Vođe naprednjačkog režima teško prikriva stanje prepasti u kome se nalazi već duže vremena. Europol i Evropsko tužilaštvo traže da nadležne pravosudne instiutucije postupaju po godinu dana ranije dostavljenim transkriptima takozvanih Sky aplikacija, iz kojih se vidi da su on i njegovi najbliži ljudi „servis“ organizovane kriminalne mreže. U brojnim slučajevima, kao „političko krilo“, i kreator „politike“ takve mreže. To je i razlog zašto samozvani „vođa“ traži ukidanje Specijalnog Tužilaštva i suda…

Luka Mitrović

Prioriteti u Vučićevog režima se menjaju iz dana u dan. Osim blokade energenata i panične potrage za bilo kakvim rešenjem, na vrh tih prioriteta došla je takođe panična potreba za ukidanjem Specijalnog suda i Specijalnog tužilaštva za organizovani kriminal! Preko svojih agitatora, srpski diktator najavljuje nekakav „novi paket pravosudnih zakona“, koji bi koristio samo kriminalnim strukturama i naprednjačkoj mafiji na čelu sa odlazećim diktatorom Aleksandrom Vučićem. Ali, zašto baš sada i zašto je toliko hitno njegovom režimu da „ugasi“ Specijalni sud i tužilaštvo za organizovani kriminal?

Stvari postaju jasnije ako se zna da je krajem Novembra 2025. godine, Vrhovno javno tužilaštvo Srbije kontaktirano od strane nadležnih ličnosti Evropskog tužilaštva i Europola, u vezi sa godinu dana dugim čekanjem na pokretanje postupka po osnovu dostavljenih dokaza o organizovanom kriminalu sa presretnutih razgovora putem takozvanih Sky aplikacija, a koje su vodili „ugledni“ mafijaši, čvrsto povezani sa državnim vrhom i  njegovim samozvanim „vođom“.

Naime, Europol je još krajem prošple 2024. godine dostavio MUP.a Srbije transkripte mafijaških razgovora preko komunikacija sa pomenute Sky aplikacije, ali i WhatsApp-a i drugih sredstava šifrovanih veza članova narko-kartela koji je sarađivao sa biznismenom bliskim Srpskoj naprednoj stranci, Dragoljubom Zbiljicìem.

Od tada do danas, niko u nadležnom srpskom tužilaštvu nije pokrenuo po ovom predmetu nikakav postupak. Uzgred, ovaj slučaj ima direktne veze sa  pripadnicima mafijaške „familije“ u Novom Sadu, a dostavljen i transkripti rečito govore o sukobima između suprotstavljenih struja unutar Vučićeve „poslovne zajednice“ unutar Srpske napredne stranke, i bliske veze sada bivšeg premijera Srbije Miloša Vučevića, sa pomenutim kriminalnim krugovima. Takođe, dostavljeni transkripti teško optužuju diktatorovog „brata po materi“, Andreja Vučicìa, jer se iz njih saznaje sve u odnosima između ovih grupa i otkrivaju veze i uticaji pojedinaca iz kriminalnog podzemlja na imenovanje kadrova u energetskom sektoru Srbije i u samom MUP.u. A, tom i takvom srpskom MUP.u, Europol je pre godinu dana dozvolio da pregledaju te Sky, WhatsApp, i druge poruke, koje je trebalo proslediti nadležnom tužilaštvu na dalje postupanje…

Prema izvorima MT, ovo nisu ni jedini ni poslednji „paketi“ ovakvih transkripata, ima ih još i tiču se direktno (a ne samo indirektno) Aleksandra Vučića. Da li je Europol ovih godinu dana zajedno sa Evropskim tužilaštvom „stavio na ispit“ postojeće mrtvo srpsko tužilaštvo i potpuno režimsku policiju, čekajući da se neko od njih „otme“ i krene u obračun sa Vučićevom mafijom?

Evidentno je da se režim srpskog diktatora doslovno „koprca“ kao otrovani štakor u mišolovci. No, Europol i Evropsko tužilaštvo polu-javno već raspravljaju o tome sa kojim kadrovima u srpskom MUP.u i Tužilaštvu će sarađivati kad se uskoro bude hapsilo, a kasnije i sudilo „palom vođi“ i njegovoj mafiji.

