Šta se stvarno dešavalo iza zatvorenih vrata na samitu Politike zajednice Evrope u Danskoj 1. septembra ove godine, ko je u Kopenhagenu „priveo“ Aleksandra Vučića na „informativni razgovor“, šta mu je tamo rečeno, zašto i kome u Srbiji vlade Amerike i Velike Britanije „pojačavaju“ već odavno uvedene sankcije i kako će mafijaška piramida srpskog diktatiora srušiti sva njegova „Potemkinova sela“…

Luka Mitrović

„Nikada neću dozvoliti da neradnici, kriminalci i karteli upravljaju Srbijom. Ponosan sam što me svi narko-karteli mrze.“ urlao je srpski diktator 3. juna ove 2025. godine godine u Novom Sadu. A, već 1. oktobra ove godine na samitu Evropske političke zajednice u Danskoj, „odvojen“ je od ostalih na poseban informativni sastanak sa predstavnicima NATO i Europola, gde mu je saopšten broj ulaza velikih transporta narkotika u Srbiju (i šta je od toga ostalo u Srbiji), ko rukovodi time i koliko njegov ključni čovek stvarno „prihoduje“ od ovakvih „distribucija“.

Prema svedočanstvu ličnosti iz slovenačke delegacije, Vučić je navodno ostao zatečen nekim činjenicama, a čuli su se i komentari iz jedne druge delegacije balkanskog regiona: „Sad će saznati koliko je njegov pajtos stvarno jak“. 

Po svemu sudeći, to je i bio razlog zašto je zbunjeno tumarao hodnicima palate u Kopenhagenu, tržeći bilo kakvo mesto da sedne, i našao ga je ali pogrešno: bilo je to mesto šefa jedne vojne delegacije, koji ga je kulturno sklonio odatle. Niko nije obratio pažnju na njega, dok se zbunjeno okretao u krug, pogledom tražeći nekoga tko bi mu pomogao i izvukao ga iz ponižavajuće situacije („nigde Suzane da priskoči“). Organizatori samita očito nisu znali što bi s njim. Na kraju se ipak neko dosetio i doneo mu malu stolicu sa stolićem, poput onih iz školskih klupa. Ali, u pokušaju da se smesti, zlosrećni Vučić uspeo je da prevrne i polomi taj „intergisani“ stočić, nespretno ga okrenuvši naopako, tako da ga je obezbeđenje pustilo da sedne na ono što je ostalo: račkoj stolici. Protokol ga očigledno nije predvideo. Broj stolica i imena na njima su bila precizno pripremljena, ali bez njega i to nimalo slučajno.

Kakva je njegova uloga na tim skupovima u Evropi i Americi, takva je i uloga njegove stranke u Evropskom parlamentu (EPP), dakle, nikakva.

I uloga svih njegovih „delegata“ gde god da ih pošalje nije nimalo bolja. Uglavnom sede u „magarećim klupama“ i klimaju glavom. Ali je zato njihova uloga u Srbiji ogromna .

U Srbiji su doslovno bogovi. Prate ih velika obezberenja, imaju svoje sluge, „batlere“, svoje vozne parkove, vile, dvorce, jahte u na Mediteranu…Kad se bude saznao „konto“ mnogih iz Vučićevog okruženja, ukoliko Srbija ne bude najsurovije postupala sa tom „elitom“, ne treba da se nada ničemu dobrom u budućnosti.

Ta će mafija biti spremna na nove akcije za povratak u „obežanu zemlju“ jer nikada i nigde u posleratnoj Evropi ovakve surove pljačke, nasilja i manipulacija sa milionima ljudi nije bilo.

Vučićeva razbojnička horda spremna je na sve radi opstanka u „najboljoj zemlji na svetu“ koja to sigurno jeste, ali za njih i njihove kriminalne poslove.

Ko je zaboravio na britansko-ameriike sankcije iz 2022., treba ga podsetiti, jer one i dalje postoje za odrerena lica u Srbiji. Prema odlčino upuženim izvorima MT, te sankcije će biti pojačane i proširene na još jedan broj lica uskoro.

A, sve je počelo kad je u nepriznatom kosovskom parlamentu, u decembru 2022 godine, izvesni Armend. M., inače poslanik stranke Aljbina Kurtija, javno pročitao spisak srpskih kriminalnih organizacija i njihovih „rukovodilaca“, meru kojima su bili Goran Rakić, Igor Simić, Slavko Simić, Miloš Perović, Nenad Rurić i Stevan Pavićević, sve članovi takozvane „Severne brigade“, koju su stvorili Andrej Vucic, brat Aleksandra Vučića i Radule Stevic. Armend. M. je imao i spisak lica albanske nacionalnosti koja su za vreme prethodnih vlada (Haradinaj, Tači), saradivali sa njima.

Oba ta spiska dobio je od osobe iz vojno-obaveljtajnog sektora americke vojne baze Bondstil kod Uroševca. Način na koji je Armend. M. dobio ovu informaciju, govori da je i američka vojska „nezvanično“ uključena u praćenje ovih lica i njihovih kriminalnih poslova.

