Sve poluge i svi oslonci Vučićeve tiranije padaju jedan za drugim. Odlaze strane kompanije, napuštaju ga svi koji su shvatili da je došao kraj 13 godina dugom kriminalnom karnevalu. Jedan od njegovih ključnih propagandista M.Marić se javno izvinjava srpskim studentima i „traži pomilovanje“, brojni opštinski odbori Srpske napredne stranke ostaju bez članstva, Rusija mu je vratila „milo za drago“ tako što neće prodati svoj udeu u NIS.u, vlada Donalda Trampa ga potpuno ignoriše, „prijatelj Erdogan“ je prodao vladi u Prištini dronove, a on i dalje pokušava da proda nešto magle i dimova preko svojih pedeset lokalnih, regionalnih i „nacionalnih“ TV. Težak udarac je dobio iz Banjaluke od dojučerašnjeg partnera koji je saznao da je AV Juda Iskariotski, i da ga potkazuje. Proces demontaže njegovih „Potenkinovih sela“ skoro sasvim je gotov, kao i on lično.

Luka Mitrović

U atmosferi potpunog beznađa i raspada u kojoj se nalazi naprednjačko-mafijaški režim u Srbiji, jedan razgovor „u četiri oka“ koji je vodio srpski diktator Aleksandar Vučić sa odlazećim predsednikom ruske naftne kompanije Lukoil, Vagitom Akrepovim, svakako je vredan pažnje kako za najširu javnost tako i za one navodne „stručnjake“ u Srbiji koji ne znaju ili se plaše da saznaju istinu o posledicama energetske šah-mat pozicije. Naime, prema tvrdnjama vrlo pouzdanog izvora MT, poslednjih dana oktobra 2025. godine, taj sastanak je upriličen samo zbog jedne informacije koju je Akrepov „neformalno“, u ime svoje vlade u Moskvi, preneo Aleksandru Vučiću.

Ukratko (parafrazirajući originalni dijalog), iz Kremlja je srpskom diktatoru rečeno da, ukoliko je istinski prijatelj Rusije, i ako je Rusija pod međunarodnim sankcijama, Srbija i njegov režim treba da stanu uz nju sasvim (a ne polovično) i konačno, i onda može da se govori o načinima kako RF može da pomogne njegovom daljem opstanku na vlasti.

Prema informacijama ovog izvora, Akrepov je Vučiću preneo i svojevrsnu pretnju Moskve da će u slučaju da pokuša da izvrši nacionalizaciju NIS.a (na šta bi istina imao pravo!) Rusija prodati svoj udeo Hrvatskoj, a možda i prepoloviti dotok gasa Srbiji. 

Zbog novonastale situacije ruski proizvođač nafte Lukoil PJSC, koji je pod američkim sankcijama, prihvatio je drugom polovinom oktobra ove 2025., ponudu švedsko – norveškog trgovca energentima Gunvor Group, u vlasništvu švedskog milijardera Tjorborna Torkvista, za kupovinu njegove firme Lukoil International GmbH sa sedištem u Austriji, koja je vlasnik firme Lukoil Srbija. Gunvor je dostavio ponudu za Lukoil International, koju je kompanija prihvatila, uz obavezu da neće pregovarati sa drugim potencijalnim kupcima, navodi se u saopštenju Lukoila.

 Izvor ovog magazina iz Beča u potpunosti je potvrdio ovu informaciju i opisao detaljno gde sve Lukoil International GmbH poseduje međunarodnu imovinu Lukoil Grupe. Dogovor Lukoil Srbija i Gunvora, ne može obaviti tu „akviziciju“ bez odobrenju američke vlade, ali, kako potvrđuje isti izvor MT iz Beča, Gunvor se već pobrinuo da odobrenje iz Vašingtona dobije bez prepreka.

Ko je i kakva je švedska Grupa za trgovinu naftom Gunvor? Njen izvršni direktor i glavni vlasnik švedski milijarder Torbjorn Tornkvist, ona je jedna je od najvećih svetskih kompanija za trgovinu naftnim proizvodima. Lukoil je prethodno najavio planove za prodaju svojih međunarodnih operacija nakon što je ove jeseni 2025. ostala zatečena američkim sankcijama. Lukoil Srbija d.o.o, ćerka-preduzeće PJSC „LUKOIL“ je društvo sa ograničenom odgovornošću za promet naftnih derivata i zauzima drugo mesto po broju benzinskih stanica na tržištu Republike Srbije, navedeno je na sajtu kompanije. U kompaniji „Lukoil Srbija“ radi blizu 200 zaposlenih, a kroz partnersku – dilersku mrežu kompanija zapošljava još oko 800 ljudi.

Inače, „Lukoil Srbija“ je sve do sada poslovao kroz mrežu od 112 aktivnih benzinskih stanica širom Srbije, kao i dva naftna skladišta u Doljevcu i Ostružnici. Lukoil je na kraju 2024. godine, navodi ruska agencija Tass, imao veliku mrežu benzinskih stanica u 20 zemalja, uključujući 2.456 objekata u inostranstvu, pre svega u Evropi i SAD.

Kroz svoju trgovačku podružnicu Litasco, Lukoil poseduje dve rafinerije – Petrotel Lukoil u Rumuniji i Lukoil Neftohim Burgas u Bugarskoj, kao i 45 odsto udela u rafineriji Zeeland u Holandiji (Zeeland Refinery).

