pomoću odnosa Evrope i u drugim delovima Zemlje moramo da stvorimo konflikte i neprijateljstva… Moramo da budemo u situaciji da svaki otpor dočekamo ratom sa susednom zemljom. Ako se ti susedi usude da nam se suprotstave onda ćemo morati da im pružimo otpor svetskim ratom…“

Kontrola vaspitanjem: „…Nejevreji nisu upućeni u praktičnu primenu istorijskih posmatranja bez predrasuda nego u teoretska razmatranja bez kritičkog odnosa na sledeće događaje…Neka glavna stvar za onu igru bude da smo ih nagovorili da prihvate zahteve nauke…Na osnovu te činjenice mi smo pomoću štampe neprekidno izazivali slepo poverenje u ove (naučne) teorije. Ti intelektualci nejevreji će se hvaliti svojim saznanjima, tako što narod sve više odvikavamo da sam razmišlja i gradi sopstveno mišljenje, a on će konačno govoriti tonom kojim mi želimo da govori…“  Viljem Kuper (novinar, teoretičar, sin oficira američkog vazduhoplovstva) upozoravao je ovako: „Govore vam samo ono što žele da znate!“

O kontroli masonskih loža u „Prptokolima“ dalje piše: „…U svim državama na Zemlji ćemo osnovati i raširiti masonske lože i tu zatvoriti sve osobe koje mogu da štrče u javnosti ili to već čine. Sve ćemo lože podvesti pod našu centralnu upravu, koju samo mi poznajemo i koja je drugima generalno nepoznata. Ko ili šta može da savlada nevidljivu moć? Upravo to je naša moć…nejevrejsko masonstvo nam služi kao kulisa za nas i naše ciljeve. Ali plan delovanja naše moći ostaje nepoznata tajna čitavom narodu, pa čak i ostatku sopstvenog bratstva…“

O SmrtI: „…Smrt je neizbežan kraj svih, stoga je bolje da tom kraju približimo one koji stoje na putu našim ciljevima“.

Nakon izrade ovog plana svetske vladavine (Novi svetski poredak – Novus Ordo Seclorum) zadužila je banka Rotšild bavarskog Jevrejina Adama Vajshaupta da osnuje „Tajni red bavarskih iluminata“.

O „Protokolima cionskih mudraca“ je već mnogo toga napisano, kako pozitivnog tako i negativnog. U Nemačkoj gde prividno vlada sloboda štampe i mišljenja, oni su zabranjeni za umnožavanje i prodaju. To je u vezi s tim što ih je Adolf Hitler upotrebljavao kao podršku svom „antijevrejskom raspoloženju“ koje ćemo kasnije razmotriti detaljnije. Kao autoru ove knjige manje mi je važno da li su Rotšildovi i cionisti ti koji danas primenjuju protokole, nego se ovde radi o principu primene.

Ovde imamo jedan plan koji pokazuje kako treba delovati da bi pokorio svet. Ma ko da stoji iza njega plan se ternutno primenjuje. Kao što ću na kraju knjige još jednom dokazivati, nije od značaja ko primenjuje „Protokole“, nego koji se princip nalazi iza toga i da upotrebljeni dopuštaju da se to s njima dešava!

Drugo sredstvo za postizanje ovog cilja je podela sveta na robovsko društvo Istoka i gospodsku rasu Zapada. To se postiže time, kao što Rudolf Štajner opisuje u svojoj knjizi: „Osnovni društveni zahtev našeg vremena“, što je nemoguće postići sintezu između verovanja na Istoku i nauke na Zapadu. To ima za posledicu da ateistički naučnici ne vole religije Istoka, a vernici sa Istoka odbacuju nauku Zapada.

