Jan van Helsing je pseudonim nemačkog pisca Jana Udo Holeya (rođen 22. marta 1967. u Dinkelsbühlu, Zapadna Nemačka). Helsing (Holeay) je „označen“ u zapadnim medijima kao „kontroverzni autor“ poznat po knjigama o tajnim društvima i razotkrivanjima globalnih zavere. Knjige su mu u nekim od najliberalnijih država takozvanog „slobodnog sveta“  bile zabranjivane, a najpoznatija među njima „Tajna društva i njihova moć u 20. veku“ (1993), postala je svetski bestseler i prevedena je na više jezika. Magazin Tabloid iz ovog stigmatizovanog ali popularnog dela, specijalno za svoje čitaoce u nekoliko nastavaka priređuje odabrane delove…

Priredio: Luka Mitrović

Bitka kod Vaterloa je bio najveći uspeh porodice Rotšild (Rotschild) koja je do tog vremena izgradila savršen sistem špijunaže i kurira po čitavoj Evropi.

Na dan 11. juna 1815. godine jedan agent koji je došao direktno sa bojnog polja Natanu Rotšildu je preneo informaciiju o porazu Francuza. Nakon što je najbrže što je mogao stigao je na londonsku berzu, čitavom prodajom njegovih akcija „Engleskog konzula“ naveo je druge da misle da je Engleska izgubila rat.

Glasina se tako brzo raširila da je većina akcionara u panici da će sve izgubiti, takođe prodala svoje akcije „Engleskog konzula“. Kada je nakon nekoliko sati vrednost akcije pala na 5 centi Natan je iznenada otkupio sve akcije budzašto. Ubrzo je stigla zvanična vest o ishodu rata. U sekundi je kurs akcija „Konzula“ dostigao staru vrednost a zatim je i premašio.

Napoleon je izgubio Vaterlo, a Natan je stekao kontrolu nad engleskom privredom. Preko noći se ionako gigantsko bogatstvo Rotšildovih uvećalo za više od dvadeset puta.

Nakon poraza Francuzi su imali ozbiljnih teškoća da ponovo stanu na noge te su 1817. zaključili značajni kreditni sporazum sa francuskom bankom Oltvrard i braćom Baring iz Londona, ali ne i sa Rotšildovima. Kada je sledeće godine Francuskoj bio potreban novi kredit ponovo su izbegli Rotšildove.

To se njima uopšte nije dopalo te su pokušali da svim mogućim trikovima ubede vladu da im prepusti posao, ali uzalud. 5. novembra se međutim desilo nešto potpuno neočekivano. Nakon što je kurs pozajmice francuske vlade godinu dana stalno rastao, odjednom je počeo neprekidno da pada. Vladala je napeta atmosfera na dvoru Luja XVIII. Jedini koji u to vreme nisu bili zabrinuti već su se čak i smejali bila su braća Rotšild, Kalman i Jakob. Jer oni su u oktobru 1818. svojim bezgraničnim rezervama i uz pomoć svojih agenata otkupili ogromne količine pozajmica francuske vlade koje su emitovali njihovi rivali Ovrard i Braća Baring. Zato je kurs skočio. Oni su 5. novembra počeli da ubacuju mnoštvo papira o pozajmicama na otvoreno tržište u glavnim trgovinskim mestima Evrope i time doveili tržište u „stanje panike“. Time je munjevitom brzinom promenjena slika o Rotšildovima i oni su postali „broj jedan“ u Francuskoj. Osvojili su punu pažnju francuskog dvora, i to ne samo po pitanjima novca. U Parizu su Rotšildovi nakon poraza Francuza preuzeli kontrolu Francuske, a u Londonu je Natan Rotšild kontrolom nad „Engleskom bankom“ imao direktan uticaj na britanski parlament.

Poreklo današnjeg „Londonskog“ i „Pariskog“ Kluba poverilaca potiče iz tih vremena. Kontinuitet nikada nije prekinut.

Nakon što su Rozenkrojceri 1694. osnovali svoju prvu koloniju (današnja Pensilvanija) masoni su oko 1730. otvorili svoje prve lože uz dozvolu matične lože u Engleskoj. Osnivanje masonskih loža u SAD je rezultat njihovog vekovnog tajnog delovanja. Masoni su organizovali i vodili američki rat za nezavisnost, takođe su napisali i potpisali ustav SAD. Oko trećina američkih predsednika su bili masoni. Takođe su bili zastupljeni u kongresu i senatu. Američki pečat, piramida sa okom koje sve vidi, državni grb na poleđini pečata, feniks, kao i originalna zastava sa zvezdicama sa 13 pruga i 13 zvezdica, sve to su stari i važni masonski simboli koji su stvoreni po nalogu Rotšildovih, postavljeni od strane Adama Vajshaupta, ali čija simbolika seže do u doba starog Egipta.

Skica dolar-piramide iluminata potiče od Filipa Rotšilda kako je u svojoj knjizi „Atlas Shrugged“ otkrila njegova ljubavnica Eni Rand. Kada je okončan rat za nezavisnost odvojile su se američke masonske lože od engleske matične lože i stvorili sopstvenu Američku veliku ložu. Ona se sastojala od „Jorkskog reda“ koji je imao deset stepena (deseti je stepen templara) i „Škotskog reda“ koji je podeljen u 33 stepena. Većina masona je verovala da ne postoji više stepena iznad 33. Zapravo su članovi 33. stepena kasnije primani u stepene iluminata (11 protokol). „Velike lože Orijenta“ u Evropi su već savršeno kontrolisali bavarski iluminati.

Američki masoni pak u to vreme još nisu bili zaraženi Vajshauptovim „iluminizmom“. To je usledilo tek kasnije. Ako pravimo poređenje sa današnjom situacijom moramo da znamo da verovatno 90% danas organizovanih masona nema predstavu šta smeraju njihove najviše vođe koje su povezane sa iluminatima. Masoni se koriste kao i druge organizacije kao paravan za širenje uticaja iluminata. Lindon Laroš ih je opisao na sledeći način: „Mesni masoni pokazuju spolja ono što rade najveći deo vremena. To je uglavnom krug muškaraca koji služe određenim svrhama od opšteg značaja, koriste tajni stisak ruke i druge tajne hokuspokuse. Sastajući se misle da izigravaju lokalne veličine mesta gde žive. To je dobro za posao, dobro za karijeru. I supruge tako stiču prave društvene kontakte i možda saznaju najnoviji trač iz susedstva. Ali na vrhu to izgleda potpuno drugačije. Obični član lože (brat) nema predstavu šta se događa na vrhu…“ („Nova solidarnost“ od 10.marta 1993.)

