Kako je režim Aleksandra Vučića detaljno isplanirao „zatvaranje usta“ javnosti u Srbiji, uvođenje diktature u Krivični zakonik, u kome na velika vrata uspostavlja progon, zatvaranja, iznuđivanja priznanja primenom još nepoznatih metoda, zastrašivanje, praćenje, snimanje, superkontrola elektronskih medija…Kako je na sličan način reagovala vlast u Crnoj Gori i Republici Srpskoj, čemu i kome služe agenti BIA pod Vučićevom komandom, kako njegov režim proganja, hapsi i zatvara srpske poljoprivrednike i gde počinje pravo naroda na saomoodbranu od režima koji je skoro i zvanično objavio rat građanima ove zemlje.

Nikola Vlahović

Krajem aprila meseca prošle 2023. godine, srpski diktator Aleksandar Vučić ušao je u „završne radove“ stvaranje svoje oružane falange, njegove režimske garde, amalgam vojno-policijskih snaga namenjenih isključivo odbrani kriminalnog preduzetništva koje je stvorio tokom godina lične vladavine.

Naime, tih dana je napravio značajne promene u vojsci, policiji, VBA… Postavio se na sva rukovodeća mesta samo svoje najodanije kadrove i otvoreno pokazao da se sprema za dugoročnu diktaturu i odbranu vlasti po svaku cenu, „čak i ako izgubi na izborima„, kako je to neko iz bivši vojnih struktura komentarisao.

Za novog komandanta Odreda policije za posebne namene „Kobre“ postavio je tada Darka Đošića, čoveka koji je do tada bio njegov šef obezbeđenja. Promena se desila kao deo procesa formiranja „prstena bezbednosti“ oko diktatora, ali i u sklopu procesa formiranja specijalnih snaga za borbu protiv građana Srbije, u slučaju da „dignu glavu“ i masovno se pobune protiv njegove dugogodišnje tiranije.

Potom je doveo na čelo VBA Đuru Jovanića koji je, kako činjenice govore, kao mlad kapetan došao u Vučićevo obezbeđenje u vreme dok je bio ministar odbrane. Za to vreme tri čina je dobio vanredno, što se nikada nije desilo u Vojsci Srbije. Nakon toga je po izričitoj želji Aleksandra Vučića postavljen na čelo VBA. Kao i novi komandant Kobri koji je imenovan sa iste adrese.

Pravila nalažu da takva imenovanja vrši načelnik Generalštaba. Naravno da se general Milan Mojsilović koji je na toj funkciji ništa o tome nije pitao. Taj „kadar“ iz Kosovske Mitrovice, beskrajno odan svome „pretpostavljenom“, nema prava ni da razmišlja na tu temu. Njegovo je da salutira Vučiću, a ne da ima svoje mišljenje.

Neko od dobro upoznatih u ovu problematiku, pomenuo je nešto u vezi novog šefa VBA, pa je postavljeno pitanje, da li je on ovim nagrađen zato što je prikrivao lica iz kriminogene sredine oko Vučića ili zato što je zataškavao odgovornost VBA u aferi o navodnom prisluškivanju Aleksandra Vučića ili je napredovao zato što je prikrivao šverc oružja, iako VBA uvek prva ima ove podatke.

„Možda je nagrađen i zato što je postao nosač kofera na svojim učestalim putovanjima po Ujedinjenim Arapskim Emiratima“, kaže se u jednom javnom kritičkom istupu. Vučić hoće da izgleda kao ruski ili kao američki predsednik, da „tajne šifre“ neko uniformisano lice nosi u koferu, to mu daje na značaju. Imao bi šta slavni srpski komediograf Branislav Nušić da napiše, da je živ i da vidi ovo čudo od vladara i sve njegove tragikomedije.

Ali, đavo je odneo šalu, nema više ničega što je smešno u njegovoj diktaturi. U 2024. godini, u završnom  činu priprema za otvoreni rat protiv građana Srbije, krenuo je u „ozakonjavanje“ svoje diktature.

Nacrt izmena Krivičnog zakonika Republike Srbije, uvod je u stanje koje će moći da se uporedi sa diktaturom Nikolae Čaušeskua u Rumuniji, kad je njegova čuvena „Sekuritatea“ oduzimala i pisaće mašine onim retkim građanima koji su je imali.

Vučićev diktatorski Nacrt izmena Krivičnog zakonika je „moderan“, jer podrazumeva superkontrolu svih elektronskih i pisanih medija, društvenih mreža, ali i pravog društvenog života, slobode govora, okupljanja i svega drugog što proističe iz Ustava Republike Srbije i Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima UN. Vučić hoće rat protiv svih i svakoga ko drukčije misli od njega.

