U svojoj prvoj knjizi „The Bill Gates Problem: Reskoning with the Myth of the Good Billionaire“ („Problem Bil Gejts: Obračun sa mitom o dobrom milijarderu“, novinar iz Vašingtona, Tim Švab, objavio je rezultate svog višegodišnjeg istraživanja Gejtsovog uticaja na tehnološku industriju, javnu politiku, obrazovanje, globalni zdravstveni sistem, medije… Švab je opisao Gejtsovu brutalnost s kojom je uništavao prijatelje i neprijatelje, otimao kompanije i gradio monopolski položaj, a sve to skrivajući se iza imidža detinjastog filantropa. Iza sebe, na putu do statusa najbogatijeg čoveka na svetu, Gejts je ostavio bezbrojne žrtve.

Magazin Tabloid će objaviti nekoliko delova iz knjige Tima Švaba, koja je dobila pozitivne kritike i bila izabrana za „Editors’ Choice“ od strane The New York Times-a, dok je Publishers Weekly ocenio da Švabova kritika „pogađa suštinu“ kada detaljno opisuje kako su inicijative Fondacije Gejts često imale minimalne koristi uprkos milijardama potrošenih dolara.

Tim Švab

Malo je zlikovaca koji se mogu uporediti sa Džefrijem Epštajnom, koji je 2019. godine pronađen mrtav u zatvorskoj ćeliji, u kojoj je čekao suđenje po optužnici za trgovinu maloletnicama u svrhu seksualne eksploatacije. Epštajnu je stavljano na teret to što je naneo neizmernu štetu bezbrojnim devojkama, koje je prvo zlostavljao, a zatim podvodio bogatim i moćnim muškarcima.

Taj sudski postupak trebalo je da ispravi nepravdu, koja se dogodila na prethodnom suđenju. Epštajn se 2008. godine suočio sa mogućom doživotnom kaznom zatvora, a odslužio je samo 13 meseci zatvora, od kojih je veći deo proveo na slobodi. Iako su tužioci, FBI, policija i novinari identifikovali nekoliko desetina devojaka koje su tvrdile da ih je Epštajn seksualno zlostavljao, optužbe za stvaranje „seksualne piramidalne šeme“ na sudu su misteriozno svedene na klasičnu prostituciju. Sud je prihvatio verziju događaja u kojoj je Epštajn samo obavljao finansijsku transakciju na koju su devojke dobrovoljno pristajale.

– Ja nisam seksualni predator, nego kriminalac. To je razlika između ubice i onoga ko ukrade veknu hleba – rekao je Epštajn novinarima 2011. godine.

Tu frazu je ponovio zaposleninam u Fondaciji Bila i Melinde Gejts sa kojima se sastao te godine, na poziv Bila Gejtsa.

Gejts je bio jedan od mnogih bogatih i moćnih ljudi koji su se našli u orbiti Džefrija Epštajna, u svojevrsnom elitnom klubu moćnih muškaraca u kome su se nalazile ličnosti poput Bila Klintona, princa Endrjua ili Donalda Trampa. Epštajnova smrt 2019. godine, koja je proglašena samoubistvom, znači da se možda nikada neće saznati cela priča o njegovom odnosu sa obim ljudima, koji poriču bilo kakvu umešanost u ilegalne aktivnosti.

Tim povodom, Bil Gejts je pokušao da se predstavi kao žrtva sociopatskog prevaranta. Gejts je tvrdio da se sa Epštajnom sastajao samo iz jednog jedinog razloga – da razgovara o filantropskoj inicijativi za prikupljanje sredstava za globalne zdravstvene projekte.

Gejtsova objašnjenja odnosa sa Epštajnom vremenom su se potpuno menjala. Novinari su, u jednoj od najozbiljnijih provera sa kojima se ikada suočio globalno najmoćniji filantrop, otkrivali jednu za drugom kontradikciju. Najočiglednija otvara pitanje zašto bi jednom od najbogatijih ljudi na svetu bila potrebna pomoć Džefrija Epštajna u prikupljanju novca? I kako je bilo moguće prevariti Gejtsa da poveruje da mu je Epštajn potreban za filantropske aktivnosti? Bil Gejts ima armiju zaposlenih, koji rade na tome da njegov ugled bude besprekoran.