Takođe je zanimljivo spomenuti da su za vreme dok su se nemački masoni iz Pruske stavljali u službu Amerikanaca, drugi nemački masoni podržavali Englesku i pritom sticali ogromne profite. Gotovo 30. 000 vojnika je pozajmljeno engleskoj vladi od šest nemačkih država, od toga oko polovina iz Hesen-Hanaua. U mnogim bitkama borilo se u britanskoj vojsci više nemačkih nego engleskih vojnika protiv Amerikanaca. U Trentonskoj bici su se na primer borili samo Nemci.

A kako su izgledale finansijske prilike u SAD? Predsednici SAD Bendžamin Frenklin i Tomas Džeferson su se protivili ideji stvaranja privatne centralne banke koja bi kontrolisala američku valutu. Nakon Frenklinove smrti 1790. Rotšildovi agenti su postavili Aleksandra Hamiltona za ministra finansija. On je osnovao „Prvu narodnu banku Sjedinjenih država“, prvu američku centralnu banku. Ona je bila izgrađena poput „Engleske banke“ i kontrolisana je od strane Rotšilda. Godine 1811. kada je istekao ugovor banke sa SAD američka privreda je bila već toliko destabilizovana da ovaj ugovor nije produžen za sledećih pet godina. Rotšildovi su upotrebili svoj uticaj na britanski parlament utoliko što je Engleska zatražila od Amerike povraćaj svojih kolonija.

To je dovelo do rata 1812-1814. Tim ratom su se SAD opet toliko zadužile da im nije preostalo ništa drugo nego da ponovo mole bankare za kredit (tj. centralnu banku). Godine 1836. pod predsednikom Endruom Džeksonom ona je ponovo odbijena, ali je 1836. povratila svoju koncesiju i 1913 postala „Federal Reserve Bank“, današnja centralna banka Amerike.

Natan Rotšild je 1812. nakon smrti oca Majera Amšela stekao pravo glasa o porodičnom bogatstvu. U toj poziciji otvorio je „Nathan Mayer Rotschild & sons bank“ u Londonu, sa ograncima u Beču, Parizu i Berlinu. Ona je operisala tržištem akcija, pozajmicama i osiguranim vladama, upravljala i određivala druge banke, železnice, fabrike čelika, industriju oružja, itd. U Americi su „Nathan Mayer Rotschild & sons“ banku predstavljale Khun Loeb & Co, J.R.Morgan & Co. I August Belmont & Co.

Natan je ovu poziciju u porodičnom klanu zadržao do 1836. godine kada je otrovan na jednom porodičnom sastanku. Razlog sastanka je bila svadba njegovog sina Lajonela Rotšilda. Mnogi kažu da je ubijen jer je prigrabio sebi porodično bogatstvo. Njegov sin Lajonel je bio veoma uspešan kao šef banke „Nathan Mayer Rotschild & sons“ a na kraju je bio izabran u britanski parlament.

Jakob (Džejms) Rotšild iz pariskog ogranka je upravljao porodičnim bogatstvom od 1836. do 1868. On je bio sledeći po redu nakon Natana. Rotšildovi su u svom savezu sa „bavarskim iluminatima“ predstavljali finansijsku snagu u pozadini cionizma i kasnijeg komunizma, pokrenuli su i finansirali mnoge revolucije i ratove.

Na primer: finansirali su obe strane američkog građanskog rata 1861-1865. Od decembra 1860. do maja 1861. jedanaest država čija je privreda počivala na držanju robova (Jug) objavilo je otcepljenje od Unije i stvaranje konfederacije. To je dovelo u aprilu 1861. do rata za otcepljenje protiv drugih država Unije sa severa SAD.

Razloge koji su doveli do građanskog rata su gotovo isključivo proizveli i provocirali Rotšildovi agenti. Jedan od provokatora bio je Džordž Bikli koji je oživeo „Vitezove zlatnog kruga“. Tako su Rotšildovi preko Biklija i njegovih vitezova raspirivali ideje o manjkavostima Unije na strani država Konfederacije. U preostalim državama Unije Rotšildovi su preko „J.P..Morgan“ i „August Belmont“ propagirali prednosti Unije. Londonska Rotšild banka finansirala je Sever, a pariska Jug. Ogroman posao za Rotšilde. Kada finansirate obe strane i snadbevate ih oružjem, onda možete samo da pobedite. Izgubili su samo Amerikanci – i Sever i Jug.

Ipak se dogodilo da je predsednik Linkoln koji je prozreo igru, 1862. i 1863. odbio da plati ogromne kamate Rotšildovima.

Nakon toga je dao nalog Kongresu da štampaju „Geen-back“ dolare kako bi njima platili trupe Unije. To se naravno nije uklopilo u plan Rotšilda, što je imalo za posledicu da su naručili ubistvo Linkolna koje je 14.aprila izvršio njihov agent Džon Vilks But. Njega su kasnije iz zatvora oslobodili vitezovi „Zlatnog kruga“ pa je ostatak života proveo prilično prijatno – bogatom isplatom od strane Rotšilda u Engleskoj. Nakon Linkolnove smrti ponovo su povučeni „green-back“ dolari i otkupljeni po smešnoj ceni od centralnih bankara Morgana, Belmonta i Rotšilda.

Ogranak bavarskih iluminata koji je u ono vreme bio poznat kao „Savez pravednih“ („League of the Just“) i koji je proizašao iz jedne od najuspešnijih revolucionarnih francuskih tajnih grupa, „Društvo četiri godišnja doba“, dobio je sa Jevrejima Mosesom Modehai Marksom Levijem (alias Karl Marks) i njegovim prijateljem Fridrihom Engelsom, sinom jednog industrijalca, dva nova člana koji su kasnije za njih napisali Komunistički manifest.

Deo manifesta su oni zaista i napisali ali je najveći deo bila ideologija „Saveza pravednih“ i drugih francuskih tajnih društava koji su se Francuskoj revolucionarno suprotstavljali. Geri Alen je o tome napisao: „Zapravo je Komunistički manifest bio u opticaju mnogo godina pre nego što je ime Karla Marksa bilo toliko priznato da bi on bio upotrebljen za autorstvo nad ovim revolucionarnim priručnikom. Sve što je Marks zaista uradio jeste to što je modernizovao i kodifikovao iste revolucionarne planove i principe koji su zapisani u Bavarskoj sedamdeset godina ranije od strane Adama Vajshaupta, osnivača bavarskih iluminata…“ („Insajder“, str.32.)

„Borbi protiv kapitalizma“ ništa više nije stajalo na putu. Marksu je pošlo za rukom zahvaljujući njegovim intelektualnim sposobnostima da u izvesnoj meri promeni imidž saveza, tako da je on 1847. preimenovan u „Savez komunista“.