Na kakav način, nije teško pretpostaviti.

Osim pomenute „Severne brigade“ stvorena je i „Civilna zaštita“ čiji novi i „tajni“ clanovi i danas „cirkulišu“ sa obe strane graničnih prelaza: u centralnoj Srbiji maltretiraju, prebijaju i proganjaju pobunjeni narod i studente, a na Kosovu, igraju „dvostruku igru“, uključeni su u kriminalne albanske tokove, a navodno se organizuju da na poziv „Vođe“ pokušaju još jedan „ustanak“ sličan onoj odbrane kriminalnog kartela Milana Radoicica (koji je takav „heroj“ da je pobegao i ostavio iza sebe ranjenika i dva mrtva čoveka).

O namerama da ovoj „gospodi“ koju on izgleda samo delimično kontroliše (dok njega Radoičić „u potpunosti“ kontroliše), budu uvedene nove sankcije, a prema oštrim tonovima iz Všingtona i da budu proglašeni i zvanicno za terorističku grupu, Aleksandar Vucic je obavešten na tom „izdvojenom“ kratkom i vrlo informativnom sastanku sa predstavnicima NATO i Europola. O tome nijedna jedina rec nije napisana u medijima, sastanak se održao na samom kraju samita u Kopenhagenu, ili, kako se to kolokvijalno kaže“, „na marginama“ ali iza zatvorenih vrata. A, sastanak je bio izvanredno važan jer mu je dat kratak rok da krene u hapšenje tih svojih najbližih „poslovoda“, ili će to oni uraditi čim nogom kroše van Srbije. Pojacane sankcije im sigurno sleduju ponovo, a moguce i prema izvorima iz SAD da budu i zvanicno stavljeni na listu teroristickih organizacija, zbog transporta narkotika preko granica Srbije i Kosova (koje je Vučic uredno „utvrdio“ Briselskim, Ohridskim i Nemacko-francuskim sporazumima).

Zvonko Veselinovic i njegov brat Žarko Veselinović, prema proverama „sigurnosno-interesantnih lica“ granicne policije Bosne i Hercegovine a, prema izveljtaju IPTF (medunarodne policije za BiH), poslednjih nekoliko godina, redovno su ulazili u BiH čak i vazdušnim putem, Veselinovićevim helikopterom (marke Sikorski S-76A). Sa ovim je detaljno upoznata i obaveljtajna slućba BiH OSA, a u Tužilaštvu Bosne i Hercegovine, od prošle godine nalazi se i obiman materijal o njihovoj ulozi u „redovnom transportu“ nekakve paravojne rusko-srpske formacije kod mesta Vrbnica na Zelengori.

Za nagradu, Veselinovic je prošle 2024. ponovo dobio velike poslove od Vučićevog režima.

U avgustu prošle godine njegova firma Novi Pazar-put ponovo dobila priliku za multimilionske profite, bez tendera, bez konkurencije, po ceni koju on licno „pogodi“ sa Vucicem.

Veselinovicu, ocigledno, ni dovodenje u vezu sa razlicitim krivicnim delima, kao ni cinjenica da se nalazi pod sankcijama SAD-a, ne uspevaju da ugroze uspešno poslovanje sa državnim preduzecima.

I to ga, naravno, ne sprecava da dobro posluje sa Vucicevom  državom. Danas u sastavu poslovne imperije Zvonka Veselinovica, koju formalno deli sa bratom Žarkom, posluje najmanje deset firmi, ne računajući one koju poseduje u Crnoj Gori. Kao što je poznato, Ministarstvo finansija SAD označilo je braču kao krupne figure Kosovske stvarnosti.

Vlada SAD sprema jedno novo saopštenja u kome ce podsetiti da su ova i druge Vucicu bliske kriminalne grupe umešane u čemu podmicivanja velikog spektra, zajedno sa kosovskim i srpskim politicarima koji joj olakljavaju nelegalnu trgovinu robom, novcem, i oružjem izmedu Kosova i Srbije.

Kad su bili u kratkotrajnom sukobu 2021. godine, A. Vucic, glavni zaljtitnik brace Veselinovic, izgovorio je prorocku recenici: „Na kraju ce ih Amerikanci optućiti ljto ne poljtuju granicu izmedu Kosova i Srbije, ali to je vec njihova stvar…“

Prošlo je 26 godina od bombardovanja NATO pakta, a Srbija proizvodi jednu trećinu  manje struje nego kad su na njene dalekovode padale takozvane grafitne bombe. Vučićeva diktatura uspela je da se oprosti i od onog dela energetskog giganta „Trepia“ na Kosovu. I to je sve što treba znati o 13 godina Vučićevih laganja, lajanja, zavijanja i urlanja na pun mesec i na građane Srbije i njegovim pričama o najuspešnijoj ekonomiji, najboljoj diplomatiji i svemu najboljem od postanja Srbije.

To Zlo je došlo na svačija vrata, a to znači da narod nema izbora. Zlo u kući nikome ne treba.