·   Radi se na obnavljanju prerhambenog suvereniteta kroz podsticanje inovacija, transfer znanja i usklaĆivanje sa evropskim agrarnih propisima;

·   Promeniće se i način na koji se subvencioše poljoprivreda;

·   Pored velikih problema agrara Srbije treba istaći da je on, i 2024. godini ipak imao suficit u trgovini sa svetom. Jer, ukupan izvoz  je bio 5,14 milijardi evra što je za 9,5 odsto više nego u 2023. godini. Za uvoz hrane koja semogla proizvesti u zemlji potrošeno je 3,9 milijardi evra, pa imamo i suficit, kada je agrar u pitanju, od 1,2 milijarde evra!

·   Obnova prehrambenog suvereniteta biće ključni cilj desetogodišnje strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja koja će važiiti od 2025. do 2034. godine;

·   Dokument predviđa promenu pravca razvoja agrara i jačanje najslabijih karika, svinjarstva, mlekarstva i proizvodnje inp uta;

Branislav GULAN

Posebna pažnja biće posvećena kontrolama hrane iz uvoza!

Obnova prehrambenog suvereniteta predstavlja glavni cilj nove Desetogodišnje strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije, koja će važiti od 2025. do 2034. godine. Ekspertski nacrt ovog dokumenta uskoro će biti predstavljen javnosti, a predviđa niz mera usmerenih na unapređenje domaće proizvodnje hrane i položaja sela. Kako je za javnost izjavila prof. dr Tatjana Brankov, autorka strategije i posebna savetnica ministra poljoprivrede, novine koje će ovaj dokument doneti uključuju uvođenje zelenih stipendija za decu sa sela, školske užine sa domaćih farmi, sistemsku kontrolu cena hrane, kao i značajno veća ulaganja u ruralni razvoj. Profesorka Brankov, sa Ekonomskog fakulteta u Subotici, koja je i predsednik Društva agroekonomista Srbije, navela je da se u narednom periodu očekuje jačanje najslabijih karika srpske poljoprivrede – pre svega, svinjarstva, mlekarstva i proizvodnje inputa. Srbija će, kako ističe, raditi na obnovi prehrambenog suvereniteta podsticanjem inovacija, transfera znanja i ubrzanim usklađivanjem sa agrarnim propisima Evropske unije.

Jedan od prioriteta nove strategije je i promena načina subvencionisanja. Po rečima profesorke Brankov, trenutno se čak 88 odsto agrarnog budžeta izdvaja za direktna plaćanja, dok se za mere ruralnog razvoja ulaže svega nekoliko procenata. U 2023. godini, taj udeo je iznosio samo 3,6 odsto. Strategija preporučuje povećanje ovih ulaganja na 15 odsto u naredne tri godine, sa ciljem da do 2034. godine dostignu nivo od 30 odsto, što je u skladu sa preporukama Evropske unije. Poseban akcenat stavljen je na mlade u selu i podsticaje koji će zadržati mlade generacije u poljoprivredi. Planirano je uvođenje zelenih stipendija za decu registrovanih poljoprivrednih proizvođača, koje će se dodeljivati za školovanje u oblastima poput agronomije, veterine i agroekologije. Cilj je očuvanje kontinuiteta porodičnih poljoprivrednih gazdinstava.

Takođe, uvodi se šema školskih užina, kroz koju će se u školama obezbeđivati sveže voće, povrće, mleko i meso isključivo sa domaćih farmi. Ovom merom se, pored unapređenja prehrambenih navika kod dece i omladine, nastoji i da se smanje viškovi hrane na domaćem tržištu. Program će obuhvatiti i edukativne radionice za učenike, kako bi se od najranijeg uzrasta razvijala svest o zdravoj ishrani.

Jedna od značajnih novina koju strategija predviđa je uvođenje institucije ombudsmana za hranu, koji bi imao ulogu u kontroli cena i zaštiti potrošača. Kako je istakla profesorka Brankov, reč je o modelu inspirisanom pozitivnim iskustvima iz drugih zemalja – poput Izraela, Hrvatske i Mađarske – koje su uvele sistemske mehanizme praćenja i ograničenja cena osnovnih životnih namirnica. Pored toga, očekuje se i početak rada nove laboratorije za kontrolu kvaliteta mleka, kao i jačanje kontrole uvoza putem strožih propisa iz oblasti bezbednosti hrane. Po rečima Tatjane Brankov, novi kabinet na čelu sa ministrom Draganom Glamočićem već je pokrenuo procese usmerene ka ograničavanju uvoza u korist domaćih proizvođača.

Spasavanje stočarstva

U najtežoj situaciji nalazi se stočarstvo Srbije. Ono već decenijama ima godišnji pad od dva do tri odsto godišnje. To je posledica loih dosadšnjih strategija razvoja agrara pa je broj grla stoke doveden na stogodišnji minimum. A, rezultat je gubitak prehrambene suverenosti. Ona treba da se vrati sad posle izrade nove agrarne Strategije od 2025. do 2034. godine. Cilj svakog ministra agara Srbije od 2000. godine, a bilo ih je 17, bio je  da svaki rod osnovnih kultura kada je on ili ona vlasti progčasi rekordnim! To se i danas dešava u Srbiji. A, to su uvek bila samo prazna obećanja za narod da se priča o rekordima proizvodnje u njihvo vreme. Od tih kreatora agrarne politike u vlasitm, pa ni u onim iskusnim kao što stu članovui Akademijskog agrarnog odbora SANU, može se čuti sfamjo hvalisanje, ato su sve loši njihovi rezutlati.

Nikada se ne pominje da je rekordna proizvodnja, recimo,  pšenice bila 1991. godine i to 3.763.500 tona ,,hlebnog žita“, kukuruza 1986. Godine, kada je bilo ubrano čak 8.062,020 tona, krompira je bilo proizvedeno čak 1.148 .660 tobna daleke 1974. godine, šećerne repe je bilo proizvedeno 4.4920.600 tona 1989. godine, dok je pasulja koji se danas kao i meso mora uvoziti , a 1955 godine bilo je proizvedeno u Srbiji čak i 101.030 tona.  Kada je reč o voću daleke 1969, godine u tadašnjoj i današnjoj Sribji je bilo ubrano čaki 886.540 tona šljiva, iste godine narod je bio proizveo i 748.530 tona grožđa, a pre deceniju i po imali smo proizvodnju jabuka preko 513.000 tona, jagoda od oko 120.000 tona, pa smo bili i evropski rekorderi sa blizu 12.000 tona dunja. A, da neradimo doboro, najbolji doklaz je bgila poslednja strategija o razvoju poljoprivrede koja nas je dovela do to toga da imamo prehrambenu zavisnost ode uvoza hrane za sve manje naroda u zemmlji. Jer, ima samo žitelja 6,6 miliona. Oni Nudimo ima sve manje, sve lošiej i ve skuplej hrane, koje onie i sva manej torške po jedhnom kilogramu. Zemlja je dovedena do toga da zavisi od uvoza hrane.

Istovremeno trust agrararnih mozgova, koji su nekada gasili po 100 zadruga i pobegli iz sela, i zalagali se za njihovo gašenje, a to su ljudi iz akademijskog odbora za selo odbora SANU, svake godine organizuju skupo o agraru sa nazivom ,,Budućnost srpske poljoprirede“. Ta poljoprivreda može biti budućnost svih h građana Srbije, koju organizuju takve skupove. A, budućnsto bi to zaista bila kada bi se o visini poroizvodnje i kvalitetu, vratili prošlost od pre tri ili četiri decenije. Da je budućnost u povratku u prošlost, najbolje govore rezullati proizvodnje u vrme od pre više od nekoliko decenija. Jer, tada su se na njivama Srbije ostvarivali veći prinosi, nego danas, pola veka posle. Dakle, nauka koja priča o rekrodnim prinosiam ove proteklih i budućih godina, treba da pogleda rezultate koji su bili pre pola veka!

Nagrada za promašaje!

