Više puta bio sam žrtva nasilnika i batinaša povodom sporova sa Kinološkim savezom Republike Srbije (dalje: KSRS), od demoliranja auta u toku trajanja izložbe pasa u organizaciji KSRS do fizičkog napada od strane trojice batinaša prilikom pešačenja prema sudu (na 100 metara od suda) na suđenje sa Draganom Babićem, članom UO KSRS. Ovaj savez nije učinio ništa povodom tih sramnih ataka na mene, i još brojnih drugih, bar da je formalno osudio te vandalske napade, ali nije čak ni to!

Miroslav Milanović

Dana 08.05.2017. godine, posetio sam Mahmuda Al Dagistanija rukovodioca KSRS radi pritužbe na masovno osvajanje rezultata na izložbama pasa po neformalnim osnovama što bi rekli „po babu i stričevima“, burazerstvu, davanjem mita, a pritužba se odnosila i konkretno na neka lica. Reakcija zakonskog zastupnika tuženog bila je: „znate kakva je situacija u društvu“ i „namešteno je ovako ili onako bar 90% izložbi“.

Izabran sam za sekretara Kinološkog udruženja „Stig“ Požarevac 2017. godine. U radu tokom 2018. godine trudio sam se da požarevačko kinološko udruženje postavim na zdrave osnove pa i tako što će biti ignosrisani kompromitovani ljudi u kinologiji. Međutim takvim pristupom mnogima sam zasmetao iako sam imao aklamacijsku podršku u svom udruženju. Bitna je i sledeća situacija, na putu za Svetsku izložbu u Amsterdamu doživeo sam težak infarkt miokarda u Nemačkoj.

Po izlasku iz nemačke bolnice, svega nekoliko dana kasnije (!?) Mahmud Al Dagistani me je pozvao telefonom i kritikovao što sam prozivao rukovodioce udruženja iz Kostolca i Golupca sa nekog lažnog profila, o čemu pojma nisam imao jer tog dana za koji je tvrdio da sam to učinio bio sam na intenzivnoj nezi gde nije bilo interneta. U pozadini ove priče nalazi se spor oko prijave štenadi sa područja opštine Požarevac.

Naime najznačajniji redovni prihod za rad udruženja predstavlja taksa od prijave štenadi tj. Manji deo te taksi ide na račun matičnog udruženja a veći deo na račun saveza. Međutim postojala je loša praksa da se oko 95% štenadi sa područja opštine Požarevac prijavljivalo u ime i za račun kinoloških udruženja iz drugih mesta a pre svega iz Kostolca. Kada sam se posvetio rešavanju tog problema, pre svega civilizovanim pristupom, razgovorom sa ljudima da legla iz Požarevca prijavljuju u Požarevcu, doživeo sam negodovanje od rukovodioca kostolačkog i golubačkog kinološkog udruženja koji su inače u jako bliskim odnosima sa Mahmudom Al Dagistanijem.

Potom su počeli da podnose besmislene i neosnovane pritužbe na mene u savez. Međutim iz kinološkog saveza uspeli su da zavrbuju manju grupu iz požarevačkog udruženja i napravljen je raskol u udruženju nakon čega su raskolnici organizovali nezakonitu skupštinu, čije odluke je sud nedavno poništio nakon 5 godina suđenja. Očigledno da nisam odgovarao Mahmudu Al Dagistanija kao neko ko je odbijao da bude „burazer“. Iako se nesporno radilo o otimačini udruženja i većem broju pravnih nepravilnosti pa i nepoštovanja odluka kinološkog saveza, Mahmud Al Dagistani je posredno tj. Prećutno priznao odluke nezakonite skupštine požarevačkog kinološkog udruženja od 05.01.2019. godine, kojom prilikom je manja jednocifrena grupa raskolnika izmenila statut, sedište udruženja, pečat i članove uprave.

Na moje pomenute očigledne primedbe, u telefonskom razgovoru, Mahmud Al Dagistani mi je rekao: „povuci se iz zdravstvenih razloga“!? Poslao sam i dopis sa disciplinskom prijavom Kinološkom savezu obrazlažući celu situaciju međutim nije dobijen bilo kakav odgovor od strane tuženog. Jedina reakcija bila je oduzimanje organizacije Međunarodne izložbe pasa požarevačkom kinološkom udruženju!? Sada kada postoji sudska presuda da sam bio potpuno u pravu, šta ćemo sad?