U 18. veku Nemačka je postala centar evropskog templarskog masonstva (ono je imalo malo ili nimalo veze sa prvobitnom ideologijom templara). Stepeni vitezova su bili povezani u masonski sistem „Striktna poslušnost“, što je značilo da su se članovi zaklinjali višima po rangu na striktnu poslušnost. Vođa koji je bio obeležen kao „nepoznati Vrhovnik“ i uveo naziv „Viteza crvenog pera“ bio je odan škotskoj loži i Stjuartima. Otprilike oko deceniju nakon ulaska Fridriha Velikog „Striktnu poslušnost“ i škotsku ložu preuzelo je gotovo čitavo nemačko masonstvo.

Fridrih je ostvarivao enormne profite iz konflikata kojima je doprinosilo „Škotsko masonstvo“ u Engleskoj. Njegov cilj bila je vojna ekspanzija Pruske zbog čega je podržavao Jakobince protiv Hanoverana a kasnije i u velikoj invaziji 1745. u Engleskoj. Nakon toga je obnovio savez sa Engleskom i profitirao na njenim teškoćama tako što joj je pozajmljivao nemačke vojnike (i on je takođe očigledno čitao Nikolu Makjavelija). Bila je to jedna od najvećih prevara u istoriji Evrope: jedna mala grupa nemačkih kneževa je oborila engleski presto i na njega postavila Hanoverane. Zatim su koristili svoj uticaj da Englesku uvuku u rat i prevare englesku državnu kasu pozajmljujući im nemačke vojnike. Zaduživanje je pomoglo jevrejskim bankarima a time i iluminatima na njihovom putu ka preuzimanju sveta.

Adam Vajshaupt je vaspitavan u jednom jezuitskom manastiru i na kraju stekao zvanje profesora kanonika. Tokom vremena je došlo do razmimoilaženja njegovig gledišta sa katoličkim, zbog čega je postao učenik jevrejskog filozofa Mendelsona koji ga je obratio u gnosticizam.

1770. Vajshaupta su kontaktirali tek ujedinjeni zajmodavci (Rotšildovi) da na njihov zahtev osnuje u Ingolštatu „Tajni red bavarskih iluminata“. Kratko objašnjenje: Vajshauptove bavarske iluminate ne treba pomešati sa iluminatima koje smo dosada posmatrali. Pravi iluminati su se, kao što je pomenuto, infiltrirali u „Bratstvo zmije“ u Mesopotamiji i nikad se nisu pojavili imenom ili lično u javnosti.

Ime iluminati upotrebljavamo u ovoj knjizi između ostalog zato jer se ovaj izraz odomaćio među „insajderima“, označavajući grupu ljudi koja deluje iza kulisa. Adam Vajshaupt je pak koristio isti naziv (Iluminati) za svoj red, čiji su ciljevi bili slični ciljevima „Iluminata“ koji su odavno delovali (možda da bi se oznakom Iluminati stvorila zabuna među istraživačima). Da bismo izbegli zabunu Vajshauptovu grupu ću nazivati „Bavarski Iluminati“, a druge „Iluminati“.

Bavarski iluminati su građeni u krugovima unutar krugova (sistem luka). Ukoliko su primljeni dokazali sposobnost da tajne zadrže za sebe premeštani su u još uži krug gde su im poveravane još dublje tajne. Samo oni koji su se nalazili u najužem krugu znali su prave ciljeve bavarskih iluminata. Članovima nižih stepena je rečeno da nema viših stepena i istovremeno je čuvan u tajnosti identitet „glavnog majstora“, kao i kod „Striktne poslušnosti“.

Bavarski iluminati su bili podeljeni u 13 stepeni koji predstavljaju 13 stepena piramide iluminata (danas na novčanici od jednog US dolara).

Od jezuita su preuzeli sistem špijuniranja i raportiranja da bi proverili slabost članova koji su dostigli zvanje Patrijarha.

Ova vrsta politike u redu je omogućavala da se patrijarsi dovedu u poziciju na kojoj se njihovi talenti mogu na najbolji način upotrebiti. Klevetanje je takođe korišćeno kao jedna od taktika da bi bili sigurni da se nijedan od patrijarha neće odreći reda.

