U Novom Sadu je 1.11.2024. država Srbija pala na glave svih nas i pri tome ubila četrnaest, a teško povredila troje ljudi. Isključivi krivci za taj zločin su oni koji su na vlasti, a pre svih i iznad svih, kriv je Aleksandar Vučić. Ovo je istina koja se mora stalno ponavljati kako bi ušla u uši što većeg broja ljudi. Ta istina, iako strašna, predstavlja lek za stanje u kojem se društvo nalazi nakon decenija loših vlasti, tvrdi kolumnista dr ing. Miroslav Parović, predsednik Narodnog slobodarskog pokreta

Miroslav Parović

Zbog čitalaca je važno da napišem na jednom mestu kako izgleda procedura za poslove rekonstrukcije objekata, a što je rađeno na Železničkoj stanici Novi Sad. Sve počinje definisanjem projektnog zadatka od strane onoga ko je naručilac posla. U konkretnom slučaju reč je o državnom preduzeću Infrastruktura železnice Srbije čije su stručne službe bile dužne da na korektan način definišu projektni zadatak.

Između ostalog, dužnost preduzeća je bila da ima uvid u stanje objketa kako bi mogli tačno da navedu šta je sve neophodno uraditi da bi se obezedilo estetsko, funkcionalno, energetsko i bezbednosno poboljšanje nakon rekonstrukcije. Tu dolazimo do prve problematične situacije. SNS vlast je vršila reorganizaciju nekada jedinstvene kompanije Železnice Srbije, na način da su izdvajali preduzeća kako bi povećali broj funkcionera koje imenuju. To je urađeno vrlo traljavo pa je tako nastalo brdo nerešenih odnosa i narodski rečeno ne zna se ni ko pije ni ko plaća.

U tom reorganizacionom metežu i lošem  funkcionisanju nije se vodilo računa o stanju železničkih objekata niti je adekvatno čuvana arhiva u kojoj bi moralo da se nalazi sve od prvobitne tehničke dokumentacije do izveštaja o održavanju zgrade. To je dovelo do toga da je projektni zadatak bio loše definisan i da nisu postojale adekvatne podloge za kvalitetno planiranje rekonstrukcije.

Nakon što su u državnom preduzeću Infratsrukture železnica Srbije definisali projektni zadatak, izbarana je takođe državna firma, Saobraćajni institut CIP da radi tehničku dokumentaciju. Iako su se svojski potrudili da sklone sve dokumente, ja sam uspeo da dođem u posed sve tehničke dokumentacije koj je priložena za dobijanje neophodnih dozvola.

Tamo ima mnogo toga što ukazuje na nesavesnost u postupanju, a koren problema je upravo nedostatak adekvatnih ulaznih parametara o stanju objekta ćija se rekonstrukcija radila. Naravno, to ne opravdava one koji su radili projektnu dokumentaciju i oni su bili dužni da pre izrade same projektne dokumentacije izvrše opsežniji pregled same zgrade, da urade i dodatne analize i ključno, da nađu originalni projekat iz 1964. godine, a ne da samo konstatuju kako ga nema.

Ono što sam iz neposrednog kontakta čuo je to da je sve vreme posojao veliki pritisak na inženjere da maksimalno ubrzaju jer je Vučić zadavao nerealno kratke rokove pošto je imao fiksaciju da pre predsedničkih izbora završi prugu Beograd Novi Sad. Iz tog razloga je dobar deo radova fizički izvođen pre nego što je tehnička dokumentacija bila završena. I samo otvaranje pruge i Železničke stanice Novi Sad je u martu 2022. godine obavljeno mimo zakona i bez neophodnih upotrebnih dozvola, a sve sa ciljem političke promocije i predsedničke kampanje. Ali da nastavim sa objašnjenjem procedure.

Kada je završena izrada tehničke dokumentacije, država je izabrala firmu koja će da vrši tehničku kontrolu urađene dokumentacije. Nakon toga je opet država napravila komisiju za reviziju urađenog projekta. Ovo praktično znači da je tridesetak ljudi gledalo papire, dalo svoje primedbe i na kraju je dobijena saglasnost da je sve u redu. Opet, i na rad svih tih ljudi je vršen veliki politički pritisak da se projekat pusti.

Nakon dobijanja građevinske dozvole, izvođač radova je počeo da radi. Tu dolazimo do drugog velikog problema. Za izvođača radova je po međudržavnom ugovoru izabrana kineska kompanija, dok je za nadzor izabran konzorcijum stranih firmi. Jako je teško utvrditi kako su tekli radovi, a glavna nepoznanica je sama nadrešnica čiji je pad i izazvao tragediju.

Naime, zgrada je projektovana tako da su krovna kontrukcija i nadstrešnica deo jdinstvene celine koja obezbeđuje statičku stabilnost objekta. U tehničkoj dokumentaciji se navode radovi i na krovu i na nadstrešnici, koji se definišu kao sanacija. Međutim, to je netačna formulacija jer je suštinski rađena rekonstrukcija kako nadstrešnice tako i krova. Naime, sanacija znači vraćanje u prvobitno stanje, a na nadstrešnicu su dodavana stakla i gipsane ploče, dok je na krovu dodavana limena pokrivka radi obezbeđivanja bolje hidroizolacije.

U tehničkoj dokumentaciji koju je radio CIP nije rađena analiza statičke stabilnosti nadtrešnice i krova jer su smatrali da obim radova nije takav da bi konstrukcija objekta bila ugrožena. Međutim, na najgori mogući način život je demantovao ovu pretpostavku. Ovde su dva pitanja bitna, jedno je uticaj dodatnih staklenih panela i gipsanih ploča na nadstrešnici, drugo je to da li je prilikom rekonstrukcije krova onaj ko je izvodio radove uklanjao kotve koje su držale ćeličnu užad.

Na kraju, da se vratim na početak. Zločin u Novom Sadu ima jasan pečat i potpis države. Nažalost, ali najveći deo problematičnih situacija Vučićev režim je rešio tako što su donošeni posebni zakoni ili međunarodni strateški sporazumi. Na taj način su u dobroj meri suspenodvani zakoni Srbije koji uređuju oblast građevinarstva. Sve je to rađeno da bi se obezbedilo nesmetano delovanje građeviske mafije koja je centralna kriminalna organizacija ove vlasti.

Preko građevinske mafije narko dileri, šverceri oružja i trgovci belim robljem legalizuju svoje crne milijarde. Takođe, preko građevinske mafije se kradu pare iz budžeta tako što se cene gradnje računaju najmanje puta dva, a neretko i puta pet. Da bi sve ovo fukcionisalo Vučić je vaspostavio jedino pravilo po kojem je jedini pravni akt koji postoji zakon bezakonja.