S obzirom da nisam priznavao otimačinu požarevačkog kinološkog udruženja krajem 2018. godine i tokom 2019. godine počela je otvorema haranga na mene ne samo od strane brojnih lica bliskih upravi KSRS i Mahmuda Al Dagistanija. U tome su prednjačili napred pomenuti Dragan Babić, član UO KSRS, i izvesni Rade Pops Dragić, bliski prijatelj Mahmuda Al Dagistanija i njegovog sina Vojislava. Beskrupuloznost tog digitalnog nasilja na moj račun koje je neprekidno trajalo više od 5 godina, do pre nekoliko meseci, ne ogleda se samo u vređanju i omalovažavanju mene na društvenim mrežama već i u pronošenju neistina o zdravstvenom stanju pasa u mom vlasništvu, u jasnoj nameri da se ti psi proglase bezvrednim i da se stvori utisak o meni kao lošem i neodgovornom odgajivaču.

 U to vređanje na društvenim mrežama umešani su i članovi moje porodice. Moja rođena sestra vređana je u preko 50 objava, dok su otac i majka vređani u po dvadesetak objava, a čak su omalovažavani i moje komšije i rođaci sve do punomoćnika pred sudom!! Omiljena poslastica bila im je da nas uslikavaju kada ih ne vidimo, poput paparaca, i kasnije su te fotografije objavljivali sa lažnih profila uz omalovažavajuće komentare ili što su naše fotografije koristili za pravljenje raznih mimova.

Postoje neke od još brojnih okolnosti da kažem pakosti kojima sam izlagan, pomenuću da su otvarali lažne naloge na homoseksualnim sajtovima gde su ostavljali moje stvarne slike i lične podatke sa brojem telefona. Takođe, članovi moje porodice i ja smo izlagani sramnom deranžiranju da su u naše brojeve telefona postavljali na lažne oglase pa smo bili izloženi hiljadama telefonskih poziva koja su su činila obmanuta treća lica. Razna roba je lažno naručivana u moje ime i dostavljana preko kurirskih službi. Iz Beograda ili inostranstva slane su mi na adresu razne pošiljke pornografske sadržine. 

Mahmud Al Dagistani je od samog početka odbio da postupa i primenjuje pravilnike KSRS i to isključivo na moju štetu. Na moja negodovanja da ne preduzima ništa da bi sprečio njemu bliska lica da me vređaju na društvenim mrežama, pravdao se u smislu pa „ti njih tužiš a oni tebe vređaju“!?

Povodom raznih neprimerenih situacija podneo sam vremenom oko 40 disciplinskih prijava ali ni jedan postupak nije pokrenut od strane organa saveza, dok je nakon najmanjeg incidenta koji sam učinio u julu 2022. godine usled malo srčanijeg protesta na jednoj izložbi zbog sporne sudijske odluke, a do čega je došlo nakon godina provociranja, omalovažavanja i uznemiravanja, došlo do drakonskog mog sankcionisanja na period suspenzije od čak 2 godine i to po „kratkom“ postupku! Takođe istovremeno je sve vreme trajala nečuvena digitalna haranga na mene, i to ne samo na društvenim mrežama, već i otvoreno proganjanje u kinološkoj javnosti gde je vršen pritisak na svakoga za koga bi uvideli da ima bilo kakav kontakt ili saradnju sa mnom, a dokle je išlo dokaz je i da je vođena evidencija ko lajkuje fotografije mojih pasa na mom Fejsbuk profilu pa je tim licima sugerisano da mi ne lajkuju slike! Sve to su činila lica iz uprave saveza i najbližeg okruženja Mahmuda Al Dagistanija ali i on lično! Takođe vršeni su veliki pritisci na tzv. Vodiče pasa – hendlere da mi ne izlažu pse, pa je više njih zastrašivano nakon čega su i otkazivali već dogovorene saradnje. Vršen je uticaj na svakog za koga bi saznali da ima bilo kakav odnos sa mnom!

Krajem avgusta 2022. godine, Mahmud Al Dagistani je pronosio jedan krajnje uvredljiv i omalovažavajući video snimak na moj račun. Naime izvesno lice je bez mog odobrenja snimilo telefonski razgovor njegovog prijatelja sa mnom u kome sam izvređan i ispsovan. Dotični koji je snimao je prema sopstvenom priznanju pred sudom taj video snimak poslao jedino Mahmudu Al Dagistaniju, koji je prethodno tražio da taj video snimak bude objavljen.

Međutim dogodilo se da je nekoliko dana nakon slanja Mahmudu Al Dagistaniju taj video snimak objavljen na društvenoj mreži „Fejsbuk“ u grupi „Kinologija Srbije“, koja nekoliko godina služi za svakodnevno vređanje na moj račun, a objavljivanje je učinio lažni profil sa istorijatom uvredljivih objava na moj račun!