Izmene Krivičnog zakonika zamišljene su tako da ograniče skoro sva ljudska i građanska prava i slobode, pa ako budu usvojene, a hoće, građanima sledi najviši nivo diktature i najstrožije sankcije, a Vučićevoj oružanoj falangi pravo i sloboda da biju, hapse, zastrašuju, a po potrebi i likvidiraju.

Predviđen je potpuno novi član o javnim skupovima i pozivima na njih, pa se kaže: „Ko putem sredstava informacionih tehnologija ili na drugi način učini dostupnim materijal koji sadrži informacije kojima se daju saveti u cilju izvršenja krivičnog dela, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine“ (ovo doslovno piše u Članu 343 nacrta izmena Krivičnog zakonika R.Srbije). Dalje tamo piše da sledi kazna i za one koji informacijama pristupaju ili ih prosleđuju.

Ovo praktično znači da svako može da dođe pod udar takve odredbe, a cilj je zastrašivanje da se slučajno ne okupi „kritična masa“ Vučićevih političkih protivnika i mase građana koje više ne mogu da trpe njegov teror.

U zatvor će se ići „ekspresno“ i za objave na mrežama, a policiji je dozvoljeno i da iznuđuje izjave! Nije precizirano kojim metodama, ali nije teško zaključiti da je kompletan arsenal za mučenje već spreman.

Ako, dakle, građanin X, pozove građanina Y na sastanak, na trgu, na ulici, može se nadati da će ga tamo dočekati Vučićevi „specijalci“ i da će ga povesti „na ubeđivanje“.

Jedan novosadski advokat ovako je komentarisao ono što će sasvim sigurno da bude usvojeno u Vučićevom parlamentu: „Izuzetno je široko definisan pojam ovog krivičnog dela i u praksi se vrlo lako može dogoditi da će mediji doći pod udar ove odredbe ukoliko, na primer, objave da je u toku protest poljoprivrednika, prosvetnih radnika ili zaposlenih u drugim branšama, a takav skup od strane nosilaca vlasti bude okarakterisan kao pokušaj državnog udara, rušenja ustavnog poretka, što je sada vrlo čest slučaj. Čini mi se da je cilj zakonodavca da se o eventualnim protestima, blokadama saobraćajnica i slično ne objavljuju bilo kakve informacije da bi javnost ostala anestezirana“.

U bilo kom demokratskom društvu, dužnost države je da propisima podigne na veći nivo zaštitu građana od samovolje državnih službenika, ali to ne važi u diktaturama poput Vučićeve, gde je država, umesto da bude u funkciji građana, direktno suprotstavljena njihovim interesima.

Jer, više nije država u pitanju nego odnarođeni, kriminalni režim, koji sprema konačan obračun sa još nepokorenim delovima Srbije.

Izmene Krivičnog zakonika R. Srbije po ličnoj želji Aleksandra Vučića, podrazumevaju još toga. Recimo, da je iskaz osumnjičenog dat u policiji u prisustvu advokata relevantan dokaz u krivičnom postupku pred sudom. U predlogu novog Krivičnog zakonika briše se odredba kojom je sada propisano da se državnom tajnom ne smatraju podaci ili dokumenti koji su upravljeni na teške povrede osnovnih prava čoveka ili na ugrožavanje ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije kao i podaci ili dokumenti koji za cilj imaju prikrivanje učinjenog krivičnog dela za koje se može izreći kazna od 5 (pet) godina zatvora ili teža kazna.

Zašto je zakonodavcu bitno da se u novom KZ briše ova odbredba? Postavlja se pitanje, kako će policajac koji u svom operativnom radu dođe do saznanja da je neki političar na funkciji izvršio krivično delo obavestiti nadležnog tužioca i dostaviti mu dokaze, ako isti taj funkcioner dokumente koji mogu služiti u istom tom krivičnom postupku označi stepenom „Strogo poverljivo“? Tako će policajac, radeći svoj posao, učiniti krivično delo, a funkcioner (na vlasti) koji treba krivično da odgovara, ostaće apsolutno nedodirljiv za zakonske sankcije.

Kako danas izgleda, sutrašnjica će biti još mračnija: sva sila takozvanog „aparata fizičke prinude“ u rukama Vučićeve soldateske, sručiće se na građane Srbije, zato što su doslovno svi „sumnjivi i opasni“, tako reći „zaverenici“ kako ih potpuno histerična Ana Brnabić sa govornice u Skupštini Srbije naziva. Nikada za poslednjih 12 godina nije tako jasno iscrtana linija razgraničenja između kriminalnog režima Aleksandra Vučića i građana Srbije koji su taoci jedne male ali agresivne i na sve spremne bande. 

