U Sloveniji je ovih dana izbio pravi nuklearni skandal koji prerasta u ozbiljnu političku krizu. Naime, tamo je početkom oktobra bio raspisan referendum za 24. novembar na kojem su građani trebali da se izjasne o tome da li daju saglasnost da država krene u izgradnju novog nuklearnog reaktora „Krško 2″. Pre toga je obavljen niz debatnih emisija na nacionalnoj televiziji, kao i naučnih i stručnih skupova na kojima su iznošeni argumenti za i protiv. Takođe, urađeni su i strateški dokumenti države, poput Nacionalnog energetsog i klimatskog plana (NEKP), u okviru kojih su razmatrani scenariji funkcionisanja elektroenergetskog sistema sa i bez nuklearnih elektrana.  I konačno, neposredno pred odluku da se ide na referendum vlada Slovenije je potpisala ugovor sa francuskom kompanijom EDF o mirnodopskoj upotrebi nuklearne energije, navodi kolumnista  dr ing. Miroslav Parović , predsednik narodnog slobodarskog pokreta

Miroslav Parović

Sve ovo je dovelo do toga da je prema istraživanjima podrška javnog mnjenja bila skoro 70 posto za izgradnju nove nuklearne elektrane. Međutim, onda je čitavu priču „pokvarila“ novinarka Erika Žnidaršič koja je u svojoj autorskoj emisiji na slovenačkoj nacinalnoj televiziji objavila tonske snimke na kojima se jasno čulo kako se predstavnici vlasti i opozicije dogovaraju oko projekta „Krško 2″.

Navodni ljuti rivali pričaju o izgradnji nuklearke kao o već dogovorenom poslu, a o referendumu na kojem građani treba da se izjasne da li to uopšte žele, govore kao o pukoj formalnosti koju treba sprovesti tako da ne remeti i ne ugrožava postojeće dogovore.

Nakon toga što se slovenačka javnost, na televiziji koju sami građani plaćaju da bude njihov javni servis, upoznala sa tajnim razgovorima koji se o tako važnom projektu vode između predstavnika njihove vlasti i opozicije, podrška izgradnji nuklearne elektrane je bukvalno preko noći pala na ispod 50 procenata.

 Počelo je i da se odmotava klupoko šireg dogovora koji je postojao o tome da se građani svesno dovedu u zabludu kako je izgradnja nuklearne elektrane najbolje moguće rešenje. Tako se sada vrše izmene i dopune već urađenih analiza u kojima je praktično do juče sve bilo na strani nuklearne energije, ali onda su se autori naknadno setili da postoje i određeni faktori koje su zanemarili, a koji drastično utiču na konačno određenje šta je najbolji scenario za budućnost slovenačkog elektroenergetskog sistema. Na kraju, zakazani referendum je odlukom skupštine otkazan, a vodeći stručnjaci za energetiku su u javnost izašli sa porukom da je za Sloveniju najbolje da ne gradi novu nuklearnu elektranu, već da se ide na izgradnju sloarnih i vetroelektrana, kao i sistema za skladištenje električne energije, a da elektrane na zemni gas budu strateška rezerva.

Zašto ovo pišem?! Srbija je započela izmene zakonskih akata tako da vlast planira da do kraja godine ukine postojeći moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana i pogona za preradu i skladištenje nuklearnog otpada. Takođe, i Srbija je poput Slovenije nedavno potpisala ugovor sa francuskim EDF vezano za mirnodopsku upotrebu nuklearne energije.

U novu nacionalnu energetsku strategiju je dosta nemušto uvedena tema izgradnje nuklearnih elektrana sa kranje nerealnim rokovima za realizaciju projekta. Naš Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan (INEKP) je u toku samog pisanja više puta menjan i štimovan prema zahtevima dnevne politike. I konačno, Aleksanar Vučić gotovo svakodnevno ponavlja da nam je nuklearna energija jedini spas i da ćemo u suprotnom ostati bez struje. 

Dakle, bukvalno imamo sve iste elemente kao i Slovenija tako da mi je teško da zamislim da kod nas posao vezan za nuklearnu energiju ide pošteno i bez snažnog upliva korpucije. Nažalost, ono što mi nemamo je javni medijski servis na kojem bi građani mogli da čuju bilo šta što odudara od onoga što Vučić dogovara, a nama servira kao jedino moguće i najbolje od svih rešenja. Takođe, nemamo ni stručnu javnost koja ima petlju da vodi ozbiljnu debatu sa vlastima i tako građanima omogući bolji uvid kako bi javnost bila korektiv i krajnji sudija.

Ovde bih izneo jedan lični momenat. Naime, ja već godinama pišem stručne i naučne radove na temu nuklearne energetike trudeći se da osvetlim važan elemenat, a to je geopolitički uticaj koji je u toj oblasti veoma izražen. Jedan sam od retkih koji se tom temom uopšte bavi. Takođe, na jedan drugačiji i široj javnosti prijemčiviji način se oglašavam i u medijima (čitaoci Tabloida mogu da mi budu svedoci) trudeći se da koliko toliko održavam javnu debatu o tako važnom pitanju kao što je nuklearna energetika i projekat koji po svom obimu prelazi vrednost ukupnog godišnjeg budžeta Republike Srbije.

Sve ovo je naravno Vučić ispratio i zbog toga sam se i našao na crnoj listi, tako da mi je sada gotovo u potpunosti onemogućeno da bilo gde u regionu objavljujem radove (jer na svakoj konferenciji postoje sponzori iz Srbije), ujedno mi je onemogućeno da se bavim i poslom elektroinženjera jer svugde u svetu pa i kod nas je za sve poslove vezane za elektroenergetiku nadležna vlast koja kroz svoje institucije daje ili ne daje dozvole ili druge dokumente neophodne za realizaciju projekata.

 Mene naravno svime ovime nisu ućutali, ali je očigledno da mnoge jesu pa otuda i nema puno otpora iz struke već sve prolazi, često uz konstataciju da se ne može ništa uraditi. Zato mislim da je važno isticati ovaj primer iz Slovenije kako bi se ljudi ohrabrili jer i tamo je politika napravila dogovor sa moćnim svetskim lobijem, ali su na kraju morali da ustuknu plašeći se reakcije javnosti.

Zato, uprkos svemu ja nemam nikakvu dilemu da su teme litijuma i nuklearne energije dve stvari na kojima će se upostaviti taj preko potrebni nacionalni pokret otpora Vučićevoj samovolji i trulim dogovorima koje pravi sa međunarodnim lobističkim krugovima. Zbog toga pozivam slobodne medije, stručnjake, kolege iz opozicije i sve druge koji na bilo koji način mogu da doprinesu da se javnost zainteresuje i da zajedno postavimo čvrste temelje političke platforme iza koje bi moglo da stane dovoljno ljudi neophodnih za promene.