Tek kada sam podneo nekoliko tužbi u aprilu i maju ove godine protiv KSRS i Mahmuda Al Dagistanija lično dogodilo se da je u jednom danu prestane vređanje na Fejsbuku na moj račun od strane većeg broja lažnih profila! Takođe izvestan omalovažavajući dopis na moj račun poslat savezu krajem 2018. godine, koji je dobio delovodni broj i pečat saveza, čak 2.5 godine nakon arhiviranja završio je na internetu i pritom je od juna 2021. godine do kraja 2023. godine objavljen preko 30 puta od strane iste grupe lažnih profila u jasnom cilju mog degradiranja.

Zbog višegodišnjeg digitalnog nasilja na moj račun i prema bližim članovima moje porodice najpre sam podnosio veliki broj krivičnih prijava Osnovnom javnom tužilaštvu u Požarevcu i Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal u Beogradu. Ispostavilo se da ta tužilaštva ili nemaju kapaciteta ili mogućnosti ili i jedno i drugo, i ni po jednoj mojoj prijavi nije podnet ni jedan optužni predlog. Te krivične prijave su se uopšteno na sve odnosile a najviše na lažne profile, pa što bi se reklo izgleda da je rupa u zakonu vređanje na Fejsbuku sa lažnih profila. Naime za vređanja tužilaštva nisu nadležna, a lažni profil ne možeš utužiti tj. Možeš ali koga utužuješ?

 Prvi predmet koji sam podneo Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal obuhvatao je preko 600 objava na Fejsbuku u kojima sam vređan i omalovažavan sa lažnih profila u periodu od oko 5 meseci. To tužilaštvo se oglasilo nenadležnim pod navodom da se radi o uvredama po privatnoj tužbi, bez obzira što je zbog ogromnog broja objava i višemesečnog kontinuiteta vređanja sa lažnih profila tu bilo osnova da se goni za krivično delo „proganjanje“. Da bi stekli dojam o kolikim se medijskim linčevima radilo navešću da je u tu svrhu emitovano preko 3000 objava sa preko 30 000 uvredljivih i omalovažavajućih komentara, da je korišćeno preko 20 lažnih profila i da je čak osnovana Fejsbuk grupa u tu svrhu.

Stoga sam bio primoran da se sam branim podnošenjem privatnih krivičnih tužbi kao i parničnih tužbi protiv lica koja nisu koristila lažne profile. Ipak za najveći broj omalovažavajućih navoda i situacija nisam mogao da tužim jer se radilo o lažnim profilima. Pokrenuo sam nekoliko desetina sudskih postupaka, oko 50.

Povodom većine tih sudskih postupaka ostvario sam uspeh u sporu, međutim nekoliko predmeta nisam dobio pre svega jer kod tumačenja čl. 170 Krivičnog zakonika koji se odnosi na „Uvredu“ naše pravosuđe zauzima krajnje restriktivan pristup u tumačenju izjava pogodnih za osuđenje ili da bi mogle da se podvedu da su se baš odnosile na mene. Smatram taj pristup krajnje nekorektnim jer ne samo da ne uzima u obzir činjenicu da tužilaštva nisu preduzela ništa da me zaštite, već pre svega taj restriktivni pristup u vezi krivičnog dela „Uvreda“ je u suprotnosti sa onim što uče studenti na pravnim fakultetima pa i sa stavovima vodećih pravnih teoretičara i stručnjaka.

 Podneo sam veliku žrtvu učešćem u višegodišnjim sudskim sporovima pogotovo što sam u to ušao kao svež srčani bolesnik a od velikih stresova prošle godine mi je dijagnostifikovan i dijabetes, i još neki zdravstveni broblemi su mi konstatovani. Dok nisam ušao u taj spor u kinologiji bio sam zdrav kao dren i ne pamtim kada sam imao čak i prehladu. O finansijskom aspektu vođenja velikog broja sudskih postupaka izlišno je govoriti ali pre svega ovo višegodišnje proganjanje kome sam izložen u velikoj meri mi je narušilo zdravlje.