Kad su se njih dvojica upoznali, 2010. godine, Epštajn je već bio poznati kriminalac i registrovani seksualni prestupnik, o čijim zločinima su mediji naširoko izveštavali. Bilo bi nerazumno, pa i nemoguće da Gejts nije znao ko je i šta radi Epštajn. Dok je Bil Gejts pokušavao da umanji značaj poznanstva sa Epštajnom, njegova supruga Melinda Frenč Gejts je javno priznala šta misli o Epštajnu, kao i da je na to upozorila Bila.

– Samo jednom sam se sastala sa Džefrijem Epštajnom, želela sam da vidim ko je taj čovek. Istog trenutka kad sam ušla na vrata, zažalila sam zbog toga. Bio je odvratan. Bio je oličenje zla. Posle sam imala noćne more o njemu. Srce mi se slama zbog mladih žena koje su bile njegove žrtve. Bože, užasno se osećam zbog tih devojaka – rekla je Melinda u intervjuu 2022. godine.

Važno je napomenuti da Bil i Melinda imaju troje dece, sina i dve ćerke, od kojih je jedna, u vreme kad se Gejts sastajao sa Epštajnom, bila istih godina kao i neke od njegovih žrtava.

Kako su mediji osvetljavali Gejtsov odnos sa Epštajnom, dokazujući da je on mnogo dublji nego što je osnivač Majkrosofta prikazivao, Gejts je prešao sa poricanja i umanjivanja optužbi na izvinjavanje, koristeći vlastito neznanje kao alibi.

– Očigledno sam napravio ogromnu grešku, ne samo što sam ga upoznao, već što sam ga sretao nekoliko puta. Moj cilj je bio da prikupim novac za globalno zdravstvo. Nisam shvatio da bi susreti sa njim mogli da zataškaju neverovatno užasne stvari koje je učinio. Vremenom sam počeo da to shvatam – rekao je Bil Gejts.

Lako je odnos Gejtsa i Epštajna svesti na puke tračeve. Ipak, to bi odvuklo pažnju sa činjenice da je upravo Gejts odgovoran za višegodišnje narušavanje ugleda Fondacije. Gejts i njegovi saradnici su ostali u kontaktu sa Epštajnom do 2017. godine. Štaviše, taj odnos je doprineo i razvodu Bila i Melinde Gejts. Odnos sa Epštajnom je takođe važan jer pokazuje u kojoj meri Gejts nije sposoban da preuzme odgovornost za svoje postupke. Neverovatno, ali usred kampanje razornih informacija o njegovoj vezi sa osuđenim seksualnim prestupnikom, Fondacija Bila Gejtsa je ostala nema. Sve odgovora na te optužbe, Gejts je plasirao preko ličnog portparola, a ne preko Fondacije.

Čak i ako prihvatimo njegovo naivno objašnjenje da je sa Epštajnom kontaktirao isključivo oko humanitarnih tema, to pokreće uznemirujuće pitanje: ako je Gejts bio spreman da se udruži sa čudovištem poput Epštajna kako bi prikupio sredstva za svoje akcije, šta ne bi hteo da uradi da bi dobio novac? Ova uznemirujuća patologija, u kojoj cilj opravdava sredstva, može se pronaći u celom radu Fondacije Bila Gejtsa, koja koristi svoju moć i uticaj da preoblikuje svet. Ovo podseća na moralni hazard i pokazuje šta su ljudi sposobni da urade kad misle da ih niko ne gleda ili kada misle da se pravila i zakoni ne odnose na njih. Ta ideja možda objašnjava veze poput ovih koje su spojile Gejtsa i Epštajna.