Prov da agarar Srbije vrati na te prinose, pa tek posle toga da obećava veće! Ovakvo obmanjuje se narod, a kada se laž ovjavi deset puta ona postane istina i za njene autore! Onda oni poveruju u svoje obmane naroda koji se nebavi naukom, istražianjem i analizama proizvodnje hrane, pa tako varaju, sebe, narod i zemlji nanose velike štete. I za takve štete sebe nagrađuju donacijama iz sveta! Varaju i svet! Za takve prevare neodgovaraju, nego dobijaju priznanja i nagrade u današnjoj Srbiji! Najbolji primer takvog rada je pisanje i sprovođenje poslednje strategije u poljoprivredi Srbije od 2014, pa do 2025. godine. Da je pravda u zemji Srbiji svih tih 240 autora Strategije  odgovarali bi pred sudom za promašaj i lažno obećanje u visini rasta od 9,1 odsto, odnosno od 6,1 odsto u lošim godinama. Nažalost to se ostvarilo, svi su imaloi štete, ali ti autori nisu, jer su sebe za promašenu strategiju častili sa donacijama od 8,2 miliona dolara subvencija pristiglih iz tri evropske zemlje!

·   A, rezultat te njihove obećane strategije, i blagostanja u poljoprivredi, koje nikada da stigne, bio je desetogodišnji rast proizvodnje od samo 1,7 odsto ili – godišnje je to bilo samo 0,17 odsto! Baš u to vrme i takve strategije Srbija je izgubila prehrambeni suverenitet. Koji sad treba opet da se vrati, ali kroz  izradu nove strategije i novih obećanaj čiaj pstvarena treba da se očekujeu naredne decenije! Neki od autora te štetne strategije učestvuju u pisanju i novog dokumenta, odnono buduće strategije, koji će važiti od 2025. do 2034. godine!

·   I pišu i promovišu naučne radove pod najavom ,,BUDUĆNOST SRPSKE POLJOPRIVREDE, A ISPRAVNO JE ,,POLJOPRIVREDE SRBIJE“… Jer, u Srbiji nežive samo Srbi, a hranu proizvode i ostali, medju kojima su Mađari, Hrvati, Slovaci, Bunjevci, Romi i sve druge nacionalne manjie koje se nalaze među žiteljima Srbije koji se bave agrarom. To je 508.365 gazdinstava. U svakom od njih, prema poslednjem popisu u poljoprivredi Srbije, a prikazuje RZS, nalazi se prosečan borj članova I stalno zaposlenih na svakom porodičnom gazdinstvu je po 2,2 lica. To je ukupno 1.150.653 lica!

·   Država Srbija rasplaže sa 4.073.703 hektara zemljište. Od toga ima korišćenog poljoprivrednog zemljišta 3.257.100 hektara. Tu je i neiskrorišćenog zemljišta 122.257 hektara, pod šumama se nalazi više od dva miliona hektara, kao i 190.242 hektara ostalog zemljišta.

Od toga 313.495 gazdinstava se bavi stočarstvom. Oni poseudju, blaga kako se nekada u Jugoslaviji zvala stoka:

·   698.606 goveda, · 2.349.176 svinja, · 1.759.424 ovaca,

· 14.773.571 grlo živine. Statistika ne beleži, a stočari tvrde ima i 14.000 konja, 1.000 magaraca…

Nerad i neodgovornost odgovornih!

To je podrazmevalo da je Vlada Srbije, Privredna komora Srbije, Akademijski odbor za selo SANU, u protekloj deceniji, mora da analizira i da taži da to rade i drugi, kako se sprovodi strategija agrara Srbije. Jer, da su to radili što im bio i deo obaveza, uvidewli bi da umesto rasta proizvodnje hrane po toj strategiji Srbija ima pad! Tada bi se na to ukazalo pa bi se tražila rešenja za boljitak. Aloi, to je sve bila tabu tema, koaj je od strane odgoovrnih bial savljena pod tepih. Jer, njih ni do tada ni tada, ali ni danas nije interesovalo selo. Sve do 2017. godine podržavali su godišnje gašenje po 100 zadruga u zemlji, otišli su sa sela i podržavali njihovo gašenje! To je sve bila samo posledica što nisu tražili da se analizira sprovođenje strategije i pada proizvodnje hrane. Jer, rezultat tog njihovog desetogodišnjeg (ne)rada, doveo je do toga da je u 2024. godina posle deset godina sprovođenja bio rast samo od 1,7 odsto, a godišnji tek 0,17 odsto. A, 240 kreatora te štetne strategije bilo je obećalo rast od 9,1 odsto, ili ako su loše godine 6,1 odsto godišnji rast. Sve je to bilo netačno, neostvarivo i štetno po državu. To se dokazalao u proteklohj deceniji, posebno i u 2024, godini kada je samo za uvoz mesa, prerađevina i mleka bilo potrošeno čak 650 miliona evra! Godinju dana pre toga, 2023. godine za ise te namene potrošeno je 574 miliona evra… Sa takvim nekritičkim i hvalisanejm svog lošg rada, zemlja je dovedena do prehrambene zavisnosti od uvoza! To sad moraju da ispravljaju donošenjem nove strategije, nove agarne valsti, među kojimsa se nalazi i poneki autor te loše i štetne agrarne strategije. Jer oni su učestvovlali do toga da se manje proizvodi, a imamom sve manje, i sve skuplju hranu. Naravno i manju njenu potrošnju. Sad se nude da svojim uslugama popravljaju ono što su pokvarili. To je sistem rušimo pa gradimo. Nadamo se da mu je sad došao kraj! To znači da spašavaju državu i siromašni narod od gladi! Među onima koji se posebno istgiču da pišu novu stragijeu nalaze se i neki koji su bili i tvorci te štetne koja se provodila od 2024. godina pa do danas. Jer, ova nova strategija i bolja budućnost u agraru, još nije doneta!

·   Tako je Srbija danas jedina zemlja u Evropi, a možda i u svetu, koja radi i proizvodi, a da nema validnu strategiju. Stara je istekla, a nova nije doneta. I ona je još uvek u obećanjima! Kao i bolja budućnost u agraru. Prosek starosti vlasnika gazdinstva je 60 godina pa mnogi odu sa ovog sveta da ne dočekaju boljitak za sebe dok proizvode hranu za 15 žitelja. Jer jedan poljoprivrednik u Nemačkoj proizvodi hrane za 10 puta veći broj ljudi, ili njih 152! Proizvođači hrane u Srbiji odu sa ovog sveta ne dočekavši taj obećani boljitak. Dokaz je je da Srbiji svake godine treba površina od najmanje dva fudbalska igrališta  da bi sahranili sve koji umru. A, to je dva puta više od broja rođenih koji je u 2024.godini bio tek oko 60.000!

·   Statistika pokazuje da u Srbiji ima 4.720 sela, a  da je u nestajanju  njih 1.200 jer imaju manje od po 100 stanovnika, pa se neisplati ni da se spašavaju! Jer, nemaju šansi za opstanak i ostanak. Sad treba spašavati varošice! Posle popisa agrara RZS je objavio da će u Srbiji do 2052. godine nestati čak 3.000 sela! Znači prirodnim putem će se promenti mapa dosadašnjeg života u Srbiji!

Stočarstvo u nestanku…

Evo i podataka o stanju stočarstva Srbije prema podacima Republičkog zavoda za statistiku. Od 1. decembra 2024.godine manji je ukupan broj goveda u odnosu na stanje od 1. decemba 2023. godine za 3,7 odsto, dok je veći ukupan broj svinja za 9,7 odsto, ovaca za 2,5 odsto i živine za 3,5 odsto. Goveda se najviše gaje u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije i tamo ih ima 45,5 odsto u odnosu na broj goveda na teritoriji Srbije, a svinje u Vojvodini gde ih ima 43,7 odsto. U odnosu na desetogodišnji prosek (2014-2023) ukupan broj goveda manji je za 10,5 odsto, svinja za 18,4 odsto, a živine za sedam odsto. Jedino je veći broj  ovaca za tri odsto!

