Od kako je preuzeo svu vlast u Srbiji, Aleksandar Vučić živi svoju laž, veruje u nju i njome se služi kao svojim političkim i ekonomskim manifestom. A, najveća od svih laži koju je tokom godina svoje lične vladavine „prodavao“ građanima Srbije i javnosti Evrope i sveta je laž da je njegova politika usmerena ka „putu u Evropsku uniju“. Sa jedne strane je činio sve da to tako izgleda, a sa druge, da se to nikada ne desi. Čovek koji se godinama bezuspešno leči od niz psihopatskih oboljenja, zapravu najviše pati od bipolarnog poremećaja. To se vidi i na njegovoij spoljnoj i na unutrašnjoj politici.  I, pre svega, po načinu kako „fingira“ ideju navodnih evropskih intergracija.

Luka Mitrović

Još polovinom 2022. godine grupa analitičara evropskih obaveštajnih službi izradile su analizu o stvarnim planovima srpskog diktatora Aleksandraa Vučića o njegovim pokušajima da preduzme određene aktivnosti na domaćoj i međunarodnoj sceni kako bi odložio svoj raskid sa Rusijom, a u međuvremenu nastavio da pridobije ustpuke Zapada.

Ovaj dokument, koji je imao klasifikaciju „tajno“ (u međuvremenu su delovi toga dokumenta došli do evropske javnosti), izrađen je od strane više evropskih obaveštajnih službi, za potrebe Evropske službe za spoljnu akciju (EEAS), na zahtev šefa evropske diplomatije Žozepa Borelja.

; dokumentu se između ostalog, na istaknutom mestu konstatovalo da bi Srpska Pravoslavna Crkva (SPC) odigrala ključnu ulogu u slučaju da Srbija odluči da se kreće prema Zapadu. Naime, prema tadašnjim informacijama kojima su te službe raspolagale, detaljno je opisano kako je i koliko patrijarh Profirije (Perić), blizak sa srpskim predsednikom (uključujući i njihove rodbinske veze), te se zaključilo da bi on odigrao važnu ulogu u tome da stanovništvo prihvati prozapadnu politiku Srbije.

„Izdašne državne donacije SPC-u pomocìi cìe Profiriju da uveri sveštenstvo u tom pogledu“, pisalo je u ovom tada još uvek internom dokumentu. Takođe, zaključeno je da je prvobitni neutralni stav SPC da ne stane ni na jednu stranu u ratu u Ukrajini olakšao situaciju za Vučicìa, dajući mu određeni prostor da se udalji od Rusije.

Projektujući nastupajuće događaje, pomenuta grupa analitičara evropskih obaveštajnih službi pretpostavila je da će Vučić u narednom periodu pokušati da iskoristi prorusku desničarsku opoziciju u parlamentu kao izgovor da ne usvaja ili odlaže teške spoljnopolitičke odluke.

„Vučicìu odgovara prisustvo takve opozicije jer mu omogucìava da se Zapadu predstavi kao umereni političar“, pisalo je u tom dokumentu, ali je naglašeno da su ove desničarske partije (NADA/DSS – Nacionalna demokratska alternativa/Demokratska stranka Srbije, Zavetnici i Dveri) povezane SNS-om te da imaju finansijsku i logističku podršku ove stranke.

Ključni detalj ovog dokumenta u jednoj rečenici „trasira“ ono što će se dalje dešavati (i što se danas, na kraju 2024. još dešava): „…Kad se vlada formira, njen sastav će biti jasan pokazatelj spoljnopolitičkog pravca Srbije, a Aleksandar Vučić će vrlo verovatno nastaviti da drži prozapadne i proruske ministre u buducìoj vladi kako bi nastavio balansirajucìu politiku“.