Ovde se veoma jasno vidi kako su bavarski iluminati u Engleskoj i Americi stvarali sa jedne strane „kapitalističke“ sisteme, a sa druge „antikapitalističke“, čitaj komunističke, da bi na Makjavelijev način iskoristili konflikt koji je iz toga proizilazio i držali čovečanstvo u stalnoj neslozi i zbrci koja iz toga sledi.

Vajshaupt je umro 1830. godine u 82. godini. 1834. Đuzepe Macini je preuzeo vođstvo nad bavarskim iluminatima i zadržao tu poziciju sve do svoje smrti 1872. Za vreme svog vođstva bavarskih iluminata Macini je korespondirao sa satanistom Albertom Pajkom, „suverenim vrhovnikom starog i prihvaćenog škotskog reda masona“ južne jurisdikcije SAD i kasnijim osnivačem „Kju kluks klana“.

Macini ga je imenovao za vođu operacija bavarskih iluminata u SAD-u. Pajk i Macini su radili zajedno kao vrhunski iluminati. Pajk je preuzeo teozofske aspekte njihovih operacija, Macini politiku. Kada su masonske lože Velikog Orijenta zbog Macinijevih revolucionarnih aktivnosti u Evropi izašle na loš glas, Pajk im je predstavio jedan genijalan plan. U pismu od 22.januara 1870. Macini je pisao Pajku: „…Moramo da odobrimo svim savezima da i dalje kao i dosad vežbaju sa svojim sistemima, centralnim organizacijama i raznim vrstama korespondencije između visokih stepena istog reda, u njihovim sadašnjim formama organizacije. Ali mi moramo da stvorimo superred koji će ostati nepoznat i u koji ćemo biti pozvani mi, masoni višeg stepena, po našem izboru. Iz obzira prema našoj sabraći moraju se ti ljudi potčiniti najstrožoj tajnosti. Ovim najvišim redom ćemo vladati čitavim masonstvom, on će biti međunarodna centrala koja će biti utoliko moćnija jer će njene vođe ostati nepoznate. („Okultna teokratija“, Ledi Kvinsborou, str.208,209. i „Insajder“, Geri Alen) Ovde se radi o eliti 33. stepena Škotskog reda. Ideologiju ovog stepena upoznaćete u sledećem poglavlju.

U pismu od 15.avgusta 1871. Pajk je vođi iluminata Maciniju u grubim crtama prikazao plan osvajanja sveta u tri svetska rata, put ka stvaranju „Novog svetskog poretka“.

Prvi svetski rat je trebalo da bude insceniran da bi carska Rusija bila stavljena pod neposrednu kontrolu bavarskih iluminata. Ona bi zatim služila za ostvarivanje ciljeva bavarskih iluminata širom sveta. Drugi svetski rat je trebalo da bude stvoren manipulacijom razlikama u mišljenju koje su vladale između nemačkih nacionalista i političkih cionista. Iz toga je trebalo da proistekne širenje domena ruskog uticaja i osnivanje države Izrael u Palestini. Treći svetski rat bi po planu trebalo da proistekne iz razlika u mišljenju koje bi iluminati izazvali između cionista i Arapa. Planirano je širenje konflikta po celom svetu.

Deo trećeg rata je i stvaranje sukoba između nihilista i ateista da bi se isprovocirao socijalni prevrat koji bi bio postignut još neviđenom brutalnošću i bestijalnošću. Nakon uništenja hrišćanstva i ateizma pred ljude bi bila izneta prava „Luciferska doktrina“ čime bi bile ubijene dve muve jednim udarcem.

Primedba u vezi sa današnjom situacijom: Koristeći Rusiju kao sliku neprijatelja zapadne nacije treba naterati u nadnacionalne saveze u koje ne bi ušli dobrovoljno (NATO, UN). Takođe je ruska imepija kao neprijatelj sveta omogućavala cvetanje međunarodne trgovine oružjem, što su opet iskoristili međunarodni bankari. Na ovom se mestu može primetiti kako je jedan posve drugačiji scenario trebalo da stoji u pozadini Drugog svetskog rata nego što se može pročitati u udžbenicima istorije.

Ovde moramo nešto više reći o Albertu Pajku i „Škotskom redu masona“. „Zvanično“ je taj masonski red nastao 1801. godine u SAD iz grupe Torijevih pristalica. Oni su pak još od ranije negovali antihrišćanske, odnosno satanističke običaje. Od oko 1840. struktura organizacije američkih masona stoji pod strogim nadzorom „Škotskog reda“. „Škotski red“ dodeljuje inicijacione stepene do 33. stepena.

Osim toga je podeljen na južnu jurisdikciju u Arkanzasu i severnu u Bostonu. Škotski red, kao instrument strategije „Britanske krune“ (koja će biti objašnjena u sledećem poglavlju) je sredinom 19. veka sprovela ofanzivu ubistava i rasističkog terora protiv SAD i susednih država. Najvažniji događaji su pritom bili: američka okupacija Meksika u meksičkom ratu (1846-48), pobuna robovlasnika, tj. američki građanski rat (1861-1865) i rat Kju kluks klana protiv ponovne izgradnje južnih država (1867-70).

Ovde se prvi put pojavljuju „Vitezovi zlatnog kruga“ koje je osnovao Džordž Bikli u Sinsinatiju pod vođstvom Kilijena van Renselersa. „Zlatni krug“ je trebalo da uspostavi novu robovlasničku imperiju sa Kubom kao centrom. Njihov cilj je bio da pobiju omražene katoličke Hispanjolce da bi ih zamenili crnim robovima koji bi dolazili iz Afrike.

Bio je to prvi „Severnoamerički sporazum o slobodnoj trgovini“. Pečat vitezova „Zlatnog kruga“ bio je isti kao i „Malteških vitezova“. Na kraju su „Vitezovi zlatnog kruga“ nestali. Albert Pajk je 1867. osnovao u Nešvilu „Red vitezova Kju kluks klana“, bio je „Veliki zmaj“ a time i vođa Kju kluks klana (grčki kyklos = krug). I ovde su opet bili „Vitezovi zlatng kruga“. KKK takođe upotrebljava malteški krst kao amblem i predvode ga poznati masoni.

Ako posmatramo rasističke ciljeve KKK i one koji se odnose na preziranje ljudi i „unutrašnju suštinu“ njegovih osnivača i članova moramo zaista da se zapitamo da li se ovde radi o pripadnicima ljudske vrste.