U rad ministarstva poljoprivrede dolaskom novog ministra prof dr Dragana Glamočića uvodi se niz novina. A, teškoće su nastaječla decenjija, pa toliko vremena i da se izađe izkrize. Sad se uvode novi principi, koji bi trebalo da važe u službenim kontrolama. Tako, recimo, inspektori mogu da kucaju na vrata gazdinnstava i proizvođača hrane u Srbiji, bez prethodnih najava. Prema poslednjem popisu u Srbiji ima njih ima 508.365 gazdinstava. Dakle, službene kontrole bez prethodne najave ključna su novina Nacrta Zakona o službenim kontrolama čiju je izradu pokrenulo Ministarstvo poljoprivrede. Izrada zakona o kontroli trenutno je u fazi javnih konsultacija, ali je najavljeno da bi zakon trebalo da bude uvojen i da se primenjuje od Nove godine 1. januara 2026. godine. Ukoliko se utvrde nepravilnosti novčane kazne mogu da budu od 250.000 do tri miliona dinara, za fizička i pravna lica. Novi zakon uvodi sistem provera u svim fazama proizvodnje i prometa hrane, po principu ,,od njive do trpeze“ – od uzgoja i prerade do distribucije i konzumacije.

·   Posebna pažnja biće posvećena kontrolama hrane iz uvoza, čime se dodatno osigurava kvalitet i bezbednost namirnica na domaćem tržištu! U saopštenju Ministarstva navodi se da će službene najave kontrole ubuduće biti sprovođene bez prethodne najave, osim kada je najava neophodna i opravdana radi same kontrole. Na ovaj način, očekuje  se veća efikasnost nadzora, kao i realno sagledavanje stanja na terenu, uz bolju detekciju  nepravilnosti. Ovakva praksa treba da poveća odgovornost proizvođača i distributera hrane, ali i poverenje potrošača u sistem kontrole. Primena Zakona o službenim kontrolama omogućiće usaglašenost Srbije sa zakonodavstvom Evrospke unije, što je važno za nesmetan izvoz životinja, hrane, hrane za životinje i druge robe. Takođe, naglašava se da se u oblastima na koje se primenjuju službene kontrole neće primenjivati Zakon o inspekcijskom nadzoru, što potvrđuje posebnost i značaj ovog zakona u oblasti bezbednosti hrane.Nacrt zakona predviđa, između ostalog, uvođenje informacionog sistema za službene kontrole i srodne aktkivnosti, defisane zahteve za životinje i robu, koja se uvozi, izvozi ili je u tranzitu i preciziranje obaveza i prava svih aktera u prehrambenim lancu.

Aflatoksin u mleku: Od decembra 2025. godine nova dozvoljena granica od 0,05 mikrograma!

Od 1. decembra 2025. godine u Srbiji će početi da važi znatno stroža granica za dozvoljeni nivo aflatoksina u mleku. On je nerešen problem več više od jedne decenije. Umesto dosadašnjih 0,25 mikrograma po kilogramu, maksimalno dozvoljena koncentracija aflatoksina biće 0,05 mikrograma, i to za:

·   sirovo mleko; ·    termički obrađeno mleko; · mleko namenjeno za dalju preradu;

Ova izmena propisana je Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o maksimalnim koncentracijama određenih kontaminenata u hrani, objavljenim u Službenom glasniku Republike Srbije.

Šta je aflatoksin i zašto je opasan?

Problem aflatoksina u mleku u Srbije je prisutan 15 godina, a najozbiljniji je zabeležen 2014. godine kada je zbog zaražeenog kkuruza u sušne godine aflatoksin dospeo u mleko, pa je pomerena granica sa evropskog standarda 0,05 na 0,50, odnosno na deset puta veću graničnu vrednost od dozvoljene u EU. Iako je tada, prema tvrdnjama struke, ta granica proglašena bezbednom po zdravlje, ona je ostala na snazi godinama, da bi tek kasnije bila smanjena na 0,25 odsto. Do podizanja graničnih vrednosti moralo je da dođe jer bi u suprotnom samo deset odsto mleka u Srbiji bilo usklađeno sa standardima EU, a stočari i proizvođači mleka našli bi se u ozbiljnim problemu i njihov opstanak tada bi bio ugrožen. Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede prof dr Dragan Glamočić u svojoj prvoj izjavi na početku sadašnjeg, drugog po redu, mandata, među 17 dosadašnjih minstaira agarara Srbije od 2000. godine, rekao je da će napraviti ozbiljne rezove u Upavi za agrarna plaćanja i Upravi za veterinu, a pogotovo u pogledu kvaliteta mleka i podsticaja koji će se davati prema kvalitetu koji će kontrolisati buduća nezavisna referentna nacionalan laboraotrija. Ogroman problem je što smo mi čak ušli u IPARD predpristupne fondove čiji je preduslov bio da se neki standardi moraju da se poštuju ako hoćete da aplicirate u određenom sektoru za bespovratna sredstva. Mi za to nismo bili spremni u određenom trenutku. Stočarstvo u Srbiji je ekstenzivno pa samim tim i mlekarstvo, jer ima mnogo srednjih i malih gazdinstava koja imaju od 20 do 50 muznih grla i da je reč o relativno malim farmama koje nemaju tehnološke kapacitete da proizvedu mleko po standadima EU.

Prema podacima RZS u agraru Srboije radi 1.150.653 lica. U njemu postoji 508.365 gazdinstava, odnosno 2,23 po gazdinstvu. Prosečna starost nosioca gazdinstva je 60 godina.Tek svako 11 nosilac gazdinstva je mlađi od 40. godina. Prosečno gazdinstvo u Srbiji je veličine 6,4 hektara. Na njemu postoji samo jedna krava, gaji se pet svinja, po tri ovce, 43 živine i ono poseduje po tri košnice.

Problemi sa hiperprodukcijom i otkupljivačima

Sve to znači da se stočarstvo ne može podizati ako Srbija ne sinhronizue svoje propise sa EU, i to ne samo zbog propisa, već i zbog zdravstvene ispravnosti hrane koja se plasiea na domaćem tržištu. Srbija sad ima slučaj da se velike količine mleka uvoze, pogotovo od strane konditora koji ne moraju da brinu da li će neka farma propasti ili ne, jer ukoliko nisu zadovoljni mlekom oni će ga jednostavno uvesti. To, sa druge strane, dovodi do toga da imamo hiperprdoukciju domaćih proizvođača, problem sa viškovima, a zatim i otkupljivačima koji ucenjivačkom politikom maksimalno smanjuju cene. Zbog toga svi problemi se moraju uporedo rešavati, a, pre svega, je neohodno podizati kapacitete srednjih i malih gazdinstava i farmi, ne samo u pogledu količlna, već, pre svega, u pogledu kvalieta mleka i konkuretnosti sa evropskim proizvođačima. Ako se vratimo da je za 62.000 gazdinstva smanjeno bogatstvo u Srbiji u poslednjoj deceniji, sigurno će biti problema sa malim i srednjim gazdinstivma. Šest meseci je relativno je kratak rok da se tako brzo svi prilagod, ali i krajnnji cilj negde se mora preseći jer se o uslađivanju i pomeranju ove granice govori već godinama.

·   Aflatoksini su toksične supstance koje proizvode pljesni iz roda Aspergillus, najčešće prisutne u stočnoj hrani, kukuruzu i drugim žitaricama koje konzumiraju mlečne krave. Aflatoksin M1, koji se nalazi u mleku, smatra se kancerogenim i može imati štetne efekte po zdravlje ljudi, naročito kod dugotrajne izloženosti. Afflatoksin je tema koje uveki kada se pojavi uzdrma javnost. Bilo je to pre jedne decenije i više, ali i uvek kada se pojavi neki novi ministar u agrara. Povratak teme koja je uzdrmala javnost uvekje aflatoksin. Zato se on nije ni rečio protekle decenije. Tema aflatoksina u mleku postala je široko poznata u Srbiji pre nešto više od decenije, kada je zabeležen visok nivo ovog kontaminanta u mleku domaćih proizvođača. Tada je javnost burno reagovala, a povučene su određene količine mleka iz prodaje. Od tog trenutka, gotovo neprekidno traje rasprava o tome kolika količina aflatoksina je bezbedna za konzumaciju i koliko je realno očekivati od domaćih proizvođača da se pridržavaju evropskih standarda.

