Od izbijanja krize vezane za Naftnu industriju Srbije mnogo puta sam gostovao u različitim medijima i objavio sam dosta tekstova i pisanih izjava. Trudio sam se pri tome da se krećem u okviru argumentacije struke, te da na taj način iznesem svoje stavove i dam doprinos da javnost bude bolje informisana, kako Vučićeve priče o opasnostima američkih sankcija ne bi bile jedine i kako se sve ne bi vrtelo oko svesno ispletenih laži, poluistina i medijskih spinova, smatra kolumnista dr ing. Miroslav Parović, predsednik Narodnog oslobodilačkog pokreta Srbije

Miroslav Parović

Međutim, pored argumenata struke postoje i potpuno dnevnopolitički interesi i razlozi zbog kojih bi, pre svega, opoziciona javnost morala da na sve načine brani NIS od Vučića i njegove mafije. U nekoliko teza pokušaću da čitaocima približim i ovaj aspekt.

Prvo, ne znam da li ljudi razumeju šta znači ono kada Vučić kaže da će, ukoliko Rusi ne prodaju svoj udeo u NIS-u na način koji bi zadovoljio Amerikance, država od 15. 1. 2026. „uzeti stvari u svoje ruke“. Prevedeno na svakodnevni jezik, to znači da će tog datuma Siniša Mali, kao resorni ministar koji u svojim rukama drži čitav privredni sistem Srbije, imenovati novu upravu Naftne industrije Srbije.

To dalje znači da će u kompaniju kojom gotovo dvadeset godina operativno upravlja profesionalni menadžment ući naprednjački „ćaci“ kadar. Da biste razumeli kako bi to otprilike izgledalo, dovoljno je da pogledate koga je Srbija do sada delegirala u bord direktora po osnovu vlasničkog udela koji ima.

Elem, ta ekipa koju će, po Vučićevom blagoslovu, imenovati Siniša Mali ući će u kompaniju koja je svake godine, pre uvođenja sankcija, ostvarivala oko pola milijarde evra EBITDA. To znači da će moći da u 2026. godini umesto takvog pozitivnog poslovnog rezultata stanje svedu na blizu nule, da za to optuže Ruse i okolnosti u kojima su radili, a da pri tome sebi pribave par stotina miliona evra. To je prva stvar koja se mora sprečiti, jer ne vidim kako je građanima Srbije u interesu da omoguće Vučićevoj mafiji da brzo i lako dođe do ogromnih novčanih sredstava.

Dalje, kada preuzmu NIS, moći će da udare na sve podizvođače koji godinama rade sa ovom kompanijom i koji su zbog toga bili, na neki način, zaštićeni od naprednjačkog reketiranja. Stotine malih i srednjih preduzeća uspešno posluju upravo zato što u NIS-u imaju dobrog i pouzdanog partnera. Onog trenutka kada se promeni uprava, sve te firme sa hiljadama zaposlenih biće dovedene u poziciju u kojoj su danas svi oni koji rade sa EPS-om, Telekomom, Putevima Srbije itd.

Znam da će mnogi reći da niko ne treba da radi sa kompanijama koje vode naprednjaci, ali ja postavljam pitanje: gde i sa kim da rade elektroenergetičari, naftaši, mašinski konstruktori, zavarivači i drugi stručnjaci? Koje to druge energetske kompanije u Srbiji proizvode električnu energiju ili prerađuju naftu? Srpsko tržište nije veliko – ne postoje desetine različitih kompanija, već svega nekoliko, mahom državnih monopolista. Kada je vlast ovakva kakva je Vučićeva, bukvalno su svi u problemu.

Dakle, ako NIS padne pod naprednjačku komandu, pod udar će doći i stotine malih i srednjih firmi koje su do sada bile koliko-toliko slobodne. Mnoge od njih pomagale su studentske proteste, i materijalno, a i njihovi zaposleni su bez straha od posledica dolazili na skupove.

Konačno, u NIS-u radi 13.500 ljudi i oni do sada nisu bili pritiskani niti primoravani da budu sigurni glasači Srpske napredne stranke. Nisu ih trpali u autobuse i vodili po mitinzima, niti su morali da deo plate daju Vučićevim koordinatorima. Ukoliko uđe nova uprava, tih 13.500 ljudi i njihove porodice postaće lak plen za naprednjačku kamarilu. Već od proleća, kada krenu predizborne aktivnosti, na skupovima ćemo gledati ljude u radnim uniformama sa amblemom NIS-a, isto kao što smo gledali zaposlene u EPS-u.

Setimo se Vučićevog pokušaja kontramitinga u aprilu, kada je nekoliko stotina zaposlenih sa kopova krenulo peške na skup, sa sve zastavama Kolubare i u radnim odelima.

Da rezimiram: ukoliko NIS ne odbranimo od Vučića, njegova mafija će od sredine januara postaviti svoju upravu i iz kompanije isisati nekoliko stotina miliona evra. Staviće pod kontrolu niz malih firmi koje sarađuju sa NIS-om i njih će takođe reketirati. Uvući će 13.500 radnika i njihove porodice u mašinu za prikupljanje kapilarnih glasova.

Sve ukupno, otimanjem NIS-a Vučić će u svoje crne fondove zgrnuti minimum 300 miliona evra tokom 2026. godine i na spiskove sigurnih glasača dodati najmanje 40.000 ljudi. Ako nekoga ne interesuje geopolitika i odnosi sa velikim silama, onda može da razmisli o ovoj mnogo prizemnijoj računici zbog koje treba nametnuti temu odbrane NIS-a od Vučića kao prioritetnu političku temu.