U vezi sa tim, pomenuta analiza nije predvidela da će budući premijer biti Miloš Vučević, iz redova SNS, ali je zaključila da će tadašnji ministar spoljnih poslova Nikola Selaković biti „marginalizovan“ jer ga je ruska diplomatija preporučila Vučiću kao „ruskog“ kandidata za predsednika Vlade Srbije. Kao što jer poznato, tu želju im je uskratio Aleksandar Vučić. U toj analizi se dalje kaže kako će u daljoj budućnosti Ana Brnabić dobiti neku ambasadorsku funkciju. Prema tadašnjim procenama evropskih obaveštajnih službi, Vučićev kandidat za šefa diplomatije bio je Marko Đurić (što se i ostvarilo).

Punih dve godine nakon ove analize koju je šef evropske diplomatije zatražio od obaveštajnih službi, Aleksandar Vučić je ispunio mnogo više od onoga što je vrh Evropske unije očekivao. Toliko, da je i predsednika Evropske komisije u drugom mandatu, oduševljeno pozdravila ideju srpskog diktatora da iskopa grob Srbiji i njenom stanovništvu, planom o iskopavanju litijuma. Na poslednjem sastanku u Beogradu, ove jeseni, čestitala mu je na „naporima“ koje čini da to i ostvari.

Jedna sasvim druga obaveštajna služba, ruska FSB, tokom poslednjih meseci (mimo diplomatskih tokova i direktno po nalogu Vladimira Putina), sastavila je čitav novi scenario za Srbiju i Balkan, nakon što budu završeni izbori u SAD i počnu pregovori sa režimom u Kijevu o prekidu ratnih dejstava i faktičkoj kapitulaciji Zelenskog i sledbenika nacističke ideologije.

U takvim projekcijama (kako ruski izvor   MT sa Balkana tvrdi), nigde se ne pominje ni Aleksandar Vučić ni njegov režim, već „nove vlade balkanskih zemalja“ i moguće angažovanje malo ili nimalo poznate intelektualne elite iz ovih zemalja koje bi u saradnji sa Moskvom izvršile „preoblikovanje“ dosadašnjih nacionalističkih vlada i okrenule se novim integracijama. Ruski izvor MT sa Balkana zaključuje da je to stara Putinova ideja da se prostori nekadašnje Jugoslavije ostvare u jednom novom ruhu, kao ekonomska, kulturna i civilizovana zajednica južnoslovenskih naroda (bez političkog unitarizma, na principu zajedničkih interesa).

Izvesno je, i prema nekim drugim izvorima koji tvrde da su ruske obaveštajne službe vrlo zainteresovane da sa nekom „razumnom“ vladom u SAD krenu u ostvarenje ovih ideja. A, šta će budućnost reći o tome, zavisiće upravo od saradnje i zajedničkih interesa velikih sila. Ideja o „defragmentaciji Balkana“ sa Srbijom bez diktatora i autokrata, danas još uvek izgleda kao utopija, kao obećana zemlja.

Život u sadašnoj Srbiji (i regionu), težak je za sve one koji su gubitnici takozvane tranzicije. A, to znači za tri četvrtine ukupnog broja stanovnika okolnih zemalja. Diktator u Srbiji se intenzivno sprda sa Evropskom unijom, mada svake godine preko 200 miliona evra dolazi iz budžeta ove zajednice u budžet Srbije.

Ta Vučićeva sprdnja ide toliko daleko da već godinama vrši „delegiranje“ najgoreg ološa u Parlamentarnu skupštinu Saveta Evrope. Poslednjih godina, tamo su defilovale užasne ljudske kreature poput nekog Stefana Krkobabića iz stranke penzionera (PUPS). Ovaj poluidiot, treća generacija porodice političara poreklom iz dinarskih delova severne Dalmacije, izabran je da predstavlja Srbiju u ovom izuzetno važnom evropskom telu, a znatno ranije, glasom koji je dao njegov otac, postavljen je za direktora jednog javnog preduzeća kako biu „imao karijeru“.