Između ostalog se KKK snažno bori za to da se crnim građanima ukine pravo glasa, oduzme pravo na nošenje oružja, da se zapostave škole koje pohađaju crnačka deca i da se uslovi života crnaca svedu na nivo koji je jednak ropstvu. „B’nai B’rith“ je cionistička tajna loža koja se ubraja u masonske. Znači „Sinovi saveza“ i ističe zahtev za vladavinu jevrejstvom. Iako se većina loža ovog reda nalazila na severu SAD, „B’nai B’rith“ se otvoreno stavila na stranu Konfederacije. Mnogi govornici reda su se na severu glasno zalagali za održavanje ropstva i takođe se nakon rata zalagali za Konfederaciju. Primedba u vezi sa današnjom situacijom: „Anti-defamation league“ (Savez anti-klevetanja) koji je povezan sa „B’nai B’rith“ je započeo skoro jednu kampanju da bi vodeće američke političare crne puti oklevetao kao antisemite.

Time treba da se podstaknu rasni konflikti i da se utiče na promenu stava jevrejskih Amerikanaca koji su se dosad pozitivno zalagali za crnce. ADL se javno izjašnjava protiv KKK, ali glasno brani statuu Alberta Pajka (osnivača KKK) koja i dan danas stoji u Vašingtonu i u otvorenoj je vezi sa „Škotskim redom“.

Hteo bih da ovde prikažem odeljak iz Pajkovog govora 4. jula 1889. na 32. stepenu „Škotskog reda“: „Mi poštujemo jednog Boga, ali to je Bog koga ispovedamo bez sujeverja. Religija masona treba da nas primljene višeg stepena uvede dalje u čistotu luciferovog učenja. Da Lucifer nije Bog, da li bi ga (Lucifera) Adonai (Hrist), čija dela svedoče o užasu, ljudskoj mržnji….i odbacivanju nauke, klevetao? „Da. Lucifer je Bog, a nažalost i Adonai je Bog.“

„Jer večni zakon kaže da nema svetla bez senke, nema lepote bez ružnoće i belog bez crnog, jer apsolutno može postojati samo u dva boga. Zato je satanističko učenje jeres. A istinska čista filozofska religija je vera u Lucifera, boga svetla, koji je jednak Adonaiu. Ali Lucifer, bog svetla i dobra se bori za ljude protiv Adonaia, boga tame i zla.“

Ovaj citat se može pročitati u glavnim Pajkovim spisima u biblioteci Škotskog reda u Vašingtonu na francuskom i engleskom jeziku. Pajk je prema sopstvenim rečima bio satanista i agent „Britanske krune“. Predsedniku SAD Endruu Džeksonu je dodelio 1867. 4. do 32. stepen Škotskog reda. 39 dana nakon postavljenja predsednika Teodora Ruzvelta koji je takođe bio anglofilni rasista i mason podignut je spomenik Albertu Pajku u Vašingtonu gde se i danas nalazi. Primedba u vezi sa današnjom situacijom:

Vidimo da u hijerarhijskom poretku nikom sem vođi nije dozvoljena slobodna volja. Da bi dostigla viši stepen, svaka osoba mora da ispuni zahteve koje joj postavlja prvi viši stepen. Primer: ja pokažem kandidatu za viši stepen belu knjigu, ali mu kažem da je crna. Zatim ga pitam koje je boje knjiga. Ako kaže bela, pao je, ako kaže crna, podoban je za sledeći stepen i sledeće zadatke koje mora da sledi bez sopstvene volje kao i ovaj. Primećujete li da su po ovom principu izgrađene sve hijerarhije na svetu? Da su svi školski sistemi, skoro sve religije, uključujući hrišćansku, islamsku, hinduističku, budističku, mormone, Jehovine svedoke, sajentologe… izgrađeni isto kao ova? Sopstveno mišljenje, tj. slobodan razvoj i samostalno mišljenje nisu dozvoljeni, nego samo ispunjavanje naloga koji se dobiju od nadređenih. Da li je to, kao u gore navedenom primeru Pajka, luciferska doktrina 33. stepena ili dogma katoličke ili islamske crkve prema vernicima, svejedno je. Savremenici koji se „potpuno svesno“ odriču slobodne volje i sopstvene odgovovrnosti i prenose ih na neku drugu osobu, organizaciju ili vođu, nisu vredni da budu bolje tretirani, s obzirom da danas, a posebno u Nemačkoj, nismo ni od koga „prisiljeni“ da pristupimo bilo kakvoj organizaciji ili religiji. Ili kako Anatol Frans reče: „Čak i ako pet miliona ljudi kaže neku glupost, ona ipak ostaje glupost!“

Primedba u vezi sa situacijom: u vezi sa američkim predsednikom Bilom Klintonom (bivšim guvernerom Arkanzasa): u svom velikom članku o Kju kluks klanu „Nova solidarnost“ nas informiše o tome kako je „sveštenik V.O. Vot bio mason 32. stepena Škotskog reda (tj. „majstor kraljevskih tajni“). On je bio duhovni učitelj i pravi hranitelj Bila Klintona i radio je zajedno s njim. Kao guverner Arkanzasa, države u kojoj je čvrsto ukorenjena duhovna tradicija Alberta Pajka, Klinton je podržavao smrtnu kaznu i više puta je naložio da se izvrši. U praksi to znači egzekuciju crnaca i siromašnih. Kako je Votov sin kratko saopštio, Klinton i njegov sveštenik su bili saglasni u tome da njihovo shvatanje religije dozvoljava ubijanje uhapšenih i nerođene dece (posebno crne dece). Klinton je takođe član „Saveta spoljnih odnosa“ (CFR), „Trilateralne komisije“, „Bilderbergera“ (čije će značenje biti objašnjeno) i doživotni član masonskog reda „De Molej“.

Žak de Molej je bio vođa Templara koji je spaljen 11. marta 1314. u Parizu. Prema literaturi reda „De Molej“ redom upravljaju visoki masoni i sastoji se od mladića između 14. i 21. godine koji se obrazuju prema sedam vrlina: ljubav prema roditeljima, strahopoštovanje, učtivost, drugarstvo, čistota (misli, reči i dela), vernost i ljubav prema domovini. Koliko to odgovara realnosti, neka ostane po strani.

A 1.

Postoje dva nivoa istorijske stvarnosti. Prvi je, takozvano, javno mnjenje, koje masovni mediji serviraju prosečnom građaninu i koje će kasnije, preko pojedinaca koji ga zapisuju, postati istorija. Drugi je sačinjen od događaja koji nisu otkriveni javnosti. Ovo je svet mahinacija tajnih društava koje prespajaju kapital, politiku, ekonomiju i religiju. Na ovom nivou prave se nacije, započinju se ratovi, ustoličavaju se predsednici i vođe i, u slučaju da ne funkcionišu, eliminišu se…

Feljton

Jan van Helsing: Tajna društva i njihova moć u 20. veku (3.)

