Usled potpunog zatvaranja svih „velikih vrata“ u Americi, Evropskoj uniji i Rusiji, usled skandaloznih kompromitacija koje je sebi i ovoj državi napravio gde god je došao, Aleksandra Vučića i njegov trazbijnički režim krenuće u ekstremno divljanje po Srbiji i ako mu pođe za rukom regionu (BiH, Crna Gora). U susret ozbiljnoj ekonomskoj krizi, sve češćoj blokadi njegovih lukrativnih poslova na tržištu oružja i narkotika, ostalo mu je samo da sklopi još neki kratkoročni savez sa afro-azijskim ili latinoameričkim režimima, ili da ostane „kod kuće“ i preda svoju sudbinu u ruke građana Srbije. Taj rat je već započeo, izgubiće ga sigurno, samo je pitanje po koju cenu. A, beskarakterna mizerije i prihopata, spreman je da žrtvuje mnogo ljudi i naporavi krvoproliće, samo da sačuva vlast i moć mada je već izgubio i jedno i drugo.

Nikola Vlahović

Na dan 23. septembra 2025. godine, oko 13 časova, u centru Kosjerića, mirne varošice na zapadu Srbije, pojavio se šef Vučićeve mašinerije, Milan Radoičić, lice za kojim su raspisane međunarodne poternice i bivši potpredsednik mafijaške „Srpske liste“, koji je, prema svedočenjima očevidaca, otvoreno pretio okupljenim građanima, a onda krenuo sa oružanom pratnjom: „Kretao se u pratnji obezbeđenja, kao i funkcionera lokalne vlasti – predsednika opštine Kosjerić Žarka Đokića, savetnika predsednika opštine Dalibora Vujića i Slobodana Đukića. Prošli su glavnom ulicom grada i upali u više ugostiteljskih objekata gde su vređali, provocirali i pretili zatečenim građanima, govoreći šta će im se desiti ako slučajno dignu glas protiv Aleksandra Vučića„.

Kome nije bilo do tada jasno da je Vučićeva Srbija mafijaški kartel, tog dana mogao je da se upozna sa njim. Ovu državu vodi grupa opasnih kriminalaca koja je preuzela i sudstvo i policiju kao osnovne poluge vlasti. Poverioci drže srpskog diktatora „u šaci“, jer je takozvano „političko krilo“ sa njim na čelu obavezno po cenu života da čuva opljačkane milijarde i poslove vrednije od čitave države i svih 6,5 miliona građana Srbije koji su taoci ovakvog stanja.

Vučić je izložio pomenutog Radojičića besu građana, svaljujući krivicu na njega, mada je Oskar šef “parade“

Srbiji, njenim građanima, jasno je da se ovo neće rešiti nikakvim mirnim putem niti pacifističkim šetnjama.

Vučićeva mafija objavila je rat ovoj državi, taj rat je dobila odavno, zarobljavanjem svih institucija, pa nije više ništa ostalo osim golih života opljačkanog naroda i neizbežnog i žestokog odgovora na sve ovo.

Srbija ima posla sa kriminalnom hidrom sa više glava, to nije grupa, već čitava vojska koja po potrebi presvlači uniforme i menja izgled, od huligana sa tribina do lažnih novinara, ministara sa lažnim diplomama i batinaša u lažnim policijskim uniformama šivenih u Kini i Turskoj.

Brat Aleksandra Vučića formalni je komandant viđenijih kriminalaca koji se vlada po pravilima koje diriguje „sistemski kadar“ u Srbiji, onaj koji je iznad svakog režima i ne menja sa promenom režima. Ta stara, neuništiva „peta kolona“ koja deluje iz „patriotske“, akademske, finansijske, crkvene i udbaške zaleđine, odlučuje o životi i smrti Vučićevog režima. Ona je pustila u opticaj novi eufemizam za ime Aleksandra Vučića, pa ga danas deo javnosti zove „Neandrej„, dakle, ni imenom nego podrugljivo, da mu stavi do znanja da je „manje bitan“ nego njegov brat.

Šta se zapravo „kuva“ u ovoj mračnoj zajednici, vidi se po njenim skorijim nastojanjima da reši opštenarodnu pobunu mirnim putem. Ili, ako se mora, sa ulice, ali uz što manje štete. Problem je što je čitava stvar izmakla i njihovoj kontroli. Previše opljačkanog novca, previše opasnih poverilaca i previše pobunjenog naroda na ulici, vodi samo opštem sukobu, koji ne može da se završi bez žrtava. A, i njih već ima…

Ono što se često naziva „Vučićev mafijaški kartel“ u domaćoj i stranoj javnosti i medijima, zapravo je kompleksna mreža političkih, poslovnih i kriminalnih aktera koji funkcionišu kroz simbiozu vlasti, podzemlja i institucionalne kontrole. I to je ono što Srbiju činiu kriminalnim kartelom.