Vajshaupt je pridobio za bavarske iluminate najbolje i najbistrije glave bankarstva, industrije, obrazovanja i književnosti. Koristio je podmićivanje novcem i seksom da bi stekao kontrolu nad ljudima koji su se već nalazili na visokim pozicijma.

Ako je u tome bio uspešan onda je koristio prisiljavanje da bi bio siguran da će zadržati kontrolu nad nesrećnim vodećim licima. Kroz adepte (viši stepen) Bavarski iluminati su počeli da savetuju ljude iz vlade. Naravno iza kulisa. Ti eksperti su savetovali političare iz vlade da prihvataju formu politike koja je odgovarala bavarskim iluminatima. To je tako spretno rađeno da su savetovani mislili da su sami došli na ideju da tako deluju. Razlog koji je navođen za postojanje Bavarskih iluminata bilo je eliminisanje svih loših stanja društva, da bi se čovek vratio u svoje prirodno, srećno stanje.

Pošto je to značilo savladavanje monarha i crkve, oni su time zadobili opasne neprijatelje. I opet se pokazalo da je držanje u tajnosti glavna odlika reda. O čemu se u ideologiji Vajshauptovih Iluminata zapravo radi saznajemo iz dokumenta koji je poznat kao „Satanin Novi zavet“ iz koga su Bavarski iluminati najstrože čuvali. Ovaj dokument potpuno sa ciljem upotrebljavam na ovom mestu jer ljudi i dalje sumnjaju u istinitost Protokola cionskih mudraca.

Možda bi čitaocima lakše palo da prihvate ovaj plan i princip načina predviđanja kada se ne bi upotrebljavala reč Jevrejin. Ovaj dokument je postao dostupan širokoj javnosti 1875. kada je kurira Bavarskih iluminata na putu iz Frankfurtu ka Parizu pogodio grom i tako je mogao da bude ustanovljen deo informacija o zaveri svetskih razmera.

U njemu se kaže: „…Prva tajna za upravljanje ljudima je sejanje nesloge, sumnji i suprotstavljenjih gledišta sve dok ljudi ne postanu nesposobni da se snađu u toj zbrci i ubede sami sebe da je bolje da o državno-pravnim pitanjima nemaju sopstveno mišljenje.

Patnje naroda moraju da se raspiruju. Zadatak štampe je da dokaže nesposobnost neiluminiranih na svim poljima državnog i verskog života. Druga tajna bi bila potenciranje svih ljudskih slabosti, loših navika, strasti i grešaka sve dok ljudi ne postanu nesposobni da se međusobno razumeju. Pre svega se treba boriti protiv snage ličnosti jer od nje nema ništa opasnije. Ako se ona udruži sa stvaralačkom snagom duha, može da izrodi više nego milioni ljudi. Zavišću, mržnjom, svađama i ratom, oskudicom, glađu i širenjem pošasti (AIDS, prim.aut). narodi treba da toliko budu smrvljeni da više ne vide nikakav izlaz nego da se u potpunosti potčine vladavini iluminata.

 Ako je neka država iscrpljena prevratima ili dospe građanskim ratom pod vlast spoljnjeg neprijatelja svakako je osuđena na propast i onda je u našim rukama. Narodi će se navići da se zadovoljavaju spoljašnjostima, da teže ka zadovoljstvima, da se iscrpljuju u večitoj potrazi za nečim novim i na kraju da slede iluminate što će se postići dobrim plaćanjem masama za njihovu poslušnost i pažnju.

Kroz izopačenost društva ljudi će izgubiti svaku veru u Boga. Ciljanim usmenim i pisanim obrađivanjem kao i veštim formama ophođenja masa će biti usmerena po volji iluminata. Ljude treba odvići od sopstvenog mišljenja zornom nastavom a postojeće snage duha svesti na opsenjivanja ispraznim govorništvom. Slobodoumna mišljenja partija treba da razvodne govornici iluminata sve dok se ljudi ne umore i dok ne prezru govornike svih vrsta. Nasuprot tome, građanima treba stalno ulivati nauku o upravljanju državom iluminata da ne bi mogli da se osveste. Masa bi bila slepo nerazumna i nesposobna da sudi, stoga se ne bi pitala u državnim poslovima nego bi se njom vladalo pravednom, ali neumoljivom snagom. Svetska vladavina bi bila postignuta jedino zaobilazno, ciljanim potkopavanjima stubova svake istinske slobode – govora, izbora, štampe, slobode ličnosti a pre svega vaspitanja i obrazovanja naroda -i držanjem u najvećoj tajnosti svih preduzetih radnji.