STVARNI GOSPODARI SVETA

Jan van Helsing je pseudonim nemačkog pisca Jana Udo Holeya (rođen 22. marta 1967. u Dinkelsbühlu, Zapadna Nemačka). Helsing (Holeay) je „označen“ u zapadnim medijima kao „kontroverzni autor“ poznat po knjigama o tajnim društvima i razotkrivanjima globalnih zavere. Knjige su mu u nekim od najliberalnijih država takozvanog „slobodnog sveta“  bile zabranjivane, a najpoznatija među njima „Tajna društva i njihova moć u 20. veku“ (1993), postala je svetski bestseler i prevedena je na više jezika. Magazin Tabloid iz ovog stigmatizovanog ali popularnog dela, specijalno za svoje čitaoce u nekoliko nastavaka priređuje odabrane delove…

Priredio: Luka Mitrović

Bitka kod Vaterloa je bio najveći uspeh porodice Rotšild (Rotschild) koja je do tog vremena izgradila savršen sistem špijunaže i kurira po čitavoj Evropi.

Na dan 11. juna 1815. godine jedan agent koji je došao direktno sa bojnog polja Natanu Rotšildu je preneo informaciiju o porazu Francuza. Nakon što je najbrže što je mogao stigao je na londonsku berzu, čitavom prodajom njegovih akcija „Engleskog konzula“ naveo je druge da misle da je Engleska izgubila rat.

Glasina se tako brzo raširila da je većina akcionara u panici da će sve izgubiti, takođe prodala svoje akcije „Engleskog konzula“. Kada je nakon nekoliko sati vrednost akcije pala na 5 centi Natan je iznenada otkupio sve akcije budzašto. Ubrzo je stigla zvanična vest o ishodu rata. U sekundi je kurs akcija „Konzula“ dostigao staru vrednost a zatim je i premašio.

Napoleon je izgubio Vaterlo, a Natan je stekao kontrolu nad engleskom privredom. Preko noći se ionako gigantsko bogatstvo Rotšildovih uvećalo za više od dvadeset puta.

Nakon poraza Francuzi su imali ozbiljnih teškoća da ponovo stanu na noge te su 1817. zaključili značajni kreditni sporazum sa francuskom bankom Oltvrard i braćom Baring iz Londona, ali ne i sa Rotšildovima. Kada je sledeće godine Francuskoj bio potreban novi kredit ponovo su izbegli Rotšildove.

To se njima uopšte nije dopalo te su pokušali da svim mogućim trikovima ubede vladu da im prepusti posao, ali uzalud. 5. novembra se međutim desilo nešto potpuno neočekivano. Nakon što je kurs pozajmice francuske vlade godinu dana stalno rastao, odjednom je počeo neprekidno da pada. Vladala je napeta atmosfera na dvoru Luja XVIII. Jedini koji u to vreme nisu bili zabrinuti već su se čak i smejali bila su braća Rotšild, Kalman i Jakob. Jer oni su u oktobru 1818. svojim bezgraničnim rezervama i uz pomoć svojih agenata otkupili ogromne količine pozajmica francuske vlade koje su emitovali njihovi rivali Ovrard i Braća Baring. Zato je kurs skočio. Oni su 5. novembra počeli da ubacuju mnoštvo papira o pozajmicama na otvoreno tržište u glavnim trgovinskim mestima Evrope i time doveili tržište u „stanje panike“. Time je munjevitom brzinom promenjena slika o Rotšildovima i oni su postali „broj jedan“ u Francuskoj. Osvojili su punu pažnju francuskog dvora, i to ne samo po pitanjima novca. U Parizu su Rotšildovi nakon poraza Francuza preuzeli kontrolu Francuske, a u Londonu je Natan Rotšild kontrolom nad „Engleskom bankom“ imao direktan uticaj na britanski parlament.

Poreklo današnjeg „Londonskog“ i „Pariskog“ Kluba poverilaca potiče iz tih vremena. Kontinuitet nikada nije prekinut.

Nakon što su Rozenkrojceri 1694. osnovali svoju prvu koloniju (današnja Pensilvanija) masoni su oko 1730. otvorili svoje prve lože uz dozvolu matične lože u Engleskoj. Osnivanje masonskih loža u SAD je rezultat njihovog vekovnog tajnog delovanja. Masoni su organizovali i vodili američki rat za nezavisnost, takođe su napisali i potpisali ustav SAD. Oko trećina američkih predsednika su bili masoni. Takođe su bili zastupljeni u kongresu i senatu. Američki pečat, piramida sa okom koje sve vidi, državni grb na poleđini pečata, feniks, kao i originalna zastava sa zvezdicama sa 13 pruga i 13 zvezdica, sve to su stari i važni masonski simboli koji su stvoreni po nalogu Rotšildovih, postavljeni od strane Adama Vajshaupta, ali čija simbolika seže do u doba starog Egipta.

Skica dolar-piramide iluminata potiče od Filipa Rotšilda kako je u svojoj knjizi „Atlas Shrugged“ otkrila njegova ljubavnica Eni Rand. Kada je okončan rat za nezavisnost odvojile su se američke masonske lože od engleske matične lože i stvorili sopstvenu Američku veliku ložu. Ona se sastojala od „Jorkskog reda“ koji je imao deset stepena (deseti je stepen templara) i „Škotskog reda“ koji je podeljen u 33 stepena. Većina masona je verovala da ne postoji više stepena iznad 33. Zapravo su članovi 33. stepena kasnije primani u stepene iluminata (11 protokol). „Velike lože Orijenta“ u Evropi su već savršeno kontrolisali bavarski iluminati.

Američki masoni pak u to vreme još nisu bili zaraženi Vajshauptovim „iluminizmom“. To je usledilo tek kasnije. Ako pravimo poređenje sa današnjom situacijom moramo da znamo da verovatno 90% danas organizovanih masona nema predstavu šta smeraju njihove najviše vođe koje su povezane sa iluminatima. Masoni se koriste kao i druge organizacije kao paravan za širenje uticaja iluminata. Lindon Laroš ih je opisao na sledeći način: „Mesni masoni pokazuju spolja ono što rade najveći deo vremena. To je uglavnom krug muškaraca koji služe određenim svrhama od opšteg značaja, koriste tajni stisak ruke i druge tajne hokuspokuse. Sastajući se misle da izigravaju lokalne veličine mesta gde žive. To je dobro za posao, dobro za karijeru. I supruge tako stiču prave društvene kontakte i možda saznaju najnoviji trač iz susedstva. Ali na vrhu to izgleda potpuno drugačije. Obični član lože (brat) nema predstavu šta se događa na vrhu…“ („Nova solidarnost“ od 10.marta 1993.)