Međutim, moji progonitelji nisu sedeli skrštenih ruku. Pošto ne vređam ljude putem društvenih mreža, nisu imali kako da mi uzvrate pa su se dosetili da protiv mene podnose krivične tužbe zbog navodnog vređanja u javnosti na osnovu lažnih svedoka. Svi ti lažni svedoci su u bliskoj vezi sa upravom KSRS. Trenutno se tri takva predmeta vode protiv mene, i teško je da ću u sva tri predmeta biti oslobođen. Godinama sam izložen lažnim svedocima dok kada ja predložim nekoga da svedoči dešavalo se da najpre izbegavaju dolazak pa kada nekako i dođu onda svedoče kao u filmovima o sicilijanskoj mafiji, pojma nemaju o čemu se radi niti se čega sećaju. Samo mali broj svedoka je korektno i pošteno svedočio.

 Ljudi su zastrašeni jer se radi o odgajivačima pasa i svesni su da sam u konfliktu sa upravom KSRS i da ako bilo šta kažu u moju korist da se to kasnije negativno može odrazite na njihove interese. Takođe, moji progonitelji išli su do toga da su me čak oko 20 puta prijavljivali policiji za navodne pretnje, što mi je stvaralo neprijatnost da se za svaku prijavu moram opravdavati, a to im je i bio cilj.

Prilikom suđenja okrivljeni su se često pozivali na Kinološki savez Republike Srbije i slanje pamfleta od strane saveza u svrhu navodnog dokaza, a iz saveza su često slali pristrasne dopise. Najdrastičniji je slučaj što je u jednom krivičnom predmetu KSRS pomogao okrivljenoj slanjem sudu izvesnog dopisa za koji se ispostavilo da je baziran na očigledno falsifikovanoj ispravi jer se na konkretnom registracionom kartonu tj. Ispravi iz 1961. godine nalazi utisnuto „Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija“, koja je nastala tek 2 godine kasnije!

Poenta priče bila je da se lažni profil predstavi sudu kao stvarni čovek, u cilju oslobađanja okrivljene od krivične odgovornosti, a savez je slanjem sudu dopisa zasnovanog na falsifikovanoj ispravi obmanuo sud pa je sud poverovao da je lažni profil u stvari čovek. Samo postavlja se očigledno pitanje ako se radi o originalnoj ispravi iz 1961. godine kako na istoj može biti utisnuto ime države koje je uvedeno tek 2 godine kasnije?

Već 40 godina na čelu Kinološkog saveza Republike Srbije nalazi se Mahmud Al Dagistani. Srpska kinologija je u tragičnom položaju zbog čelnika Kinološkog saveza Republike Srbije, na čelu sa Mahmudom Al Dagistanijem koji uzurpirajući prava stotina hiljada vlasnika pasa i kinologa u Srbiji uporno odbija da reorganizuje nacionalni kinološki savez na primerenim osnovama koje nalažu ne samo propisi Međunarodne kinološke federacije već i dobri kinološki običaji koji vladaju širom sveta.

Kinologija u Srbiji je formalno ustrojena na amaterskim osnovama kao neprofitabilni hobi, međutim KSRS u praksi ne funkcioniše kao udruženje građana ljubitelja pasa kako je registrovano, već kao privredno društvo kome je profit jedini cilj! Pri tome se prenebregavaju osnovna načela na kojima ovaj savez počiva da se stara o unapređenju odgoja i zaštiti pasa. Kinološki savez Republike Srbije je faktički štamparija rodovnika pasa i sve je u ustrojstvu i funkcionisanju podređeno štampanju i izdavanju rodovnika.

Naravno vlasnici i odgajivači pasa za tu uslugu plaćaju određenu taksu, a postoji još veći broj usluga koje se moraju koristiti i za koje se svakako moraju platiti takse koje za naše prilike nisu male. Stoga KSRS ubira ogromna materijalna sredstva koja se mere milionima evra! Ovakvim može se reći nakaradnim pristupom kinologiji od strane srpskog nacionalnog saveza stvorio se problem hiperprodukcije štenadi jer je cilj postao izdavanje što većeg broja rodovnika, a ne unapređenje kinologije.

Takav pristup kinologiji konstruisao je zatvoreni i autistični sistem koji funkcioniše na potpuno pogrešnim osnovama. U Srbiji ne postoje nacionalni rasni klubovi koji bi detaljno ocenjivali i kontrolisali jedinke pre puštanja u priplod. Da bi se jedinka pustila u priplod neophodno je da je pozitivno oceni neki kinološki sudija, a to je u praksi formalnost i nije poznato kada nekom psu nije dozvoljeno da uđe u priplod. To ocenjivanje neretko zna i da bude izvršeno tajno, u kućnim uslovima, što jasno derogira smisao ocenjivanja i na taj način sudija bude „počašćen“.