Džefri Epštajn je bio neverovatno bogat. U vreme smrti, njegova imovina je procenjena na 577 miliona dolara. Za sobom je ostavio velike donacije univerzitetima i naučnim institutima. Početkom 2000-ih, pre nego što je prvi put uhapšen, sa Bilom Klintonom je učestvovao u nekoliko dobrotvornih inicijativa. Kao i Gejts, Epštajn je bio neka vrsta trgovca uticajem sa bogatim portfolijom kontakata u najvišim sferama nauke, finansija i politike. Na sad već čuvenoj fotografiji Gejtsa i Epštajna, pored njih se nalaze Leri Samers, bivši ministar finansija SAD, i Džejms Stejli, tadašnji visoki rukovodilac u JP Morganu. Mnogi veruju da su Epštajnu široke veze sa moćnim ljudima pomogle da osigura nagodbu o priznanju krivice 2008. godine, kad se suočavao sa optužbama koje su mogle da ga doživotno strpaju iza rešetaka.

Epštajn se uvek ponašao kao da je iznad zakona. U nekim praktičnim aspektima, to je i bio. Decenijama je lovio slabije i ranjivije od sebe: mlade devojke, od kojih su mnoge poticale iz siromašnih porodica ili su bile zlostavljane u detinjstvu. Za lov, koristio je svoje bogatstvo. Plaćao je žrtvama, nudio im finansiranje studija ili druge usluge. Takođe, kupovao je njihovo ćutanje. Novcem je, istovremeno, otvarao vrata i gradio prijateljstva sa drugim pripadnicima globalne elite, čime je obezbedio imunitet otporan i na bombe.

Jedno vreme, Bil Gejts je navodno bio među najmoćnijim Epštajnovim saveznicima. Njihova veza je bila signal svim članovima društva najuticajnijih ljudi u SAD-u da Epštajna treba prihvatiti kao potencijalnog partnera, a ne odbaciti kao nasilnog zlostavljača.

Vest o vezi Gejtsa i Epštajna prvi put se pojavila u leto 2019. godine. Epštajn je uhapšen u julu i optužen za trgovinu ljudima u svrhu seksualne eksploatacije. Novinari su požurili da istraže mrežu poznatih ličnosti povezanih s njim. U njoj se našlo i ime najvidljivijeg humanitarca na svetu. Tek kad je prošao prvi medijski talas, Gejts je počeo da javno govori o svojim vezama sa Epštajnom.

– Upoznao sam ga. Nisam imao nikakav posao, niti prijateljski odnos s njim. Nisam išao u Novi Meksiko, na Floridu ili Palm Bič ili bilo gde s njim. Imali smo zajedničke poznanike, koji bi mi govorili: „Hej, ako želiš da prikupiš novac za globalno zdravlje i dobiješ više donacija, poveži se sa Epštajnom, on poznaje mnogo bogatih ljudi“. Nikad nisam bio na zabavama s njim. Koliko ja znam, nikada nije donirao novac ni za šta – rekao je Gejts.

Međutim, njegove tvrdnje opovrgnute su dokazima koje su otkrili istraživački novinari. Iako je Gejts tvrdio da nije išao u „Palm Bič ili bilo gde slično“, mediji su objavili zvanične dnevnike letova, koji su otkrili da je Gejts odlazio Epštajnovim avionom u Palm Bič. Takođe, Gejt se sastao sa višestrukim seksualnim prestupnikom u njegovoj kući na Menhetnu. Na jednom od tih sastanaka bila je prisutna mis Švedse i njena petnaestogodišnja ćerka. „Svratile su jedna veoma atraktivna Šveđanka i njena ćerka, s njima sam ostao do kasno“, napisao je Gejts u e-mailu kolegama sledećeg dana.  

Gejts je svojim nejasnim izjavama dao signal da nešto nije u redu, da nešto skriva, pa su novinari počeli da grebu i grebu. Ispostavilo se da su se Gejts i Epštajn zapravo sreli nekoliko desetina put, da su imali vrlo blisku ličnu vezu i da su čak razgovarali o Gejtsovom braku, koji je tada bio pred krahom. Mediji su izvestili da je Gejts koristio Epštajna kao kanal da priđe uticajnim ljudima iz odbora za dodelu Nobelove nagrade. Epštajn je održavao kontakte sa bivšim dobitnicima Nobelove nagrade kao što su Frenk Vilček, Džerald Adelman i Mari Gel-Man. Takođe, imao je veze sa istraživačkim centrom pod nazivom Međunarodni institut za mir (IPI), koji je dobijao brojne donacije od dobrotvornih fondacija povezanih sa Epštajnom.