Usaglašavanje sa EU standardima

Iako je prethodnih godina Ministarstvo poljoprivrede više puta najavljivalo snižavanje granice aflatoksina u mleku, odluke su često odlagane. Tako je, prema pravilniku donetom avgusta 2024. godine, dozvoljena količina ostala 0,25 mikrograma, iako je prvobitno bilo predviđeno da se granica smanji već tada. Sada je i zvanično potvrđeno da će Srbija od 1. decembra 2025. godine uvesti standard Evropske unije, gde je maksimalno dozvoljena količina aflatoksina u mleku 0,05 mikrograma po kilogramu. Šta nova pravila znače za proizvođače mleka?

Uvođenje strožih standarda zahtevaće ozbiljne prilagodbe u lancu proizvodnje:

·   kontrolu kvaliteta stočne hrane; · praćenje uslova skladištenja žitarica; · češće laboratorijske analize mleka;

·   dodatne edukacije proizvođač;.

Mlečna industrija u Srbiji biće suočena sa izazovima, ali i prilikom da se kvalitet domaćih proizvoda približi standardima Evropske unije, što je važno kako za izvoz, tako i za povećanje poverenja potrošača u domaće mleko. Ministarstvo poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede objavilo je javni poziv za subvencije u stočarskoj proizvodnji za 2025. godinu.

Proizvođači koji gaje kvalitetna priplodna grla mogu se prijaviti za podsticaje od 5. juna do 4. Jula 2025. godine,  isključivo putem eAgrar sistema. Pravo na subvencije imaju registrovana pravna lica, preduzetnici i nosioci komercijalnih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava, pod uslovom da su obnovili registraciju u tekućoj godini. Već su počele prijave za podsticaje u stočarstvu, na raspolaganju 18 milijardi dinara! Kreatore agroekomnmske politike sad ponajvišebroje što u 600 sela nema nijedne krave! Kako nalountii staje u njima! Dakle, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije – Uprava za agrarna plaćanja, je objavila Javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje u stočarstvu za kvalitetna priplodna grla za 2025. godinu. Poziv je raspisan na osnovu Pravilnika o uslovima i načinu ostvarivanja prava na ove vrste podsticaja. Rok za podnošenje zahteva je od 5. juna do 4. jula 2025. godine. Proizvođači se mogu prijaviti isključivo elektronskim putem preko informacionog sistema eAgrar, što omogućava transparentnost, brzinu i efikasnost u obradi zahteva. Pravo na ove podsticaje imaju registrovana pravna lica, preduzetnici i nosioci komercijalnih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava koji su u skladu sa zakonom izvršili obnovu registracije za tekuću godinu. Podsticaji se dodeljuju za različite vrste kvalitetnih priplodnih grla: mlečne i tovne krave, ovce, koze, krmače, živinu i ribe.

Iznosi podsticaja po grlu su sledeći:

·   za kvalitetne priplodne mlečne krave i tovne krave i bikove 55.000 dinara; · za ovce i koze 10.000 dinara; · za krmače 18.000 dinara; · dok su za živinu i ribe predviđeni iznosi od 100 do 500 dinara po grlu.

·   Ukupna raspoloživa sredstva po ovom javnom pozivu iznose više od 18 milijardi dinara! Ova mera predstavlja jedan od najznačajnijih instrumenata podrške stočarstvu, čiji je cilj da se unapređuje genetski potencijal stočnih fondova, obezbedi stabilna i konkurentna proizvodnja, poveća kvalitet i bezbednost hrane domaćeg porekla i doprinese ukupnom razvoju poljoprivrede i ruralnih područja Srbije. Pomoć se odnosi na mlečne i tovne krave, ovce, koze, krmače, živinu i ribe. Svi zainteresovani detaljne informacije i tehnička uputstva mogu pronaći na zvaničnim sajtovima Ministarstva i Uprave za agrarna plaćanja, kao i putem njihovih kontakt centara.

Proizvodnja mesa i šansa Srbije!

Dve evropske zemlje prednjače u proizvodnji mesa: Raste proizvodnja govedu EU, dok broj svinja i ovaca opada koje zemlje članice su najveći proizvođači goveda, ali i svinja, ovaca i koza? Za drugu polovinu 2025. godine predviđa se da će bruto domaća proizvodnja goveda u Evropskoj uniji dostići 12,1 milion grla. To bi značilo povećanje od 2,1 odsto u poređenju s istim razdobljem 2024. godine, kada je proizvedeno 11,9 miliona životinja, objavljuje Eurostat. Nasuprot tome, predviđa se da će proizvodnja ovaca u drugom polugodištu 2025. biti sedam odsto niža (na 14,5 miliona grla) nego u istom polugodištu 2024. te da će proizvodnja koza porasti za 1,7 odsto, na 2,4 miliona grla.

Prognoze za proizvodnju svinja izrađuju se na tromesečnoj osnovi i upućuju na pad od 2,7 odsto u zadnjem kvartalu 2025. (na 57,1 miliona grla) u poređenju s istim kvartalom 2024.

Francuska će ostati najveći proizvođač goveda u EU!

Prema njihovim prognozama, Francuska će ostati najveći proizvođač goveđeg mesa među zemljama EU u ovom periodu, s udelom od 22 odsto u ukupnoj proizvodnji goveđeg mesa. Međutim, predviđa se pad proizvodnje za 1,6 odsto, na 2,6 miliona grla. Među ostalim ključnim zemljama proizvođačima, predviđaju se veći nivoi proizvodnje za Nemačku (za jedan odsto, na 1,9 miliona grla), Španiju (za 17,4 odsto, na 1,2 miliona grla) i Irsku (za 7,5 odsto, na 1,1 milion grla).

Španija će ostati najveći proizvođač svinja i ovaca, a Grčka koza! Analitičari ističu kako će Španija proizvesti 12 miliona grla svinja u četvrtom tromesečju 2025, što bi bilo ekvivalentno oko 21 odsto ukupnog broja svinja u EU-u. To bi predstavljalo puno oštriji pad proizvodnje (za procenjenih devet odsto u poređenju s četvrtim tromesečjem 2024.godine) od proseka EU.

Možda će vas zanimati

Među ostalim glavnim proizvođačima u EU, predviđa se pad u Danskoj (za 3,2 odsto, na 7,9 miliona grla) i Francuskoj (za jedan odsto, na 5,7 miliona grla), ali relativno mali porast u Nemačkoj (za 0,6 odsto, na 8,9 miliona grla) i Holandiji (za 0,1 odsto, na 5,6 miliona grla), stoji u izveštaju. Predviđeni pad proizvodnje ovaca u Španiji u drugom polugodištu 2025. godine (za 14,6 odsto u poređenju s drugim polugodištem 2024.godine) predstavljao bi dvostruko veću stopu pada za EU u celini. Uprkos tome, Španija bi ostala glavni proizvođač u EU i činila bi nešto više od četvrtine proizvodnje u EU. Predviđa se da će Grčka, vodeći proizvođač kozjeg mesa u EU proizvesti jedan milion grla u drugom polugodištu 2025. Očekuje se da će Španija proizvesti 0,6 miliona grla što je porast od oko 12 odsto u poređenju s drugim polugodištem 2024. godine. Ministarstvo poljoprivrede objavilo je javni poziv za subvencije namename stočarima u Srbiji za 2025. godinu, uz ukupno raspoloživa sredstva od preko 18 milijardi dinara. Podsticaji do 55.000 dinara po grlu u govedarstvu, pa se prijava šalje isključivo online.

Stočarstvo je u krizi u mnogim državama i sve više na svetskom tržištu postoje potrebe za uvozom kvalitetnog mesa – posebno junetine. Sad već bivši Ministar poljoprivrede dr Aleksandar Martinović rekao je posle razgovora sa zamenikom iranskog ministra poljoprivrede Hamidom Rasulijem nedavno  u Beogradu da je Iran izrazio potrebu za uvozom goveđeg i pilećeg mesa iz Srbije.

Agrarni analitičar Čedomir Keco, dobar poznavalac ovog tržišta, kaže da je svaka prilika dobrodošla za naše proizvođače. Prema njegovom mišljenju, prethodnih dana smo se usaglasili i sa Velikom Britanijom i dobijen je sertifikat za izvoz junetine.

