Jan van Helsing je pseudonim nemačkog pisca Jana Udo Holeya (rođen 22. marta 1967. u Dinkelsbühlu, Zapadna Nemačka). Helsing (Holeay) je „označen“ u zapadnim medijima kao „kontroverzni autor“ poznat po knjigama o tajnim društvima i razotkrivanjima globalnih zavera. Knjige su mu u nekim od najliberalnijih država takozvanog „slobodnog sveta“ bile zabranjivane, a najpoznatija među njima „Tajna društva i njihova moć u 20. veku“ (1993), postala je svetski bestseler i prevedena je na više jezika. Magazin Tabloid iz ovog stigmatizovanog ali popularnog dela, specijalno za svoje čitaoce u nekoliko nastavaka priređuje odabrane delove…

Priredio: Luka Mitrović

Ubistvo predsednika Džona F. Kenedija, od septembra 1963. postaje predmet žestokih spekulacija. Jasno je toliko da je mladi predsednik hteo da u nizu strateški značajnih pitanja postavi svoj sopstveni kurs čime je došao u snažan raskorak sa moćnim političkim i finansijskim interesima  establišmenta. Nije bio dobar „saigrač“ i jedan od razloga njegovog ubistva je bio taj što je ubrzo nakon svog imenovanja 1961. otpustio šefa CIA-e Alena Dalsa nakon fijaska „operacije Zaliva svinja“ (neuspeo pokušaj iskrcavanja Kubanaca u egzilu na „Zalivu svinja“ na Kubi u aprilu 1961.) Pripremao je i povlačenje nekoliko američkih savetnika iz Vijetnama. Naredba za povlačenje je izdata u oktobru 1963. Veliki trn u oku Iluminatima je bilo i to što je Kenedi hteo da značajno umanji vojne   aktivnosti CIA-e u jugoistočnoj Aziji. Zatim je obavestio Kongres 18. jula 1963. da želi da sprovede niz mera da smanji platni deficit SAD. Želeo je da podstakne izvoz industrijske robe i poveća porez na posede američkih građana u inostranstvu. Trebalo je da do oko 15% poreza bude plaćeno za kapital investiran u inostranstvu. Potpuno je jasno da je i to bio trn u oku internacionalnim bankarima. Kao što vidimo, Kenedi je bio pravi čovek-predstavnik naroda!

Ali da bismo razmotrili jedan još važniji razlog moramo da nakratko napustimo sektor politike. Radi se o „padu Rozvel“, 2.jula 1947. kada se u Rozvelu, Nju Meksiko, srušila „nezemaljska“ letilica. Bilo je 92   svedoka, 35 izveštaja iz prve ruke (osoblje vazduhoplovnih snaga), i zatečena su četiri mala bića slična čoveku. Sledeći svemirski

brod je nađen 13. februara u blizini Azteka, Nju Meksiko. Drugi pad se u ovom području dogodio 25. marta 1948. u Hart Kanjonu, Aztek, Nju Meksiko. Ova letelica je imala prečnik od 33 metra, bila je izrađena od nepoznatog materijala i pronađeno je 16 mrtvih, oko 1,2 metra visokih članova posade. 1949. se dogodio još jedan pad u Rozvelu pri kojem je jedan član preživeo. Njega je po naređenju preneo jedan oficir vazduhoplovstva u Los Alamos. Los Alamos je bio tada jedna od najbolje osiguranih ustanova američkih borbenih snaga. Biće je opisano kao reptiloidni humanoid sa izvesnim insektoidnim karakteristikama. Nazvan je jednostavno „EBE“ (Extraterrestrial Biological Entity). On je pričao da njegova rasa posećuje Zemlju već 25 hiljada godina i da on dolazi iz sistema

duplih zvezda, da je njegova planeta pustinjska, čije sunce preti da umre i da raspolažu podzemnim bazama u različitim državama na Zemlji. EBE je naučio mladog pukovnika koji se starao o njemu da postoji reinkarnacija, da duša nastavlja da živi i da je to zakon

univerzuma. Sve to je snimljeno i sakupljeno pod šifrom „Yellow book“ (Žuta knjiga). Pod projektom „Sigma“ pokušano je uspostavljanje kontakta sa rasom EBE, ali bez uspeha. Krajem 1951. EBE je teško oboleo. Pošto su njegove biološke funkcije tela počivale na bazi hlorofila za njegovo lečenje je zadužen botaničar dr. Giljermo Mendosa. EBE je ostao u Los Alamosu sve dok nije umro 18. juna 1951. iz nepoznatih razloga.

