Dežurna
ZAŠTO SAM NA CRNOJ LISTI MINISTARSTVA RUDARSTVA I ENERGETIKE?!
Svi znamo da vlast ima crne spiskove na koje stavlja sve one koji im na bilo koji način smetaju. Svakoga ko je tako obeležen gledaju da satru na ovaj ili na onaj način. Ugrožavanje egzistencije onih koji su stvarni protivnici Vučića je jedna od podrazumevanih radnji, a cilj je da se žrtva slomi i primora da se prikloni velikom vođi. Na jednom od takvih spiskova se nalazim i ja, što mi naravno sa jedne strane godi imajući u vidu da mi je to dokaz da sam na ispravnom putu, ali svakako da mi to u svakodnevnom životu pravi i niz problema koji se pre svega ogledaju u nemogućnosti da na adekvatan način radim posao za koji sam se školovao, navodi dr ing. Mirolsav Parović, predsednik Narodnog slobodarskog pokreta
Miroslav Parović
Nedavno sam u cilju provokacije, a u nadi da će se vlast upecati, pustio jedno otvoreno pismo u kojem sam izneo lična iskustva sa crnom listom ministarke Dubravke Đedović Handanović na kojem sam se našao. Provokacija je uspela u potpunosti jer se gospođa ministarka javno oglasila u formi saopštenja ministartva na čijem je čelu, a odgovor je bio takav da je manje više javno potvrdio moje polazne teze. U cilju kompletnog informisanja javnosti u nastavku teksta navodim citirane i moje otvoreno pismo i odgovor koji sam dobio:
„Nedavno sam iz nekoliko različitih izvora čuo da sam se našao na „crnoj listi“ Ministarstva rudarstva i energetike i to na izričito insistiranje nadležne ministarke, Dubravke Đedović Handanović. Ovaj moj status se ogleda u tome što je na više adresa onih sa kojima stručno, naučno i poslovno sarađujem došla poruka da to nije pametno i da bi me trebalo izbegavati. U tom smislu mi se javilo nekoliko klijenata kojima sam pružao usluge stručnog savetovanja iz oblasti elektroenergetike sa izvinjenjem zbog toga što više ne mogu da nastave saradnju samnom jer ne žele da im projekti budu usporavani ili potpuno stopirani. A resorno ministarstvo ima puno načina da to uradi imajući u vidu da je država svugde u svetu nadležna za regulisanje oblasti energetike.
Ovo još i mogu da razumem jer nažalost u Srbiji pod Vučićevim režimom svako ko nije deo njihovog kartela ili makar nije potpuno isključen iz bilo kakve javne kritike dešavanja u zemlji, ne može da posluje na iole normalan način.
Međutim, ono što je i mene iznenadilo je to da sam na insitiranje sa te iste adrese skinut sa liste govornika međunarodnog savetovanja o energetici koje se u Novom Sadu održava po XVII put i na kojem sam skoro svake godine učestvovao sa stručnim radom. Čak sam jedne godine direktno pomogao u organizaciji tako što sam doveo govornike iz Francuske koji su izneli rad na temu geoenergetike. I ove godine je sve išlo po uobičajenoj praksi u kojoj je stručno veće prihvatilo moj rad sa naslovom: „KRITIČKI OSVRT NA PREDLOŽENI NACRT STRATEGIJE RAZVOJA ENERGETIKE DO 2040. SA PROJEKCIJAMA DO 2050. GODINE“.
Izlaganje rezultata i zaključaka stručnog rada sam trebao da iznesem na završnom panelu, a o čemu je poslato i obaveštenje u vidu preliminarnog programa. Međutim, nakon intervencije sa vrha javljeno mi je da ipak moraju da mi otkažu učešće, što naravno nije zabranjeno, ali nije ni uobičajeno imajući u vidu da je je taj vid skupova namenjen iznošenju različitih stavova i ukršatnju argumenata kako bi se iznedrilo najbolje rešenje.
Kako bi šira javnost imala prilike da vidi šta je to što Vučićev režim toliko žulja u celosti ovde navodim sažetak rada. „U okviru rada biće dat kritički osvrt na predloženi tekst dokumenta „Nacrt strategije razvoja energetike do 2040. sa projekcijama do 2050. godine“, a sa osnovnim ciljem da se doprinese javnoj raspravi o ovom strateški važnom dokumentu pre nego što on zvanično uđe u proceduru usvajanja u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Trenutno se srpska energetika nalazi u kritičnom momentu u kojem je potrebno doneti važne odluke koje će trasirati put razvoja čitavog društva i države za narednih nekolkio decenija.
Naime, način na koji ćemo obezbeđivati energetsku sigurnost i nezavisnost određivaće moguće modele razvoja privrede kao i politička savezništva u budućnosti. Iz tog razloga energetska politika mora biti postavljena tako da uvažava ne samo aktuelni, dnevnopolitički, trenutak već i projekcije za naredni period. Sa tim u vezi fokus u ovom radu biće geoeneregtske analize, pogotovo vezano za nuklearnu energiju imajući u vidu da je upravo taj aspekt energetike novina koja se predviđa u nacrtu nove energetske strategije, a što indicira kako će se donosioci odluka okrenuti u tom pravcu u potrazi za rešenjem problema bazne proizvodnje električne energije.“
Dakle, ono što je problem je to što ja insistiram na ozbiljnom dijalogu koji mora da predhodi strateškim odlukama u sektoru energetike. Jer ono što se odluči sada pratiće ovaj narod i državu do kraja ovog veka i jako je neozbiljno da se stvari lome preko kolena, a pogotovu da to rade nekopetentni ljudi. U tom pogledu treba ispratiti javnu raspravu koja se trentno vodi u Sloveniji, a o tome da li treba da grade drugi reaktor u nuklearnoj elektrani Krško.
