Dok laje na svakoga ko je ustao protiv njegove tiranije, dok građane Srbije naziva „ustašama“, njegova batinaška falanga ništa manje divlja nego što su nacističke i ustaške bile, spremna je da uz sve druge raspoložive oružane snage, pa i plaćene kriminalce, ubice i razbojnike, krene u slamanje otpora miliona ljudi ove skoro pokorene i do temelja opljačkane zemlje. Hoći li im narod to dozvoliti, da li je blizu dan masovnog građanskoga sukoba koji Vučić javno priziva?

Luka Mitrović

Praznik rada 1. maj 2025. godine u Srbiji, ostaće upamćen po sramnoj, otvorenoj agitaciji predstavnika nekoliko režimskih sindikata, „za dug život i dobro zdravlje“ mafijaškog režima Aleksandra Vučića. Ipak, taj zajednički skup radnika i studenata, pokazao je da stanje u ovoj zemlji neće dugo biti ovakvo, da se ulazi u radikalizaciju protesta koji traju skoro pola godine. To zna i glavni zlotvor, koji je nakon pendrečenja studenata u Novom Sadu zadnjih dana aprila 2025., izjavio kako je „razočaran blagom reakcijom policije“, te da mu je krivo što ih nije više tukla. I on, takođe, hoće da „radikalizuje“ svoje dosadašnje nasilje, da uđe u otvoreni rat sa čitavom Srbijom. Taj rat je već započeo, a, kako reče jedan od profesora Univerziteta u Beogradu, u blokadi: „Što izbori budu bliži, biće sve više pendreka“…

Oko Vučića nema više nikoga ko nema debeli kriminalni dosije. To su uglavnom okoreli kriminalci, mafija i naoružane parapolicijske grupe, što videlo i 1. maja ove godine na ulicama Beograda, gde su dobro plaćeni „lojalisti“ sa Kosova i BiH, na čelu sa Vladimirom Mandićem, višestrukim prestupnikom, bivšim rukometašem i sinom Momčila Mandića, bivšim policijskim funkcionerom iz BiH (koji je još devedesetih godina takođe duboko zagazio u kriminal), tukli studente i ratne veterane.

Naime, mlađi Mandić je viđen tog dana kao i proteklih meseci, kako „komanduje“ batinaškim čoporima, plaćenim iz budžeta njegovih firmi. Stariji i mlađi Mandić su nedavno dobili poslove vredne preko 100 miliona evra u opštinama, državnim preduzećima i ustanovama, kao što su Sekretarijat za kulturu, Studentski centar Beograd, Sekretarijat za socijalnu zaštitu, Sekretarijat za opšte poslove, Muzej grada Beograda, Gradska opština Savski venac, JÊP Zelenilo Beograd, Beogradska tvrđava, JÊP Gradska čistoća, JÊP Beogradski vodovod i kanalizacija, JÊP Infostan tehnologije, Majdan – dečiji kulturni centar i Centar za socijalni rad…EPS Beograd isplatio im je samo u jednom „potezu“, za fizičko-tehničko obezbeđenje objekata više od 385 miliona dinara. „Njihov“ je i Zavod za sport i medicinu sporta (za čišćenje i obezbeđenje objekata više od 125 miliona dinara), Êlinički centar Srbije (za usluge vešeraja 318 miliona dinara), Zavod za zaštitu prirode Srbije (za čišćenje objekata u Beogradu i Nišu 4,8 miliona dinara), Predškolska ustanova Naša radost – Subotica 475 miliona dinara… …

Mandići su takođe za poslove čišćenja objekata Infrastruktura železnice Srbije, dobili 40 miliona dinara i to samo za 19 dana tog posla – ukupno 395 miliona dinara. Uzgred, dobili su i poslove i u Nacionalnoj službi za zapošljavanje čija je vrednost veća od dve milijarde dinara, Republičkom fondu za penzijsko i zdravstveno osiguranje, čiji je direktor Relja Ognjenović (člana Glavnog odbora SNS-a i potpredsednika Opštinskog odbora SNS Voždovac), za period od tri godine vrednosti 650 miliona dinara, kao i u Upravi za zajedničke poslove republičkih organa gde su za dve godine prihodovali više od 166 milijardi dinara… To, naravno, nije sve, Vučić je Mandićima dao još mnogo milionski vrednih poslova, kao da mu je država Srbija „babovina“, pa je tako široke ruke. Zapravo, to je tek manji deo poslova koje su Mandići dobili direktnom „pogodbom“ sa natno ranije sa srpskim diktatorom.

Mnogo ranije, kada ih je „uselio“ u Beograd na velika vrata, uz njegovu pomoć postali su vlasnici ukupno 46 nekretnina (za sada) na dve ekskluzivne lokacije u Beogradu. Kao formalni suvlasnik većine ovih nepokretnosti izvesno vreme bila je sada već ugašena firma  čiji je vlasnik bio Branislava Okuke, jedan od najbližih saradnika i ličnog „poslovođe“ Milorada Dodika.

Mandići se za veliki novac iz budžeta Srbije bave lažiranjem izbora, već duži niz godina. „Princip rada“ im je jednostavan: na adrese svojih objakata u Beogradu prijavljuju „glasače“ iz BiH entiteta Republika srpska, a takođe iz Crne Gore i sa Kosova. Recimo, samo u jednom slučaju, na poslednjim predsedničkim i parlamentarnim izborima, na adresi Kraljevića Marka broj 9. u Beogradu, otkriven je čak 121 „fantomski“ birač. Koliko ih je u čitavoj Srbiji bilo, preko lokalnih Vučićevih „medijatotora“, niko nije utvrdio, ali procene idu i do nekoliko desetina hiljada…Svaki od tih „birača“ plaćen je novcem opljačkanim od građana Srbije.