Sve su to razlozi zbog kojih je nastala panična potrebna da se, navodno, „u okviru reforme pravosuđa“ ukine Tužilaštvo za organizovani kriminal. Kroz, naravno, „deo šireg paketa zakona“ koji samodržac ubrzano priprema. Navodi se već kroz režimske biltene i TV kanalizacije da pravosudni sistem treba „racionalizovati“ i da specijalni sudovi navodno „stvaraju socijalne razlike jer imaju veće plate od redovnih sudova“. A, takozvana „reforma“ se predstavlja kao deo modernizacije pravosuđa. I to, čak i naivni vide, da je bez jasnog plana kako će se nadomestiti specijalizovana ekspertiza, jer redovni sudovi nemaju ni iskustvo ni specijalne uslove potrebne za ovakve slučajeve.

Diktator na svaki način gleda da izbegne odgovornost za slučajeve teške korupcije i finansijske malverzacije u poslednjih 13 godina, mnoga nerazjašnjena ubistva, veze sa narko-kartelima, pranje narko-novca…

Ukidanje Specijalnog suda i tužilaštva za organizivani kriminal ide samo u korist mafije na vlasti. Advokatska komora Srbije je već upozorila da ideja o ukidanju specijalnih sudova može doći samo od onih koji imaju veze sa organizovanim kriminalom, te da redovni sudovi nisu osposobljeni da vode ovakve procese…

Ali, da bi bilo jasnije zašto radikalsko-naprednjačka mafija u dugom vremenskom periodu, odmah nakon prevrata 2000. godine, ima problem sa progonom organizovanog kriminala, treba pogledati hronologiju nastanka Specijalnog Tužilaštva za borbu protiv organizovanog kriminala i događaje koji su mu prethodili i koji su ga od formiranja pratili…

U julu mesecu 2002 godine, tadašnja Vlada SRJ je usvojila Zakon o borbi protiv organizovanog kriminala. Da bi postao važeći, bilo je potrebno da postane sastavni deo saveznog Zakona o krivičnom postupku. Za tako nešto bilo je neophodno da ga izglasa i savezna skupština. DSS i crnogorska SNP opstruiraju donošenje zakona do decembra 2002. Ovaj zakon prvi put uvodi status svedoka saradnika. Član takozvanog „Surčinskog klana“, Ljubiša Buha zvani Čume, izjasnio se da je spreman da postane svedok saradnik, ali čekao se zakon. Na osnovu njegovog iskaza još tada bi bila podignuta optužnica protiv Milorada Ulemeka i pripadnika zemunskog klana. Zakon je, kako je već rečeno, „kočila“ crnogorska SNS zajedno sa strankom Vojislava Koštunice.

U Beogradu se na dan 3. avgusta te 2002. godine dešava pokušaj ubistva Ljubiše Buhe, u kome učestvuje i MIlorad Ulemek-Legija. Nedelju dana kasnije, 12. avgusta, optuženi Slobodan Milošević iz pritvora u Hagu predlaže Vojislava Šešelja za zajedničkog „patriotskog kandidata“ sa ciljem stvaranja bloka koji bi srušio Vladu Zorana Đinđića. U decembru iste godine, tadašnja Savezna skupština usvaja Zakon o borbi protiv organizovanog kriminala. Pripadnici JSO i zemunskog klana miniraju preduzeće Difens Roud u vlasništvu Ljubiše Buhe Čumeta, a eksplozije se čuju u Beogradu i okolini, punih pet dana. U januaru 2003 – nakon saznanja da mafija dobija podatke koji su državna tajna, premijer Đinđić odlučuje da smeni tadašnji vrh BIA, Andriju Savića i Milorada Bracanovića. Formirano Specijalno tužilaštvo i Posebno odeljenje Okružnog suda za organizovani kriminal (Specijalni sud). Već 28. januara, 20023., Milorad Ulemek-Legija objavljuje „Pismo srpskom narodu“ u kome se žali na to Tužilaštvo i kaže, između ostalog: „Odbrojavaju nam poslednje dane…“

U februaru 2003, u još uvek „Saveznoj“ Skupštini svečano je proglašena „nova država“, takozvana Državna zajednica Srbije i Crne Gore. Vojislav Koštunica u toj „novoj državi“ ostaje bez ijedne funkcije. DSS više nema nikakvu vlast u zemlji. A, razočarani državni novinar Aleksandar Tijanić piše u svom tekstu i ovakvu rečenicu: „Ako Đinđić preživi, Srbija neće!“