Inače faktički na kinološkim udruženjima se bazira ustrojstvo srpske kinologije ali na jedan tragičan način. Kinološka udruženja su odvojena pravna lica u odnosu na Kinološki savez Republike Srbije i isti priznaju kao krovnu organizaciju, a svako udruženje i plaća savezu godišnju članarinu. Redovna godišnja skupština Kinološkog saveza Republike Srbije naziva se Delegatska skupština jer svako udruženje šalje svog predstavnika na skupštinu saveza.

Formalno u ovome nema ničega spornog međutim drugačije je u praksi. Naime uobičajeno je u kinološkom svetu da nacionalni kinološki savez počiva na radu nacionalnih rasnih klubova! Poenta toga je u stručnom radu jer svaki nacionalni rasni klub čine odgajivači rase na koju se odnosi taj klub. U srpskoj kinologiji imamo paradoks da Statutom KSRS nije dozvoljena organizacija nacionalnih rasnih klubova! Međutim rukovodilac saveza Mahmud Al Dagistani onome koga proceni da mu je podoban dozvoli da organizacije nacionaln rasni klub, pa za manji broj rasa postoji nacionalni rasni klub iako to Statutom saveza nije dozvoljeno!

 Istovremeno lokalna kinološka udruženja najčešće funkcionišu sa malim brojem članova, jer se vremenom veliki broj kinologa razočarao i napustio udruženja, i tim udruženjima rukovodi čovek koji je lojalan Mahmudu Al Dagistaniju. U praksi ta kinološka udruženja ništa ne rade, sem organizacije kinoloških mahifestacija većinom na niskom organizacionom nivou, a za tu organizaciju utroše najviše nedelju dana godišnje.

Sada dolazimo do suštine svega. Mahmud Al Dagistani savezom rukovodi na osnovu lične samovolje i često ne poštujući pravilnike istog tog saveza kojim rukovodi 40 godina. Pritom celo ustrojstvo saveza prilagođeno je da se spreči smenjivanje Mahmuda Al Dagistanija. Iako skupštinu saveza čine predstavnici oko 130 lokalnih kinoloških udruženja, višedecenijska vlast Al Dagistanija isfiltrirala je predstavnike tih udruženja pa istim rukovode tako reći samo oni koji su mu bespogovorno poslušni. Veliki broj kinoloških udruženja nije slučajan, jer iako je većina tih udruženja zanemarljiva u radu i sa jednocifrenim članstvom, što više članova ima delegatska skupština to znači da je teže stvoriti većinu za bilo šta što ne ide u prilog samovolji vrhuške saveza.

Kuriozitet je da na Delegatskoj skupštini saveza ne govore članovi te skupštine, što je već dugoročna praksa! Članovi te skupštine su tako reći dizači ruku jer jedino bespogovorno podignu ruke da bi se izglasalo ono što je pripremio Mahmud Al Dagistani i te skupštine traju jako kratko najviše dvadesetak minuta. Mahmud Al Dagistani tvrdi da su kinološka udruženja nezavisna u radu u odnosu na savez, kada mu odgovora da se ne meša, međutim u praksi tokom svoje višedecenijske vladavine se i te kako mešao u rad mnogih kinoloških udruženja. Omiljen recept za disciplinovanje neposlušnih je izazivanje raskola u udruženjima, pa nakon toga ili tim udruženjem rukovođenje preuzimaju njemu poslušni ljudi ili se u tom gradu ubrzo osniva bar još jedno kinološko udruženje ili čak i više tih udruženja, po starom latinskom principu: zavadi pa vladaj! Reciomo u Kragujevcu postoji 5 kinoloških udruženja, u Valjevu 4 kinološka udruženja itd. 

Na izložbama pasa u organizaciji KSRS ne postoji jasan kriterijum ocenjivanja, pogotovo kada se radi o rangiranju kvalitetnijih pasa. To ocenjivanje i rangiranje na izložbama pasa u najvećoj meri počiva na burazerskim osnovama i principu „ja tebi pa ti meni“, ali i korupciji. Postoji neki neformalni cenovnik za najviše plasmane na izložbama. Tako na primer za titulu najlepšeg psa na međunarodnoj izložbi tzv. BIS1 plasman neophodno je platiti 500 evra. Izbor najlepših pasa na izložbi vrši delegat KSRS, za razliku od drugih zemalja gde to čine sudije koje su ocenjivale na izložbi… Jasno KSRS tj. Mahmud Al Dagistani želi monopol u izboru najlepših pasa izložbe što mu je izvestan instrument za vođenje njegove kinološke politike.

