Novine The Times of Israel prenele su za Izrael šokantnu vest: jevrejskoj državi preti ekonomska izolacija. Izvor ove vesti je niko drugi do izraelski premijer Benjamin Netanjahu.

Piše: Valentin Katasonov

Na sastanku izraelskog Ministarstva finansija u Jerusalimu 15. septembra, premijer je rekao: „Izrael se nalazi u nekoj vrsti izolacije.“ I dodao je da je moguće da će biti potrebno „preći na ekonomiju baziranu na samoodrživosti“. Precizirao je: „Sve više cìemo morati da se prilagođavamo ekonomiji sa karakteristikama autonomije bez spoljne trgovine.“ Samoodržanje, kako je istakao Netanjahu, pre svega je potrebno za održanje odbrambene sposobnosti Izraela: „Možemo se naći u situaciji da naša odbrambena industrija bude blokirana. Potrebno nam je da ovde razvijamo te industrije: ne samo da se bavimo istraživanjima i razvojem, već i da budemo sposobni da proizvodimo ono što nam je potrebno.“

Besni Bibi se žalio da su za sve krivi muslimani, koji ubrzano pune Evropu, forsirajući evropske političare da prelaze na antiizraelske pozicije i ograničavaju trgovinu sa jevrejskom državom.

Zaista, prema zvaničnoj statistici, broj muslimana koji žive u Švedskoj, Francuskoj i Austriji je 8-9%. U Nemačkoj i Velikoj Britaniji ima ih više od 6%. A na Kipru – više od 25%. Osim toga, antiizraelske pozicije imaju i mnogi starosedeoci evropskih zemalja. To je i stanovište mnogih građana jevrejskog porekla.

Poslednjih meseci, kao rezultat izraelskih vojnih dejstava, sektor Gaze je u značajnoj meri izbrisan s lica zemlje (preciznije, porušeno je do 90% stambenog fonda). Paralelno, Izrael sprovodi vojne operacije (udarima iz vazduha) protiv suverenih država kao što su Sirija, Liban, Iran i Katar.

Čak i  najtolerantniji evropski političari počeli su da govore o tome da je Izrael već odavno od samoodbrane prešao na agresiju i pravi genocid. I da treba primeniti neke mere da bi se uticalo na agresora. Agencija Blumberg je još početkom leta prenela da niz evropskih zemalja, uključujući Nemačku, Veliku Britaniju, Holandiju i Francusku, razmatra mogućnost uvođenja trgovinskih sankcija Izraelu i ograničavanje prodaje oružja ovoj zemlji.

Najodlučniji političari u Evropi počeli su da navode Tursku kao primer. Od 7. oktobra 2023. do 2. maja 2024. godine Turska je smanjila obim trgovine sa Izraelom za približno 30%. A 9. aprila 2024. godine Ankara je obustavila izvoz u Izrael 1019 vrsta robe u 54 kategorije. Turski predsednik Erdogan je još na proleće 2024. rekao da će turska trgovina sa Izraelom biti prekinuta. Istina, trgovina se samo smanjila, nije prekinuta. Ali u novoj izjavi od 29. avgusta ove godine, turski ministar spoljnih poslova Hakan Fidan, objavljujucìi prekid trgovinskih odnosa sa Izraelom, rekao je: „Zatvorili smo naše luke za izraelske brodove, ne dozvoljavamo našim brodovima da ulaze u izraelske luke. Ističem da ne postoji druga zemlja koja bi u potpunosti prekinula trgovinu sa Izraelom.“

Nakon što je 9. septembra Izrael izvršio podmukle udarce na Katar, u Evropi je počela nova runda diskusija o mogućim sankcijama prema Izraelu.

Govoreći 10. septembra na zasedanju Evropskog parlamenta u Strazburu, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je pomenula mogućnost sankcija za izraelske državne zvaničnike koji „imaju ekstremističke poglede“. Osim toga, kako je preneo The Jerusalem Post, predsednica EK je najavila „delimičnu suspenziju“ važenja sporazuma o pridruživanju sa Izraelom, zbog situacije u Gazi. Da bi se ??odobrile odluke o sankcijama protiv Izraela donete na sednici Evropskog parlamenta, potrebno je da se složi minimum 15 od 27 država članica EU. Nije verovatno da će sankcije dobiti takvu podršku, zaključuje The Jerusalem Post.

Za sada nema govora ni o kakvim ozbiljnim ekonomskim sankcijama, kao što su na primer isključenje izraelskih banaka iz SVIFT sistema, zamrzavanje deviznih rezervi ili totalna blokada uvoza i izvoza. Umesto toga, postoji samo nekoliko čisto simboličnih ograničenja, zabrana ili pretnji. Tako je Velika Britanija otkazala Izraelu učestvovanje na izložbi naoružanja na teritoriji svoje zemlje. Sličnu zabranu naložila je Francuska za učestvovanje Izraela u svojoj nacionalnoj izložbi naoružanja. Irska je najavila bojkot Evrosonga 2026. ako izraelskim predstavnicima bude dozvoljeno da učestvuju. O tome je 12. septembra izvestila lokalna TV RTE, koja organizuje nacionoalni izbor za Evrosong.

Verovatno je najdalje otišla Španija, koja je 8. septembra objavila zabranu isporuka u Izrael bilo kojeg oružja, municije i druge vojne robe. Osim toga, svim brodovima koji prevoze gorivo za izraelske oružane snage biće zabranjen tranzit kroz španske luke, a vazdušni prostor Španije biće zatvoren za sve avione koji prevoze vojni materijal za Izrael. Takođe, zabranjuje se uvoz proizvoda sa palestinskih teritorija koje je Izrael okupirao.