Gejts, Epštajn i predstavnici IPI-ja sastali su se sa Torbjornom Jaglandom, bivšim premijerom Norveške i, u to vreme, predsednikom Komiteta za dodelu Nobelove nagrade za mir. Jagland je kasnije novinarima rekao da je sastanak, koji je održan u Francuskoj, bio povezan sa njegovom pozicijom generalnog sekretara Saveta Evrope. Prema njegovim rečima, na sastanku su diskutovali o falsifikovanim lekovima. Jagland je umanjio značaj Epštajnovog učešća: „Bil Gejts je zatražio da se vidimo i objasnio je zašto. Doveo je nekoliko ljudi, uključujući i one iz IPI-ja. Nisam imao običaj da procenjujem pratioce ljudi sa kojima sam se susretao.“

Taj sastanak je pokrenuo mnoštvo pitanja. Gejts je tvrdio da je njegov odnos sa Epštajnom bio ograničen na razmenu ideja o kampanjama za prikupljanje sredstava za humanitarne akcije. Ako je tako, zašto mu je Epštajn bio potreban na sastanku sa sekretarom Saveta Evrope? Na pitanje zašto je Gejts tražio sastanak sa nekim iz Nobelovog komiteta, njegov lični portparol je odgovorio: „Iako bi Nobelova nagrada nesumnjivo bila velika čast, pogrešno je tvrditi da je Bil Gejts bio opsednut nagradom, da je ciljao ili da se na bilo koji način zalagao da je dobije. Ako je Epštajn imao plan ili motivaciju da se meša u bilo koji proces vezan za bilo koju nagradu u Gejtsovo ime, ni Gejts niti bilo ko, ko je radio s njim, nisu bili svesni njegovih namera i odbili bi svaku njegovu ponudu da pomogne.“

Nakon što se filantrop sastao sa Jaglandom, njegova Fondacija je počela da donira milione dolara Međunarodnom institutu za mir. Očigledno, Gejts je nagradio IPI što mu je obezbedio kontakt sa čovekom iz vrha Nobelovog komiteta.

Još šokantnije, izgleda da je Epštajn bio uključen u koordinaciju donacija koje je davala Gejtsova Fondacija. Pojavili su se mejlovi u kojima su on, predstavnici Međunarodnog instituta za mir i jedan od najbližih Gejtsovih saradnika – Boris Nikolić – razmenjivali poruke o donacijama. Ovo otkriće predstavlja Epštajna kao posrednika u dodeli grantova od Gejtsove Fondacije. Ipak, Fondacija to poriče: „Nikada nismo imali finansijske poslove sa Epštajnom. Sarađujemo sa Međunarodnim institutom za mir, koji podržava naše napore da poboljšamo zdravstvenu zaštitu u Pakistanu i Avganistanu.“

U Gejtsovom i Epštajnovom odnosu značajnu ulogu je imao Boris Nikolić, hrvatski naučnik koji je 1994. diplomirao na Medicinskom fakultetu u Zagrebu, a doktorirao na Harvardu. Sa više od 70 naučnih radova, patenata i aplikacija, kao suosnivač tri biotehnološke kompanije, Nikolić se 2007. zaposlio u Fondaciji Bila i Melinde Gejts, gde je tri godine kasnije postao glavni naučni savetnik. Nikolić je imao razne uloge u Fondaciji, ali i u Gejtsovom privatnom životu. Njih dvojica su zajedno popisali dva patenta i sarađivali su u u brojnim akcijama Fondacije.

Nikolić i Gejts su se prvi put sastali sa Epštajnom 2010. godine. Taj kontakt je dobio na značaju posle objavljivanja vesti da je Epštajn pronađen obešen u svojoj ćeliji. Samo dva dana pre smrti, on je promenio svoj testament i kao rezervnog izvršioca imenovao Borisa Nikolića. Ukoliko bi prvoimenovani izvršilac odbio da sprovede u delo poslednju Epštajnovu želju, Nikolić bi preuzeo odgovornost za upravljanje njegovom imovinom, vrednom 577 miliona dolara.