Nakon nekoliko krugova javne rasprave koja je važna vest u centralnim medijima, biće organizovan državni referndum gde će građani reći svoj konačni sud. Ukoliko građani daju zeleno svetlo onda će slovenačke institucije koje već pola veka imaju nuklearnu elektranu da do 2028. prave dokumentaciju i tek onda nakon toga bi se išlo u odabir partnera. Prema najoptimističnijum projekcijama Nuklearna elektrana Krško 2 bi se mogla naći na mreži najranije 2040. godine. Prema projekcijama koje su iznete u nacrtu strategije razvoja srpskog energetskog sektora, Srbija koja nema znanja niti iskustva u ovoj oblasti planira da pre 2040. godine ima nuklearnu elektranu na mreži. U tom pogledu Vučić je već izabrao i partnera u vidu francuskog EDF-a.
Eto, ja sam planirao da kolegama i stručnoj javnosti ukažem na ovakve stvari i da ih pozovem da ne dozvolimo da ljudi loših namera nanesu nenadoknadivu štetu narodu i državi. Naravno, vlast ne želi da se takvi tonovi čuju i na svaki način gledaju da uguše svaki racionalan i razuman pristup. Otuda u javnosti sve vreme imamo isforisan obračun dva ekstrema koji prave buku i opštu zabunu stvarajući pri tome pogodan ambijent za lov u mutnom“.
Odgovor Ministastva rudarstva i energetike (tj. nadležne ministarke) je bio sledeći:
„Ministarstvo rudarstva i energetike reaguje na netačne tvrdnje iz teksta objavljenog na portalu nova.rs u kojem se navodi da se Miroslav Parović našao na ‘crnoj listi’ Ministarstva rudarstva i energetike i to na izričito insistiranje nadležne ministarke, Dubravke Đedović Handanović. Ove izjave su potpuno neutemeljene i obmanjujuće.
Ministarstvo rudarstva i energetike nikada nije imalo crnu listu, a sve tvrdnje o tome su rezultat neosnovanih spekulacija. Gospodin Parović je, kroz svoje delovanje, pokazao koliko je sposoban da doprinese razvoju energetskog sektora u našoj zemlji.
Pozivamo sve relevantne aktere na konstruktivan dijalog i saradnju, u cilju unapređenja energetskog sektora i poboljšanja uslova za sve građane. Naš fokus ostaje na transparentnosti, odgovornosti i razvoju, a ne na ličnim interesima pojedinaca“.
Kao što se može videti iz teksta demantija Ministrstva rudarstva i energetike na moju tvrdnju da sam na „crnoj listi“ i da mi je zbog toga uskraćeno pravo na stručni rad i angažman se upravo i vidi da sam govorio istinu. Naime, u svom zaključku oni sami kažu da pozivaju sve relevantne aktere na konstruktivan dijalog, dok za mene kažu da sam se pokazao kao nesposoban za doprinos razvoju srpske energetike (doslovce pišu: „Gospodin Parović je, kroz svoje delovanje, pokazao koliko je sposoban da doprinese razvoju energetskog sektora u našoj zemlji.“).
Dakle, jasno kažu da ja ne mogu da budem deo dijaloga o aktuelnom stanju i budućnosti energetskog sektora u Srbiji što i jeste bila moja polazna teza zbog koje sam se i obratio javnosti. Ono što se postavlja kao pitanje je to na bazi kojih kriterijuma ministarstvo i nadležna ministarka, Dubravka Đedović Handanović određuju ko je relevantan, a ko nije. Recimo, ja tvrdim da prva ministarka nije relevantna da se bavi sektorom rudarstva i energetike.
Ona zna ponešto o novinarstvu, kao i o investicionom bankarstvu, ali o resoru koji joj je Vučić dao na preporuku Siniše Malog nema ama baš nimalo znanja. Stanje u ključnom segmentu naše energetike, a reč je o elektroenergetskom sistemu je alarmantno. Proizvodnja uglja i električne energije je na istorijskom minimumu, prenosna mreža pokazuje znake nestabilnosti, dok je na distributivnom nivou haos oko očitavanja brojila. Poseban promašaj je angažovanje stranaca u Nadzornom odboru EPS-a, naime angažovani su eksperti iz Norveške koja nema nuklearne elektrane da pripreme osnovu za uvođenje nuklearne energije.
Što se tiče mojih kompetencija one su sledeće. Završio sam osnovne studije elektrotehnike i to sektor elektroenergetike, zatim sam doktorirao na temu energetskih politika i strategije. Pored toga, stručno sam radio kao elektroinženjer na brojnim projektima, a imam i licencu odgovornog projektanta. Kako bih proširio svoja znanja iz oblasti, na Mašinskom fakultetu u Beogradu sam prošao obuku i položio stručni ispit za licencu energetskog menadžera za oblast energetike zgrada.
Možda bi bilo zanimljivo da Dubravka Đedović Handanović u nekom narednom saopštenju izlista biografije svojih saradnika pa da javnost može da izvrši uvid u to ko nam kroji kapu u strateški važnoj oblasti kakvi su rudarstvo i energetika.
I za kraj, evo šaljem javni izazov da vlast angažuje bilo kog svog relevatnog stručnjaka i da u bilo koje doba dana ili noći na bilo kom mestu organizujemo javni duel i ukrstimo argumente. Potpuno sam siguran da bi svi „stručnjaci“ koji su na strani Vučićevog režima bili smešni sagovornici i to ne zbog mog superiornog znanja, već zbog njihove nekopetencije, bahatosti i neobrazovanja.