Kažu da je pukovnik koji se o njemu starao plakao zbog njegove smrti. Voleo ga je kao dete. Po ovom događaju je snimljen film u okviru projekta Robertson-Panel, kasnije kao „E.T.“ kako bi se javnost preko naučno-fantastičnog filma približila realnosti. 6. decembra 1950. srušio se drugi leteći tanjir (30 m) blizu Lareda, u Teksasu. U olupini

je pronađeno ugljenisano  biće visoko 1,30 m sa ekstremno velikom glavom. Ovaj događaj je izazvao senzaciju kada su objavljene slike   mrtvaca.  20. maja 1953. u Kingmenu u Arizoni je sakriven još jedan leteći tanjir od samo 10 meztara u prečniku.

Ovoga puta je bilo četiri mrtva bića koji su kao i svi ostali odvedeni u bazu „Wright Patterson Air Force Base“ ( Hangar 18). ( Kako kažu Amerikanci: „Reality is sometimes stranger than fiction!“ (Realnost je nekad čudnija od fikcije! )

Već nakon prvog pada su osnovane razne tajne organizacije da bi se bavile prisustvom NLO-a. Najvažnija je bila operacija Madžestik 12, koju je osnovao 24. septembra 1947. predsednik Truman i kojoj su bili podređeni svi drugi projekti. (Majesty (veličanstvo) je bila šifra za predsednika.) Među članovima se nalazio i doktor Vanevar Buš, naučni

savetnik predsednika, ministar odbrane Forstel, a kasnije i Nelson Rokfeler, Alen Dals, šef CIA-e i Edgar Huver, šef  FBI…Ostalo su sve bili članovi CFR. Sva dvanaestorica su bili članovi „Jason society“ (Društva Džejson), elite iz reda „Skull&Bones“. Sedište grupe je mesto u Merilendu dostupno jedino iz vazduha, među insajderima poznato kao

„Country club“. Madžestiku 12 su bili podređeni projekti, kao što su, između ostalih: projekat MAJI – „Majority Agency for Joint Intelligence“ (Većinska služba za združeno obaveštavanje). MAJIC znači kontrolisano od strane MAJI. Sve informacije i dezinformacije o NLO i vanzemaljcima MAJI je ocenjivala u saradnji sa CIA, NSA, Obaveštajnom službom

odbrane države DIA, i Mornaričkom obaveštajnom službom (Naval Intelligence). Projekat  Sign: istraživanje fenomena NLO, kasnije je   preimenovan u „Grudge“ (verovatno zbog velikog broja ljudskih delova tela koji su nađeni u dva svemirska broda). Projekat „Blue book“: sakrivanje srušenih letećih tela  i istovremen sa Robertson- Panel, zajedničko širenje dezinformacija među stanovništvom. Projekat „Sigma“: komunikacija sa rasom EBE. Projekat „Snowbird“: tehnologija vanzemaljskih letećih objekata i pokušaj upravljanja jednim. Projekat „Aquaris“: projekat koordinacije programa istraživanja i kontakata sa vanzemaljcima, projekat  „Garnet“:  istraživanje uticaja vanzemaljaca na evoluciju čovečanstva. Projekat „Pounce“: odgovoran za ocenjivanje srušenih svemirskih brodova i biološko istraživanje posade, projekat „Redlight“: uređuje probne letove sakrivenim ili od strane vanzemaljaca   stavljenim na raspolaganje svemirskim brodovima. Ovaj projekat se trenutno sprovodi na području „Area 51/Groom lake“ u Nevadi. Projekat „Luna“: je šifra za vanzemaljsku bazu na Mesecu koju su astronauti Apoloa posmatrali i snimili. Tamo se bave iskopavanjem i tamo su stacionirani veliki matični brodovi u obliku cigarete. „Delta forces“: jedinice koje su specijalno obučene za ove projekte. Po izveštaju   Viljema Kupera i Džordža   Segala, CIA je osnovana posebno   zbog

prikrivanja podataka o vanzemaljcima. Obojica su saopštila da je osnov za stvaranje internacionalne tajne elitne grupe „Bilderberger“ koju ćemo  kasnije detaljnije upoznati, bilo skrivanje vanzemaljskih kontakata. Ja ću ih međutim tretirati sa čisto političkog stanovišta. Pitamo se, šta žele vanzemaljci od nas? Zašto nisu otišli kod predsednika ili vođa neke zemlje? Oni su to uradili! I ne samo jedna grupa! Nisu samo Džordž Vašington i Abraham Linkoln tvrdili da su ih posetili vanzemaljci, i