Svima koji ne misle kao Aleksandar Vučić, prete posledice se ne mogu još ni pretpostaviti. Uzalud je jedan ekološki aktivista iz zapadne Srbije ovako govorio: „Oni nas vode u građanski rat zato što ne poštuju volju naroda. To što izgovara gospođa Brnabić, ministarka Đedović i svi njihovi tabloidi su laži. Nikome ne pada napamet ni da ruši ustavni poredak, ni da izaziva građanski rat, a kamoli da ubije predsednika ili bilo koga od njegove porodice. Uvek smo govorili da mu želimo dobro zdravlje da bi mogao dobro da razmisli zašto je sve ovo radio kad siđe sa vlasti i kad završi tamo gde će završiti.„

Vučićeva policija snima sve skupove građana. Hapšenja koja su se desila u prethodnih nekoliko meseci, a koja su povezana sa borbom čitave Srbije protiv iskopavanja litijuma i protiv Rio Tinta, pokazuju da diktator neće prezati od upotrebe svoje policije, svog tužilaštva i svog sudstva kako bi se suprotstavio volji apsolutno svih i svakoga u Srbiji.

Pravo na slobodno, mirno okupljanje građana garantovano je Ustavom Srbije i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima. Njihove odredbe štite čak i ona mirna okupljanja koja nisu u potpunosti u skladu sa zakonom. Ometanje saobraćaja, kao verovatno najčešća posledica okupljanja, jeste neprijatna stvar, jer podrazumeva ograničavanje prava drugih. I najčešće je i u suprotnosti sa odredbama Zakona o saobraćaju. Ali, ako se vrši nenasilno, kao deo demonstracija, smatra se mirnim okupljanjem.

Pojedini strani mediji preneli su i detalje o obračunu Vučićeve privatne BIA, gde je nekoliko poljoprivrednika navelo da su ih pripadnici ove agencije, bez pokazivanja službenih legitimacija i bez naloga za privođenje, doslovno oteli iz njihovih domaćinstava ili sa ulice i strpali u crne, neobeležene kombije, da bi ih pritom sproveli u regionalne centre BIA na ispitivanje.

U skladu sa Zakonom o BIA, ukoliko neko ima nameru da ruši ustavni poredak Srbije, a BIA imala dokaze o tome, mogla bi se razumeti njena reakcije, ali su ovde u pitanju domaći poljoprivrednici koji su tražili da država Srbija ispuni ono što je obećala i da poljoprivrednicima vrati izgubljeno ljudsko i radno dostojanstvo tako što će im isplatiti novčanu pomoć, uredi tržište poljoprivrednih proizvoda i obezbedi jeftinije gorivo za poljoprivredne mašine.

Sramotno je bilo privođenje poljoprivrednika Damira Perčića iz Subotice, jednog od organizatora protesta, koga su prorežimski mediji pod kontrolom Aleksandra Vučića najpre proglasili „hrvatskim špijunom“, i to samo zato što je po nacionalnosti Hrvat.

Ispostavilo se, međutim, da je Perčić, kao državljanin Srbije, bez ijednog drugog pasoša osim srpskog, mobilisan početkom devedesetih, godina prošlog veka, i da je bio vojnik nekadašnje Jugoslovenske narodne armije u Sloveniji i Hrvatskoj.

U svom šovinističkom ludilu koje diktira Aleksandar Vučić, BIA je tako privela ratnog veterana Srbije samo zbog toga što je po nacionalnosti Hrvat.

Perčić, očigledno čovek snažnog integriteta, prethodno se nije odazvao na poziv BIA da dođe na razgovor kako bi pripadnici te srpske tajne policije utvrdili da li ima istine u navodima podivljalih biltena pod Vučićevom kontrolom da je on „hrvatski špijun“, samo zato što se tim takozvanim medijima učinilo zgodnim da ga optuže za neoprostivo „krivično delo“ – pripadnost nesrpskom nacionalnom korpusu.

„Priznajem da nisam otišao na razgovor na koji su me pozvali iz BIA, ali samo zato što sam bio duboko potresen i iziritiran tim tekstom u kom me proglašavaju za hrvatskog špijuna“, izjavio je Perčić, čovek koji ima samo srpski pasoš i koji je u životu nosio samo srpsku, odnosno jugoslovensku uniformu.