Kada konačno vlasnik ili odgajivač pasa dobije leglo, u praksi to leglo niko ne kontroliše iako je predstavnik udruženja preko koga se prijavljuje leglo imao obavezu da izvrši uvid u leglo i da potpisom potvrdi da je to obavio. Ovo omogućava brojne zloupotrebe. Pritom do pre nekoliko godina prilikom prijave legla mogao je svako da piše šta hoće od osvojenih titula i zdravstvenih testova roditelja štenadi, što su mnogi zloupotrebljavali pogotovo radi obmane inostranih kupaca. Tek nakon velikog broja žalbi obmanutih inostranih kinologa, kinološki savez je počeo da donekle kontroliše te upisane podatke.

O kakvim se zloupotrebama pri izdavanju rodovnika radilo dokaz su ne samo brojni falsifikovani rodovnici već i nesporne besmislice koje sadrže sporni rodovnici pa je tako npr. Izdat rodovnik za majku koja se oštenila sa 4 meseca starosti (nije se radilo o nekoj omašci). Jedno vreme je cela Vojvodina prijavljivala legla preko Kinološkog udruženja iz Novog Sada jer je preko tog udruženja bila najsigurnija kombinacija za unošenje neistinitih podataka u rodovnike pasa. Kada se to raskrinkalo nije poznato da je bilo ko sankcionisan zbog toga. Takođe pre nekoliko godina bila je aktuelna afera o proneveri preko 1 milion dinara u Kinološkom savezu Vojvodine ali i ta afera se zataškala i niko nije sankcionisan niti prijavljen nadležnim organima. Jedina reakcija KSRS bila je što je Kinološkom savezu Vojvodine oduzeta mogućnost da izdaje rodovnike.

Konačno kada vlasnik psa ili odgajivač proda psa u inostranstvo to se najčešće radi nelegalno, u crnoj ili eventualno sivoj zoni. Plaćanje poreza se izbegava na način što se kupcu sugeriše da novac šalje kao „pomoć“ a ne kao cena za kupovinu psa. S obzirom da štene rođeno u Srbiji mora da ima titar test na besnilo pri izvozu u skoro sve države, to faktički znači da to štene ne može biti izvezeno pre 7 meseci starosti.

Da bi se ovo zaobišlo za pse se rade lažni pasoši najčešće bugarski, rumunski, što je nezakonito. Mnogi registrovani veterinari neformalno prodaju te inostrane pasoše. Takođe ima onih koji se dogovore sa transporterima pasa da ovi podmite carinika kako bi pas bio propušten da uđe u EU. To podmićivanje lakše ide na mađarskoj nego na hrvatskoj granici. Nezvanična tarifa da se propusti jedan pas je 50 eura.

I same odgajivačnice pasa u Srbiji u najvećoj meri posluju u crnoj i sivoj zoni. Od oko 5000 odgajivačnica svega nekoliko desetina je prijavljeno u Upravi za veterinu. Mnoga lica koja na izložbama pasa obavljaju tako reći zaduženja zvaničnih lica poput hendlera (vodiča pasa), kinoloških fotografa, raznih prodavaca, nemaju registrovanu delatnost i ne plaćaju porez.

U organizaciji kinološkog saveza aktuelna je i hiperprodukcija kinoloških sudija pa je tek pre nekoliko meseci znatno pooštren kriterijum za sticanje zvanja kinoloških sudija na zahtev Međunarodne kinološke federacije. Iako postoji hiljade srpskih kinoloških sudija, u praksi sudi jedan manji broj od njih nekoliko desetina koji su jako bliski sa upravom saveza. Zbog raznih zloupotreba na domaćim izložbama pasa nekoliko naših najuglednijih sudija ne želi da sudi na domaćim izložbama! Naime nezvanično srpskom kinologijom upravljaju klanovi pa tako određeni klan izlagača ima „svoje“ kinološke sudije kod kojih izlažu i kod kojih po automatizmu osvajaju odlične rezultate.

Već kada izađe najava neke izložbe, neko ko je bar malo verziran u tokove srpske kinologije može da pretpostavi ko će od izlagača izaći na tu izložbu i ko će šta osvojiti. Ove godine je već otkazan veći broj izložbi pasa zbog malog broja prijavljenih pasa. Da li zbog mog poziva na bojkot ili nečeg drugog, uglavnom nesporno je da su izlagači već godinama razočarani brojnim nepravilnostima koje se i otvoreno dešavaju na izložbama pasa u Srbiji. Učešće na izložbi je materijalni trošak i otići negde sa psom gde će pobediti suparnički pas po spornom osnovu, izgubi se vreme i novac i još te neko napravi na budalu – e pa ljudi to više neće da trpe. Rečju, sve što se dešava u okviru fudbalskog saveza u kinološkom savezu dešava se takođe, samo na kvadratni stepen.