predsednik Ruzvelt je 1934. navodno na jednom krstarenju Pacifikom imao sastanak sa posadom jednog letećeg tanjira koji je ugovorio Nikola Tesla. Predsednik Truman je 4. jula 1945. imao lični susret. Neka Rotšildova deca su krajem prethodnog veka tvrdila da su se njihovi roditelji sastali sa takvom posadom NLO-a. O tome postoje samo izveštaji pojedinaca koji su to pričali ili zapisali. Konkretni dokazi pak postoje za susret predsednika Ajzenhauera. Mihael Hezeman piše o tome (NLO – kontakti s.55): „Kao što se vidi iz izveštaja, vanzemaljci su od svog masivnog pojavljivanja iznad Vašingtona u leto 1952. stupili u kontakt sa vladom SAD… Različitim  kontaktorima, poput Georga van Tasela, je naloženo da pošalju specijalne poruke predsedniku. To je bio nakon predsedničkih izbora u jesen 1952., od januara 1953. general Ajzenhauer koji je još za vreme svoje službe saznao o padovima NLO-a u Rozvelu, Azteku i

Laredu od 1947-50. Nakon njegovog izbora dobio je 18. novembra 1952. izveštaj vladinog  odbora  „Madžestik 12″ koga je njegov prethodnik Truman zadužio za ispitivanje sakrivenih NLO-a. Odbor je predsedniku savetovao strogu tajnost iz razloga „nacionalne bezbednosti…“ Pozornica događaja na kojoj   je   Ajzenhauer   trebalo   da   stupi   u   kontakt je bila vazduhoplovna baza Edvards u Kaliforniji (MUROC). Ona je mesecima i godinama ranije postala pozornica NLO-demonstracija:

8. jula 1947. prijavljena su četiri različita viđenja  neidentifikovanih okruglih objekata iznad MUROC AFB i tajnog probnog poligona Rogers Dry Lake. A, 31. avgust 1948. veliki objekat sa preko kilometar dugim repom od plavog plamena kruži iznad MUROC na 17 000 m visine. 14. jun 1950: mornarički transportni pilot i razni civilni piloti posmatraju matični brod u obliku cigarete 40 km istočno od MUROC-a. Takođe, 10. avgust 1950: poručnik Robert Vajkof, fizičar mornarice, posmatra kroz   teleskop veliki objekat u obliku koluta koji je manevrisao blizu Edvardsa.

30. septembar 1952: fotograf za slikanje u vazduhu Dik Bimer i dva druga svedoka posmatraju manevre dva objekta u obliku kugle iznad Edvardsa.“

20. februara 1954. je kucnuo čas. Ovaj događaj je potvrđen, osim filmskim snimcima, i od strane različitih svedoka, između ostalih Džeralt Lajta iz moćnog medijskog koncerna CBS, člana engleskog gornjeg doma Erla Klansertija, bivšeg pripadnika tajne službe Viljema Kupera, pripadnika vazduhoplovstva Pola Solomona i mnogih drugih koji su

tada bili stacionirani na MUROC Edvardsu. Toga dana se dogodio incident zbog koga su svi oficiri uključujući i komandira došli na

osmatrački toranj. Odatle su posmatrali letelicu prečnika između 60 i 100 metara koja je lebdela  direktno iznad startne staze. Objekat je posmatran satima, bukvalno onoliko dugo dok i poslednji čovek u bazi nije saznao za to. Letelica je izvodila letačke manevre koji su se kosili sa svim zakonima fizike: gore, dole, s jedne strane na drugu, pravi ugao, itd. Kasnije je bilo ukupno pet letećih objekata, tri   okrugla i dva u obliku cigarete. Ajzehnhauer koji je u to vreme bio na odmoru u obližnjem Palm Springsu odleteo je u vazduhoplovno uporište. Vazduhoplovno osoblje i Ajzenhauer su posmatrali kako izlazi mala grupa posade NLO-a i približava im se. Izgledali su kao i ljudi, imali otprilike istu visinu, plavu kosu i govorili su engleski. Ponudili su pomoć u duhovnom razvoju ljudi. Njihov glavni zahtev je bio da uništimo naše atomsko oružje. Nisu bili spremni da nam stave   na raspolaganje svoju tehnologiju pošto duhovno nismo bili u stanju da   se odgovorno ophodimo sa tehnologijom koju smo posedovali.  Verovali su da ćemo svaku novu tehnologiju upotrebiti samo da bi se međusobno uništavali. Ova rasa je objasnila da smo na putu samouništenja i da moramo da prestanemo da se međusobno ubijamo, da zagađujemo Zemlju, iscrpljujemo prirodna Zemljina bogatstva i da treba da živimo u harmoniji sa tvorevinom. Najvažnije je da znamo i naučimo da posmatramo sebe kao građane planetarne porodice i da imamo obavezu i treba da počnemo da se ponašamo kao deo porodice. Moramo hitno da se odreknemo predstave da možemo da radimo šta hoćemo. Tek onda kada počnemo da se ponašamo kao građani planetarnog sistema možemo stupiti u odnos s njima  Oni su deo iste porodice i treba ih kao takve tretirati i upravo tako mi treba da vidimo ljude na našoj planeti. Čim naučimo da se u miru ophodimo sa drugim nacijama možemo da stupimo u interplanetarne kontakte.