Na meti BIA našli su se i oni kojima nije sporna „nacionalna ispravnost“, pa je tako poljoprivrednik Slobodan Vidojević, iz okoline Čačka, priveden „kao u filmu“, jer mu je, dok je išao ulicom, u susret došao crni kombi u koji ga je, bez legitimisanja i naloga za privođenje, bukvalno uguralo nekoliko muškaraca u civilu.

„Stajao sam naslonjen na trafo-stanicu kad se iz pravca Kragujevca pojavio crni kombi. Uleće, zakočiše, otvaraju se vrata, dvojica, trojica iskočiše, počeše da me hvataju, ja se opirem, počinjem da vičem, oni viču ‘ulazi unutra, šta kukaš’. Ja pitam ‘ko ste’, oni kažu ‘ćuti’, i tako, spakovaše me i ubaciše u vozilo“, objasnio je Vidojević kako je izgledalo njegovo nezakonito privođenje.

„Pitaju me zbog čega smo izlazili na proteste. Kažem im da smo mi smo seljaci i da samo tražimo da se ispoštuje ono što nam je obećano. I ništa više. Oni kažu da su tu ‘po službenoj dužnosti’. Pitam ih kakva je to službena dužnost. Rekao sam im da nije problem, da ću da dođem na razgovor, iako mi nisu pokazali nalog“, ispričao je Vidojević.

Nakon toga odveden je na razgovor u prostorije BIA u Čačku, a posle dvočasovnog razgovora je pušten.

„Porodica je u strahu, svi smo pogubljeni načisto. Ja nemam šta da krijem ili da lažem. Rekao sam im da slobodno mogu da dođu na svaki sastanak nas poljoprivrednika. Tu nema nikakvih tajni. Pričamo o problemima, o suši, koje sorte kukuruza se seju, problemima sa mlekom i mlekarama“, naveo je Vidojević, član Udruženja proizvođača mleka Šumadije i Pomoravlja, prema kome se njegova otadžbina Srbija, kroz aktivnosti BIA, ponela u najmanju ruku kao prema čoveku koji bi nasilno da menja ustavno uređenje zemlje.

Ništa što se u Srbiji dešava, ne može da mimoiđe ni onaj srpski entitet u Bosni i Hercegovini, pa ni Crnu Goru. Vlada Republike Srpske najavila je mogućnost da sličan Krivični zakonik usvoje, čak su ga i predale u skupštinsku proceduru, ali dalje od toga nije stigao. Politička koalicija pod imenom „Za budućnost Crne Gore“, koju vode Andrija Mandić i Milan Knežević, saopštila je da je „hitno potrebno predložiti“ takav zakon. Kako od Mandića i Kneževića zavisi većina u parlamentu Crne Gore, ne treba se čuditi ukoliko bude ubrzo usvojen. U pitanju je nešto slično kao u Srbiji, ali pod imenom Zakon o stranim agentima.

Iz stranaka koje su nekad činile Demokratski front, a sada su u koaliciji „Za budućnost Crne Gore“ javno su kazali šta su im namere: naveli su da novi zakon donose zbog toga što ne postoji takav zakon u Crnoj Gori i zato što „imamo više NVO koje funkcionišu izvan i iznad zakona i sebi daju za pravo da nonšalantno dele moralne lekcije i etikete političkim, ali i državnim institucijama“.

Dakle, za očekivati je da usvajanjem takvog zakona i njegovih širih aspekata, počne i u Crnoj Gori diktat cenzure, ništa manji nego što je i prethodnih decenija bio.

Predlog ZBCG o donošenju Zakona o stranim agentima usledio je samo dan pošto je Međunarodni forum za demokratske studije objavio izveštaj Vanje Ćalović Marković, izvršne direktorke MANS-a, jedne od najuticajnijih NVO u Crnoj Gori. U tom izveštaju, između ostalog, navedeno je i da Vučićeva Srbija „jača uticaj finansiranjem prosrpskih političkih stranaka, kupovinom crnogorskih medija a kao jedno od sredstava širenja uticaja navedena je i Srpska pravoslavna crkva.

Dve partije koje predvode Mandić i Knežević imaju 13 poslanika u Skupštini Crne Gore, od ukupno 81 poslanika parlamenta, odnosno od 43 koliko podržava vladajuću većinu. Pored toga Mandićeva i Kneževićeva „Za budućnost Crne Gore“ ima i dva potpredsednika i tri ministra u vladi premijera Milojka Spajića. Ipak, sve ostale partije u vladajućoj koaliciji (Pokret Evropa sad, Demokrate, manjine) nisu podržale ovaj predlog. Demokrate Alekse Bečića navele su da ta inicijativa „nije dobra“, dok su iz Pokreta Evropa sad (PES) premijera Spajića saopštili da ta partija „baštini EU standarde demokratije i opredeljenost za članstvo u NATO“. Mandićev i Kneževićev predlog, kritikovale su nevladine organizacije i opozicija, koji su naveli da se radi o „ozbiljnoj pretnji po demokratiju i evropske integracije“.