Ukratko rečeno, ovakvih „Mandića“ u Srbiji ima jedan manji bataljon, neki su bogatiji, neki manje bogati, ali svi imaju zajednički interes, da sačuvaju svoju kriminalom stečenu imovinu. Od Kosovske Mitrovice, preko Leposavića, regiona Kraljeva, zapadne, južne i istočne Srbije, do Beograda, Novog Sada, Banata, Bačke i Srema, svugde ih ima, u manjim ali drskim formacijama, sa „lakim“ naoružanjem (za sad), i svi su „u savezu“ i pod zaštitom Vučićeve privatizovane BIA, te policijskih jedinica i raznih stranačkih fanatika…Za svaki slučaj, kao što je to bilo planirano (ako se „otme kontroli“) povodom najmasovnijeg protesta u Srbiji 15. marta 2025., ovaj krvavi tiranin spreman je da izvede tenkove na građane…

Perspektiva obračuna sa režimom Aleksandra Vučića je vrlo jasna. On traži obračun, izaziva i preti, što vodi ptrema građanskog sukobu širokih razmera. Jer, takođe štiti svoju imovinu i vlast i imovinu svojih kumova  familije. U tu svrhu će da iskoristi sva sredstva, od masovne propagande, laži, do otvorenog nasilja i vojno-policijskih snaga. Ukratko rečeno, vreme šetnji, vreme nenasilnih protesta i poziva na „rad institucija“ je prošlo. U otvorenoj diktaturi, takve utopijske ideje nemaju svrhu i mogu samo da iscrpljuju energiju građanskih protesta.

Zlotvor je mnogo državnog novca izneo van Srbije. Oko pola milijarde evra nalazi se na računima sada već skoro zaboravljenog „sportskog radnika“, zapravo narko dilera sa Novog Beograda, navodno odbeglog Slaviše Kokeze, koji je u Sjedinjene Američke Države otišao da sačuva i „umnoži“ opljačkane milione. Ovih dana, drogirani Vučićev kum Nikola Petrović imao je saobraćajnu nezgodu u Majamiju (SAD). U automobile marke Ferari, koji je platio oko milion i po američkih dolara (takvih ima samo 10 u svetu), zatečen je sa jednom maloletnicom. A, razlog njegove „posete“ SAD bio je odlazak u „kontrolu“ poslovsa Slaviše Kokeze, koji se tamo bavi velikm građevinskim investicijama. Petrović je bio neko vreme na „crnoj listi“ američkog Ministarstva finansija, a kakvo će dalje postupanje vlasti ove države biti sa njim, već je poznato: platiće milionsku odštetu i moraće da napusti SAD u zadatom roku.

Što se Aleksandra Vučića tiče, njegov „slučaj Falkon“ takođe ima svoju cenu. Troškovi „privatnog leta“ ovim avionom zavise od satnice aviona pomnožene sa vremenom leta, uz dodatne naknade za sletanje, usluge treće strane, troškove posade i poreze. Koristeći prosečnu satnicu od 10.250 dolara za avione „ultra-dugog dometa“ (sredina opsega od 8.500-12.000 dolara), osnovni trošak za 11,47 sati leta do Majamija (gde živi i radi Kokeza) iznosi 117.607,50 dolara. Let do Majamija u jednom smeru (uz dodatne trokove od 25%, košta 147.000 dolara, a da bi se ovaj tiranin vratio u Beograd, treba još toliko. Ukupno oko 294.000 američkih dolara. Konačno, samo troškovi puta za Vučićev pokušaja viđenja sa Kokezom (zvanično, „pokušaj viđenja sa Trampom“), građane Srbije koštaće najmanje 150.000 dolara.

Na desetak svetskih destinacija, uglavnom u off shore zonama, nalazi se najmanje četiri milijarde evra i dolara i izvesne količine zlata. Izvori MT znaju za Vučićevu „bazu“ u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, gde takođe ima „back up“, dakle, rezerve vredne par milijardi. Kad se bude srušila ova kriminalna imperija, treba očekivati veliki „egzodus“ ličnosti za koje javnost nikada nije čula, a koje su „računopolagači“ tih sredstava. Posao njihovog hvatanja mora biti prioritet, isto kao što su Jevreji hvatali nacističke vođe posle Drugig svetskog rata.

Jedan do nedavno javnosti nepoznat čovek, sada predsednik Vučićeve mafijaške vlade, dr Đuro Macut, kupio je neposredno pred izbor na ovu funkciju, vilu u beogradskoj opštini Zvezdara, vrednu milion evra. Punih 666 meseci ili 55 godina dr Đuro Macut je morao da radi za lekarsku platu (uprkos tome što je, kažu, vrhunski stručnjak), da ne troši ni dinara, da bi je kupio. Ako mu je plata u Srbiji bila nešto iznad 1.500 evra, a ima 61 godinu,računica je sasvim jasna. Izvori MT znaju da je dr Macutu ponuđena finasijska pomoć u visini te vile, da bi prihvatio funkciju mafijaškog premijera. I, već na početku „mandata“, najavio hapšenje profesora Beogradskog univerziteta.

Kraj Aleksandra Vučića i bitka za čišćenje Srbije je nužnost. Više od 6,5 miliiona građana Srbije ne može da očekuje nikakvu perspektivu za sebe i svoje potomke ako se to ubrzo ne desi. Zlo se ukorenilo toliko, da se dobrim isterati neće.