Takođe je zanimljivo spomenuti da su za vreme dok su se nemački masoni iz Pruske stavljali u službu Amerikanaca, drugi nemački masoni podržavali Englesku i pritom sticali ogromne profite. Gotovo 30. 000 vojnika je pozajmljeno engleskoj vladi od šest nemačkih država, od toga oko polovina iz Hesen-Hanaua. U mnogim bitkama borilo se u britanskoj vojsci više nemačkih nego engleskih vojnika protiv Amerikanaca. U Trentonskoj bici su se na primer borili samo Nemci.

A kako su izgledale finansijske prilike u SAD? Predsednici SAD Bendžamin Frenklin i Tomas Džeferson su se protivili ideji stvaranja privatne centralne banke koja bi kontrolisala američku valutu. Nakon Frenklinove smrti 1790. Rotšildovi agenti su postavili Aleksandra Hamiltona za ministra finansija. On je osnovao „Prvu narodnu banku Sjedinjenih država“, prvu američku centralnu banku. Ona je bila izgrađena poput „Engleske banke“ i kontrolisana je od strane Rotšilda. Godine 1811. kada je istekao ugovor banke sa SAD američka privreda je bila već toliko destabilizovana da ovaj ugovor nije produžen za sledećih pet godina. Rotšildovi su upotrebili svoj uticaj na britanski parlament utoliko što je Engleska zatražila od Amerike povraćaj svojih kolonija.

To je dovelo do rata 1812-1814. Tim ratom su se SAD opet toliko zadužile da im nije preostalo ništa drugo nego da ponovo mole bankare za kredit (tj. centralnu banku). Godine 1836. pod predsednikom Endruom Džeksonom ona je ponovo odbijena, ali je 1836. povratila svoju koncesiju i 1913 postala „Federal Reserve Bank“, današnja centralna banka Amerike.

Natan Rotšild je 1812. nakon smrti oca Majera Amšela stekao pravo glasa o porodičnom bogatstvu. U toj poziciji otvorio je „Nathan Mayer Rotschild & sons bank“ u Londonu, sa ograncima u Beču, Parizu i Berlinu. Ona je operisala tržištem akcija, pozajmicama i osiguranim vladama, upravljala i određivala druge banke, železnice, fabrike čelika, industriju oružja, itd. U Americi su „Nathan Mayer Rotschild & sons“ banku predstavljale Khun Loeb & Co, J.R.Morgan & Co. I August Belmont & Co.

Natan je ovu poziciju u porodičnom klanu zadržao do 1836. godine kada je otrovan na jednom porodičnom sastanku. Razlog sastanka je bila svadba njegovog sina Lajonela Rotšilda. Mnogi kažu da je ubijen jer je prigrabio sebi porodično bogatstvo. Njegov sin Lajonel je bio veoma uspešan kao šef banke „Nathan Mayer Rotschild & sons“ a na kraju je bio izabran u britanski parlament.

Jakob (Džejms) Rotšild iz pariskog ogranka je upravljao porodičnim bogatstvom od 1836. do 1868. On je bio sledeći po redu nakon Natana. Rotšildovi su u svom savezu sa „bavarskim iluminatima“ predstavljali finansijsku snagu u pozadini cionizma i kasnijeg komunizma, pokrenuli su i finansirali mnoge revolucije i ratove.

Na primer: finansirali su obe strane američkog građanskog rata 1861-1865. Od decembra 1860. do maja 1861. jedanaest država čija je privreda počivala na držanju robova (Jug) objavilo je otcepljenje od Unije i stvaranje konfederacije. To je dovelo u aprilu 1861. do rata za otcepljenje protiv drugih država Unije sa severa SAD.

Razloge koji su doveli do građanskog rata su gotovo isključivo proizveli i provocirali Rotšildovi agenti. Jedan od provokatora bio je Džordž Bikli koji je oživeo „Vitezove zlatnog kruga“. Tako su Rotšildovi preko Biklija i njegovih vitezova raspirivali ideje o manjkavostima Unije na strani država Konfederacije. U preostalim državama Unije Rotšildovi su preko „J.P..Morgan“ i „August Belmont“ propagirali prednosti Unije. Londonska Rotšild banka finansirala je Sever, a pariska Jug. Ogroman posao za Rotšilde. Kada finansirate obe strane i snadbevate ih oružjem, onda možete samo da pobedite. Izgubili su samo Amerikanci – i Sever i Jug.

Ipak se dogodilo da je predsednik Linkoln koji je prozreo igru, 1862. i 1863. odbio da plati ogromne kamate Rotšildovima.

Nakon toga je dao nalog Kongresu da štampaju „Geen-back“ dolare kako bi njima platili trupe Unije. To se naravno nije uklopilo u plan Rotšilda, što je imalo za posledicu da su naručili ubistvo Linkolna koje je 14.aprila izvršio njihov agent Džon Vilks But. Njega su kasnije iz zatvora oslobodili vitezovi „Zlatnog kruga“ pa je ostatak života proveo prilično prijatno – bogatom isplatom od strane Rotšilda u Engleskoj. Nakon Linkolnove smrti ponovo su povučeni „green-back“ dolari i otkupljeni po smešnoj ceni od centralnih bankara Morgana, Belmonta i Rotšilda.

Ogranak bavarskih iluminata koji je u ono vreme bio poznat kao „Savez pravednih“ („League of the Just“) i koji je proizašao iz jedne od najuspešnijih revolucionarnih francuskih tajnih grupa, „Društvo četiri godišnja doba“, dobio je sa Jevrejima Mosesom Modehai Marksom Levijem (alias Karl Marks) i njegovim prijateljem Fridrihom Engelsom, sinom jednog industrijalca, dva nova člana koji su kasnije za njih napisali Komunistički manifest.

Deo manifesta su oni zaista i napisali ali je najveći deo bila ideologija „Saveza pravednih“ i drugih francuskih tajnih društava koji su se Francuskoj revolucionarno suprotstavljali. Geri Alen je o tome napisao: „Zapravo je Komunistički manifest bio u opticaju mnogo godina pre nego što je ime Karla Marksa bilo toliko priznato da bi on bio upotrebljen za autorstvo nad ovim revolucionarnim priručnikom. Sve što je Marks zaista uradio jeste to što je modernizovao i kodifikovao iste revolucionarne planove i principe koji su zapisani u Bavarskoj sedamdeset godina ranije od strane Adama Vajshaupta, osnivača bavarskih iluminata…“ („Insajder“, str.32.)

„Borbi protiv kapitalizma“ ništa više nije stajalo na putu. Marksu je pošlo za rukom zahvaljujući njegovim intelektualnim sposobnostima da u izvesnoj meri promeni imidž saveza, tako da je on 1847. preimenovan u „Savez komunista“.