Prema tome je zauzet krajnje skeptičan stav, posebno u vezi sa glavnim zahtevom za nuklearnim razoružanjem. Nisu verovali da bi razoružanje moglo da bude u interesu Sjedinjenih Država i  bojali su se da ostanu bez oružja pred vanzemaljcima. Ponuda je bila odbijena! Stranci su tada objavili da će nadalje stupati u kontakt sa pojedincima dok se Zemljani ne naviknu na njih. Zatim su vanzemaljci predstavili predsedniku koji je kao ukočen stajao i njegovoj pratnji njihove tehničke mogućnosti koje   su izazivale strahopoštovanje. Pokazali su predsedniku svoje svemirske brodove i čak dokazali sposobnost da se načine nevidljivima. To je   stvorilo mnogo nelagodnosti kod Ajzenhauera jer niko nije mogao da ih vidi iako su svi znali da su još uvek tu. Zatim su stranci ušli u svoje brodove i otišli. Ovo sletanje potvrđuje i američki astronaut Gorden Kuper koji kaže da mu je za vreme njegove službe pušten film koji prikazuje sletanje NLO-a na vazduhoplovnu bazu u Kaliforniji početkom pedesetih godina. (Čitavu priču do detalja sa odgovorima na svako kako i zašto, naći ćete u knjigama Mihaela Hezemana: „NLO – dokazi“ i „NLO -kontakti“. On se potrudio da sakupi materijal iz preko 50 knjiga, posebno iz SAD, i potkrepi ga sa izuzetno mnogo pre svega dobrih slika. „NLO – dokazi“ sadrži tajne dokumente CIA-e koji su nakon trideset godina skrivanja uz pomoć „Freedom of Information Act“   (slobode   informisanja) postali dostupni javnosti. Ostvareno je još mnogo kontakata sa vladama koje treba pročitati na jednom mestu da bi se stekao pregled raznolikosti NLO-tematike. O tome postoje i video snimci koji između ostalog sadrže sletanje 1964. na vazduhoplovno uporište Holomen i koji su navedeni u dodatnoj literaturi.)

Vratimo se Kenediju. Nakon što je postao predsednik i bio upoznat sa sakrivenim NLO-ima i tajnim projektima koji su sadržali i proučavanje preživelih, hteo je da te informacije obelodani u javnosti. To je pokušao i ministar odbrane i član „Madžestik 12″ Forstejl, 22. maja 1949. Bačen je kroz bolnički prozor sa krevetskim čaršavom oko vrata. Ni Kenedi nije bolje prošao. Ubijen je 22. novembra 1963. u Dalasu. Prvi pogodak je došao sa krova  kuće ali nije bio smrtonosan. Smrtonosni pogodak je došao od vozača njegovih sopstvenih kola, agenta CIA-e Viljema Grira, koji je pucao Kenediju u glavu oružjem koje je napravila CIA. Kada posmatramo originalni film o atentatu i pazimo na vozača, možemo jasno videti kako se vozač okreće sa oružjem u ruci, puca i kako se Kenedijev potiljak rasprsnuo. Na filmovima koji se mogu videti u većini zapadnih zemalja vozač je zamagljen.