Kako će se dalje odvijati posao kad švedska grupa i formalno polovinom novembra odlazeće 2025. godine preuzme posao, teško je pretpostaviti. Pre svega, zbog stanja u kome se nalazi režim Aleksandra Vučića i promena koje će se desiti. Konačno, u čitavoj ovoj poslovnoj akrobaciji, Vučićeva Srbija je očigledno puki posmatrač. Jer i švedska grupa Gunvor i Lukoil su multinacionalni giganti i imaju svoju politiku i budžete koji nadilaze budžete bilo koje države takozvanog Zapadnog Balkana. Lukoil, na primer, učestvuje u eksploataciji velikih naftnih i gasnih polja, među kojima su Šah-Deniz u Azerbejdžanu (19,99 odsto udela), Karačaganak i Tengiz u Kazahstanu (13,5 i 5 odsto), kao i Kandym-Hauzak-Šadi i Gisar u Uzbekistanu.

Bolesne fantazije srpskog diktatora Aleksandra Vučića, o navodnim velikim prijateljima iz Pekinga, Moskve i Ankare, završiće se teškim mamurlukom u beogradskom CZ, pre ili kasnije.a neka buduća Srbija moraće da temeljito preispita sve ugovore koje je Vučićeva razbojnička družina potpisivala duže od jedne decenije na štetu države i naroda. Jer, prostom analizom poteza koje je drsko i arogantno vukao tokom poslednje decenije, specijalno u sektoru energetike, uništavanjem ključnih državnih resursa, instalacijom potpunih idiota i nestručnih mediokriteta na vodeće pozicije u najdelikatnijim delovima ove industrije, zaslužuju i krivično gonjenje čitave mafijaške mreže na čijem je čulu bio.

Drugi i svakako povezani problem sa kojim se suočava srpski diktator, svakako je slučaj Milorada Dodika, njegovog dosadašnjeg partnera u svakom zamešateljstvu a sada već bivšeg „lidera“ srpskog entiteta u Bosni i Hercegovini. Od leta ove godine kad je primio uputni akt za izdržavanje zatvorske kazne presudom BiH pravosuđa, pa do potpune amnestije od strane SAD koju je dočekao u oktobru 2025., stvari su se u ovom regionu temeljito promenile.

Naime, dana 29. oktobra 2025. godine, Ministarstvo finansija SAD uklonilo je sa liste sankcija Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC) Milorada Dodika, članove njegove porodice i brojne druge funkcionere iz Republike Srpske među kojima i člana Predsedništva BiH Željku Cvijanović. Na listi sankcionisanih osoba i kompanija, poznatoj kao Specially Designated Nationals (SDN) List, ranije su se pored Milorada Dodika nalazili i članovi njegove porodice, kao i brojne kompanije koje su navodno povezane sa njim, uključujući Alternativnu Televiziju (ATV), Fruit Eco, Agape, Global Liberty i druge „poslovne subjekte“. Svoj osvrt na situaciju dao je i Kurt Bassuener, analitičar i poznavalac prilika na Zapadnom Balkanu, koji je obratio pažnju na trenutak u kome je ova odluka donesena.

Prema svemu do sada poznatom, višemesečno lobiranje prema Ovalnom kabinetu američkog predsednika Donalda Trampa, Dodiku i njegovom poslovno-političkoj sekti, nedavno je stigao uslov za „skidanje sankcija“ i on ga je prihvatio. Prema saznanjima do kojih je MT došao, Dodik je prihvatio da „odstupi“ od saradnje sa ruskim energetskim kompanijama bilo gde da se nalaze u svetu, da napravi veliki otklon od Aleksandra Vučića i ideje separatizma, podržavanja ideje „trećeg entiteta“. Takođe, kako je izvor MT saznaje iz evropskih izvora, Dodik je od strane anglo-američkih službi suočen sa činjenicama koje govore da ga je Aleksandar Vučić u dugom vremenskom periodu potkazivao i manipulisao njime.

Da je to tako govore već i serije tekstova u nemačkoj štampi, poput onog u dnevniku Frankfurter Rundschau, koji je potpisao njihov odlično obavešteni dopisnik iz Beograda Thomas Roser, pod naslovom „Kraj nestabilne ljubavi“.

U tom tekstu se i navodi da je Dodik reagovao „kanonadom psovki“ kada mu je formalni predsednik Srpske napredne stranke Miloš Vučević kazao da je previše lako „kapitulirao“, a Aleksandar Vulin rekao da ukidanje američkih sankcija nije dovoljan dobitak da bi se odustalo od pozicije „odlučne obrane“ Republike Srpske.

Roser u tom tekstu navodi da je „režim u Banjauci pristao na ulazak Bosne i Hercegovine u NATO pakt. Piše Roser da Vučić još pre predsedničkih izbora u Republici Srpskoj traži adekvatnu zamenu mogao za Dodika nekim „poslušnim“ kandidatom. Pominju se gradonačelnik Banje Luke Draško Stanivuković i bivša predsjednička kandidatkinja Jelena Trivić. Ali, i tu će se vlada SAD pitati, nakon što je Dodik potpuno prihvatio sve Trampove uslove u zamenu za skidanje sankcija i slobodno poslovanje njegovih firmi u SAD. Dodik jeste „politički mrtav“ i više nema velikog značaja za Vučića, piše Thomas Roser, a u diplomatskim krugovima u Briselu, govori se i o njegovim planovima za seobu na američki kontinent. Uzgred, Savet bezbednosti nakon trajnog odlaska Dodika iz BiH politike, planira da izmesti kancelariju Visokog predstavnika UN iz Sarajeva u Brisel.

U sumornoj situaciji u kojoj se nalazi režim Aleksandra Vučića, izolovan i sa Istoka i sa Zapada, kompromitovan u svakom smislu, poražen u spoljnoj i unutrašnjoj politici, okružen opasnim poveriocima, sa strankom koja zbog opštenarodnog besa bez policije ne sme da održava ni sastanke opštinskih odbora, sa najvećim dugovim u istoriji Srbije, izvesno je da je njegov kraj već došao. A, time i vedro nebo nad Srbijom.