Ovde se veoma jasno vidi kako su bavarski iluminati u Engleskoj i Americi stvarali sa jedne strane „kapitalističke“ sisteme, a sa druge „antikapitalističke“, čitaj komunističke, da bi na Makjavelijev način iskoristili konflikt koji je iz toga proizilazio i držali čovečanstvo u stalnoj neslozi i zbrci koja iz toga sledi.

Vajshaupt je umro 1830. godine u 82. godini. 1834. Đuzepe Macini je preuzeo vođstvo nad bavarskim iluminatima i zadržao tu poziciju sve do svoje smrti 1872. Za vreme svog vođstva bavarskih iluminata Macini je korespondirao sa satanistom Albertom Pajkom, „suverenim vrhovnikom starog i prihvaćenog škotskog reda masona“ južne jurisdikcije SAD i kasnijim osnivačem „Kju kluks klana“.

Macini ga je imenovao za vođu operacija bavarskih iluminata u SAD-u. Pajk i Macini su radili zajedno kao vrhunski iluminati. Pajk je preuzeo teozofske aspekte njihovih operacija, Macini politiku. Kada su masonske lože Velikog Orijenta zbog Macinijevih revolucionarnih aktivnosti u Evropi izašle na loš glas, Pajk im je predstavio jedan genijalan plan. U pismu od 22.januara 1870. Macini je pisao Pajku: „…Moramo da odobrimo svim savezima da i dalje kao i dosad vežbaju sa svojim sistemima, centralnim organizacijama i raznim vrstama korespondencije između visokih stepena istog reda, u njihovim sadašnjim formama organizacije. Ali mi moramo da stvorimo superred koji će ostati nepoznat i u koji ćemo biti pozvani mi, masoni višeg stepena, po našem izboru. Iz obzira prema našoj sabraći moraju se ti ljudi potčiniti najstrožoj tajnosti. Ovim najvišim redom ćemo vladati čitavim masonstvom, on će biti međunarodna centrala koja će biti utoliko moćnija jer će njene vođe ostati nepoznate. („Okultna teokratija“, Ledi Kvinsborou, str.208,209. i „Insajder“, Geri Alen) Ovde se radi o eliti 33. stepena Škotskog reda. Ideologiju ovog stepena upoznaćete u sledećem poglavlju.

U pismu od 15.avgusta 1871. Pajk je vođi iluminata Maciniju u grubim crtama prikazao plan osvajanja sveta u tri svetska rata, put ka stvaranju „Novog svetskog poretka“.

Prvi svetski rat je trebalo da bude insceniran da bi carska Rusija bila stavljena pod neposrednu kontrolu bavarskih iluminata. Ona bi zatim služila za ostvarivanje ciljeva bavarskih iluminata širom sveta. Drugi svetski rat je trebalo da bude stvoren manipulacijom razlikama u mišljenju koje su vladale između nemačkih nacionalista i političkih cionista. Iz toga je trebalo da proistekne širenje domena ruskog uticaja i osnivanje države Izrael u Palestini. Treći svetski rat bi po planu trebalo da proistekne iz razlika u mišljenju koje bi iluminati izazvali između cionista i Arapa. Planirano je širenje konflikta po celom svetu.

Deo trećeg rata je i stvaranje sukoba između nihilista i ateista da bi se isprovocirao socijalni prevrat koji bi bio postignut još neviđenom brutalnošću i bestijalnošću. Nakon uništenja hrišćanstva i ateizma pred ljude bi bila izneta prava „Luciferska doktrina“ čime bi bile ubijene dve muve jednim udarcem.

Primedba u vezi sa današnjom situacijom: Koristeći Rusiju kao sliku neprijatelja zapadne nacije treba naterati u nadnacionalne saveze u koje ne bi ušli dobrovoljno (NATO, UN). Takođe je ruska imepija kao neprijatelj sveta omogućavala cvetanje međunarodne trgovine oružjem, što su opet iskoristili međunarodni bankari. Na ovom se mestu može primetiti kako je jedan posve drugačiji scenario trebalo da stoji u pozadini Drugog svetskog rata nego što se može pročitati u udžbenicima istorije.

Ovde moramo nešto više reći o Albertu Pajku i „Škotskom redu masona“. „Zvanično“ je taj masonski red nastao 1801. godine u SAD iz grupe Torijevih pristalica. Oni su pak još od ranije negovali antihrišćanske, odnosno satanističke običaje. Od oko 1840. struktura organizacije američkih masona stoji pod strogim nadzorom „Škotskog reda“. „Škotski red“ dodeljuje inicijacione stepene do 33. stepena.

Osim toga je podeljen na južnu jurisdikciju u Arkanzasu i severnu u Bostonu. Škotski red, kao instrument strategije „Britanske krune“ (koja će biti objašnjena u sledećem poglavlju) je sredinom 19. veka sprovela ofanzivu ubistava i rasističkog terora protiv SAD i susednih država. Najvažniji događaji su pritom bili: američka okupacija Meksika u meksičkom ratu (1846-48), pobuna robovlasnika, tj. američki građanski rat (1861-1865) i rat Kju kluks klana protiv ponovne izgradnje južnih država (1867-70).

Ovde se prvi put pojavljuju „Vitezovi zlatnog kruga“ koje je osnovao Džordž Bikli u Sinsinatiju pod vođstvom Kilijena van Renselersa. „Zlatni krug“ je trebalo da uspostavi novu robovlasničku imperiju sa Kubom kao centrom. Njihov cilj je bio da pobiju omražene katoličke Hispanjolce da bi ih zamenili crnim robovima koji bi dolazili iz Afrike.

Bio je to prvi „Severnoamerički sporazum o slobodnoj trgovini“. Pečat vitezova „Zlatnog kruga“ bio je isti kao i „Malteških vitezova“. Na kraju su „Vitezovi zlatnog kruga“ nestali. Albert Pajk je 1867. osnovao u Nešvilu „Red vitezova Kju kluks klana“, bio je „Veliki zmaj“ a time i vođa Kju kluks klana (grčki kyklos = krug). I ovde su opet bili „Vitezovi zlatng kruga“. KKK takođe upotrebljava malteški krst kao amblem i predvode ga poznati masoni.

Ako posmatramo rasističke ciljeve KKK i one koji se odnose na preziranje ljudi i „unutrašnju suštinu“ njegovih osnivača i članova moramo zaista da se zapitamo da li se ovde radi o pripadnicima ljudske vrste.