Ciljanim potkopavanjem stubova državne vlasti, vlade moraju da se muče toliko da postranu spremne da mira radi žrtvuju čitavu svoju moć. U Evropi bi morale da se raspire takve lične i nacionalne suprotnosti, rasna i verska mržnja, da nastane nepremostivi jaz tako da nijedna hrišćanska država više ne nađe podršku jer će se svaka druga država plašiti da nije pametno sklapati savez protiv iluminata.

U drugim delovima Zemlje treba da se seju svađe, nemiri i neprijateljstva, da bi se države naučile da se plaše i da bi se slomio svaki otpor. Svako državna institucija bi morala da ispunjava jedan važan zadatak u životu države da bi oštećenjem jedne čitava državna mašina bila zakočena. Za predsednika države trebalo bi izabrati iz niza ropski potčinjenih podobnih iluminatima onoga u čijoj prošlosti postoji neka tamna mrlja koja će ga učiniti vernim ostvarivačem uputstava koje dobije od iluminata. Time bi iluminatima bilo omogućeno da preinačuju zakone i menjaju ustave.

Dodeljivanjem prava predsedniku da objavi ratno stanje čitava bi vojna sila dospela u ruke iluminatima. „Neučlanjeni vladari“ treba da se učtivim obavezama primanja i predstavljanja odvrate od podrobnijeg bavljenja upravljanjem državom.

Potkupljivost državnih službenika bi dovela da se vlade uzimanjem stranih pozajmica dovedu u dužničko ropstvo iluminatima, polako uvećavajući zaduženje države. Time izazvane ekonomske krize gde se sav dostupan novac iznenada povlači iz opticaja bi izazvale propast novčane privrede „neiluminiranih“.

Moć novca mora da zadobije monopolsku vlast u trgovini i zanatstvu da bi kroz novac industruijalci osvojili političku moć. Pored iluminata mogli bi da postoje, osim od njih zavisnih milionera, policije i vojske, još samo siromašni.

Uvođenjem opšteg prava glasa treba da se postigne vladavina većine. Navikavanjem na misli o samooređenju uništiće se značaj porodice i njenih vaspitnih vrednosti.

Vaspitanjem na pogrešnim osnovama i lažnim učenjima mlade generacije treba da budu zatupljene, zavedene i pokvarene.

Treba da se ostvari povezivanje sa već postojećim masonskim ložama ili da se osnuju nove da bi se na putu uništenih organizacija ostvario željeni cilj.

Niko ne poznaje ni njih ni njihove ciljeve, ponajmanje oni „neiluminirani“ koji su privučeni za učešće u otvorenim masonskim ložama da bi im se bacio pesak u oči. Sva ova sredstva služe da prisile narod da iluminatima ponudi vladavinu svetom.

Nova svetska vlada treba da izgleda kao dobročiniteljka onih koji joj se dobrovoljno pokoravaju (UN, pim.aut.). Ako se neka država opire, susedi moraju da se nagovore na rat protiv njih. Ako se one ujedine, mora da se otpočne svetski rat.

Kao što se lako može zaključiti, u „Sataninom novom zavetu“ se radi o gotovo istom sadržaju kao u „Protokolima cionskih mudraca“, samo što su Jevreji zamenjeni Iluminatima. Pošto smo već videli po čijem je nalogu Adam Vajshaupt osnovao Bavarske iluminate, može se zaključiti odakle potiče „Satanin novi zavet“.

(Nastavak u sledećem broju)