Od početka 2025. godine, od kako je postalo jasno da će rat u Ukrajini potrajati, a da u tom ratu Vučićeva Srbija igra vrlo prljavu ulogu na terenu međunarodnog šverca oružja, pojačan je i „monitoring“ globalnih organizacija koje prate transnacionalne kriminalne mreže, uključujući šverc oružja, narkotika, trgovinu ljudima i korupciju na svim nivoima.

Glavnu reč u nadzoru koje nad Vučićevim kartelom vrše Interpol, Europol, američki FBI, i DEA, ali ovom prilikom u koordinaciji sa sve četiri najveće obaveštajne službe najvećih sila sveta.

Naime, od početka 2025. godine one na takozvanom Zapadnom Balkanu sprovode najveću akciju od početka ovog veka. Ime te zajedničke akcije evroatlanskih zemalja i njenog konačnog cilja čuva se u najvećoj tajnosti, onako kako se to radi u uslovima novog svetskog rata, koji već traje sredstvima i načinima primerenim savremenim metodama.

Srbija kao kartel-država, procenjena je rizičnom i stavljena pod poseban tretman i u operativnom smislu (iz izvora diplomatskih krugova u Briselu i Beču, govori se o najvišem stepenu opreza zbog realnosti izbijanja oružanih sukoba unutar i van nje). Više srpskih državljana zaposlenih u diplomatsko konzulkarnim predstavništvima Srbije nalazi se „na radaru“ pobrojanih obaveštajnih službi zbog veza sa međunarodnim trgovcima oružjem, ali i veza sa narko-kartelima, špijunaži u korist „trećih“ država povezanih sa ratom na Bliskom istoku i u Ukrajini.

Aleksandar Vučić je označen u španskom tužilaštvu kao „Capo“ nekolicini većih narko dilera (nakon niza ubistava koja su se u ovoj zemlji desila poslednjih par godina među balkanskim narko bandama) koga pod tim nadimkom pominju i preživeli iz tih obračuna (osuđeni na dugogodišnje kazne zatvora).

Njegov ministar finansija Siniša Mali, kod istog tužilaštva u Madridu, vodi se kao „Tutor“ (ili, u prevodu, „Savetnik“), koji je povezan sa brojnim aferama o pranju novca i offshore firmama…U istražnim radnjama pominje se još dvadesetak imena iz državnog vrha Srbije.

Koliko je daleko u svim sferama otišla Vučićeva i Andrejeva mafija, govori i jedna sassvim druga istraga koju špansko tužilaštvo vodi nad poslovanjem Evropske fudbalske federacije (UEFA), na čijem čelu je Slovenac Aleksandar Čeferin.

Njegov glavni čovek za bezbednost u ovoj organizaciji, izvesni Željko Pavlica (poreklom iz Zrenjanina) doveo je u UEFU deo kadrova iz Srbije sa ozbiljnim kriminalnim dosijeima. Svi su danas u ključnim strukturama ove organizacije direktno „delegirani“ od strane braće Vučić i njihive mafije…

Ali, to je tek jedna od velikih, grandioznih kriminalnih „zajednica“ koje je AV režim ubacio u sve evropske institucije, od sportskih, kulturnih, ekonomskih, pa čak i naučnih. Svi do jednog su procenjeni u gore pomenutoj akciji evroatlanskih službi, kao stvarna i potencijalna bezbednosna opasnost, a braća Vučić i njihova „interakcija“ sa mafijom kao primarni zadatak (dokazi, hapšenje, procesuiranje). A, dokaza već ima i previše. „Politička volja“ EU, SAD pa i Rusije, više ne postoji kad je ova razbojnička družina u pitanju.

Istina je da mnogi članovi MUP-a, BIA i tužilaštva još uvek štite ovu mrežu, omogućavajući joj da funkcioniše bez pravnih posledica, pa ta „struktura“ još funkcioniše kao paradržavni sistem, gde se granice između vlasti, kriminala i biznisa brišu.