Međutim, nedavno je urađeno istraživanje o cenama junećeg mesa u 91 zemlji sveta kako bi se dobila bolja sliku na kom tržištu možemo da budemo konkurentni i na koje zemlje treba da se skoncentrišemo.

– Mi se možemo uklopiti u zemlje koje mogu da plate našu junetinu po ceni od 3,2 do 3,5 evra po kilogramu žive mere. Došli smo do podataka da bi naši proizvođači mogli da budu konkurentni u Izraelu, Italiji, Grčkoj, Saudijskoj Arabiji, navodi Keco.

U Iranu je cena oko osam evra kilogram i u ovom trenutku bi se teško uklopili, ali je moguće ukoliko bismo pojeftinili proizvodnju junadi.

·   Ipak, za naše uzgajivače u pogledu komercijalnih aranžmana najinteresantnije su Italija, Grčka i Kina. Problem sa izvozom u države EU jeste što su nam, po Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, nametnute izuzetno visoke carinske takse, što poskupljuje naše meso i u tom smislu teško možemo da budemo konkurentni s drugim ponuđačima.

Analitičari napominju da bi naši proizvođači s Kinom mogli da trguju, ali tako što bismo na to tržište plasirali najkvalitetnije meso koje imamo.

·   Zbog toga su se proizvođači sada organizovali da ponude takozvanu junetinu iz prirode. Jer u Kini postoji i ponuda od 112 dolara po kilogramu ovog mesa, koje uvoze iz Australije. Naše juneće meso je izuzetno kvalitetno, možda među najboljima u Evropi. Posebno simentalska rasa!

Vlast hoće ponovo da osniva paorsku komoru!

Srbija je od 2000. godine do danas imala 17. ministara  poljorpovirede. Doduše, sadašnji je to već drugi put. Sad je to mesto dobio što je on svih svih ipak najstručniji u toj oblasti, poocenama nadležnih, pa je cilj da sad urad ono što pre neje učinio da bi uraido ono što sa svojim znanjem i moćima nje uradio prilikom prvog mandata koji je bio dug samo sedam meseci. Svi 17 minstara kada se obračun to vreme, imaju dugo staž od po 14 meseci. Da su i najveći genijalci, za tako kratko vreme ne bi uspeli nešto više da postignu u posrnulom stoačrstvu. Duži mandat od tog proseka imao je samo Branislav Nedimovć koji je bio zakoračio već u drugi mandae, ali dalje nije ni on otišao! Ali, bitno je istaći da skoro svaki od ovih mainstira kada dođe u agrarnu fotelju pro ide kod predsedenika PKS i razgovara o formrianju agararne komore. Kada im se ponude podaci da je Srbija daleke 1937. Godine imala agrarnu komoru i zakon o njoj, te da njihova inovacija nije ništa novo, pa se tome dodaje još činjenica da su poljoprivrednici u novije vreme 2017. godine u glavnom gradu Srbije, Beogradu osnovaloi agarnu komoru kao udruđženje građana, oni onda odustanu svojih stavova! Međutim, možda vlast želi da pomogne, ali nezna! Jer, poljoprivredna KOMORA, čije novo osnivanje navodno podržavaju, već postoji. A, neuka vlast se hvali sa idejom da pomaže osnivanje nove, po njihovim rečima da je tp prvo osnivanje agrarne komore u Srbiji, saznajuda niej tačno. Posle o tome više ni ne razgovoaraju. Jer, ta građanska komora i sad postoji ali, neradi, jer vlast hoće svoju komoru, a ne seljačku, odnosno građansku. Međutim, već postojećoj agrarnoj komori nikada nije stigla sistemska podrška za rad, ona se nije ni ugasila, postoji i danas, a vlast hoće da se osniva nova, još jedna takva ista institucija, ali sa ,,novim“ idejama sadašnje vlasti! I to baš nekadašnje, ali i sadašnje, nedovoljno informisane, koje nisu znale da već imamo baš takvu komoru, samo nije ppo njihovom receptu organizovana, pa izmišljaju novu i velikodušno o njenom osnivanju obaveštavaju seljake! Ali, isključivo svoju inovaciju! I sa time se hvale!? Zato brzo iodustanuod te ukradene ideje.

Neinformisana javnost!

Međutim, o postojanju ove komore,van PKS, i javnost je veoma malo bila informisana. Čak ni novinari koji prate agrar nisu znali ili ih nije interesovalo njeno postojanje! Da jeste možda bi vlast od njih bar saznala da netreba osnivati KOMORU KOJU VEĆ IMAMO, VIŠE OD OSAM GODINA. BAŠ TU U BLIZINI VLASTI, U BEOGRADU. I to ove vlasti koja pobeđuje na izborima, a da nije znala da postoji POLJOPRIVREDNA KOMORA u glavnom gradu Srbije u njihovoj neposrednoj blizini!

Evo i podataka iz osnivačkog akta već postojeće sadašnje AGRARNE KOMORE SRBIJE:

U ime proizvođača hrane osnovali su je Nenad Manić iz Crepaje i Nenad Ilić iz Debrca kod Šapca. Dakle, Agrarna komora koja postoji u Srbiji osnovana je 24. septembra 2017. godine. Osnivači su asocijacije i udruženja iz četiri regiona Srbije, a  tada su se bila priključila i udruženja iz još pet regiona Srbije. Odmah posle samo nekoliko meseci rada, i tadašnje velike podrške proizvođača hrane, ova AGRARNA KOMORA POLJOPRIVREDNIH PROIZVOĐAČA SRBIJE, već tada je IMALA IZMEĐU 4.000 i 5.000 ČLANOVA! Međutim, nije im stigla pomoć od vladajuće Partije. Ona se nije ugasila, ali je nema u javnosti. Obrazložnje je da nam netreba  jer je to udruženje građana!?

Naziv udruženja/saveza: AGRARNA KOMORA BEOGRADA

Oblik organizovanja: Udruženje

Matični broj: 28261039, Mesto: BEOGRAD (ČUKARICA)

Opština: ČUKARICA, Ulica: PETRA MARTINOVIĆA

Broj i slovo: 21

Vlast hoće svoju Agrarnu komoru!

Ali, vlast ne govori da ve;postoji ova Agarna komora. Oni hoće da imaju svoju u zgradi PKS, koja je nekad m davno pripadala zadrugima Srbije. Evo i dokaza o toj ideji iz bivše Jugoslavije, što se odnosilo i na Srbiju da je i tada bilo kreativnih  ljudi, naprednih ideja koje su objavljene još 1937. godine o osnivanju poljoprivrednih komora. Dakle, ovo današnje nije novost nego samo preuzeta nekadašnja davna ideja. Ali, vlast hoće toda prikaže ekao svoju inovaciju da zaposli svoje poslušne  kadrove bez obzira što im je mali nivo znanja o nekadašnjem zarugarstvu Srbije. A, danas u svetu zadruge su ekonomska osnovica o(p)stanka na selu! To znači da udruživanje predstavlja snažnu ekonomsku okosnicu u ekonomijama razvijenih zemalja u svetu, a udružuju se i farmeri koji poseduju po nekoliko hiljada hektara zemlje i drugi ne mali kapiak.  Koliko je udruživanje značajan svetski proces i trend za visoki respekt najbolje ilustruju sledeći podaci: na planeti Zemlji udruženo radi i posluje oko milijarda zadrugara koji su organizovani u blizu 800.000 zadruga. Procenjuje se da je oko tri milijarde ljudi povezano , na razne načine,sa radom zadruga. Jer, zadruge obezbeđuju više od 100 miliona poslova širom sveta,što je za 25 odsto više od multinacionalnih korporacija. Pretpostavljamo, da su vlasti znale da već u Beogradu postoji komori saziv sličan onom koji oni žele, onda ne bi ni počinjali takav razgovor sa PKS o osnivanju joŠ jednog takvog već postojećeg sistema. Odnosno ne bi davali podršku, za osnivanje nove komore, već bi odlučili da se pomogne ovoj već postojećoj, da može da pomaže proizvođačima hrane u Srbiji! Ali, pitanje za vlast je, da li možda osniva novu komoru, kako bi uposlila svoje kadrove, jer, navodno ima stručnjake da pomognu poljoprivrednom sektoru koji proizvodi hranu na 3,25 miliona hektara. Njihov cilj bi trebalo da bude da pomoć bude takva da se vrednost proizvodnje po hektaru podigne sa skromnih 1.200 na 25.000 evra. Rezultat takvog rada ove vlasti, kao što je i ova odluka, je da retko kad ukupna godišnja vrednost agrarne proizvodnje u Srbiji pređe vrednost od 5,6 milijardi evra. Posebno je ukazano na visok rast uvoz mesa, mleka i prerađevina. Jer, on je prošle godine bio oko 650 miliona evra, a sad je to ostvareno samo u pola 2024. godine. Međutim, nije bilo podrške vlasti, pa ona i danas postoji, samo malo u praksi, a više na papiru! U agrarnoj zemlji Srbiji  imamo 4.720 sela (po Ustavu nemamo ni jedno! Jer, u njemu piše da su sve to naseljena mesta!). Od blizu 4,1 miliona hektara njiva, obrađujemo, prema podacima RZS tek 3,25 miliona hektara poseda. Na tim njivama humus se smanjio sa pet na 2,5 odsto, pa će njive uskoro postati i pustinja! Razlog je nestajanje svakog četvrtog sela ili 1.200 njih. U njima je isto toliko praznih staja za tov goveda (kojih ima samo 0,30 odsto po hektaru) a, u oborima je pre tri decenije bilo blizu šest miliona svinja, a sad ih imamo zvanično 2,25 miliona. Toliko ih je bilo posle Drugog svetskog rata. Pre jedne decenije u oborima je bilo i više od 1,1 miliona krmača prasilja, a sad ih oko 100.000. Sa tim brojem ne možee da se obnovi stočni fond u Srbiji koji je sad na najnižim granama  za poslednjih 100 godina!