Između ostalog se KKK snažno bori za to da se crnim građanima ukine pravo glasa, oduzme pravo na nošenje oružja, da se zapostave škole koje pohađaju crnačka deca i da se uslovi života crnaca svedu na nivo koji je jednak ropstvu. „B’nai B’rith“ je cionistička tajna loža koja se ubraja u masonske. Znači „Sinovi saveza“ i ističe zahtev za vladavinu jevrejstvom. Iako se većina loža ovog reda nalazila na severu SAD, „B’nai B’rith“ se otvoreno stavila na stranu Konfederacije. Mnogi govornici reda su se na severu glasno zalagali za održavanje ropstva i takođe se nakon rata zalagali za Konfederaciju. Primedba u vezi sa današnjom situacijom: „Anti-defamation league“ (Savez anti-klevetanja) koji je povezan sa „B’nai B’rith“ je započeo skoro jednu kampanju da bi vodeće američke političare crne puti oklevetao kao antisemite.

Time treba da se podstaknu rasni konflikti i da se utiče na promenu stava jevrejskih Amerikanaca koji su se dosad pozitivno zalagali za crnce. ADL se javno izjašnjava protiv KKK, ali glasno brani statuu Alberta Pajka (osnivača KKK) koja i dan danas stoji u Vašingtonu i u otvorenoj je vezi sa „Škotskim redom“.

Hteo bih da ovde prikažem odeljak iz Pajkovog govora 4. jula 1889. na 32. stepenu „Škotskog reda“: „Mi poštujemo jednog Boga, ali to je Bog koga ispovedamo bez sujeverja. Religija masona treba da nas primljene višeg stepena uvede dalje u čistotu luciferovog učenja. Da Lucifer nije Bog, da li bi ga (Lucifera) Adonai (Hrist), čija dela svedoče o užasu, ljudskoj mržnji….i odbacivanju nauke, klevetao? „Da. Lucifer je Bog, a nažalost i Adonai je Bog.“

„Jer večni zakon kaže da nema svetla bez senke, nema lepote bez ružnoće i belog bez crnog, jer apsolutno može postojati samo u dva boga. Zato je satanističko učenje jeres. A istinska čista filozofska religija je vera u Lucifera, boga svetla, koji je jednak Adonaiu. Ali Lucifer, bog svetla i dobra se bori za ljude protiv Adonaia, boga tame i zla.“

Ovaj citat se može pročitati u glavnim Pajkovim spisima u biblioteci Škotskog reda u Vašingtonu na francuskom i engleskom jeziku. Pajk je prema sopstvenim rečima bio satanista i agent „Britanske krune“. Predsedniku SAD Endruu Džeksonu je dodelio 1867. 4. do 32. stepen Škotskog reda. 39 dana nakon postavljenja predsednika Teodora Ruzvelta koji je takođe bio anglofilni rasista i mason podignut je spomenik Albertu Pajku u Vašingtonu gde se i danas nalazi. Primedba u vezi sa današnjom situacijom:

Vidimo da u hijerarhijskom poretku nikom sem vođi nije dozvoljena slobodna volja. Da bi dostigla viši stepen, svaka osoba mora da ispuni zahteve koje joj postavlja prvi viši stepen. Primer: ja pokažem kandidatu za viši stepen belu knjigu, ali mu kažem da je crna. Zatim ga pitam koje je boje knjiga. Ako kaže bela, pao je, ako kaže crna, podoban je za sledeći stepen i sledeće zadatke koje mora da sledi bez sopstvene volje kao i ovaj. Primećujete li da su po ovom principu izgrađene sve hijerarhije na svetu? Da su svi školski sistemi, skoro sve religije, uključujući hrišćansku, islamsku, hinduističku, budističku, mormone, Jehovine svedoke, sajentologe… izgrađeni isto kao ova? Sopstveno mišljenje, tj. slobodan razvoj i samostalno mišljenje nisu dozvoljeni, nego samo ispunjavanje naloga koji se dobiju od nadređenih. Da li je to, kao u gore navedenom primeru Pajka, luciferska doktrina 33. stepena ili dogma katoličke ili islamske crkve prema vernicima, svejedno je. Savremenici koji se „potpuno svesno“ odriču slobodne volje i sopstvene odgovovrnosti i prenose ih na neku drugu osobu, organizaciju ili vođu, nisu vredni da budu bolje tretirani, s obzirom da danas, a posebno u Nemačkoj, nismo ni od koga „prisiljeni“ da pristupimo bilo kakvoj organizaciji ili religiji. Ili kako Anatol Frans reče: „Čak i ako pet miliona ljudi kaže neku glupost, ona ipak ostaje glupost!“

Primedba u vezi sa situacijom: u vezi sa američkim predsednikom Bilom Klintonom (bivšim guvernerom Arkanzasa): u svom velikom članku o Kju kluks klanu „Nova solidarnost“ nas informiše o tome kako je „sveštenik V.O. Vot bio mason 32. stepena Škotskog reda (tj. „majstor kraljevskih tajni“). On je bio duhovni učitelj i pravi hranitelj Bila Klintona i radio je zajedno s njim. Kao guverner Arkanzasa, države u kojoj je čvrsto ukorenjena duhovna tradicija Alberta Pajka, Klinton je podržavao smrtnu kaznu i više puta je naložio da se izvrši. U praksi to znači egzekuciju crnaca i siromašnih. Kako je Votov sin kratko saopštio, Klinton i njegov sveštenik su bili saglasni u tome da njihovo shvatanje religije dozvoljava ubijanje uhapšenih i nerođene dece (posebno crne dece). Klinton je takođe član „Saveta spoljnih odnosa“ (CFR), „Trilateralne komisije“, „Bilderbergera“ (čije će značenje biti objašnjeno) i doživotni član masonskog reda „De Molej“.

Žak de Molej je bio vođa Templara koji je spaljen 11. marta 1314. u Parizu. Prema literaturi reda „De Molej“ redom upravljaju visoki masoni i sastoji se od mladića između 14. i 21. godine koji se obrazuju prema sedam vrlina: ljubav prema roditeljima, strahopoštovanje, učtivost, drugarstvo, čistota (misli, reči i dela), vernost i ljubav prema domovini. Koliko to odgovara realnosti, neka ostane po strani.

A 1.

Postoje dva nivoa istorijske stvarnosti. Prvi je, takozvano, javno mnjenje, koje masovni mediji serviraju prosečnom građaninu i koje će kasnije, preko pojedinaca koji ga zapisuju, postati istorija. Drugi je sačinjen od događaja koji nisu otkriveni javnosti. Ovo je svet mahinacija tajnih društava koje prespajaju kapital, politiku, ekonomiju i religiju. Na ovom nivou prave se nacije, započinju se ratovi, ustoličavaju se predsednici i vođe i, u slučaju da ne funkcionišu, eliminišu se…