Ali, prema onome o čemu pričaju izvori MT u diplomatsko-obaveštajnim krugovima, ni u Evropi ni van nje, Vučić više nikome nije bitan. Ako je to tako, a očligledno da jeste, onda je porirodno da mu je ostala samo još „zajednica“ opasnih kriminalaca koja je je preuzela i pravosuđe i policiju kao osnovne poluge vlasti. A, to znači otvioreni sukob sa građanima, koji će ovaj put i istočne i zapadne vlade posmatrati „sa strane“.

Da nema nameru da stane sa progonom građana, videlo se ove 2025. godine u februaru, kad je na skupu svojih pristalica (i onih ucenjenih, nasilno dovedenih) u Sremskoj Mitrovici zapretio javno svima koji protestuju i podržavaju studente: „Uništiću vas u celom svetu!“ I zaista se trudi da to čini, na sportskim takmičenjiam po Evropi već je slao batinaše iz BiH, na čelu sa Vladimirom Mandićem (poslednji veliki skandal u Rigi, na Evropskom šampionatu u košarci, kad je kompletna reprezentacija ostala paralisana pojavom ove mafije).

Mada neupućenima zvuči neverovatno, mafijaškom režimu Aleksandra Vučića, pomaže još samo onaj susedni, takođe mafijaški (ali blaži i prikriveni) režim Andreja Plenkovića u Hrvatskoj. Naime, zbog interesa hrvatskog preduzeća Jadranski naftovod (JANAF), Plenkovićeva vlada se po početka 2025. godine trudila da pomogne odlaganje sankcija Naftnoj industriji Srbije (NIS). Vučićeva vlada nije mogla da obezbedi to odlaganje, već je to učinila Plenkovićeva vlada plaćanjem najskupljih američkih advokata.

Hrvatski interesi prolongiranja tih američkih sankcija NIS.a bio je  jeste dogovor da JANAF preuzme akcije srpskog dela NIS-a, čime bi strateška energetska kompanija Srbije prešla pod hrvatsku kontrolu. Ruskom Gazpromu je srpska filijala NIS.a tek ispod jedan podsto u ukupnom imovinskom i biznis portfoliju, što govori i o „veličini“ i „važnosti“ ruskog interesa za taj deo.

Uz Vučićevu punu saglasnost, u čitavu priču uključen je bio i Ivan Čermak, haški optuženik za progon krajiških Srba tokom „vojno redarstvene akcije Oluja“. Isti onaj Čermak koji je naftu prodavao za vreme rata Radovanu Karadžiću i Ratku Mladiću.

I, zaista, Čermak je kupio 11 odsto srpskog dela NIS-a i to preko ruske firme. Time su Rusi prestali biti većinski vlasnici NIS-a, već je to postala Hrvatska koja je plaćala advokate (i neke republikanske kongresmene) u Americi, da sebi kupi vreme kako bi od Vučićevog režima bilo kupljeno i ono malo od NIS.a što je ostalo Srbiji. Dakle, dok Vučić javno priča o „borbi za nacionalne interese“, naziva narod i studente „ustašama“, u tajnosti sa Plenkovićem dogovara predaju srpskog dela NIS-a.

Srpski NIS je do sada finansirao na desetine navodnih političkih analitičara, penzionisanih visokih oficira koji su izgubili ratove devedesetih, pasioniranih botova i trolova, opskurnih neonacističkih nevladinih organizacija i političkih pokreta, kao i potomaka prostaljinističkih i čvrstorukaških porodica koji su opravdali svaku uloženu rublju, svodeći i održavajući podršku evropskim integracijama u Srbiji na samo 33 odsto.

Trampova vlada u SAD u kratkom vremenskom razmaku preduzima još jednu akciju koja je udarac Vučiću (osim sankcija NIS.u. čiji god da je) pretnjom Miloradu Dodiku da ne diže „galamu“ u BiH, ne potpaljuje Srbe u RS na nekakve pobune i slično.

Zanimljivo je da se Vučićev režim do sada nijednoim nije obratio „bratskoj Kini“ da učini nešto kako bi predstojeću energetsku krizu spreči. Jer, AV režim zna da Kina koju vodi „brat Si“, neće uraditi (barem za sad) ništa da poremeti volju Putninove vlade u Moskvi. Tako se navodni „veliki geostrateg“ Aleksandar Vučić, našao u najgoroj zamci između američkih sankcija i „samobitne“ ruske politike. Gde su sad „Vučićevi Kinezi“ koje je preskupo platila Srbija, daleko više košta nego što je koštala akvizicija Gazproma (prodaja NIS.a ruskom Gazpromnjeftu 2008. kao politički potez u aranžmanu Tadića i Koštunice, koja je sada došlo „na naplatu“).