21. novembra 1993. je u emisiji ARD-a „Spiegel TV“ pokušano da se na smešan način gledaoci razuvere da je CIA stajala iza atentata, dok je gotovo u isto vreme na RTL-u emitovano  suprotno. Nevezano za komentare,  na oba programa je prikazan film o atentatu samo jednom sa čitavom slikom, a sledeći put opet bez vozača. Ipak onaj ko je

znao gde treba da gleda mogao je da na ovom originalnom filmu prepozna vozača koji puca. Džon Lir, sin „Lear Aircraft“-a ( i današnji vlasnik), odlikovan kao najbolji pilot US-Air-Force (17 letačkih svetskih rekorda) pronašao je tri originalna filma, između ostalog u Japanu, dao ih na kompjutersku analizu i proveru autentičnosti. On i Viljem Kuper, bivši član Mornaričke obaveštajne službe, autor „Behold a Pale Horse“, danas drže predavanja u SAD i preko njih se mogu dobiti originali (adrese u spisku literature). Viljem Kuper je zbog ovog filma izgubio desnu nogu kada je na njega izvršen atentat 1973. Japanska televizija je kasnije prikazala te originalne filmove u glavnim informativnim emisijama. Kompjuterskom analizom je raskrinkano oružje i označeno kao specijalni kalibar koji je razvila CIA. Takođe i metak koji je razvila CIA a koji se rasprsnuo tek nakon pogotka i prouzrokovao raznošenje Kenedijevog mozga. U pripremi su učestvovali članovi CIA-e: Orlando Boš, Hauard Hant, Frenk Stargis i Džek Rubenštajn (alijas Džek Rubi). CIA je za njegovo učešće platila ogromnu sumu novca.

Li Harvi Osvald je takođe bio član CIA -e ali je u vreme atentata radio za Džeka Rubija. On je bio taj čija je smrt planirana. Džek Rubi je ubio Osvalda pre nego što je mogao da dokaže svoju nevinost. Tako su imali počinioca koji nije mogao da dokaže suprotno.  CIA je mrzela Kenedija. U njenim očima on je snosio odgovornost što se njeni projekti Vijetnama, Kube i NLO-a nisu odvijali kako treba. Kada je objavljena novost o ubistvu Kenedija jedan saradnik CIA -e koji je radio na operaciji „Zaliv svinja“ je opisao da su sve osobe u njegovom odeljenju ustale i aplaudirale. Mnoge od ovih činjenica otkrivene su na saslušanjima pred Specijalnim komitetom za atentate ali prema američkom zakonu o bezbednosti arhiva stoje do 2029. iza brave. Nakon ovih saslušanja CIA-i su zabranjene sve tajne operacije unutar SAD.  (Da se toga niko ne pridržava, svima je jasno.) Svi svedoci zavere su ubijeni ili su umrli zbog brzo napredujućeg raka koji im je ubrizgan (npr. smrtonosni strelac u kolima tri nedelje nakon atentata) . Zvanična verzija Kenedijevog atentata je prema izveštaju Vorenove komisije glasila da je Li Harvi Osvald bio jedini počinilac, to je moglo da se pročita već devet sati kasnije u svim novinama u SAD. Prava verzija zavere CIA-Komitet 300 je potpuno prećutana. Iz valjanog   razloga.  Vidi se kako   je delotvorno  što  iluminati  kontrolišu   informativne agencije. I opet je cela nacija decenijama dezinformisana, sve dok se jedan odvažni istraživač ne potrudi da se pozabavi stvari. Njegov brat, Robert F. Kenedi, koji je takođe stajao iluminatima na putu, morao je da umre 5. juna 1968. nakon što je bio blizu da pobedi na predsedničkim izborima. U ovom

slučaju se počinilac zvao Sirhan Sirhan. On je bio pod uticajem droge koju je CIA razvila upravo za ovakve svrhe. Da bi osigurali da Sirhan Sirhan neće omanuti telohranitelj Hauarda Hjudžiza je ustupio ekstra metke  koji su kasnije nađeni u Kenedijevoj glavi .Po rečima istražnog sudije balistički dokazi su pokazali da je cev oružja bila udaljena 5 do 8

cm od Kenedijeve glave, a da je Sirhanovo oružje bilo udaljeno ne manje od 30 cm. I to je zatajeno od javnosti. Nezavisni izveštaji unutar CFR i reda „Skull&Bones“ su pak sadržali te informacije. Kao što kaže 12. protokol, osobe koje stoje na putu „planu“ treba približiti smrti. (Potpunu istoriju sa imenima, datumima i više činjenica o atentatu na

Kenedija i vezi SAD sa NLO možete naći u knjizi Viljema Kupera: „Behold a Pale Horse“)…

(Nastavak u sledećem broju)