Treba reći da su na izložbama pasa incidenti i svađe česta pojava a nisu retke ni tuče. Recimo 2018. godine bila je masovna tuča prilikom održavanja Međunarodne izložbe u Beogradu, koju su započele kinološke sudije Dragan Babić i Miloš Marković. Njih dvojica često prave incidente na izložbama ali Mahmud Al Dagistani uvek zataška njihove postupke.

Na Međunarodnoj izložbi u Srbobranu prošle godine dotični Dragan Babić, kinološki sudija i član UO KSRS, udario je šamar i šutnuo Dušana Paunovića jednog od naših najuglednijih kinoloških sudija. Na Međunarodnoj izložbi u Loznici pre dve godine pomenuti Miloš Marković je nekoliko minuta vređao i psovao sudiju Vladimira Zeca iz Hrvatske jer ovaj nije želeo da pristane da namesti pobedu za Markovićevog psa. Postoji još sličnih primera za fizičke obračune gde su vinovnici kinološke sudije, a o tučama među izlagačima da ne pričamo. Sve je ovo posledica potpune anarhije koju dopušta KSRS.

Osim burazerstva i nepotizam je kancerogeno tkivo od koga boluje Kinološki savez Republike Srbije. Pored niza sličnih primera, najslikovitiji primer je Vojislav Al Dagistani, sin Mahmuda Al Dagistanija, koji je poslednjih godina od strane saveza i tretiran kao najznačajniji domaći kinološki sudija! Pored niza primera, pomenuću i Tijanu Konrad iz Kostolca koja je kumče Mahmuda Al Dagistanija. Otac Tijane Konrad je svojevremeno bio predsednik KSRS. Međutim ne samo da je Tijana Konrad kinološki sudija, i njen suprug i njena sestra i zet su kinološke sudije!

Dakle ceo sistem u srpskoj kinologiji prilagođen je fabrikovanju novca i to po svaku cenu, gde su psi samo potrošno sredstvo u tom cilju i gde se ljudi u srpskoj kinologiji ne selektiraju po znanju i sposobnostima već prema podobnosti prema velikom vođi. Mahmud Al Dagistani navodno je kao volonter u savezu i zaposleni lekar opšte prakse u Batajnici još pre 25 godina kupio kuću na Dedinju od poznatog violiniste Jovana Kolundžije.

Navodno samo na jednom oročenom računu kinološkog saveza nalazi se oko 4 miliona evra! To je pohvalna okolnost ali problem je što Kinološki savez Republike Srbije kao nacionalna krovna kinološka organizacija koja faktički ima monopol u ubiranju dobiti od kinologije u Srbiji ta materijalna sredstva ne raspoređuje na način kako bi trebalo. Niti lokalna kinološka društva imaju neke novčane benefite od kinološkog saveza niti kinološki savez organizuje bilo šta što bi doprinelo razvoju kinologije! Dok većina lokalnih kinoloških udruženja nema ni osnovni mobilijar za organizaciju kinoloških manifestacija, Kinološki savez Republike Srbije je npr.

Pre nekoliko godina kupio nekoliko luks stanova na Dedinju! Kupovina stanova i eventualno rentiranje svakako nije u opisu ostvarivanja ciljeva krovne kinološke organizacije u Srbiji! Kada sam pre 4 godine javno objavio da su kupljeni ti stanovi, Mahmud Al Dagistani je pojedinačno saslušavao svakog člana UO KSRS kako bi ustanovio ko mi je rekao tu informaciju. A zašto je to trebala da bude tajna? Da li je kupac možda dobio neku proviziju za kupovinu nekoliko stanova a koja nije prijavljena?

Tokom decenija vlasti u srpskoj kinologiji, Mahmud Al Dagistani je mnogima kumovao pa ima nadimak „kum“ dok ga pojedini nazivaju „don“, aludirajući na glavnog lika iz poznatog filma sa mafijaškom tematikom „Kum“. Da li je slučajnost da je zvono telefona Mahmuda Al Dagistanija tema iz pomenutog filma „Kum“. Pritom on nije tinejdžer koji je trenutno u fazi fascinantnosti sicilijanskom mafijom već je čovek sa 76 godina… Kada je svojevremeno registrovao odgajivačnicu rase nemački ovčar 1989. godine, registrovao je pod imenom „vom dem Grossen Pater“ što na nemačkom znači KUM.