Srpski diktator Aleksandar Vučić ne ustručava se da urinira na Parlamentarnu skupštinu Saveta Evrope ni ranije ni danas. ŠPre par godina je tamo poslao izvesnu histeričnu i neuravnoteženu osobu, poznatiju po nadimku nego po imenu i prezimenu Biljane Pantić (Pilja) iz SNS.

I Vojislav Šešelj, čovek koji već četrdeset godina vrši aktivnu antievropsku i anticivilizacijsku propagandu na štetu Srbije, srpskog naroda i svih građana ove zemlje, poslao je svoga sina Aleksandra Šešelja (preko Vučićevog parlamenta) da bude član delegacije u Savetu Evrope. I tamo se ovaj mladi čovek „istakao“ najgorom pljuvačinom po evropskim vrednostima, ali visoku platu iz budžeta EU nikada nije odbio. Niti sve druge privilegije koje je kao delegat u SE imao.

Dugo vremena je „delegate“ Skupštine Srbije u Parlamentarnoj Skupštini NATO, Vladimir Đukanović, Vučićev odani „megafon“, čovek za prljave poslove,  isti onaj koji je najmanje stotinu puta javno i žestoko govorio kako „Srbija nikada neće sarađivati sa NATO paktom“.

Poslednji događaji na polovini novembra meseca 2024. godine rečito govore da je ona analiza evropskih obaveštajaca bila sasvim tačna: Vučićeva dvorska luda, Ana Brnabić, bavi se uveliko diplomatskim aktivnostima.

Naime, nedavno je bila u zvaničnoj poseti Italiji, bila je u Rimu i prenela šta Vođa stvarno misli: da Italija, uz Mađarsku, najviše zagovara  evropske integracije Srbije. Ali, na veliko iznenađenje domaćina, ova žena očito ometena u razvoju, rekla je da to „Italija sama radi“, da je  „Italija takvog stava da je Srbiji mesto u Evropskoj uniji i pre 2030. godine“, a onda dodala:  „Ja ne mislim da je to realno, ali mislim da je važno da građani znaju da je to stav Italije“.

Dakle, kriminalni Vučićev režim je rekao šta ima: mi ne mislimo da ćemo u EU skoro, tačnije, hoćemo mi EU, deklarativno, ali nam ne treba sređena država, sudska, zakonodavno i izvršna vlast, ljudska prava i sloboda medija. Pa, kad se Evropa Vučiću prilagodi, onda će i on pristati da „povede Srbiju“ u EU.

I pored ovog skandala koji nije promakao evropskim novinskim agencijama, došao je istog dana na istom mestu i novi skandal: u Vučićevo ime, Ana Brnabić poziva predsednika Predstavničkog doma italijanskog parlamenta Lorenca Fontanu da dođe u Beograd potpiše nekakav „sveobuhvatni sporazum o parlamentarnoj saradnji između Srbije i Italije, da vide kako zajedno mogu da unaprede prisustvo Srbije u Evropskom parlamentu, bez obzira što Srbija nije član EU“.

U slobodnom tumačenju opisane (ne)diplomatske akcije Vučićeve dvorske budale, može se razumeti samo ovo: srpski diktator očajnički traži vezu sa italijanskim desničarima kako bi mu pomogli da uspešno lažira svoje „evropsko opredeljenje“.  Pre svih bi mu odgovarala Liga Mattea Salvinija i podrška sada vladajuće stranke Fratelli d’Italia.

Vučićev problem je što ga više niko neće i ovaj njegov očajnički pokušaj samo dodatno opisuje stanje beznađa njegovogb režima i njega lično.

Teren na kome će se rešavati pitanja njegove kriminalne vladavine, može biti samo u Srbiji. Narod, grašani Srbije mogu i moraju biti Strašni suda sa kojim će se suočiti i koji će ga poslati u tamnicu i na đubrište jednog ružnog dela novije srpske istorije.