Rezultat takvog vođenja agrarne politike je da smo u 2022. godini uvezli 300.000 svinja za preradu, 300.000 prasića, 35.000 tona zamrznutog mesa, 84.000 tona konzumnog mleka, 9.600 tona mleka u prahu, 12.000 tona sireva… Sve to je to bilo nastavljeno iu 2023.godini pa je odobren uvoz čak 500.000 prasića, zatim 30.000 tona mesa lošeg kalitetata… Nekada smo godišnje iz Srbije izvozili čak 34.000 tona ,,bebi bifa“, a danas izvozimo 100 puta manje ili tek oko 300 do 400 tona godišnje. Proteklih decenija godišnje smo gasili po 100 zadruga…

Isti ljudi koji su gasili zadruge i podržavali nestajanje sela, sad u cilju pranja svojih biografija donose obrnute odluke, pa podržavaju osnivanje novih 1.100 zadruga i navodno ,,spašavanje“, odnosno nestajanje sela i varošica. Sa nestajanjem sela nestaje i Srbija! Jer, nema države ako u njoj nema i sela. Posle popisa poljoprivrede, RZS je objavio da će se 2050. godine promeniti mapa Srbije, jer će nestati 3.000 sela! Dokaz je da za poslednjih deset godina Srbija ima manje za 500.000 stanovnika. Sad je ih oko 6,6 miliona! Praksa je u svetu da u zemljama koje troše svinsjko meso da postoji i svinja koliko i stanovnika. Primer je Danska koja ima oko šest miliona stanovnika, ali i 32 miliona svinja!

Dobri primeri iz sela

Ali, ima ideja za bolje, a da bi se to osetilo u praksi treba da prođe bar šest decenija. To se bolje vidi u spašavanju sela i varošica. Jer, toliko se uništavalo zadrugarstvo i gasila su se sela.  Ipak, sad se nešto, blago, kreće ka boljem, pa je zahvaljujuči akciji Ministarstva za brigu o selu (MBS) osnovano 1.100 novih zadruga. Ali, da bi bile efikasne selima i njima je potrebna i prerađivačka industrija, jer jedino tako se mogu zaposlili ljudi u selima. A, prerađivačka industrija je odneta u pljačkaškoj privatizaciji agrara, obavljenoj uz pomoć države, posle 2000. godine. U akciji MBS, koju uspešno vodi Milan Krkobabić, uz pomoć države kupljeno je u selima oko 3.620 kuća u kojima trenutno niko nije živeo. Tako su sela dobila oko 16.500 novih stanovnika, a među njima je i oko 3.000 dece. Uz to je i 207 zadrugara od 2017. do 2021. godine dobilo i bespovratnu pomoć od 2,2 milijarde evra. Taj novac im je pomogao, ali nije rešio sistemske probleme. To je za sada dobra ideja, ali ako ti ljudi u selima nedobiju posao gde će da rade i zarade da može porodica da živi, a i ako se ne ubrza taj proces, od akcije neće biti vidljivih rezultata, a ni spasavanja sela od nestajanja niti varošica i države Srbije! Ona će nestati jer svake godine više umre nego što se rodi oko 50.000 ljudi u zemlji Srbiji, a još toliko ode iz zemlje u svet, sa kartom u jednom pravcu, mladih i školovanih ljudi.

·   Srbiji je za sahrane godišnje potregan prostor od dva fudbalska igrališta! Natalitet i rađanje dece nikada nij bilo jer na svet u Srbiji dolazi tek oko 60.000 beba, a umire više od 120.000 ljudi, ne računajuči vreme bolesti Korone 2019! Srbija će uskroo biti jedna od najstarijih zemalja Evrope!

Pored velikih problema agrara Srbije treba istaći da je on, u 2024. godini ipak imao suficit u trgovini sa svetom. Jer, ukupan izvoz  je bio 5,14 milijardi evra što je za 9,5 odsto više nego u 2023. godini. Prema podacima RZS, Srbija nastavlja da beleži pozitivne rezultate u spoljnoj trgovini poljoprivredno – prehrambenim proizvodima, je ukupna vrednost agrarnog izvoza u 2024. godini dostigla 5,14 milijardi evra, što je za 9,5 odsto više u odnsou na prethodnu godinu, saopštilo je ministarstvo poljoprivrede. Ali, u istom vremenu uvezeno je poljoprivredno – prehrambenih proizvoda u vrednosti od 3,94 milijarde evra, čime je ostvaren trgovinski sufict u iznosu od 1,2 milijarde evra. Kako je saopšteno pozitivni trendovi nastavljeni su i u prvom kvartalu 2025. godine. Jer, u prva tri meseca 2025. godine izvoz je porastao na 1,31 milijardu evra, što predstavlja rast od 10,9 odsto u odnosu na isti period 2024.godine, a ostvaren je trgovinski suficit od 248,6 miliona evra. Ovi podaci potvrđuju da je agrar jedan od najstabilnijih i najkonkurentnijih sektora privrede Srbije. Naša hrana ima svoje mesto na zahtevnim stranim tržištima, a rast izvoza ukazuje na pojačanu potražnju za proizvdoima domaćeg porekla. Najveći deo trgovinske razmene Srbija ostvaruje sa zemljama Evropske unije. Ministarstvo poljoprivrede navodi da će nastaviti da pruža podršku izvozno obijentisanim proizvođačima, uz poseban focus na uvođenje inovacija, podizanje kvaliteta i ispunjavanje standarda tržišta Evropske unije i drugih partnera. Porodična poljoprivredna gazdinstva i razvoj  asocijativnog upravljanja treba da da  odgovor na pitanje šta se događa u EU, a šta u Srbiji!

Porodična poljoprivredna gazdinstva i razvoj asocijativnog upravljanja: šta se događa u EU, a šta u Srbiji?