 Podsećanja radi, Kinezi su dobili doslovno na poklon Železaru Smederevo, borske rudnike zlata i bakra, infrastruktura od autoputeva preko železnica, do EXPO 2027.

Bez ikakve dileme, ovom zločinačkoim režimu ostala je još samo mafija i njeni „operativci“ koje strane obaveštajne službe procenjuju kao parapolicijsku i paravojnu grupu, ne veću od 7000 ljudi (Vučić e hvalio duplo većim brojem „lojalista“ koji će stati u njegovu fizičku odbranu).

Problem su vojno policijski resursi, jer, kako procenjuje izvor MT, radi se o neformalnim jedinicama koje imaju pristup neograničenoj količini oružja i municije, do specijalnih sredstava za napad na mase naroda.

U realnom, ozbiljnom sukobu, gde bi neizbežno bilo i žrtava, Vučićev režim ne bi imao nikakve šanse pred masom naroda, mada je oružje u rukama njegove falange. Ta kritična masa, pojavila se 15. marta ove godine, ali, kao mirni protest. Prilika za veliki obračun sa zločinačkim režimom je tada postojala, ali, nove prilike, očajnog i zgaženog naroda, dolaze, ponudiće ih Vučićev zločinački režim…

Zadnjih dana septembra meseca 2025., Evropska naroda stranka koja u Evropskom parlamentu (EPP) okuplja sve „narodnjačke“, (a zapravo desničarske) stranke, objavila je da je započela postupak unutrašnje provere uloge Srpske napredne stranke (SNS) unutar te najveće evropske političke grupacije.

Na svetlo dana će izaći uskoro kompletan mafijaški „portfolio“ ove razbojničke grupacije pod komandom poslednjeg diktatora u Evropi. „Predsedništvo EPP je zadužilo generalnu sekretarku Dolores Montserrat i potpredsednika Kostisa Hatzidakisa da predvode interni proces kontrole EPP-a vezan za ulogu Srpske napredne stranke (SNS) unutar EPP-a“, stoji u saopštenju iz Brisela u kome se dodaje jedan značajan deo: „Ovo će biti temeljita i brza interna istraga sa otvorenim rezultatima“.

Uz ovo saopštenje stoji da je SNS stranka koju su 2008. osnovali Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić nakon razlaza sa Srpskom radikalnom strankom, da je u pitanju članica EPP od 2016. godine, te da je EPP dominantna politička grupacija na kontinentu, u Evropskom parlamentu, kojim predsedava „narodnjačka“ političarka sa Malte Roberta Metsola, a koja broji 188 od ukupno 720 poslanika.

Iz redova EPP-a, čija je članica i Hrvatska demokratska zajednica (HDZ), stiže 13 poverenika Evropske komisije, pa i njena predsednica Ursula Fon der Lajen. Takozvani „narodnjaci“ su na čelu niza vlada evropskih država poput Nemačke, Finske, Grčke, Poljske, Portugala, Švedske, Austrije i Kipra.

Svi zajedno, procenili su da AV „naprednjacima“ već odavno nije mesto u Evropskom parlamentu. Vučić je još u martu 2025. u Briselu dočekan ne u kancelariji, već u restoranu, što je bio znak apsolutnog gubitka svakog kredibiliteta, ignorancije i prezira. U tom restoranu, niže rangirani evropski službenici su mu direktno zatražili hitne i fer izbore, što ga je izbacilo iz takta, pa je reagovao uličarski, gurnuo stolici i izašao napolje sa nekom „brzom hranom“ u riukama, prema svedočenju prisutnog svedoka događaja i izvora MT.

A, koliko je daleko otišla njegova diktatura i medijska superkontrola, govori i podatak da je 27. septembra ove godine, u jednoj običnoj zabavnoj emisiji pod nazivom „Važne stvari“ koja se emituje na RTS, u poslednjoj epizodi, jedan dečak pozitivno komentarisao borbu studenata u Srbiji („Studenti se bore za našu budućnost“, rekao je).

Tu epizodu na javnom servisu ekspresno je zabranio „glavni cenzor“ ove sramotne javne kuće. A, sve je krenulo ovako: insert iz pomenute epizode prikazuje dečaka koji sedi u stolici za friziranje i priča kako su njegovi drugari imali pauzu sa školom zbog blokada i protesta. Voditelj, koji je u emisiji ujedno frizer, zatim ga pita: „A kakve su to blokade i protesti?“ „Pa… Studenti se bore za pravdu. Za našu budućnost“, odgovorio je dečak smireno. Taj detalj ove epizode prikazane na prvom programu RTS-a, bio je dovoljan da bolesni diktator još više poludi.