Izgleda da Netanjahu smatra da bi i druge evropske zemlje mogle da slede Španiju. A to bi već bilo veoma osetljivo za izraelsku ekonomiju.

Prošle (2024) godine, ukupan obim spoljne trgovine Izraela bio je 153,2 milijarde dolara – 91,5 milijradi se odnosi na uvoz, a 61,7 milijardi dolara na izvoz. Disbalans izvoza-uvoza je veliki, trgovinski deficit je skoro 30 milijardi dolara. Oko trecìine trgovinskog prometa otpada na SAD, druga trećina na zemlje EU, a trećina na ostale zemlje.

Smešno je pomisliti da Izrael može da živi u uslovima potpune ekonomske autarkije (samoodrživosti), kako pretpostavlja Netanjahu. Izrael je mala zemlja, i po površini (20.770 kvadratnih metara) i po broju stanovnika (oko 10 miliona). Ima malo prirodnih resursa (postoje samo neke rezerve nafte iz škriljaca i prirodnog gasa na moru). Bez uvoza i izvoza, Izrael ne može da izdrži ni godinu dana.

Najpesimističnija prognoza za Izrael je: blokiranje trgovine sa zemljama EU i drugim tradicionalnim trgovinskim partnerima, osim SAD. Izraelske vlasti su ubeđene da ne može biti nikakvih sankcija od strane SAD.

Amerika je glavna i stalna podrška Izraelu. Amerika podržava Izrael ne samo u smislu trgovine (koja je, za Izrael, hronično u deficitu), već i u smislu vojne pomoći. Izrael je, tradicionalno, najveći primalac američke besplatne vojne pomoći. Prema podacima stručnjaka Saveta za međunarodne odnose SAD, u periodu od 1946. do početka rata u sektoru Gaze, Amerika je isporučila Izraelu oružje vredno astronomskih 310 milijardi dolara. I u slučaju najnegativnijeg scenarija, kada je o razvoju događaja reč (sankcije od strane Evrope i drugih trgovinskih partnera), SAD će bar delimično nadoknaditi trgovinske gubitke Izraela.

Ali, možda ne treba isključiti još negativniju varijantu razvoja događaja. Ne treba misliti da je proizraelski lobi u Americi svemoguć i večan. O tome se malo govori, ali 2009. godine američki predsednik Barak Obama faktički je uveo embargo na isporuke oružja Izraelu. Obama je blokirao sve velike zahteve Izraela na isporuku oružjža, uključujući ključne projekte i modernizaciju, vezujući prodaju oružja s napredovanjem u mirovnom procesu. Tu činjenicu skrivao je čak i premijer Benjamin Netanjahu, koji se bojao da bi za Amerikom krenule i druge zemlje, uključujući se u blokadu Izraela.

Uzgred, „dvanesetodnevni rat“ (agresija Izraela protiv Irana u junu ove godine), unele ja raskol u, naizgled, monolitni blok Trampovih republikanskih istomišljenika ujedinjenih pod zastavom pokreta MAGA (Make America Great Again – Napravimo Ameriku ponovo velikom). Istina, takav raskol za sada nije uticao na „narodne predstavnike“ u Kongresu SAD, već se primecìuje u redovima običnih članova Republikanske stranke.

Kako su primetili mnogi američki mediji, 31. jula ove godine došlo je do prekretnice, koja govori o „uništenju istorijski uspostavljene dvostranačke podrške Izraelu“ u Kongresu SAD. U Gornjem domu Kongresa podneta je na razmatranje rezolucija koju je pripremio nezavisni senator Berni Sanders, koji učestvuje u radu frakcije Demokratske stranke. Na kraju glasanja on je rekao da je za rezoluciju glasalo 27 senatora iz redova demokrata, a protiv 17. Protiv rezolucije su glasali svi senatori iz redova republikanaca, zbog čega nije usvojena. Sanders je posle glasanja izjavio da je uveren da će pomoć Izraelu ipak biti blokirana: „Situacija se menja. Američki narod ne želi da troši milijarde da bi deca u Gazi gladovala. Demokrate napreduju i ja računam na podršku republikanaca u najbližoj budućnosti.“

Naravno, ne treba precenjivati poziciju demokrata. Oni su govorili i nastavljaju da govore da u principu podržavaju Izrael. Radi se samo o tome da su oni kategorički protiv politike izraelskog premijera Netanjahua.

Lider izraelske opozicije, državnik i javna ličnost, osnivač partije „Ješ atid“ (Ima budućnosti) Jair Lapid, odreagovao je na izjavu premijera o mogućnosti ekonomske izolacije jevrejske države sledećim rečima: „Netanjahuova izjava o tome da će Izrael biti izolovan i da treba da se adaptira na ekonomiju izolacije je sumanuta izjava. Izolacija nije smrtna kazna, vecì rezultat pogrešne i neuspele politike Netanjahua i njegove vlade.“ Zaista, što Netanjahu aktivnije bude nastavljao agresiju i genocid protiv Palestinaca i susednih arapskih država, veće su šanse da evropske i druge zemlje uvedu ekonomske sankcije protiv Izraela. Takođe, nemoguće je u potpunosti isključiti mogućnost ponavljanja američkog presedana iz 2009. godine i uvođenja zabrane na američku vojnu pomoć Izraelu. Istina, to može da se desi u slučaju da republikanci, na srednjoročnim izborima (izbori na sredini mandata), izgube u Kongresu svoj „kontrolni paket“.