MANS je ocenio da inicijativa za donošenje zakona „dolazi od dela političkog spektra koji decenijama po lično mišljenje mora da putuje van Crne Gore“.

U nekim od desetina saopštenja ovimm povodom, piše da je u pitanju „još jedna antievropska i antizapadna zamisao dela vladajuće koalicije kojoj su ‘puna usta’ privrženosti učlanjenju u Evropsku uniju“, podsećajući da je EU u više navrata osudila takve inicijative.

Na burne reakcije i negodovanje iz nevladinog sektora, iz ZBCG su odgovorili navodima kako će zakon koji predlažu biti zasnovan na američkom Zakonu o registraciji stranih agenata (FARA).

A taj Zakon o registraciji stranih agenata u SAD (FARA) zahteva da osobe ili organizacije koje zastupaju stavove stranih vlada, političkih stranaka ili entiteta budu registrovane u ministarstvu pravde, dok je njegov cilj da omogući transparentnost u vezi sa aktivnostima lobiranja koji stranci sprovode u SAD i da omogući javnosti i vlastima da budu svesni uticaja stranih interesa na unutrašnju politiku i zakonodavne procese zemlje. Osobe ili organizacije koje potpadaju pod ovaj zakon, moraju redovno da podnose izveštaje o svojim aktivnostima, prihodima i troškovima koji se odnose na zastupanje stranih interesa. To je FARA u SAD.

Ali, on baš nikakve veze nema sa idejom represije u Srbiji, Crnoj Gori, Republici Srpskoj, pa i drugde u regionu gde se „ispod radara“ provlači, kao što to radi Plenkovićev HDZ u Hrvatskoj, ali nas jedan „suptilan“ način da se ne zameri administraciji u Briselu.

Reagovala je u Crnoj Gori i ambasada SAD saopštenjem da je „duboko zabrinuta zbog mogućih posledica usvajanja zakona o stranim agentima i posledica koje bi mogao imati na demokratiju, ljudska prava i osnovne slobode, uključujući slobodu izražavanja i udruživanja u Crnoj Gori, NATO savezniku i kandidatu za EU članstvo“.

Ambasada SAD je dodala da bi takav zakon mogao da „ograniči prostor za građansko delovanje, stigmatizuje organizacije civilnog društva koje rade na poboljšanju života građana Crne Gore i omete kritički rad nezavisnih medija koji javnost izveštavaju na osnovu činjenica. Ti elementi su izuzetno značajni za sve demokratske institucije i sisteme“.

Takođe su saopštili da ne mogu da komentarišu navodne sličnosti sa američkim Zakonom o registraciji stranih agenata (FARA) iz 1938. na koji se ZBCG poziva, ali su naveli da je FARA je u skladu sa međunarodnim obavezama Sjedinjenih Država u vezi s ljudskim pravima i poštuje prava na slobodu udruživanja, mirnog okupljanja i izražavanja. FARA ne nastoji da ograniči delovanje organizacija civilnog društva ili medija“.

Crnogorski Digitalni forenzički centar (DFC), nevladina organizacija koja navodi da joj je cilj borba protiv dezinformacija, objavila je analizu zahteva za uvođenjem zakona o stranim agentima, navodeći da on „predstavlja ozbiljnu pretnju za evropske integracije Crne Gore“. „Taj zakon je ključni alat koji autokratski režimi primenjuju u cilju gušenja slobode govora i urušavanja demokratije“, piše u toj analizi. Takođe su pomenuli američki FARA zakon pa se kaže i ovo: „Takođe, u skladu sa FARA, ne cenzurišu se ili finansijski kažnjavaju organizacije koje se ne slažu sa zvaničnom politikom SAD“.

Kako sada izgleda, najveće šanse da svoju diktaturu „ozakoni“, ima režim Aleksandra Vučića. Ne bi nikakvo čudo bilo da od administracije u Briselu dobije prećutnu u podršku, onako kako je to Plenković u Hrvatskoj dobio (iz istih razloga kao što će, verovatno, i Vučić dobiti): zbog „viših interesa“.

Nema nikakve sumnje da je čitav region zajedno „u dobru i zlu“. I da to zajedništvo „u dobru i zlu“ treba tumačiti onako kako je napisano. Zlo je na sceni, a dobru se nadamo.