Najveći pad broja gazdinstava je zabeležen u sledećim državama: Bugarska 75 odsto, Mađarska 68 odsto, Poljska 47 odsto, Grčka 36 odsto, Italija 34 odsto i Rumunija 32 odsto. U istom periodu se povećao broj poljoprivrednih gazdinstava koja koriste više od 100 hektaraa poljoprivrednog zemljišta. ,,Od ukupno 9,1 miliona poljoprivednih gazdinstava 2020. godine u EU porodična gazdinstva čine 93 odsto. Ali, porodična gazdinstva u proseku 10 puta manje koriste poljoprivrednog zemljišta (11,3 hektaraa) od poljoprivrednih gazdinstava pravnih lica i preduzetnika (102,2 hektara). Na poljoprivrednim gazdinstvima u EU je ukupno 2,3 miliona stalno zaposlenih lica“, navodi dr Nenad Ilić, menadžer koji se bavi selom i uzrociamk njegovog nestajanja. Po njegovim rečima porodična gazdinstva imaju veliki značaj kada je u pitanju površina poljoprivrednog zemljiša kojeg obrađuju (61 odsto), dok se učešće smanjuje kada je u pitanju vrednost proizvodnje kojoj oni doprinose (56 odsto), stočni fond sa kojim raspolažu (55 odsto) i naročito kada je u pitanju učešće porodičnih gazdinstava sa stalnim ili sezonski zaposlenim radnicima u ukupnom broju gazdinstava (36 odsto), odsto. Najveća je disproporcija između prosečnog poljoprivrednog gazdinstva pravnog lica ili preduzetnika i prosečnog porodičnog gazdinstva koje koristi isključivo porodičnu radnu snagu, i to, čak 20:1 kada je u pitanju vrednost proizvodnje. Dolazimo do toga da je u EU asocijativni indeks porodičnih gazdinstava 0,52 ili, drugim rečima, prosečno učešće u centralnim agrarnim resursima (61+56+55+36/4) je 52 odsto. Takođe, u isto vreme je značajan indeks stalne zaposlenosti u poljoprivredi gde se poredi broj stalno zaposlenih u poljoprivredi (2,3 miliona) u odnosu na ukupan broj poljoprivrednih gazdinstava – pa, tako on u EU iznosi 0,25 ili 25 odsto, navodi Ilić. Prema EUROSTAT-u u periodu između 2005. i 2020. godine broj poljoprivrednih gazdinstava u EU se smanjio za 37 odsto, odnosno broj je manji za 5,3 miliona gazdinstava od kojih je čak 87 odsto iz kategorije mikro-gazdinstava (koja koriste manje od pet hektara poljoprivrednog zemljišta, skoro isključivo angažuju porodičnu radnu snagu, i, u isto vreme, se ne bave komercijalnom pčelarskom proizvodnjom)

Šta se događa u Srbiji sa porodičnim poljoprivrednim gazdinstvima?

,,Prema podacima RZS broj poljoprivrednih gazdinstava u periodu 2012-2023. godina se smanjio za 19,5 odsto, odnosno broj je smanjen sa 631.555 na 508.325. Najveći asocijativni identitet se trenutno nalazi među gazdinstvima koja koriste više od 50 hektara zemljišta, koja trenutno čine jedan odsto svih gazdinstava, i koja koriste 33 odsto ukupnog zemljišta u poljoprivredi! (poređenja radi, Confagicoltura – najuticajnija italijanska asocijacija u poljoprivredi, koja koristi oko četiri miliona hektara zemljišta ili 33 odsto ukupnog zemljišta, okuplja 200.000 poljoprivrednih gazdinstava sa preko 500.000 zaposlenih i ima učešće u nacionalnoj vrednosti od 45 odsto ili 29 milijardi evra poljoprivredne i 16 milijardi evra dodate vrednosti u srodnim sektorima!)“, ističe Ilić. U odnosu na ukupan broj porodična gazdinstva čine čak 99,6 odsto (506.323), i beleže veliko učešće u korišćenju poljoprivrednog zemljišta (90 odsto), dok, sa druge strane, imaju samo 1.070 stalno zaposlenih lica u odnosu na čak 1.133.175 članova porodičnih gazdinstava! Poljoprivrednih gazdinstava pravnih lica i preduzetnika ima ukupno 2042. Na njima je 23.074 stalno zaposlenih lica, što je čak 21,5 puta više nego kod porodičnih gazdinstava, iako je porodičnih gazdinstava 248 puta više! Dakle, indeks stalne zaposlenosti u poljoprivredi Srbije je samo 0,0475 godišnje ili ukupno 4,75 odsto! Iako, na ostale ključne podatke od RZS, a koji su vezani za popis poljoprivrede 2023., još čekamo – dosadašnji podaci ukazuju, da je najveći prostor za uvećanje broja kako stalno zaposlenih tako i sezonskih radnika u poljoprivredi Srbije upravo u poljoprivrednim gazdinstvima pravnih lica i preduzetnika ili porodičnim gazdinstvima koja koriste preko 100 ha poljoprivrednog zemljišta ili su razvojna gazdinstva koja trenutno koriste površine veće od 10 hektara.

U kom pravcu ide asocijativno upravljanje u poljoprivredi?

Sve ove promene u strukturi poljoprivrednih gazdinstva kako u EU tako i u Srbiji, naravno da utiču i na prilike koje postoje kada je u pitanju asocijativno upravljanje u poljoprivredi. Očigledno, ona gazdinstva koja koriste poljoprivredne površine između 50 i 300 hektara, izbijaju u prvi plan, kao i ona gazdinstva koja zapošljavaju radnike van porodične radne snage ili koja su sposobna da se izbore sa izazovima klimatskih promena i životne sredine. Od 2017. godine, kada je osnovana Agrarna komora poljoprivrednih proizvođača Srbije, ona poljoprivredna gazdinstva, za koja se, u međuvremenu, i pored određenih subvencija ispostavilo da su neodrživa, i kod kojih, kako se tokom savetovanja AKPPS pokazalo, nije bila razvijena svest o urgentnosti krovnog poljoprivrednog udruživanja sa ciljem asocijativnog upravljanja (dogovora i saradnje) sa nadležnim ministarstvom poljoprivrede i Vladom – činjenica je, da nisu bila spremna da plaćaju bilo kakvu članarinu u cilju razvoja aktivnosti jedne takve komore – tako da, danas ista ili nisu više registrovana ili nemaju iste argumente i mogućnosti da ukrupne svoj uticaj kao što je to bio slučaj tada! Na evropskom planu, dogodile su se određene kadrovske promene, tako da je još jači uticaj velikih gazdinstava i u okviru organizacije COPA-COGECA u Briselu!

Svaki novi ministar hoće agrarnu komoru!

Drugačija situacija je i sa velikim poljoprivrednim gazdinstvima pravnih lica i preduzetnika koja, kao članovi Privredne komore Srbije, ostvaruju posredno uticaj i na politiku u agraru – a kojima, naravno, 2017. godine nije bilo u interesu da se udružuju u AKPPS ili bilo koji drugi oblik poljoprivredno šumarske komore, jednim delom i zbog drugačijeg stava tada po pitanju projekta nemačke kompanije Tönnies u Srbiji. Ali, izgleda da se nekako, stvari i ovde menjaju…

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede dr Aleksandar Martinović , odmah čim je bio došao na vlast, razgovarao je sa predsednikom Privredne komore Srbije (PKS) Markom Čadežom o mogućnostima za uspostavljanje Poljoprivredne komore Srbije koja bi poljoprivrednim proizvođačima omogućila da na jednom mestu iskažu ideje, dobiju neophodne informacije i uputstva, kao i da razmene iskustva. A, nije znao da Srbija već već imaju komore ili  njihova udruženja, ali koji nefunkcionišu kako treba, jer nemaju pdoršku od valdajjućče Partije! Kako je saopštilo to ministarstvo, tada je bilorečeno da bi Poljoprivredna komora Srbije okupljala poljoprivredne proizvođače iz različitih oblasti poljoprivrede, te da bi njihovi predstavnici mogli da učestvuju u razgovorima sa Vladom Srbije i resornim ministarstvima.