Već 21. februara 2003. kreće pokušaj atentata „Surčinaca“ na Zorana Đinđića kod hale Limes u Beogradu. Vozač kamiona Dejan Milenković-Bagzi uhapšen je na licu mesta. Određen mu je pritvor od osam dana, ali Vanraspravno veće IV suda ukida mu pritvor četiri dana ranije. Milenković-Bagzi od tada je u bekstvu do 2006. Posle čudom preživljenog atentata, Zoran Đinđić odlazi u Banjaluku i studentima drži predavanje na temu „Od nacionalizma do patriotizma“.

Dva dana nakon što je saznala da Đinđić „još nije smaknu“, 23. ferbuara 2003., Mirjana Marković-Milošević ubrzano se povlači u Moskvu, a za njom i „sin Marko“ sa do danas neutvrđenim brojem pokradenih miliona iz državne kase.  Takođe razočaran, ali već obavešten da će „postupak biti ponovljen“, 24. febriuara 2003., Vojislav Šešelj se predaje sudu u Hagu i poručuje da će „na proleće u Srbiji biti krvi do kolena“. Njegov „doglavnik“ Tomislav Nikolić na mitingu Srpske radikalne stranke tih dana kaže: „Recite Đinđiću da je i Tito pred smrt imao problem sa nogom“..

Na dan 5. marta 2023., donet akt o postavljanju Jovana Prijića za Specijalnog tužioca za borbu protiv organizovanog kriminala. Počinje kampanja protiv Prijića da je bio član JUL-a. Za to vreme on uzima iskaz od svedoka saradnika Ljubiše Buhe Čumeta koji se nalazi u vojnoj bazi u Slovačkoj gde je pobegao od zemunskog klana.

11. marta Jovan Prijić i pripadnici policije završavaju ispitivanje Ljubiše Buhe Čumeta u Slovačkoj i u dva sata noću vraćaju se u zemlju sa njegovim potpisanim iskazom koji je od tog trenutka validan za sud.

12. marta 2003. u 8 ujutro, zbog laži koje se svakodnevno objavljuju o njemu, specijalni tužilac Jovan Prijić podnosi ostavku i istog dana odlazi u rodni Zrenjanin. Istog dana, u 12,25h, ispred ulaza u vladu Srbije ubijen je premijer Srbije Zoran Đinđić. Jovan Prijić se vraća u Beograd i preuzima slučaj ubistva premijera. Istog dana, na osnovu dotadašnje istrage i iskaza Ljubiše Buhe Čumeta, tužilac i policija zaključuju da su premijera Srbije ubili pripadnici JSO sa članovima zemunskog klana. Izdata je poternica i uvedeno vanredno stanje. Sutradana, Vlada saopštava da je do 17 sati policija uhapsila 56 osoba za koje se sumnja da su umešani u ubistvo premijera. DSS predlaže formiranje koncentracione vlade. Već 15. marta traje sahrana Zorana Đinđića u Aleji velikana da na ulice ilazi na stotine hiljada ljudi, a 28. marta, na Fruškoj gori, nađeno je telo Ivana Stambolića, koga su otela, ubila, bacila u kreč i zakopala četvorica pripadnika JSO.

U tom periodu, najžešće udare na Spcijalno tužilaštvo za organizovani kriminal (u kontinuitetu), doživelo je od vlada Vojislava Koštunice i njegovog ministra, pok. Zorana Stojkovića. Njegove tadašnje „argumentacije“ za gašenje ovog tužilaštva, potpuno su iste kao i „argumentacije“ koje od polovine novembra 2025. godine iznose „glasnogovornici“ režima Aleksandra Vučića.

Ništa tako jasno ne govori o snazi organizovanog kriminala i državne mafije kao što govori ta spremnost da se i oružjem brani razbojnička imperija, kojoj „političko krilo“ mora biti po volji „ili ga neće biti“.

Narod, građani, studenti, radnici, poljoprivrednici, svi koji su od kraja 2024. masovno na ulicama u protestu protiv poslednje diktature u Evropi, svakako koraju da imaju tu činjenicu u vidu…