Nikolić je novinarima rekao da je šokiran što je imenovan za izvršioca i da neće prihvatiti tu ulogu. Takođe, sebe je opisao kao žrtvu Epštajnove posthumne prevare: „Tokom nekoliko proteklih godina svi smo naučili da je Epštajn bio majstor obmane. Sada shvatam da su njegovi filantropski poduhvati bili osmišljeni da se dodvori mojim kolegama i meni kako bi unapredio svoj društveni i finansijski status. Kada je video da ne ostvaruje svoje ciljeve, počeo je da uzvraća. Ovo imenovanje za izvršioca njegovog testamenta smatram direktnom odmazdom.“

Prema ovoj verziji priče, Epštajn je uključio Nikolićevo ime u testament znajući da će mediji pratiti taj trag sve do Gejtsa. Međutim, u toj verziji nedostaje razjašnjenje razloga koji bi naveli Epštajna na osvetu. Zašto je osećao toliki animozitet prema Gejtsu, koji je sve vreme umanjivao značaj njihovog odnosa. Gejts je tvrdio da je, nakon neuspešnih pregovora o partnerstvu u dobrotvornim operacijama, izgubio poverenje u Epštajna i da su zbog toga prekinuli komunikaciju. Gejts nikad nije pominjao da su se njih dvojica posvađali i sukobili. Naprotiv, tvrdio je da su se jedva poznavali i da je njihov krhki odnos bio isključivo profesionalni, nikako lični. Da li je moguće da su neuspešni pregovori o filantropskom partnerstvu toliko uznemirili Epštajna da dva dana pre samoubistva prepravi svoj testament kako bi obrukao Bila Gejtsa? Teško je poverovati u to.

Jedna od najvažnijih stvari koje treba zaključiti iz sage Gejts-Epštajn je očigledna nesposobnost Fondacije da se pozabavi sumnjivim ponašanjem svog osnivača. Druge velike kompanije su brzo preduzele mere kako bi se distancirale od optužbi za veze sa Epštajnom. Gejts nije uradio ništa. Van Fondacije, razni rukovodioci, koji su sarađivali sa Epštajnom, bili su primorani da podnesu ostavke na visoke funkcije – u Barklisu, Apolo Global Menadžmentu i L’Brendsu. Pod pritiskom javnosti princ Endrju je lišen svih zvaničnih titula i dužnosti. Aleks Akosta, sekretar za rad u prvoj administraciji Donalda Trampa, podneo je ostavku zbog uloge koju je, kao državni tužilac, imao u sklapanju sporazuma o priznanju krivice sa Epštajnom iz 2008. godine. Korporativna Amerika, britanska monarhija i Trampova administracija izgleda imaju bolje kalibrisan moralni kompas od najpoznatije humanitarne organizacije na svetu.

Nakon što je otkrivena priča o Gejtsovim vezama sa Epštajnom, on se suočio sa nekoliko optužbi za nedolično ponašanja od strane zaposlenih u Majkrosoftu i Fondaciji. Gejts je negirao ili umanjivao značaj optužbi, koje su ga sustizale cele 2021. godine. Ipak, priznao je vezu sa jednom saradnicom iz Majkrosofa, za koju je rekao da je završena „prijateljski“. Ali, to priznanje je usledilo tek nakon što je Majkrosoft javno saopštio da je primio „izveštaj o zabrinutosti“ jedne radnice, koja je u pismu zahtevala od menadžera Majkrosofta da ga pokažu Melindi Frenč Gejts.

„Članovi Upravnog odbora, po savetu nezavisne advokatske kancelarije, odlučili su da sprovedu temeljnu istragu. Tokom istrage, Majkrosoft je pružio veliku podršku zaposlenoj koja je izrazila zabrinutost“, navodi se u saopštenju kompanije čiji osnivač je Bil Gejts.