„Uloga Poljoprivredne komore bila bi da prikuplja, sortira, a potom zahteve svojih članova dostavi Ministarstvu poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede. Glavna odlika ove komore bila bi da ona predstavlja sponu između PKS i Ministarstva“, naveo je Martinović. On je dodao da će Poljoprivredna komora aktivno sarađivati sa predstavnicima poljoprivrednih savetodavnih stručnih službi. Na sastanku je dogovoreno i da će PKS aktivno učestvovati u formiranju svih neophodnih radnih tela i pružiti punu podršku u uspostavljanju Poljoprivredne komore i obezbediti svu neophodnu infrastrukturu za funkcionisanje buduće Poljoprivredne komore Srbije. Slično se bilo dogododilo kad je na agararnuminsitarsku foteloju bila sela Jelana Tanasković. Jer, od prvih poslova joj je bio da se osnuje  Poljoprivreda komora. Naravno, od toga nije bilo ništa kada su saznali da je ta ideja bila ostvarena i 1937. i 2017. godine. Te dosadašnje ministara , osim sadašnjeg prof dr Dragana Glamočića, nije zabrinulo što Srbija u 600 sela nema nijednu kravu, što se uvozi puno stoke i mesa, mleka… Nije ih zabrinula ničinjenca što se u Srbijia navodnjava  tek 1,5 odsto obradivih njiva. Odnosno, u 2024. godini prema podacima RZS bilo je navodnjvaano samo 48.668 hektara njiva,. A, uupno postoji za koriščenje, a većian je u suvom ratarenju, 3.257.100 hektara.

Svim tim problemima potrebna su sistemska rešenja. Jer,  ovako je samo ,,gašenje“ a ponekad i rasprivanje požara. Tu trebajus sisteska rešenja a, ne obećanaj koja se nikada nisu ostvarila.  Jer, da je svaki ovaj ministar od 2000. godine do danas izgradio sistema za navodnjavanje samo na po 10.000 hektara, Srbija bi danas navodnjavala čak 200.000 hektara. A, gde se Srbija nalazhi po tim neostvarenim obećanjima, najbolji primer je Albanija koja  već nekoliko decenija navodnjava po 380.000 hektara i Srbiji izvozi povrće…

O autoru

Branislav Gulan (1953.), je član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, KONVENTA EU – Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji, analitičar, publicista i književnik, koji se više od pola veka bavi selom i seljacima, odnosno čekanjem boljeg života na selu. Ekonomista po obrazovanju, pohađao je i završio u šestoj generaciji 1980/81. godine, najvišu političku školu u SFRJ, „Josip Broz Tito“ u Kumrovcu.

Evo i njegovih najnovijih istraživanja oblasti kojima se bavi u poslednjih pola veka rada. Autor je i petostruki dobitnik nagrada za životno delo. Tri međunarodne i dve domaće – Društva novinara Vojvodine u 2019. i Društva novinara Vojvodine i novih medija u 2025. godini. U izdanju novosadskog „Prometeja“, nedavno je objavljena i nova knjiga Branislava Gulana „Ruralne sredine u Srbiji – Spasavanje sela i države“. Knjiga je proglašena i nagrađena za najbolje autorsko delo i projekat u 2019.godini VELIKOM I MALOM DARODAVNICOM od strane „Svetionika“ iz Kragujevca. Posle niz godina u kojima je bio predsednik žirija ,,Svetionika“, a sad je imenovan za predsednika Saveta Festivala književnog stvaralaštva na selu  i o selu u Republici Srbiji 2024. godine.. Početkom 2024. godine ŠTAJERSKE NOVICE IZ MARIBORA u Sloveniji Branislavu Gulanu su dodelile priznanje za životno delo „Zlatno pero“. To je bila njegova njegova čevrta nagrada, odnosno priznanje za životno delo. U 2020. godini autoru je za projekat istraživanja nestajanja i obnove sela Srbije dodeljena i uručena MEDALJA ČASTI Novog Sada.

Na kraju 2022. godine analitičar i publicita Branislav Gulan proglašen je i dobitnikom priznanja „Zlatna značka Kulturno – prosvetne zajednice Srbije za 2022. godinu“ koja se dodeljuje za dugogodišnji doprinos razvijanju kulturnih delatnosti za nesebičan, predan i dugotrajan rad. Zlatnu značku dodelili su mu Kulturno-prosvetna zajednica Srbije i Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije – Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije. Krajem marta 2023. godine na savetovanju o agraru juče, danas sutra, održanom u Banji Koviljači, autoru je za višedecenijski rad i postignte rezultate u ovoj oblasti uručena Zlatna značka i zahvalnica, za angažman povodom 150. godina postojanja Saveza poljoprivrednih inženjera i tehničara. U 2024. godini Branislav Gulan je izabran za predsednika Saveta VII Festivala književnog stvaralaštva na selu i o selu u Republici Srbiji, koji je održan u Stragarima kod Kragujevca. U 2025.godini Društvo novinara Vojvodine i novih medija, je dodelilo još jednu, petu nagradu ,,Dimitrije Davidović“ za životno delo, novinaru, publicisti, analitičaru i književniku Branislavu Gulanu.

Uz dozvolu autora objavljujemo najinteresantnije delove ovog istraživanja čije se i novo izdanje upravo priprema.

Istina je najjača!

Povodom  iskustava u radu, za pet i po decenija, Gulan je između ostalog rekao: I KAD TE NE VOLE, I KAD TI PRETE, I KAD TI ŠALjU ŠPIJUNE, I KAD TE MAME NA ,,POVERLjIVE ČINjENICE“, I KAD TI NA TACNI DONOSE  ,,EKSKLUZIVE“, I KAD TE VOLE – MORAŠ NA REŠETU ODVOJITI GRUMIČKE ZLATA OD PRLjAVE JALOVINE!

On je govorio o iskustvima i pravilima novinarstva juče, danas i sutra, pa je između ostalog podvukao: 

·   NAVIJANjE JE – DOZVOLjENO!

·   SVRSTAVANjE – RIZIČNO!

·   POSLUŠNOST – POGUBNA!

Kada je reč o mladim novinarima, pred kojima je vreme dugog višedecenijskog radnog staža, on je podvukao: nesmete drhtati pred političkim strašilima, manekenima i pilićarima!

Govoreći o svom iskustvu  koje je prolazilo i kroz  dobra vremena, ali je bilo I turbulencija, on je istakao da se zaposlio u kući ,,Borba“ 1977. godine.  Posle toga radio je na istim ili sličnim novinarskim poslovima u novosadskom ,,Dnevniku“, Privrednoj komori Jugoslavije, a kada je i ona nestala zajedno sa Jugoslavijom, rad je nastavio u Privrednoj komori Srbije…On je bio I svedok zbivanja kada je nekadašnji većinski akcionar u listu ,,Borba“ hteo da dođe do vlasništva zgrade od 32.000 kvadratnih metara u centru Beograda. Deo medija tada je navijao za tog tadašnjeg biznismena… Međutim,to se nije dogodilo, pa je u to vreme devedesetih godina prošlog veka, list ,,Borba“ ponovo vraćena u državno vlasništvo. Ali, danas više nema ni te Jugoslavije ni nekad uglednog lista ,,Borbe“…

Zbog svega toga, Gulan je poručuje: Sve je to nama  na ovom svetu ostalo za nauk kako da se ponašamo danas i sutra. Pomenuo je tadašnju smenu glavnog urednika ,,Borbe“ Manje Manojla Vukotića. On je smenjen odlukom Upravnog odbora 8. jula 1993. godine uz jednu rečenicu ,,Odluka se temelji na uverenju većine članova UO da je prekoračio ovlašćenja glavnog urednika“. Posle takve odluke ostala je zapisana samo jedna, jedina rečenica!  Posle njega na to mesto bio je postavljen pok Slavko Ćuruvija. Ali, posle samo tri meseca i on je doživeo sudbinu – smene. Nasledila ga je tada Gordana Logar… Nema više ni Jugoslavije ni lista ,,Borbe“, ni Slavka Ćuruvije koji je posle imao u vlasništvu ,,Dnevni Telegraf“.  Tadašnji novinari ,,Borbe“,  njih oko  130, uhljeblje je našlo u ,,Našoj Borbi“, koja je trajala oko četiri godine, pa su uglavnom preostali novinari posle toga osnovali list ,,Danas“…

Sve je  to nama na ovom svetu u novinarstvu, ali i onima koji ostaju duže, za nauk da znaju kako da se ponašaju u vremenu koje dolazi, naglašava dobitnik pete nagrade za životno delo u novinarstvu Branislav Gulan.

(Nastaviće se)