Pre nekoliko godina njegova klika mu je poklonila bistu sa likom Don Vita Korleonea sa posvetom „Donu Kinološkog savez Srbije Bistu sa glavom Don Vita Korleonea Mahmudu Al Dagistaniju uručila je Dijana Katić Mihajlović, inače član UO kinološkog saveza. Dotična je sumnjivih kinoloških kvaliteta i potpuno je nejasno koji su to njeni kvaliteti kojim zaslužuje članstvo u UO saveza. Njen brat, koji je poznato lice iz kriminoggene sredine, sumnjiči se za ubistvo poznatog advokata Dragoslava Miše Ognjanovića. Taj brat Dijane Katić Mihajlović viralno je poznat po fotografiji sa prslukom na kome piše „Kennel Club of the Republic Serbia“ (Kinološki savez Republike Srbije). Postoji i fotografija na kojoj je prisno zagrljen sa Mahmudom Al Dagistanijem.

Mahmud Al Dagistani se nakon 5. oktobra 2000. godine okružio ljudima iz kriminogene sredine. Tada je postojao jak lobi da dođe do njegovog smenjivanja ne samo što je bio kadar JUL-a, već najpre zbog raznih nepravilnosti u radu saveza, međutim raznim zakulisnim radnjama uspeo je da opstane na poziciji rukovodioca nacionalnog kinološkog saveza, iako kao svaki autoritarni vladalac ističe da drugi insistiraju na njegovim izborima. Danas su mu najbliži ljudi neka lica iz Zemuna i okoline Zemuna koja su imala problem za zakonom zbog najtežih krivičnih dela poput oružane pljačke, otmice, iznude, zelenašenja, trgovine narkoticima itd. Čak su neki od njih i kinološke sudije pa i u telima kinološkog saveza.

Apostrofiram da se od 2000. godine dešava nasilje prema licima koja su osporavala legitimitet uprave KSRS. I ne samo da su premlaćivani, već su im po dobro poznatom metodu i demolirani automobili, kamenovane kuće i razbijana stakla na prozorima itd. Prvi u tom nizu je novinar Dušan Marinović iz Beograda, koji je u to vreme bio i urednik magazina ministarstva odbrane „Vojska“ i urednik kinološkog magazina „Natura„. Da li se novinar Marinović mogao nekome zameriti izveštavanjem sa vojnih vežbi i o vojničkom životu iz kasarni? Međutim, neposredno pre raznih napada na njega, u magazinu „Natura“ je napisao nekoliko tekstova o zloupotrebama u radu kinološkog saveza. Neposredno nakon tih tekstova došlo je do fizičkog napada na novinara Dušana Marinovića, i razbijena mu je šoferšajbna na automobilu i kuća mu je kamenovana, dok su trojica nasilnika pokušala da pretuku njegovog saradnika Ivana Lukića takođe novinara ali on se odbranio i takođe razbijena su mu stakla prozora na kući.

Mahmud Al Dagistani nema sentimentalnosti prema bilo kome ko mu pokaže neposlušnost i dokaz toga je odstranjivanje iz kinologije najvećih srpskih kinoloških autoriteta poput prof. Dr Slobodana Pavlovića ili prof. Dr Milorada Tadića, koji su obavljali zaduženja u komisijama Međunarodne kinološke federacije, ili legendarnog kinološkog sudije Spasoja Tešića. Što se potonjeg Tešića tiče  glavni razlog opstrukcije prema njemu je bila otvorena podrška koju mi je davao još od 2020. godine. Zbog te podrške jedan Spasoje Tešić prestao je da dobija pozive da sudi a čak je pomenuta Dijana Katić Mihajlović, član UO saveza, javno vređala na Fejsbuku suprugu Spasoja Tešića kako bi se Spasoje Tešić javno ponizio (tada starina od 78 godina)! Čak mu je i više puta prećeno, nakon pretnji jednog lica iz Natalinaca bio je prilično uznemiren.

S obzirom na sve što sam video u poslednjih 10 godina koliko sam u srpskoj kinologiji, smatram da je vređanje i omalovažavanje na „Fejsbuku“ onih lica koja bi „skrenula“ sa koloseka koji je zacrtao Mahmud Al Dagistani dobro smišljen i organizovan čin tzv. „toplog zeca“ od strane ljudi iz najbližeg okruženja zakonskog zastupnika tuženog.

Jedina mi je nedoumica da li zakonski zastupnik tuženog direktno izdaje naloge za vređanjem lica ili samo izrazi prećutnu saglasnost.

Miroslav Milanović, Požarevac