Majkrosoft je kasnije priznao još jedan incident. Bil Gejts je poslao „neprikladan i sugestivan“ imejl zaposlenoj srednjeg nivoa, tražeći od nje da se sastanu ispred kancelarije. Kada je priča procurela u javnost, Gejtsov lični portparol je odgovorio: „Ove tvrdnje su lažne, to su glasine iz druge ruke, od izvora bez direktnih informacija, i predstavljaju sukob interesa“.

Kad su ove i druge optužbe, koje su se protezale decenijama, izašle na videlo, javnost je počela pažljivije da ispituje Majkrosoft. Otkriveno je da su postojale stotine optužbi za diskriminaciju i uznemiravanje tokom Gejtsovog mandata. Iako je utvrđeno da nisu sve optužbe bile usmerene protiv njega, Gejts je 2020. godine podneo ostavku na mesto u Upravnom odboru, ali tvrdeći da to nije uradio zbog istrage koju je Majkrosoft vodio o njegovom nedoličnom ponašanju.

Nataša Lamb, stariji partner u kompaniji Ardžuna Kapital, predvodila je istragu, koju su odobrili akcionari Majkrosofta. „Slučaj Bila Gejtsa je klasičan primer odnosa novca i moći. Jasno je da je flertovanje sa zaposlenima bilo njegova igra. Tako je uspoznao i svoju suprugu Melindu. Jasno je da je nastavio ovu vrstu ponašanja. Ovo otvara pitanje kako Upravni odbor i menadžment Majkrosofta rešavaju probleme seksualnog uznemiravanja unutar kompanije“, rekla je Lamb.

U slučaju Fondacije Bila i Melinde Gejts, pošto nema akcionare, nije sprovedena nikakva istraga nedoličnog ponašanja njenog osnivača.

Tokom istrage i medijskih optužbi, Bil Gejts je dosledno negirao da je zlostavljao bilo koga ili da se neprimereno ponašao prema ženama. Međutim, po mišljenju Nataše Lamb, optužbe protiv njega nisu bile ništa novo. Uprkos njegovom javnom imidžu kao kompjuterskog stručnjaka ili ljubaznog filantropa, Gejts se uvek ponašao kao tvrdoglavi alfa mužjak. U Majkrosoftu je stalno testirao hrabrost svojih podređenih. Tako se ponašao i u javnosti. Gomilao je kazne za prekoračenje brzine, bezobzirno jureći svojim Poršeom, a neko vreme je, navodno, svoje radno mesto smatrao seksualnim igralištem.

Dok je radila u Majkrosoftu, Melinda Frenč je bila podređena Bilu Gejtsu. I nije bila jedina saradnica sa kojom je on imao vezu. Početkom 1990-ih, mediji su objavili da je imao „povremenu aferu sa menadžerkom za marketing u Majkrosoftu“ i nekoliko sastanaka sa „niskorangiranom radnicom u Majkrosoftovom informacionom centru“.

Optužbe za neprimereno ponašanje pratile su Gejtsa i u njegovom filantropskom radu. Njujork tajms je izvestio da se Gejts bez pristanka udvarao podređenoj saradnici u Fondaciji. „Šest sadašnjih i bivših zaposlenih u Majkrosoftu, Fondaciji i kompaniji koja upravlja Gejtsovim bogatstvom reklo je da su takvi incidenti, kao i drugi, svežijeg datuma, ponekad stvarali napetu radnu atmosferu. Gospodin Gejts je bio poznat po svom grubom pristupu ženama unutar i van kancelarije. Takvim ponašanjem podstakao je česte tračeve o njegovom ličnom životu“, navodi se u tekstu Njujork Tajmsa.

Posle svega, ostaje činjenica da je Epštajn za Gejtsa bio mnogo veći teret, nego prednost. Ipak, bez obzira na otkrića o njihovom odnosu i na optužbe koje su iznele njegove podređene saradnice, to je donekle umanjilo Gejtsov morali autoritet na svetskoj sceni, ali on je i dalje dobrodošao u pristojnom društvu. Tako će ostati sve dok na bankovnim računima ima stotine milijardi dolara.

(U sledećem broju: Vlasnik tuđeg novca