AV režim je spao na svađe sa sopstvenim propagandnim kućama, i na lokalne barabe i kriminalce koji ga „brane“ od pogrdnig skandiranja navijača. Prema informacijama iz regionalnih medija, jedan od identifikovanih vođa grupe koja sebe naziuva „lojalistima“ (a ustvari su batinaši u pitanju), jeste izvesni Miloš Lukovac, bivši „MMA borac crnogorske provinijencije“, koji se više puta pojavljivao u službi Vučićevog režima prebijanjem naroda na tribinama stadiona. Njegovo ime se spominjalo i u Rigi, za vreme EP u košarci, gde je imao zadatak da „utišava“ protivnike režima AV i Srpske napredne stranke. Tukao je kasnije i decu sa roditeljima na stadionu „Zvezde“ u Beogradu.

Ovakve i slične parapolicijske bandite, opisao je detaljno i potpuno „demontirani“ Čedomir Jovanović u jednoj skorijoj TV emisiji, i to „u pauzi“, ne znajući da ga snimaju i da to što priča ide „uživo“ ustvari:  „Bilo je tih kretena. Oni su došli, ti si imao u Skupštini grada njih 200 koji su ušli u uniformama nekog Atlas osiguranja, pa sam ja našao Gurija (Gorana Radosavljevića Gurija, bivšeg generala srpske policije i bivšeg komandanta „Crvenih beretki“) na Zlatiboru, jer je to bilo njegovo lično obezbeđenje-osiguranje, koje je on prodao pre godinu dana. I onda sam zvao Dačića i Dačić je postavio  oko Skupštine grada policiju. To su oni, Vlada Mandić ih je tamo doveo. Oni nisu izašli uopšte iz Skupštine grada, bilo ih je 200 naoružanih, i Dačić je rekao – ja neću dozvoliti da izađu. I nisu dozvolili“, naveo je histerični Jovanović.

Kako je SNS učvršćivala dugogodišnju vlast i kako su njeni ciljevi počeli da se služe sve poganijim i bezočnijim sredstvima, pomenuti Mandić je dobio ulogu svojevrsnog operativca Aleksandra Vučića, a dobio je i „kodno“ ime „Valter“, jer je rođen u Sarajevu. Zadatak su mu specijalna nedela koja treba sprovesti daleko od očiju javnosti.

 Iz njegove biografije se zna da je na adresi u Ulici Kraljevića Marka u Beogradu (u zgradi koju je kupio još 2012. i koju izdaje kao stambeno-poslovni prostor), prijavljivao čitave bataljoine lažnih glasača iz Bosne i Hercegovine kao pomoć „inženjeringu“ za izbore. Mandić je hapšen u Nikšiću 2021. sa „bezbednosno interesantnom osobom“ pod optužbom da su u Crnu Goru nelegalno uneli veliku količinu novca za potkupljivanje glasača u korist stranaka bliskih Vučićevom režimu, ali i da su bili logistika za dovođenje glasača iz Republike Srpske i sa Kosova. MIlorad Dodik ga je 2023. godine optiužio da je „prljavim novcem svoga oca“ podržavao njegove političke protivnike (mada je poznato da mu je Vučić „podmetao minu“, po nalogu iz anglo američkih službi).

Neverovatnoi zvuči ali je taj isti Mandić „podmirio“ dug Elektroprivrede Srbije (EPS) prema rudniku uglja iz Pljevalja, o čemu je podgorička „Pobjeda“ detaljno pisala.  Naredni meseci pred Srbijom mogu biti (i verovatno će biti) odlučujući za budućnost naroida i države. Sledi zatvaranje unutar onoga što je ostalo od tog režima, slede saradnje sa najmanje važnim zemljama takozvanog „Trećeg sveta“, sa nedemokratskim i mračnim režimima, slede ekonomske drame, eventualne nestašice određenih proizvoida, sledi jedmna vrsta ponavljačkog ciklusa iz raniuh devedesetih, ali manje tregičnom, jer nema ratne ekonomije koja je tada za jedan vek uništila ovu zemlju.

A, kako će se Vučićev režim u tome ponašati, nije teško pretpostaviti: ostalo mu je da napravi još oštrije, možda i oružane sukobe u državi, da pokuša sa nekim novim kriminalnim savezništvom i diktatorskim režimima van Evrope, a, ukoliko narod ustane, možda i bekstvo, ukoiliko mu to pođe za rukom.